Prvog dana 2005. godine, navršava se decenija bez stripova Gary Larsona. Bez novih naravno, jer oni stari se i danas objavljuju širom sveta jednako masovno kao u doba vrhunca Larsonove popularnosti. O mnoštvu atributa kojima bi se moglo karakterisati Larsonovo delo (bizarno, jednostavno, cinično, duhovito, nepredvidivo...), trebalo bi pojedinačno diskutovati, jer ne postoji nijedan kurs kog se on dosledno drži. Ne postoji nijedna pojava koju Larson ne ume naglavačke da okrene. Ne postoje junaci, ne postoje pozitivci i negativci, niti ima neke razvijenije radnje. Jedino ona koju čitalac naslućuje. Larson crta bez početka i bez kraja. Bez ikakve pouke ili bilo kakve tendencije svoje panele prožme moralizacijom. Za Gary Larsona je čak nemoguće reći da li je zapravo crtao stripove ili karikature?! Njegovo delo nalazi se negde na pola puta izmedju te dve forme vizuelnog izraza. Po prostoru (uvek samo jedan panel), odsustvu razrade radnje, prenaglašenosti fizičkih nedostataka aktera, obrtu u samo jednoj rečenici i još mnogo čemu, moglo bi se reći da je Larsonovo polje delatnosti karikatura. Ipak, nije tako jednostavno. Ima dosta stripovskih elemenata u njegovim crtežima.

"Specifičnost je Larsonovog stila da je bliži stripu nego što to karikatura obično biva. Mnogi Larsonovi prizori zaista su tipično stripski po kadriranju, koje ne obuhvata celinu onoga što se prikazuje, po dinamici (kada je ima) i korišćenju udaljenih planova, za razliku od uobičajene plošnosti karikature" (Zoran Djukanović, Kvadrat br.14, Bizovac, studeni 2003). Žanrovski bi se Larsonovo delo takodje teško moglo sa sigurnošću klasifikovati. Možda je najbliže reći da je reč o komediji, pretežno crnohumornoj. Ironičnoj satiri, koje niko nije poštedjen, jer Larson se igra sa svim oblicima pojavnosti; sa svim sferama društva. Jedino je možda malo više gegova sa životinjama i naučnicima. Ali ne zato što Larson ima nešto lično protiv njih, već jedino stoga što je oduvek voleo biologiju!

Gary Larson je rodjen 14.08.1950. godine u Tacomi, Washington. Od malih nogu je pokazivao sklonost ka crtanju. Premda nikada nije pohadjao nikakvu umetničku školu, već je samostalno razvijao svoj talenat, kroz godine je stekao zavidnu crtačku tehniku. Tehniku koja bi se možda mogla porediti sa umećem Charlesa Shultza ili Dicka Brownea, da minimalističkom ekspresijom dočaraju različite emocije "jedva primetnim varijacijama linija lica". Larsona je uvek posebno zanimalo crtanje životinja. Dok su ostali dečaci crtali automobile, tenkove i avione, Gary je bio skloniji kravama, delfinima ili dinosaurusima. U srednjoj školi je medjutim, potpuno zapostavio crtanje i posvetio se muzici, koja je do danas ostala njegova druga ljubav, koja ga je često udaljavala od crtačkog poziva. Nakon studija na Washington State University, gde je 1978. godine diplomirao komunikacije, Larson je sa prijateljem osnovao jazz duo i naredne tri godine živeo od bavljenja muzikom. Gary je svirao gitaru i banjo, a njegov kompanjon klavijature i trombon. Nakon toga Larson se zaposlio u jednoj muzičkoj prodavnici i proveo godinu dana radeći posao koji je mrzeo. U jednom intervjuu je njemu svojstvenim humorom pokušao da dočara kako se osećao u tom periodu: "One day a long, long time ago at retail music store where I had been working for almost a year, I had an unexpected revelation. As I stood next to the cash register, the sky seemed to suddenly open up over my head and a throng of beautiful angels came flying down and swirled around me. In glorious, lilting tones, their voices rang out, "you haaaaaaaaaate your job, you haaaaaaaate your job..." And then they left. But I knew it was true—angels don't lie".

Spas iz tog "mračnog okruženja" pronašao je vrativši se crtanju. Najpre je 1976. godine uradio šest crteža za lokalni časopis Pacific Search. Bio je plaćen solidno za taj posao, što mu je pomoglo da uvidi kako je jednostavno zaradjivati, ako se čovek bavi onim što voli. To je bila prekretnica, odlučio je da se više posveti crtanju. Počeo je da crta za nedeljnik Summer News Review i od tada je njegov uspon krenuo ubrzano. Nakon dve godine, želeći da udvostruči svoje prihode, počeo je da za Seatle Times crta nedeljne panele pod naslovom Natures Way. "Iščašeni" humor još neafirmisanog autora ubrzo je stekao širok auditorijum poklonika, što mu je otvorilo i poslednja vrata ka uspehu. Taj uspeh, počeo je da doživljava 1979. godine, kada je ponudio svoje radove urednicima magazina San Francisco Chronicles. Oni su u Larsonu prepoznali autora sa komercijalnim potencijalom i dali mu posao. Jedino su insistirali da promeni naslov pod kojim objavljuje svoje panele. Tako je 01.01.1980. začet serijal The Far Side, koji će proslaviti Gary Larsona. Četiri godine kasnije, kada mu je istekao ugovor, sada kao već priznati autor, potpisuje za Universal Press Syndicate, koji njegove radove distribuira širom sveta. Cifre kažu da su Larsonovi paneli našli mesto u blizu dve hiljade magazina, na dvadesetak svetskih jezika, sa ukupnim tiražom od preko sto miliona primeraka! Ukupno je objavljeno petnaest kolekcija The Far Side panela, kao i pet antologija i jedna retrospektiva. Sva ta izdanja stigla su do The New York Times Best Seller List. Trideset jedan milion primeraka ovih knjiga je prodat širom sveta. Kao i nebrojeno majica, čestitki, kalendara i ko zna čega sve ne sa motivima iz The Far Side. Impresivne su i nagrade koje je Larson dobijao tokom karijere. The National Cartoonists Society mu je 1990. i 1994. godine dodeljivala The Reuben Award za crtača godine. Svoj serijal Larson je 1994. i 1997. godine preneo i u animirane filmove pod nazivom Gary Larson's Tales from the Far Side 1 i 2. Ovi su filmovi takodje nagradjivani. Velika količina slave, novca i priznanja u jednom trenutku je dojadila Larsonu i on je 1988. zatražio četrnaestomesečni odmor. Putovao je po Amazonu i Africi i svirao gitaru. Vratio se na desetogodišnjicu 01.01.1990. Radio je još pet godina, a onda 31.12.1994. i definitivno napustio posao crtača i posvetio se sviranju jazza i pisanju priča za decu. Izgleda da i u životu, kao i u crtanju ima istančan osećaj kada je dosta i kada bi još samo jedan potez olovke bio suvišan. Danas Gary Larson živi u S eatleu i ne razmišlja o povratku crtanju uprkos brojnim peticijama koje potpisuju fanovi širom interneta.