Uobičajeno je da se uz underground kao specifičnu žanrovsku odrednicu vezuje, po inerciji, odsustvo profita. Robert Crumb je medjutim, dokaz da velike zarade ne plove samo glavnim tokom. Kada je 1993. godine Crumb sa ženom i ćerkom odlučio da se preseli u Evropu, to je izveo tako što je menjao svojih šest sveščica sa skicama za razne stripove (tzv. notebooks), za kuću na jugu Francuske! Uticaj Crumba na razvoj stripa u drugoj polovini prošlog veka još je veći nego njegove zarade.

Ovaj po svemu neobični autor rodjen je 30.08.1943. godine u Philadelphiji. Nikada se nije umetnički školovao, ali je crtao od 'malih nogu'. Još kao klinac, sa bratom je crtao stripove, a medju njima i strip o njegovom najčuvenijem junaku mačku Fritzu. Iako ove stripove nisu objavljivali, strip Fritz the Cat je ponovo oživeo, kada je Robert počeo da crta za Help magazin Harvey Kurtzmana. Nakon što se 1962. godine porodica Crumb preselila u Cleveland, Robert se zaposlio u America Greetings Card Company i počeo da zaradjuje novac od crtačkog poziva. Ubrzo zatim počinje da crta i za pomenuti Help, što mu donosi saradnju sa Kurtzmanom, crtačem velikog uticaja, inače jednim od osnivača čuvenog magazina Mad. Help je tada okupio mlade autore koji će u sledećim godinama činiti esenciju undergrounda. Crumb tada počinje da formira svoj prepoznatljivi crtački i narativni stil.

Nakon što iskasapi satarom devojku i pojede njene organe, 'oslobadjajući (tim aktom) svoje potisnute nagone', jedan od Crumbovih manje afirmisanih anti-junaka Ludi Lari izjavljuje:'Ovo je samo strip, pa mogu da radim šata hoću!!'. Ovo je rečenica kojom nam Crumb daje, možda ne opravdanje, ali svakako alibi za bizarnosti kojima obiluju njegovi stripovi. Bizarnosti koje su same sebi smisao. Tako bi se bar moglo učiniti površnom čitaocu. Crumb je na neobičan način ipak angažovan, a kada jednom nasluti tu angažovanost u njegovim stripovima, čitalac počinje da otkriva njenu dubinu. Na primer, u stripovima o Whiteman-u Crumb se bavi problemima čoveka današnje zapadne civilizacije. On je ugladjen i toliko se trudi da bude pristojan, da mu to postaje težak balast. Frustrira ga potiskivanje njegovih 'animalnih' potreba, koje rezultira povremenim nezadrživim nagonom za seksom, ali i nasiljem, klanjem, ubijanjem... Uopšte se kroz sve Crumbove stripove provlači seksualna frustriranost i opterećenost piatanjima seksualne orijentacije. To dolazi verovatno iz autorove stalne potrage za sopstvenim identitetom u odnosu sa ženama, koje postaju lajtmotiv kojim se bave svi njegovi stripovi. Crumbov način da se bori sa tim motivom je blago rečeno drugačiji. I na papiru, kao i u životu. U posebnoj monografiji 'Gotta Have'em: The Portaraits of Women', objavljeni su Crumbovi crteži žena od 1964. pa na ovamo. Prvih sto primeraka ukupnog tiraža posvećeno je poimenice ženama koje je Crumb voleo!

Najneobuzdaniji Crumbov lik je Mr. Snoid. On je perverzan, sitan, zao, jednom rečju antipatičan masturbator, kog teško da i autor, tvorac može voleti. U stripovima o Mr. Snoidu, siromašnom, ali bezobraznom, malom ljigavcu, Crumb je izgleda sebi davao najviše oduška. Tako je kada je reč o junacima koji se kontinuirano pojavljuju.Osim njih treba pomenuti i neke Crumbove stripove koji su još skandalozniji. Tu najpre treba pomenuti strip Joe Blow iz 1969. godine. Ovaj strip je samo još jedna od Crumbovih bezobzirnih šala. Ova šala je medjutim, bila na račun incesta, zbog čega su pravosudni organi u Sjedinjenim Državama procenili da je ovaj put Rovert Crumb prekoračio sve granice pristojnosti. Ovu epizodu je završio u zatvoru, što je pokrenulo lavinu tužbi od strane svih mogućih vrsta udruženja, počev od feminističkih, pa do onih najpuritanskijih koja se bave moralom u porodici. Nekoliko godina kasnije Crumb je bio optužen i za rasizam, zbog načina na koji je u svojim stripovima tretirao pripadnike zajednice Afro-amerikanaca. Ta je optužba verovatno upućena na pogrešnu adresu, jer Crumb je uvek rado crtao omote za LP izdanja muzičara, nebitno belih ili crnih, medju kojima i za BB Kinga. Sem toga, crtao je stripove o biografijama crnih muzičara. Jednom prilikom kasnije, pričajući o svemu tome Crumb je rekao da je '70-tih sve bila šala, ali to neki na žalost nisu shvatali'. Posebna mesta u plejadi Crumbovih likova, ili slobodnije rečeno freakova, sačuvana su za Mr. Naturala i Mačka Fritza. Mr. Natural je hipi, sudeći po njegovom spoljnjem izgledu, zašao u godine. Ćelav, duge, sede brade, u odrpanoj odori, ali toliko prirodan da je jednostavno neodoljiv za žene. Na najprostiji mogući način on, rešavajući svoje životne probleme bez po muke, daje svom prijatelju Flakey Foont-u rešenje za njegove 'dubokomisaone' filozofske dileme:

-Gde će se sve to okončati?
-U grobu dragi moj, u grobu!... Glej ti tu bombonu u vrućim pantalonama.
-Dobro, znači seks je odgovor?
-Ne, ne bih se složio! Seks dragi moj, je PITANJE!
-AJ!

Crumb je MR. Naturala javnosti predstavio 1965. godine, inspirisan dejstvom LSD-a, koji je počeo da konzumira iste godine. Psihoaktivna supstanca mu je iste godine donela i strip 'Vilture Demonesses', samo još jedan u nizu 'otkačenih', koji su Crumbu iz godine u godinu učvršćivali poziciju najslavnije alternativnog autora. Crumb je bio i ostao konzument zakonom zabranjenih supstanci, koji su svakako uticali na njegovu percepciju stvarnosti i kreativni senzibilitet, ali su mu takodje donele i mnoštvo problema sa javnošću. Koliko god da mu nije išlo u privatnom životu, toliko je paralelno rasla njegova popularnost. Mr. Natural je ubrzo stekao kultni status, dok je sa druge strane pomenuta Joe Blow afera dovela Crumba u sukob sa zakonom. Samo godinu dana nakon toga Crumb doživljava novi udarac. Ralph Bakshi otkupljuje od njega prava za crtani film Fritz the Cat. Premda je to bio prvi animirani film sa oznakom X, Crumb je bio toliko razočaran filmom, da je ubrzo nakon toga u jednom stripu ubio svog najpopularnijeg junaka ('Crumb used the Leon Trotsky icepick-in-the-head method to kill Fritz in People's Comix, 1972'). Umoran od svega toga, Crumb početkom 70-tih sa nekolicinom prijatelja ( medju kojima je bio i Terry Zwiggoff, producent i direktor kasnijeg filma Crumb's Life) osniva jazz band pod imenom The Cheap Suit Serenaders. Iako se u tom periodu manje bavio crtanjem, problemi su rasli. Izgubio je sudski spor sa jednim magazinom. Oko prava na njegov strip 'Keep on Truckin'. Iste godine poreska uprava ga kaznjava sa 30000 dolara, zbog problema oko poreza. Priča se da su mu to 'namestili' njegova supruga Dana i njegov računovodja! To su možda samo glasine, ali iste godine Crumb se razveo.

Osamdesete godine prošlog veka donose mirnije struje u Crumbov život. Oženio je Aline Kominsky, crtačicu stripova, preselio se u Winters blizu Sacramenta i dobio ćerku Sophie. Od tada, može se reći da je Crumb, sit 'raspusnog' života, smirio svoje divlje nagone. To je medjutim, doprinelo da sve manje bude u žiži interesovanja, što Crumbu izgleda više ne smeta mnogo. Pogotovo od kada se sa porodicom preselio u Francusku. Ipak, Robert Crumb ostaje jedan od najuticajnijih strip autora. U njemu su se objedinile stilske karakteristike autora od kojih je učio, proučavajući njihova dela ( Kurtzman, Herriman, Segar, Fisher, Wolverton), tvoreći Crumbov jedinstveni 'bigfoot style'. Crumb je čini se, kroz karijeru ostao dosledan tom stilu, ali je oduvek pokušavao da pronadje svoj identitet. Potpisivao se desetinama imena ispod svojih tabli (Cum, Crumbum, Crud, Scum, Grunge, Crunk, Crumbsky...). Izgleda da je 'pod stare dane' ipak uspeo u svojoj potrazi. Bez obzira na veliki Crumbov uticaj, ovdašnje strip izdavaštvo se ne može pohvaliti velikim brojem izdanja. Za malobrojna postojeća najzaslužniji je nezavisni beogradski izdavač Flavijo Rigonat, vlasnik izdavačke kuće L.O.M, koji je do sada objavio četiri knjižice o Mačku Fricu, a u poslednjih nekoliko godina i dve zbirke, Kakav svet!, iz 2000. godine i Demonka, iz 2004. Mada je u svetu Crumbov underground odavno postao main-stream. Kod nas još uvek nije isplivao na površinu.