Kako sam zavolio strip - YU Tarzan

Izmijenili smo par riječi s počasnim urednikom Milošem Jovanovićem (Mairosu na stripovi.com) povodom izlaska novog izdanja "YU Tarzana" koji trenutno ponovno žari i pali prostorima bivše Juge. Urednikova životna misija je predstaviti ovo vazdazeleno izdanje Tarzana što većem krugu ljudi. I naravno, zainteresirati ih! Sretno!

Dee: Reci par uvodnih riječi o ovom izdanju...

Mairosu: Šta reći – posle dvadeset i kusur godina, Tarzan iz Vojvodine ponovo jezdi kroz balkanske krošnje! Momenat koji ste svi dugo i željno iščekivali.

D: Što za tebe znači Tarzan YU, kakvu je on igrao ulogu u tvojem životu, jesi li odrastao na njemu?

M: Tarzan, kao lik, prisutan je u mom životu još od vrlo rane mladosti. Kao i svako drugo čestito SFRJ domaćinstvo u ono vreme (rane do srednje osamdesete), i moja porodična biblioteka imala je u policama one divne knjige o Tarzanu od E.R. Burroughsa, sa ilustracijama Julesa Radilovića. Sećam se da su ta dela meni poslužila kao uvod u svet literature uopšte – tokom letnjeg raspusta ‘88, kada sam prelazio iz prvog u drugi razred osnovne, mesto da jurim loptu po betonu k’o i sva normalna beogradska dečurlija, ja sam zakucao u stanu i čitao te knjige po vasceli dan. Bila je to ljubav na prvi pasus, takoreći. Sećam se i koju sam knjigu prvu pročitao – “Tarzan i ljudi leopardi”. Imala je baš neku žestoku ilustraciju na koricama, ratnici u leopardovim kožama sa Freddy Kruger-style kandžama. Nije ni čudo što me je privukla, uvek sam imao afinitete prema hororu ovakvom ili onakvom...

Elem, posle pročitanih knjiga ja sam hteo još Tarzana – i našao sam ga na kioscima. Nekako se u to vreme potrefila i animirana TV serija od Filmationa, koja je sporadično išla na televiziji, i to je bilo dovoljno da zadovolji moju internu tarzanomaniju. U stilu dobrih klišea mogao bih i da kažem da sam u mladalačkoj ludosti skakao okolo kuće u kupaćim gaćama urličući, no nažalost to ipak nije slučaj. O lijanama da ne govorimo, odrastao sam među blokovima sivog betona.

U stripovskom smislu, YU Tarzan je takođe doneo prekretnicu. Čitao sam Bonellijeve junake kao i ostali, ali, zajedno sa nekolicinom prijatelja više sam naginjao američkom stripu, u to vreme kod nas reprezentovan mahom kroz Conana, Silver Surfera, Thora, Punishera itd. YU Tarzan se izuzetno oslanjao na tu estetiku, sa atraktivnim scenama borbe i pesničenja koje su nemalo puta podsećale na Marvelove radove iz Silver Age ere. Banetov Tarzan meni i dan danas predstavlja definitivnu vizuelizaciju Burroughsovog lorda Greystokea – i ne samo meni, ovo mišljenje deli dosta ljudi moje generacije, a nije da nismo čitali ostale verzije ovog junaka.

D: Kakvu si ulogu imao u ovom izdanju kao urednik ? Jesi li ti glavni krivac za ovo izdanje, jesi tjerao ljude da izdaju baš YU Tarzana, povijest ovog integrala?

M: Postoji kratak odgovor na ovo pitanje, koji glasi, “jeste, ja sam skakao ljudima po kičmi da se ovo desi”, ali mislim da čitaoci sajta zaslužuju da čuju celu priču.

Jugoslovenska produkcija Tarzana, za mene, predstavlja jako važnu stranicu istorije bivše republike, samim tim i nas “ostataka”. U ovo današnje doba, često se desi da stariji pričaju kako je nekad bilo, a mlađi odmahuju glavom ili slušaju tek pro forme. Međutim, Marketprintov Tarzan je živ dokaz da smo mi ipak bili jak igrač. Tarzan je svetski brend – veliko ime koje su pre Kerca, Plavšića, Slavkovića i ostalih proslavili Johnny Weismueller, Gordon Scott, Burne Hogarth, Harold Foster, Russ Manning i mnogi drugi. Želim da kažem, licenca za rad na ovakvom brendu se nije sticala tek slučajno – naši autori su svojim kvalitetom to zaslužili. Nemala je stvar, ne samo u stripovskim okvirima, da se ja kao bivši Jugosloven mogu pohvaliti činjenicom da je moja zemlja ispisala jedno poglavlje u velikoj knjizi o Tarzanu.

Mi živimo u izuzetno plodnom vremenu za strip izdavaštvo na Balkanu, i u neku ruku današnja era po mnogo čemu sustigla je SFRJ period. Možete otići u striparnicu i kupiti baš sve – novi Bonelli, stari Bonelli, klasici franko-belgijske škole, underground stripovi, američki stripovi, mange…svaki izdavač (a ima ih zaista mnogo, proporcionalno gledano) našao je svoj “niche”, i izdaje stripove za određenu ciljnu grupu. I mada je domaći strip zastupljen, meni je prosto bilo neverovatno da nigde nije bilo Tarzana. Izgleda da nisam bio jedini koji je mario, budući da je na forumu stripovi.com neko malo-malo pa pitao Baneta hoće li ikada biti Tarzana (na šta je ovaj poslovično odgovarao da je malo verovatno da se to ikada realizuje).

Dugo sam planirao da nekako počnem sa inicijativom za izdavanje Tarzana. Kao konzument stripa i veliki ljubitelj domaće umetnosti, kao i internet borac za njenu masovniju prihvaćenost, osećao sam potrebu da se nekako odužim industriji koja je meni toliko dala u životu. Prosto rečeno, nisam hteo da dozvolim da jedan tako kapitalan poduhvat, kakav je bio Marketprintov Tarzan, padne u zaborav.

YU Tarzan ekipa - Plavšić, Draginčić, Kerac i Slavković

Događaj koji me je konačno pokrenuo bilo je izdavanje integral “Western Kolekcija”, koji je široj publici prikazao neke rane radove tada malo anonimnijih novosadskih autora (naravno, govorim o proverenoj ekipi sa Kercom, Obradovićem, Slavkovićem, Plavšićem itd.). Tada sam rekao sebi, kad je Bane ovo mogao da izvuče iz naftalina, plasira na tržište i uspešno proda, nema šanse da ne bude Tarzana. Prvi kontakt bio je relativno jednostavan – Baneta sam poznavao odranije sa forumskih diskusija, a i jednom prilikom sam mu skenirao neke omote ploča, pa se može reći da smo imali kakav-takav virtuelni odnos. Izložio sam mu moj plan preko maila i ostavio broj fiksnog telefona, koji je zazvonio bukvalno tridesetak minuta kasnije. Dogovor je pao prilično brzo – i Bane i ja bili smo pobornici ideje da treba krenuti ispočetka, hronološki, uz određena odstupanja u slučaju direktnih nastavaka koji su bili rasparčani u originalnim kiosk izdanjima. Kamen spoticanja bila su autorska prava koje drži Dark Horse u saradnji sa imanjem E.R. Burroughsa – u ne toliko davnoj prošlosti, naslednici su tražili prevelike cifre, ali su na naše olakšanje pristali na neke normalnije uslove. Usledila je faza pribavljanja materijala, koja se pokazala izuzetno napornom. Dark Horse, koji, uzgred budi rečeno, nije ni imao pojma o kakvom se to stripu radi kad smo ih pitali za prava, nije imao digitalne materijale, pa je Bane u svojoj režiji skenirao originalne table i specijalno ih doterao za ovo izdanje, uz ponovan unos teksta.

Prvobitno sam mislio da na ovom integralu sarađujem sa izdavačkom kućom Phoenix Press, ali kako me je Dark Horse obavestio da Darkwood ima pravo prvenstva na lik Tarzana u ovom regionu, jer već drži licencu, ceo projekat je automatski prebačen u njihovo dvorište. Budući da je Darkwood već počeo da se bavi Tarzanom odranije, i iza sebe ima dva odlično urađena albuma Hogarthovih radova, sve je teklo glatko. Glavni urednik Darkwooda Sloba Jović – koji je, inače, ambiciozno zacrtao da objavi puno stripova o lordu Greystokeu od raznih autora, pa i u nekoj perspektivi i ovaj domaći - pokazao je veliko razumevanje za ono što smo Bane i ja namerili, a njegovi kontakti sa Dark Horseom olakšali su dalji rad. Mogu slobodno reći da je ovaj prvi integral u finalnoj verziji jako malo različit od prvobitnog plana. Treba takođe spomenuti Slobinu ulogu u “post-produkcijskoj” fazi, jer je njegova distributorska mreža umnogome doprinela tome da se ovo izdanje brzo nađe kako u svim striparnicama u Srbiji, tako i u susednim republikama. Na kraju je sve ispalo idealno – osim onog malog kašnjenja pri izlasku, ali bože moj.

Moje zvanje “urednika” u ovoj ediciji je više počasno nego efektivno. Ja sam pogurao ovo izdanje, nagovorio Baneta da to može biti isplativo i kvalitetno urađeno, pomogao oko hronologije i izbora epizoda, i onda se povukao na klupu za rezerve i na miru posmatrao ostatak procesa. Ja sam ipak samo entuzijasta i kolekcionar, a Bane je crtač svetske reputacije sa dobrim izdavačkim iskustvom, dok je Darkwood svojim recentnim izdavačkim radom vrlo brzo ostavio jak utisak na domaćoj sceni. Nisam osećao nikakvu potrebu da se mešam u njihove kreativne odluke oko dizajna, tiraža, štampe itd., jer je bilo jasno da je stvar u pravim rukama. Bilo bi neprimereno sa moje strane da ja sad polemišem sa Slobom jel treba ovaj papir ili onaj papir, ili da prigovaram Banetu na dizajnu korica. Kada radite sa profesionalcima, radite sa preduverenjem da oni znaju svoj posao. Nepoverenje među saradnicima je ružna stvar.

D: Kako bi usporedio Hogarthove, Maningove i Yu Tarzane?

M: Pa, i ima, i nema sličnosti, po meni. Hogarthov Tarzan, barem ovaj što sam ja čitao, je bukvalno oslikani roman. Lično nisam ljubitelj te “fosterovske” naracije i prikaza u stilu slika gore, tekst dole, ali je nesporno da se radi o velikom dostignuću stripa. Naspram YU Tarzana, Hogarth je ipak previše statičan.

Manning je već bliži YU Tarzanu. Čitao sam puno tih stripova u Stripoteci, i on, mada crtački različit, deli puno osnovnih motiva sa svojim jugoslovenskim rođakom. Akcenat je tu više na avanturi nego na samom Tarzanu, što takođe doprinosi sličnosti. Uz to, Manning je obogatio Tarzanove stripove jednim elementom Tarzanovog univerzuma koji će Marketprintovi autori obilato koristiti, a to je Pal Ul-Don, svojevrstan “Jurrasic Park” u Africi gde još uvek žive dinosaurusi i primitivni humanoid.

D: Može li danas u svom šarenilu raznih produkcija funkcionirati ovakav strip poput YU Tarzana?

M: Ne vidim zašto ne bi. U današnje doba je svaki bitniji domaći autor doživeo svoj reprint, između ostalih i Bane koji beleži zapažen uspeh sa Cat Claw albumima. U takvoj klimi, prirodno je da i Tarzan opstane. Možda je postojalo malo bojazni o tome kako će novi čitaoci, oni koji prvi put čitaju ovaj strip, primiti priče od 16 tabli, ali izgleda da to nije neki problem. Dobar strip uvek nađe put do svoje publike.

"Kiss" me?

D: Što kažu autori (Bane Kerac i ostali) o novom reizdanju nakon toliko godina?

M: Bane je zadovoljan kako je sve ovo ispalo, i sa puno entuzijazma čeka nove integrale. Sa Sibinom Slavkovićem sam kratko pričao ranije, i činilo mi se da slaže sa mojom vizijom izdavanja. Ostale autore ne poznajem lično, pa i ne mogu da znam njihov ugao, ali opet moram da istaknem da mi je izuzetno žao što Branko Plavšić nije dočekao da ovo izdanje drži u svojim rukama.

D: Tko bi pobijedio u meču mano a mano, Zagor ili Tarzan (ili Blek)?

M: Sva trojica su tako ušećereno moralni da nema teoretske šanse da bi se tukli između sebe, pogotovo kad bi prepoznali da su svi “na istoj strani”. Ali, mislim da bi bilo napeto kad bi se Zagor i Tarzan trkali na 500m po lijanama. Ili, čiji urlik meri više decibela.

Tarzan među majmunima

D: Što nas očekuje u budućnosti u biblioteci Tarzan, jugoslovenska produkcija?

M: Još stripova ! U tvrdim koricama ! Šalu na stranu, biblioteka YU Tarzan imaće devet integrala, u kojima će se naći svi stripovi ikad realizovani od strane Marketprintovog tima. U poslednjoj knjizi, istrajni i još uvek živi čitaoci (ako preživimo onaj smak sveta najavljen negde oko trećeg integrala) biće nagrađeni sa onime što strane kolege zovu “production archives”, znači, riznicom skica, ilustracija, pin-upova i tako time iz ovog perioda. Kad smo kod naslovnica, postojala je inače i ideja da svaki broj obogatimo sa originalnim naslovnicama iz kiosk izdanja, ali je to otpalo jer za većinu ne postoje originali.

D: Mudra misao za kraj?

M: Ako do sad ništa mudro ne izrekoh u ovom intervjuu, teško da ću sad da se iskupim. Živeli.

D: Zahvljajujemo Milošu na lijepim riječima i ovom kratkom predstavljaju svima nam dragog YU Tarzana. Vidi više o povijesti YU Tarzana, a svi oni zaintrigirani ovim odličnim izdanjem mogu provjeriti i preview!