 | | Simpatičan mladić: Alan Moore |
O Alanu Mooreu se nije mnogo pričalo tokom devedesetih. Legenda koja nam je dala Watchmen, Swamp Thing i Batman: The Killing Joke kao
da je nestala i prepustila strip raznim Gaimanima, Morrisonima i Ennisima. Ko je pažljivije tražio, mogao je da naleti na nekoliko brojeva
Supreme, zatim 1963, i naravno From Hell... ali do američkog mainstreama, oličenog u strip magazinu "Wizard",
ništa od toga nije stiglo. A onda je došla 1998., i Moore je najavio svoj comeback. I to ne običan, u smislu da pokreće neki novi serijal.
Ne, Moore je pokrenuo svoju izdavačku kuću America's Best Comics ili ABC, (podgrupu Wildstorm comics, koji je bio podgrupa Image comicsa, ali
ga je u međuvremenu kupio DC comics – komplikovano, ali tako je to kad je strip "industrija" , kao što je Americi), u okviru nje stvorio pet naslova i
rešio da za svaki od njih lično piše scenario, bez ikakve pomoći. Tako nešto nije zabeleženo još od zlatnih dana Marvela kada je Stan Lee svojeručno
postavio na noge čitav jedan univerzum. No, ni to nije bilo dovoljno veliki izazov za Moorea. Podozriv prema super-herojima kao i većina britanskih
scenarista koji su došli u Ameriku, najavio je da će stripovi koje izdaje ABC zanemariti 60 godina super-herojskog stripa, kako po pričama tako i
po dizajnu, i nastaviti tamo gde se stalo pre pojave Supermana i svega što je njegov uspeh izazvao. ABC će oslanjati na temelje
pulp heroja koji su carovali kisocima pre sudbonosnog Action Comics #1 i pokušati da današnjoj mainstream publici, sviknutoj na fizičke
grdosije koje nose svoje gaće preko helanki približi i nešto drugačije. Nešto slično je ranije pokušavala i grupa autora okupljena oko
Dark Horseove podgrupe Legend, i spektakularno nije uspela – jedino je Millerov Sin City doživeo neki znajačajniji komercijalni uspeh i
uzdigao se iznad neisplatljivog statusa "cult favorite". Dakle, Moore je krenuo da ostvari nemoguće. Prvi strip koji je ABC krenuo da izdaje bio je
The League of Extraordinary Gentlemen... i rasprodat je u tri uzastopna tiraža, plus i u nekoliko tiraža trejdova, a prvo štampanje tvrdog
poveza dostiže cenu i do 100 dolara. Moore je krenuo da ostvari nemoguće... i uspeo.
No, vratimo se na Ligu. O čemu je reč? Prvi mini serijal od šest epizoda koje čine The League of Extraordinary Gentlemen vol. 1 počinje tako što
krajem pretprošlog veka Campion Bond, britanski obaveštajac koji radi za misterioznu osobu poznatu samo kao M nagovara izvesnu
Wilhelminu Murray da sastavi specijalni tim koji bi se bavio velikim i čudnijim opasnostima po Imperiju, a za početak bi morao da
povrati misteriozni Kavorit od još misterioznijeg kineskog kriminalca čije ime se ne sme izgovoriti, već je poznat samo kao Doktor.
I gospođica Murray, za prijatelje Mina, poziva čudnu skupinu ljudi koju čine indijski kapetan koji se odaziva na ime Niko, ostareli lovac i
avanturista po imenu Allan, monstruozna beštija slična gorili koja sebe naziva Edward, i nevidljivi čovek za koga saznajemo da je
nekada bio doktor Hawley Griffin. Oni kroz brojne peripetije uspevaju da povrate Kavorit od Doktora, ali sve nije onako kako izgleda,
i cela priča je tesno povezana sa smrću "Velikog Detektiva" ...U drugom mini serijalu, sa crvene planete na Zemlju dolaze osvajači, nakon što ih je sa Marsa proterao izvesni John Carter, i Britanija i Liga moraju da se izbore sa vanzemaljcima uz pomoć izvesnog doktora koji vrši eksperimente sa pretvaranjem životinja u ljude...
Da li ovo zvuči poznato? Trebalo bi. Jer Wilhelmina Murray je sveže razvedena Mina Harker iz Stokerovog "Drakule", Kapetan Niko je Kapetan Nemo
iz "20 000 milja pod morem", avanturista Allan je Allan Quatermain iz Haggardovog "Rudnika Cara Solomona", Edward je Edward Hyde,
surovi alter ego doktora Jekylla, a doktor Griffin je nevidljivi protagonista Wellsovog "Nevidljivog čoveka". Što se Campiona Bonda tiče,
špijun Bond koji radi za M... treba li reći više? No, ni to nije sve: Doktor je Fu Manchu, poznati negativac koga je kreirao Sax Rohmer,
a koristili su ga mnogi; Kavorit je sprava koju je izmislio Selwyn Cavor, Wellsov "Prvi čovek na mesecu"; John Carter je kreacija Edgara Rice Burroughsa; doktor koji je eksperimentiše sa životinjama je niko drugi do Wellsov Moreau; Marsovci su došli iz "Rata svetova"; a "Veliki Detektiv" ? "Elementary, my dear Watson..."
Kada je Moore rekao da će se osloniti na literaturu pre super-heroja, nije se šalio. Ideja da se uzmu likovi iz viktorijanske i druge literature nije
nova. Najviše ju je u svojim knjigama razradio Philip Farmer, stvarajući takozvani "Wold Newton Universe" u kome su se našli brojni likovi iz
literature 19. veka, od Šerloka Holmsa do Tarzana. Sličnu (istu? slučajno?) ideju je imao i našoj publici dobro poznat Alfredo Castelli,
kada je stvorio (ili boje rečeno preuzeo) svog Doktora Misteriju, pretka Martija Misterije,
koji se takođe šeta kroz brojna književna dela sa kraja pretprošlog i početka prošlog veka. Ali, ta postavka je Mooreu odlično poslužila da
stvori novi univerzum, koji će ipak na neki način biti stariji i od DCijevog i od Marvelovog, i samim tim izbaciti super-heroje iz priče.
Dakle, oslonivši se na jedan od osnovnih postulata postmodernizma, citiranje i reinterpretiranje starih priča na nov način, Moore je
iskombinovao brojnu viktorijansku i ranu edvardijansku literaturu i dobio svet u kome je Velika Britanija najveća sila tog doba,
gde se za početak dvadesetog veka planira prvo spuštanje na Mesec, svet koji bi se mogao svrstati pod književnu odrednicu Steampunk,
žanr naučne fantastike koji se bavi neverovatnim naučnim dostignućima na početku prošlog veka... iz ugla ljudi toga vremena (otud i ime; steam-para,
pošto je para bila glavni pokretač mašina iz toga vremena, a samo Steampunk je aluzija na Cyberpunk). Glavna osnova za ovakav svet su romani
dvojice začetnika naučne fantastike, Julesa Vernea i Herberta Georgea Wellsa, i mnogi autori bi stali tu, ima sasvim dovljno materijala
za priču među hiljadama stranica koje su oni napisali. Ali Moore je otišao dalje. Jer SVAKI lik koga vidite u Ligi, ma koliko sporedan bio,
iz nekog je romana viktorijanskog perioda! Nema nebitnih detalja, sve je precizno konstruisano, svaki detalj je bitan, svaki papirić referenca na nešto!
Detalji: gomila beskorisnog đubreta? Ne kad je Liga u pitanju. Stvari zaokružene crvenim su,
s leva na desno: kofer na kome piše "Fogg" je verovatno pripadao Phileasu Foggu iz Verneovog "Puta oko sveta za 80 dana"; novina je
"New Lincoln Herald", koji izlazi na Lilnkolnovom Ostrvu na kome se dešava "Tajanstveno ostrvo", drugi, manje poznat Verneov roman o Kapetanu Nemu;
gomila žvrljotina u donjem desnom uglu je u stvari šifra koju koristi jedan od likova iz Verneovog romana "La Jangada"
Od Dickensa i Swifta, preko Poea i Zole, do likova iz erotske literature tog vremena(!), razne ličnosti opšte ili manje poznate defiliju kroz stranice
Lige i samo čekaju da ih zapazite. Guliver, inspektor Donovan, Auguste Dupin, Mycroft Holmes, Randolph Carter... teško ih je sve nabrojati,
i nije ni čudo što iz štampe uskoro izlazi "a reader's companion" koji panel po panel otkriva sve skrivene detalje Mooreovog scenarija.
I svaki lik se ponaša shodno svom karakteru, uvtrđenom u njegovom "matičnom" romanu. Što ne guši priču: ko ne voli da se igra traženja citata,
može da iščita Ligu, i pod pretpostavkom da zna ponešto o nekoliko glavnih likova (koji su ipak opšte poznati) neće biti ni najmanje zbunjen.
Ali za onoga ko voli da čeprka po enciklopedijama, knjigama ili internetu u potrazi za detaljima kao što je "ko je kog đavola taj P. Blakeny?!",
ovo je Raj. Jedini strip sa više takvih detalja je maestralno ludilo Granta Morrisona poznato kao "The Invisibles", no to je druga priča.
Onome ko ne voli citate, Liga nudi inteligantnu priču, puno simpatičnih detalja (nevezanih za citate) i dinamiku grupe o kojoj X Men mogu samo da
sanjaju. Nemo i Quatermain kao dvojica starih avanturista su se odmah složili i napravili svoj mali "boys club", ali pošto je prvi zakleti borac
protiv imperijalizma, a drugi njegovo oličenje, to ne prolazi bez trvenja, izgovorenih ili ne. Hawley Griffin, kao negativac i osoba u potpunosti
lišena bilo čega što podseća na moral, koji je u Ligi samo zbog obećanog pomilovanja, izaziva opšte zgražavanje ostalih svojim (ne)delima.
Izmučeni Jekyll služi kao neka vrsta "comic reliefa" kada očajnički pokušava da se ne pretvori u Hyda... a kada se konačno pretvori, nastaje masakr.
Liga izuzetnih komercijalnih mogućnosti
Osim prošlogodišnjeg filma, postoji još LOEG-related merchendise. Recimo, onaj kome uobičajena HC izdanja nisu dovoljna, može da nabavi The League of Extraordinary Gentlemen: The Absolute Edition, Vol. 1 sa hrpom dodatnih materijala, od skica do scenarija. Fanovi skrivenih likova i citata mogu uzeti Heroes & Monsters: The Unofficial Companion to the League of Extraordinary Gentlemen i A Blazing World: The Unofficial Companion to the League of Extraordinary Gentlemen Vol. II od Jessa Nevinsa, koji panel po panel otkriva šta je sve od viktorijanskog doba stiglo u strip. Predgovor je napisao sam Moore. A pravi mazohisti mogu da kupe i pročitaju The League of Extraordinary Gentlemen (Movie Novelization) od Kevina J. Andersona, novelizaciju filma. I ubiju se nakon toga.
Figurice koje idu uz Cheeseburger meal se još uvek nisu pojavile, ali ima vremena
|
|
I naravno, tu je i Mina Murray, svojeglava žena, sifražetkinja, nezvanični vođa grupe, obeležena u društvu zbog "sumnjivih događaja sa strancima"
(Rumunima, verovatno...), sasvim drugačija od prototipa "dame" tog perioda. Svi oni pokušavaju da spasu Imperiju ne od jedne, već dve ogromne opasnosti,
i da se ne poubijaju međusobno u međuvremenu. Postoje indikacije da Moore kroz sve ovo priča jednu veću priču, pošto je London krcat masonskim
simbolima koji pristalicama teorije zavere daju brojne ideje, nisu svi odnosi među likovima objašnjeni do kraja i izgleda da se priča kreće ka
tragičnom kraju... no, to su samo spekulacije koje će vreme demantovati ili potvrditi. Drugi serijal je pak značajno mračniji, što je i logično, jer se ne bazira na avanturističkim romanima, već na jednoj prilično surovoj SF epopeji, "Ratu svetova". Nakon što smo u prvom delu zavoleli likove, Moore nam prilično jasno stavlja do znanja da se neće svi izvući živi iz rata sa Marsovcima, i time razbija još jedan kanon stripova – održavanje večnog statusa quo. Sve skupa, ta morbida kojom LOEG Vol. 2 odiše ne bi trebala da bude začuđujuća, drugi delovi serijala su uvek mračniji od prvih, ili su barem takvi ako su dobri. Mada čitalac ipak poželi da se sve nastavilo u nehajnom tonu prvog serijala...
Moore je obećao da će i dizajn stripova biti poseban, i nije se šalio. Velika zasluga za to pripada crtaču Kevinu O'Neillu koji svojim
stilizovanim crtežom savršeno dočarava klasične likove i sasvim uspeva da izađe na kraj sa brojnim detaljima koje scenario predviđa.
Znači, ako u priči Quatermain treba da drži revolver marke LeMat, možete računati na to da ga nećete čak ni na prvi pogled pomešati sa Coltom.
Ako u ogledalu treba da se vidi Alisa (iz "Alise u zemlji čuda"), ali u pozadini, tako da se ne nameće čitaocu i ne ometa tok radnje, ona će
biti tu, i zapazićete je tek kada ponovo i pažljivije prečitavate strip. O'Neillov prikaz Steampunk verzija Londona i Pariza je detaljan koliko jedan
strip crtež to može biti i čitalac može da provede sate tražeći sve apsurdne mašine ubačene u pejzaž futurističkih gradova... futurističkih na način
na koji je taj termin shvatan pre sto i kusur godina.
Pariz dvadesetog veka: O'Neillov prikaz steampunk verzije svetske metropole.
Layout panela na stranici nije revolucionaran, uglavnom se radi o običnim pravougaonicima,
ali kod crteža i scenarija sa ovoliko detalja, ekseperimentisanje po tom pogledu bi bilo prevelik napor za čitaoca. A u krajnjoj liniji, razne mreže,
krv ili sluz kojima su oivičeni paneli stvarajući tako šareno ludilo od stranice su mahom proizvod super-herojskih stripova, što Liga nije.
I dizajn samih izdanja (za koji je takođe zaslužan O'Neill) poseban je: naslovne stranice asociraju na tzv. "Penny dreadfuls", pulp štampu iz
tog perioda, unutar stripova se nalaze originalne reklame iz viktorijanskog perioda (kao čuvena cenzurisana "wonderful Marvel spray syringe"
koja služi za "ubrizgavanje i isisavanje vaginalnih tečnosti" i samim tim je "najzgodniji i najintenzivniji način za čišćenje", za koji je
"svaka dama zainteresovana"... a sve je to eufemizam za rani prototip vibratora!), autori su predstavljeni kao što je bio običaj u to vreme
( "At tremendous cost we are proud to present Mr. Alan Moore, the world famous Northamptonshire Nightingale famed for his verbal recitations and
comical narratives" ), i uopšte, sve je učinjeno da svaki broj Lige izgleda kao da je izašao pre sto godina. Kao dodatak u svakom broju ide tekstualna priča o Allanu Quatermainu, "Allan and The Sundered Veil", u kojoj Moore, savršeno imitirajući stil
Ridera Haggarda, pripoveda o Quatermainovom susretu sa Lovecraftovim Randolphom Carterom i Burroughsovim Johnom Carterom (za koje se ispostavlja da su
rod!) ubacujući Lovkraftovske elemente u Ligu, i pripremajući teren za neku od budućih mini serija. Druga serija nam nudi "The New Traveller's Almanach", u kome Moore na ludački način povezuje gomilu mitskih, literarnih i svih ostalih nemogućih mesta, od Twin Peaksa do Agarthyja, praveći neku vrstu putopisa po nemogućem. Citata opet ima na hiljade, i svako ko je pokušao da napravi kompletne anotacije "Almanaha", završio je na rubu samoubistva (pitajte Jessa Nevinsa, ako ne verujete). Almanah nam takođe nudi i uvid u pređašnja izdanja Lige – naime, spominju se "Prosperovi ljudi" iz sedamnaestog veka i Guliverova družina iz osamnaestog... a tu je i nagoveštaj buduće Lige, pred početak Prvog svetskog rata, u kojoj glavnu reč opet vodi Minna Murray, ali (naizgled?) nema nijednog drugog člana sadašnje postave naših omiljenih džentlmena. Plus, uvodi se lik Orlanda, člana jedne od prethodnih Liga, i kako stvari stoje, člana bar jedne od budućih.
Moore je imao dobru šansu da uspe u onome što je zamislio: da otme američki strip od super-heroja. A onda je snimljen film koji vređa inteligenciju svakog ljubitelja stripa, a onda je DC počeo da mu cenzuriše ABC stripove, i Veliki Mag stripa je objavio da će uništiti ABC univerzum i posvetiti se samo nekomercijalnim ostvarenjima, kao što je bio From Hell. Eventualno će zadržati samo Ligu, jer na nju on i O'Neill imaju puna autorska prava. Doduše, nakon katastrofalnih događaja iz drugog serijala, postavlja se pitanje ko će uopšte biti u trećem delu? Glasine da će trojka imati veze sa lovkraftovskim elementima koji su već naznačeni u "Allan and The Sundered Veil" demantovane su u New Traveller's Almanac, koji na veoma brz način prepričava famoznu lovkraftijansku zgodu, a sam Moore je rekao da će trojka baviti pričama iz nekoliko verzija Lige kroz velove, kao i da možemo da očekujemo LOEG iz 1950., baziranu na romanima bitnika (biće interesantno videti magvampe u O'Neillovom dizajnu). Da li će atmosfera biti avanturistička kao u prvom delu, ili morbidna kao u drugom nije želeo da doda.
Mars attacks!
Moore nije poznat po tome što blagovremeno završava svoja dela. U skoro svemu, osim Watchmena i Swamp Thinga postojala je pauza tokom koje se bavio drugim stvarima, tako da se može desiti da prođu godine pre nego što ugledamo LOEG Vol. 3. Što ne bi bilo lepo – mapiranje imaginarnog sveta u koje se upustio je ogroman posao, praktično neostvariv, i otaljavati ga nije u redu. Ne samo to – nije džentlmenski.
|
