Thomas Mann ili Philip K. Dick - eseji o stripu #8: Zagonetni Corto Maltese

XIII

Zagonetni Corto Maltese

U vreme kada su kod nas neki urednici stripovnih izdanja odbijali objavljivanje stripova Huga Pratta zbog “diletantskog i naivnog” crteža, u Južnoj Americi, Evropi i Africi Pratt je smatran za jednog od najznačajnijih autora. U Italiji je po njegovom stripu bila nazvana čuvena revija “Sgt. Kirk” (1967-1970). Takođe, krajem sedamdesetih godina Pratta je prvi predsednik Angole, predvodnik borbe za oslobođenje zemlje od portugalske kolonijalne vlasti, uspešno okončane 1975, pesnik Antonio Agostinho Neto (1922-1979) pozvao u Luandu da osnuje institut za grafičku umetnost.

Hugo Pratt (1927-1995) pripada grupi autora koji su zaslužni za suštinske kulturne i artističke pomake nastale u svetu stripa. Ono što se pedesetih i šezdesetih godina dešavalo sa filmom, to se na prelazu iz šezdesetih u sedamdesete događalo u mediju stripa. U tim godinama, srazmerno onome što su već učinili filmski autori, tvorci stripova neposrednom su stvaralačkom praksom, a ne tek “anticipacijama”, pokazali da je i u mediju stripa moguće uspostavljanje poetike, odnosno množine poetika. Nezaobilazan eho tih značajnih pomaka u istoriji stripa dopire i do naših izdavača početkom osamdesetih godina.

Mesto gde se srecu akcija i apstrakcija - Corto Maltese

Pojava Prattove Balade o slanom moru (1967) koja će inicirati potonji serijal Corto Maltese (1970) predstavlja svakako jedan od krucijalnih događaja. Izlazak najvažnijih epizoda u novosadskoj “Stripoteci” (Balada o slanom moru, Korto u Sibiru, Korto u Veneciji i Blago Samarkanda) i izlaženje niza kraćih epizoda u sarajevskom “Strip artu” označili su ovdašnje uvažavanje Prattovog istorijskog pomaka stripovnog izražavanja. Corto Maltese je pojava koja na našim prostorima, nakon višegodišnje kumulacije (kontinuiranog izlaženja), poprima oblik grupne čitalačke fascinacije.

Šta je to tako fascinantno što nam nudi strip Corto Maltese?

Ako pokušamo geografski da lociramo ono što se događa u Cortu Malteseu možemo imati izvesnih teškoća. Ponekad je zaista potrebno poslužiti se atlasom da bi se pratila sva putovanja avanturiste Corta. Afrika, Južna Amerika, Evropa, Azija, Tihi okean – tačnije Solomonska ostrva, Nova Pomeranja (Nova Britanija), sliv Orinoka, Novi Zeland, Venecija, Kina, sibirska pustoš ... To su uglavnom predeli koji bude asocijacije na burne stranice novije političke istorije, pogotovo u razdoblju prve polovine dvadesetog veka: buđenje nacionalne svesti u afričkim i južnoameričkim kolonijama, pojava fašizma, boljševička revolucija i njeni odjeci, masonerija, kultovi, paradoksalna ukrštanja različitih kultura... Upravo razdoblje u kome se Malteseove avanture događaju.

Corto je kosmopolita avanture, a ona ga uvodi u kosmopolitizam ljudskih vrednosti. Mnoštvo ljudskih uverenja i množina društvenih konteksta sa kojima se Corto suočava dovoljni su da nametnu doživljaj ograničenosti raznih partikularističkih predstava i predrasuda o “prednostima i pravima” neke boje kože, nacionalne pripadnosti ili političkog uverenja. Corto, ma kojim prostorima se kretao, ne živi neko lokalno vreme. Njegove avanture su univerzalna metafora upoznavanja sebe kroz svet.

Pratt je mnogima pobrkao pojmove što je apstrakcija

Zanimljivo je da je jedna od prvih “socijalnih grupa” koju je fascinirao strip Corto Maltese u stvari politička grupa boraca Narodnog fronta za oslobođenje Angole (MPLA). Za angolske revolucionare ovaj junak stripa imao je ugled simbola sličnog Che Gevari. Ako su neki od ovih poklonika kasnije zauzimali ministarske položaje u vladi Angole, a među njima i mesto ministra kulture, onda je jasnija Netova odluka da uputi pomenuti poziv Prattu.

Paradoksalno je, međutim, to da je Corto Maltese sve pre samo ne sredstvo ideološke propagande. Ovaj strip se drastično razlikuje od propagandnih stripova u Americi i Evropi iz vremena drugog svetskog rata, kao i kasnijih kineskih “ideološko-poučnih” stripova.

Na pitanje šta su angolski revolucionari videli u Cortu Malteseu da bi ga mogli osećati kao najrođenijeg heroja, odgovor koji je tadašnjoj jugoslovenskoj javnosti prvi preneo Dušan Miklja glasi: “U izgnanstvu, u ilegalnosti, u zatvoru, na bojištu, Korto Malteze nam je pomogao da sanjamo o slobodi.” Njima je ovaj strip zaista mogao da pomogne “jedino” da sanjanju o slobodi. Nije imao političko propagandnu već pre psihološku vrednost, tačnije vrednost umetničke transpozicije. Pratov Corto Maltese nudi nam nešto bitno drugačije - strip kao samosvojan poetski čin.

Poznate su Prattove “leve” naklonjenosti. Međutim, njegov glavni junak nije politički opredeljen. Umesto toga, ponuđeno nam je njegovo lično doživljavanje svoga vremena i tadašnjih političkih realnosti. Pred nama je naglašeno individualan lik koji odbija da se svede na vladajuće “okolnosti” u svetu.

Ko je Corto Maltese? Podatak da je sin andaluzijske Ciganke i engleskog kolonijalnog oficira malo može reći o njegovom identitetu. Corto odbija da se objasni. Suviše je individualista da bi dopustio da to čine drugi. Pre će se izložiti riziku da bude ličnost u kovitlacima istorije nego da se odredi jednom jedinom pripadnošću. Otud njegova rečenica: “To ko sam tiče se samo mene.” Ipak izvesno je da Corto ume da bude prijatelj bez obzira na opasnosti i žrtve. “Nikad lakoveran, a uvek spreman da odgovori zanosu svoga srca.” Zanos Cortovog srca su avantura i prijateljstvo.

Strašni napad apstrakcije na realizam - ili obratno

Corto Maltese je strip dosledne poetske stilizacije, oslobođene od zagušujućih detalja. Često je naglašeno redukovan, ali i tada sa izvanrednim odnosom tamnih i svetlih površina. Njegov strip idiom, pogotovo u kasnijim epizodama, izgleda da je u sebe integrisao neka od iskustava Marca Chagalla ili, čak, Pula Kleea, pa i Pieta Mondriana. Njegova sposobnost apstraktnijeg vizuelnog mišljenja udaljava ga od klasično shvaćenog crtača stripova. U kontekstu ovakve stilizacije iznenađuje izuzetna istorijska i etnografska preciznost Prattovog crteža i teksta. To Corto Maltese nesumnjivo duguje činjenici da je Pratt i doslovno građanin sveta pošto je živeo u preko deset zemalja i “ne govori baš dobro francuski, engleski, italijanski, španski i portugalski”.

Poseban razlog za popularnost Corta Maltesea je izvanredan spoj avanturističkog i hermetičnog sadržaja Ono avanturističko relaksira većinu čitalaca nenaviklih na svet frapantne slojevitosti, do tada nepoznat u stripu. Sam Pratt naglašava da je strip čedo američke kulture, a “Evropljani su počeli da crtaju stripove kasnije, unevši u njih svoju kulturu, svoju ironiju”. Pratt pravi razliku između ironije i cinizma. Kreirao je lik Corta Maltesea kao antipod cinizmu. Corto u prvoj epizodi kaže jednom propalom profesoru: “Čuj stari ... plitka ironija ide mi na živce.” Između cinizma i ironije postoji razlika kao između podrigivanja i uzdaha, da parafraziramo reči pomorskog oficira Rinalda Groovesnorea, lika iz Balade o slanom moru.

Popularnost Prattovog stripa prodire i do vanstripovne publike. On se čak približio mogućnosti da postane intelektualna moda. Nešto nalik situaciji kada su mnogi intelektualci smatrali da je strip manje-više besmislica, ali da obavezno na svojim policama moraju imati poneku knjižicu sa Charlie Brownom i Snoopyem. Naravno, svaki rast popularnosti je višeznačan. Povećava broj kako autentičnih tako i neautentičnih susreta sa onim za čim vlada pojačano (masovnije) interesovanje. Razlika između fascinacije i mode nije niti može biti odsečna. Međutim, autentična fascinacija se nikada ne može svesti na modu bez ostatka.

Pojava Corta Maltesea kod nas imala je i tu kulturnu olakšicu da je objavljivan dobrim delom u “Stripoteci”, a nije nepoznato da su je čitali i neki teoretičari umetnosti koji su sada deo srednje i starije generacije. U svakom slučaju, činjenica je da je ova strip revija već godinama opstajala kao kulturna institucija stripa u jugoslovenskim razmerama.

Tako bliski osjećaj daljine

Na kraju je potrebno ukazati i na činjenicu da se dragocene “greške” dešavaju i drugim, za sada, tržišno tradicionalnijim izdavačima. “Lunov magnus strip” novosadske kuće “Dnevnik” preuzeo je od italijanskih izdavača smeo eksperiment (odavno već mnogo, mnogo više od eksperimenta) u vidu serije Ken Parker, uslovno žanrovski određene kao vestern. Strip u kome se ovaj traper i izviđač susreće i zbližava između ostalog i sa jednim transvestitom unutar izrazito poetične pripovesti, predstavlja događaj koji ne zaostaje znatno za fenomenom Corto Maltese. Činjenica je, međutim, da “Dnevniku” nedostaje kulturna institucija formata “Stripoteke” koja bi rezervisala pozitivnu pozornost naše kulturne javnosti. Stoga, za sada, Ken Parker ostaje rezervisan semo za uže krugove ljubitelja stripa. No, ko zna, možda je upravo Ken Parker fascinacija koja će sa zadrškom uslediti?

(“Intervju” br. 77, Beograd, 11. 5. 1984)


#7: Hogar, ne tako strašni | #9: Strategija opsene

Anketa

Što vam je najinteresantnije na stripovi.com?

Rezultati

Arhiva

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Zenit 666
    Kod: ZG LUSP 36
    Ocjena: 75%
    Vrijeme: 20.9.2017. 23:55:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 33
    Broj pogleda: 2417
  • Sertao
    Kod: ZG LU 254-255
    Ocjena: 72%
    Vrijeme: 28.9.2017. 1:15:00
    Autor: Elderane84
    Broj komentara: 15
    Broj pogleda: 1511
  • Labirint
    Kod: NN MX1c
    Ocjena: 53%
    Vrijeme: 25.9.2017. 0:03:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 1332
  • Crno stroj
    Kod: NN LIB 61b
    Ocjena: 60%
    Vrijeme: 29.10.2017. 19:19:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 1262
  • Izgubljeni svijet
    Kod: TX ZS 586/587
    Ocjena: 63%
    Vrijeme: 13.10.2017. 22:03:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 1117

Aukcije

Forum