Red Star

Slika glavnog lika

Red Star

Red Star NA INTERNETU

• The Red Star official Site
• Archangel studios official site

Prikaze strip serijala uvek je dobro započeti isticanjem njihovih jačih ili neuobičajenih strana. Kod Supermana bi to recimo bila dugovečnost, kod Maison Ikkoku ljudska dimenzija priče, kod LOEG prvi adut je sam Alana Moore. Međutim, sa stripom koji se zove The Red Star stvari ne stoje tako lako. Da li treba odmah potencirati to što je dobrim delom rađen kompjuterski i razglabati o pro et contra te prakse? Treba li igrati na kartu Yugo nostalgije i otpevati "Druže Tito mi ti se kunemo"? Ili ići na pop culture statement, pošto je komunizam nakon ovog stripa ušao u retro kategoriju? A ako se naslov stripa prevede na naški, pa ste još i zaluđenik za fudbalom, cela priča dobija i određenu "navijačku" dimenziju...

Svi gore navedeni elementi su bitni. Pa ipak, ostavimo pionirske marame i navijačke himne za kasnije – prvo što ćete videti kada otvorite neku od Red Star svezaka je grafika, i to je možda i najproblamtičniji moment ovog stripa.

Da li i koliko kompjutere treba koristiti u stripovima stara je dilema. Sami autori se uglavnom slažu: komjuterska grafika ubija dušu stripu. Sve se svodi na umeće programiranja, rada u Photoshopu, a ne na crtačevu ekspresiju sveta u kome se likovi kreću. McCloud i "Reinventing comics" na stranu, digitalna grafika predstavlja realnu opasnost za nastavak bitisanja crtača: ukoliko Marvel recimo ima prava na stare Kirbyjeve crteže, dizajneri mogu da ih skeniraju i uz dovoljno petljanja u programima za obradu slika naprave sasvim novi strip od starih crteža. Na korak od toga su i stripovi koje u potpunosti radi kompjuter. Napraviti program koji može da smisli/izračuna prosečni zaplet Claudia Chiaverottija ili Chucka Dixona uopšte ne deluje teško, kadriranje koje bi usledilo je izvodljivo, a slaganje skeniranih Kirbyjevih ili Stanovih crteža prosto. Takva ideja možda danas deluje kao blagi SF, ali za pet godina? Ili čak dve? S druge strane, probijanje kompjuterske grafike u strip može da se posmatra i kao revolt scenarista prema "dosadnim crtačima koji ionako ne crtaju sve što im se kaže, a dobijaju veće pare". Međutim, praksa je pokazala da stripovi sa PC grafikom nisu briljirali na polju scenarija – naprotiv. Izgleda da su lepi efekti postali sami sebi cilj, kao u holivudskim spektaklima lišenim bilo čega osim sata provedenih za tastaturom.

Šta onda reći kada se pojavi serijal sa 3D modelima koji je nominovan za Eisnerovu nagradu? I to za najbolju serijalizovanu priču i najbolji novi strip, dakle NE za crtež i koloring?

The Red Star, ili Crvena Zvezda, ako vam je milije (a ima onih kojima jeste), ne koristi kompjutersku grafiku zarad same sebe. Slika koju možete da vidite u stripu nastaje tako što olovku Christiana Gossetta, idejnog tvorca celog projekta, direktno koloriše osoba poznata samo kao Snakebite, i zatim se ubacuju kompjuterski modelirani objekti koje je u prvo vreme pravio A.D. Culter, a u kasnijim epizodama Paul Schrier. 3D modeli ogromnih komunističkih Nebeskih peći zaista oduzimaju dah, i to ne samo zbog toga što izgledaju dobro – kadrovi u kojima se pojavljuju su odlično ukomponovani, napravljeni scenaristički tako da vas nateraju da zastanete i kažete "Vau!". Gossett jeste idejni tvorac projekta, ali bio je dovoljno mudar da scenario prepusti nekom drugom, pa makar to bio i za strip fanove relativno nepoznati Bradley Kayl. Kayl se odlično snašao: kompozicija panela, kadriranje i filmski tok priče prave od Crvene Zvezde spektakl, a ne skup lepih slika. Bez toga umeća, grafika je smešna i besciljna. Na sreću, ona je ovde oruđe, a ne sama sebi cilj, služi da poveća monumentalnost priče, događaja i akcije... a priča zaista jeste monumentalna.

Spektakl: Digitalna grafika Crvene Zvezde u punom sjaju

Šta bi bilo da se komunizam dogodio u nekoj tolkinovskoj zemlji? Da je jednog dana narod rešio da svrgne kralja i njegove čarobnjake i proglasi vladavinu proletarijata? Šta bi se desilo da se u nekoj od brojnih Role playing sword & sorcery igara dogodila Revolucija i boljševici su došli na vlast, stvarajući tako "kalašnjikov & sorcery" svet? U vreme Pete Hronike Crvene Zvezde, u velikoj imperiji URRS (United Republics of the Red Star) magija i tehnologija idu ruku pod ruku, tenkovi i čarobnjaci zajedno učestvuju u ratovima. Taj koncept naravno nije nov, ali ideja da je preovlađujuća ideologija u jednom magijskom svetu komunizam (ili "internacionalizam", kako se u stripu zove), da likovi jedni druge oslovljavljaju sa "Druže čarobnjače" do sada se prvi put pojavila u Crvenoj Zvezdi. Imperijom vlada Centralni komitet, ali to je samo ispostava diktatora poznatog pod imenom Imbohl, moćnog čarobnjaka koji je preuzeo tekovine Revolucije i pretvorio ih u mehanizme za porobljavanje svoje i drugih nacija.

Priča počinje devet godina nakon bitke kod Kar Dathrine kapije, najvećeg i poslednjeg poraza Crvene flote (armije?). U prvom trejdu upoznajemo Mayu Antares, Majora Čarobnicu i udovicu koja obilazi grob svog supruga Marcusa Anataresa, velikog ratnika nestalog kod Kar Dathre. Iz njene priče saznajemo kako se sama bitka odvijala, kako je do nje došlo usled rata za Al'istaan (ime samo podseća na Avganistan...), kada je pleme Nistaani uspelo da dozove svog velikog čarobnjaka Kar Dathru Večnog koji je uništio najveću armadu Crvene Armije u istoriji. U tom haosu osim Maye i Marcusa srećemo i Marcusovog brata Urika i njihovu prijateljicu Natachu Goncharevu, vojnike koji shvataju da više ne znaju za šta se bore, ali ipak poštuju volju svoje Otadžbine i voljni su da daju svoj život za nju. Ali Marcus naizgled upravo to i čini...

Zvezda do zvezde: Makita, Natacha, Maya, Marcus, Urik i Pravda

I u ovoj priči dolazi do izražaja grafizam Crvene Zvezde – kompjuterski efekti iskorišćeni su da dočaraju epske scene sukoba dve vojske, magiju i krv, pesak i plamen. Uništenje vazdušnih brodova Crvene Armije, tzv. Nebeskih peći, nacrtano na konvenciolnalan način ne bi ostavila nekog traga na čitaocima. Sa 3D modelima koji se raspadaju i efektima vatre i peščanih oluja, ona je zadivljujuća.

Saga se nastavlja sa ratom u Nokgorki, jednoj od pokrajina Crvene Zvezde koja je rešila da se otcepi. Naravno, Imbohl i Centralni komitet imaju drugačije ideje, i Crvena Armija poslata je zajedno sa likovima koji su preživeli prvi deo priče da slome otpor. Ali "Gorke", kako ih Crveni zovu, rešeni su da se oslobode stiska imperije po svaku cenu, i Armija je uvučena u sukob u kome deca učestvuju koliko i odrasli, sukob koji se može završiti samo totalnim uništenjem jedne od zaraćenih strana. I kao i pre, neće svi izaći živi iz ovog rata.

To nije sve. Događaje prati Crvena Žena, ponegde poznata i kao Pravda, jedna od tri manifestacije Otadžbine, trostruke Boginje iz ruskih mitova. Jer, Imbohlova tiranija seže dalje od ovoga sveta, Imbohl ima svoje špijune i u zagrobnom životu, gde duhovi trunu u njegovom Zatvoru Duša. Imbohlovo porobljavanje Zemalja Crvene Zvezde je potpuno, i samo je Pravda svesna koliko daleko njegovo zlo seže. Ona je odabrala Marcusa Antaresa za svog šampiona i spasla ga kod Kar Dathrine kapije od Imbolhovog demona Troike i trenira ga za konačni obračun sa diktatorom. U Bahmutu, razrušenom glavnom gradu Nokgorke, Pravda otkriva Mayi, Uriku i mladoj nokgorskoj ratnici Makiti da se Zatvor Duša nalazi na mestu poznatom kao Arhanđel, i da je oslobađanje duhova iz te tamnice jedini način da se porazi Imbohl i spasu Zemlje Crvene Zvezde.Urik, Maya i Makita otimaju Nebesku peć Konstantinov i kreću u pohod za slobodu Otadžbine, dok im je cela Crvena armija i gomila Imbolhovih demona za petama...

Ratna zona: Ono što je ostalo od Bahmuta, glavnog grada Nokgorke

Ako vas ovako postavljena radnja podseća na RPG igre, nije ni čudo, pošto su Gossett i cela ekipa iz Archangel studija role playing game geekovi... i tu dolazi do izražaja još jedan od razloga zašto kompjuterska grafika pasuje Crvenoj Zvezdi - rade je RPG fanovi za RPG fanove. I ne samo to, Gossett je učestvovao u dizajniranju likova za PS 2 igre Apocalypse i Pittfall, tako daje veoma dobro upoznat sa metodologijom stvaranja igara. No, u svakoj role playing igri, posebnu pažnju dobijaju likovi, njihove moći i sposobnosti, ali i njihove karakterne osobine. Da se The Red Star svodi samo na kleš vojski i gigantskih letelica, duh cele serije bio bi izneveren, početna premisa praktično silovana. Gossett i Kayl su to očigledno znali, tako da se u opštem ratnom haosu priča ipak bazira na likovima, na ožiljcima koje rat i propast jedne imperije ostavljaju na njima, na njihove lične tragedije i pogibije (a pogibija itekako ima). I kroz sve to provejavaju slomljeni snovi Revolucije, entuzijazam za stvaranje Utopije koji je nestao, entuzijazam koji je izvetreo kada se raj radnika pretvorio u pakao boljševizma.

A tu je i komunizam. Da li je moguće da će nešto kao što je Crvena Armija i KGB ikada postati retro pop kultura, kao disko i hipiji? Očigledno da jeste, jer Crvena Zvezda jeste retro, i budi određenu nostalgiju, kao i svaki drugi retro. Nostalgiju za komunizmom, tim zlom koje je porobilo pola sveta i držalo ga iza Gvozdene zavese? Da. Jer u The Red Star ne vidite Centralni komitet, beskrajne spletke Informbiroa i čistke Službe. U ovom stripu nalaze se obični ljudi koji su verovali u Revoluciju, verovali u vladavinu proletarijata... i koji su ostali bez svoih verovanja, bez snova da je pravičniji poredak moguć.

Najavna špica: Akcija u The Red Star u potpunosti ima filmski ritam

Kao čudna kombinacija Mirka i Slavka, Dungeons & Dragons i Robotecha, Crvena Zvezda ima smisla. Naravno da sve nije savršeno, da su dijalozi i unutrašnji monolozi neretko predugački i prepatetični, da je serijal usporio od kada se je se Archangel studio izdvojio iz Imagea, pa posle kratkotrajnog koketiranja sa propadajućim Crossgenom postao samostalni izdavač, da ćemo još više godina morati da čekamo na kraj priče. Ali u poplavi "patriotskih" stripova i proizvoda koji nam dolaze iz Amerike, ovo je osveženje. Patriotizam i ljubav prema domovini su tu, ali sam fakat da to nije "land of the free, home of the brave" i da se junaci ne bore za "truth, justice and the american way" pokazuje da je reč o univerzalnim kategorijama i vrednostima, i na svojevrstan način lupa šamar autorima "liberty fries" ideologije. Pride, The Red Star ne predstavlja samo primenu digitalne grafike u stripu (a ta grafika je ono što bi moglo da odbije brojne "staromodne" stripofile) - ona je spoj PC i strip kulture, strip koji prave dizajneri igara koji su u isto vreme zaluđenici za oba sveta. U tome je čar ovog serijala, u jednoj novoj formi priče, a ne samo crteža, koji se savršeno nadovezuju jedno na drugo.

A tu je i navijački momenat - uvek možete da uz veliki samozadovoljni osmeh pokažete ovaj strip nekom Grobaru i pitate ga kada će njegov fudbalski klub imati strip koji nosi njegovo ime... :-)