Retki su autori kojima je jedino važno da stvaraju. Jedan od najkarakterističnijih izuzetaka u svetu stripa, ujedno i jedan od pionira devete umetnosti je Winsor McCay. On je bio čovek za kog su savremenici govorili da u sebi ima nekakvog demona koji ga tera da crta bez prestanka. Za svega nekoliko godina bio je u stanju da uradi više nego mnogi istaknuti autori za čitav život. Ne samo kvantitativno, već i kvalitativno. McCay se smatra i začetnikom produkcije animiranih filmova. Iako nije bio taj koji je napravio prvi crtani film, McCay je pokretač industrije pokretnih animacija. Uz Walta Disneya, McCay je najuticajnije ime u istoriji ove industrije. I u svetu stripa njegovo delo je medju najznačajnijim. U mnogome je zaslužan za ono u šta će se strip razviti tokom prethodnog veka. Stvarao je u vreme kada se strip tek formirao, vreme kada nisu postojala pravila koja se ne smeju kršiti.

Zenas Winsor McKay rodjen je 26.09.1869. godine u mestu Spring Lake, Michigan. Podatak o lokaciji njegovog rodjenja nije sasvim pouzadan, jer neki istoričari stripa tvrde da je McCay najverovatnije rodjen u Kanadi, ne precizirajući tačno gde. Uopšte podaci koji se tiču prvih tridesetak godina njegovog života, podložni su korekciji, što se donekle i može razumeti ako se uzme u obzir da je reč o vremenu kada umetnost kojom će se ovaj autor baviti još nije ni začeta. Prvi posao koji se tiče njegovog budućeg poziva McCay je dobio u Wanderlandu, putujućem cirkusu. McCay je crtao portrete posetilaca za 25 centi po komadu. Brzo je pokazao svoj talenat i zahvaljujući nesvakidašnoj moći zapažanja i izuzetnoj brzini crtanja, postao atrakcija cirkusa. Malo kasnije, 1889. seli se najpre u Chicago, gde pohadja jednu umetničku

Iako tek devet godina star, strip je već 1905. obznanio pojavu prvog svog velikana, Vinsora McCaya. Ne samo što je McCay uveo u strip tada sveprisutnu, sinusoidnu, vijugavu liniju karakterističnu za art nouveau, već je, u snovidjenjima u svom Malom Nemu u zemlji snova u izvesnom smislu anticipirao načelo 'psihičkog automatizma', koje će nadrealisti razviti tek dve decenije kasnije. U njegovim izrazito oniričnim miljeima, zapravo u 'Zemlji čuda', fizički zakoni koji upravljaju našim svesnim življenjem ili su preobraćeni ili sasvim ukinuti. (Ž.Bogdanović, Umetnost i jezik stripa, Beograd 1994)

školu, a potom i u Cinncinati, grad u kom će započeti plodnu karijeru. Najpre se vratio starom zanimanju, crtanju plakata i reklama za putujuće cirkuse. Nakon što se oženio i dobio dvoje dece, u nedostatku novca za izdržavanje porodice bio je primoran da potraži dodatni posao. Zaposlio se kao ilustrator u lokalnim novinama Cinncinati Times Star. To je bilo vreme kada je fotografska reprodukcija još uvek bila retkost, a profesija ilustratora veoma bitna u svetu novinarstva. McCay je crtao portrete, elementarne nepogode, nesretne slučajeve, životinje, i ko zna šta sve ne. Da bi uvećao prihode 1899. godine počinje da crta i za humoristični magazin Life. Iako je tada već raspolagao zavidnom crtačkom tehnikom, nekoliko zaposlenih crtača je bolje od njega izražavalo pokret i dočaravalo prostor prilikom kompozicije ilustracije, te je McCay premešten da crta nedeljne stripove (sunday comic strip). Tale of the Jungle Imps, u magazinu Enquirer, bio je prvi susret McCaya sa stripom. Posle nekog vremena njegov rad je zapažen i stigao je poziv da preuzme posao u New York Heraldu.

McCay se preselio u New York i u narednih nekoliko godina razvijao svoje crtačko umeće istovremeno crtajući nekoliko stripova. Najpre je radio na nekoliko manje zapaženih stripova (Mr. Goodenough, Dull Care, Podr Jake, Sister's little Sister's Beau). Od jula 1904. godine do decembra 1906. crtao je Little Sammy Sneezed. Od tog stripa McCay intenzivno usavršava svoj već raskošni stil. Little Sammy Sneezed je strip radjen prema odredjenom šablonu. Uvek je tabla bila podeljena na šest jednakih polja, od kojih je poslednje bilo uvek isto. Strip je imao predvidive zaplete, McCay se nije puno trudio oko scenarija. Jedino što ga je tada interesovalo bili su crtež i kompozicija. Nezadovoljavajući se samo jednim stripom, McCay pod pseudonimom Silas, za jedan drugi časopis, pokreće strip Dream of the Rarebit Fiend, septembra 1904. godine. Ostaje neizvesno šta je McCay podrazumevao pod terminom 'rarebit', jer ta reč ima dva značenja. Njome se naime, označava prženi sir, ali takodje i velški zec.

Za svoj prvi animirani film, Little Nemo, Winsor McCay je iskoristio svog popularnog junaka iz stripa. Nacrtao je 4000 crteža, a potom ih i obojio. Film nije imao konkretnu radnju, već je predstavljao McCayev eksperiment u spajanju crteža i pokreta. Bez obzira na to, film je dobro prihvaćen od strane publike, što je ohrabrilo McCaya da nastavi sa animacijama. Ubrzo je uradio i drugi film, The Story of a Mosquito. To je duhovita crtica o komarcu koji napada pijanca. Film je postao hit, ali mnogi su sumnjali u njegovu 'verodostojnost' i optuživali McCaya da zapravo izvodi neku vrstu jeftine optičke iluzije. I igrani film je još uvek bio šokantna pojava, a crteži koji se pomeraju, to je bilo previše. Ove optužbe su izazvale McCaya i on je odlučio da uradi crtani film o dinosaurusu, kako bi dokazao da se njegovi crteži zaista kreću. U februaru 1914. godine prikazan je Gertie the Dinosaur, film kog se ni današnji autori ne bi postideli. Prilikom projekcije McCay je izveo malu predstavu. Izašao je na binu i stao pored platna. Najpre je publici objasnio kako se pravi crtani film, a kada je pompezno najavio Gertie svi su sa nevericom okrenuli glave ka platnu. Gertie se pojavila, najpre stidljivo izvirujući iza stene. McCay ju je ohrabrivao nekoliko puta, pre nego što je iskočila u prvi plan, pred poglede zbunjene publike. Zatim je govorio Gertie šta da radi, a ona je u skladu sa situacijama dizala nogu, ljutila se na njega, pa čak i zaplakala. Onda je McCay izvadio jabuku i bacio je iza platna, a u tom času na platnu je u kadar uletela jabuka. Gertie je izvela još nekoliko trikova, a vrhunac je bio kada je McCay 'ušao' na platno, popeo se Gertie na ledja i sa njom odšetao ka horizontu. Ova predstava je izazvala senzaciju, a Gertie je preko noći postala zvezda. Obzirom da ovaj film nije funkcionisao bez živog nastupa, McCay je posebno snimio čitavu predstavu, u kojoj se na početku kladi sa prijateljima da može da oživi dinosaurusa. U vreme nemog filma, bilo je neophodno dijaloge zameniti medju-titlovima, ali je film ipak zadržao nešto od prvobitnog šarma. Gertie the Dinosaur smatra se jednim od najblistavijih trenutaka u istoriji animacije.

Na štagod da se ta reč odnosila to ne menja bitno zaplet u stripu. On nam zapravo prikazuje noćne more ljudi koji se prejedu pre spavanja. Sličan koncept McCay će zadržati i u svom masterpiece-u, Little Nemo. Dream of the Rarebit Fiend je takodje radjen po pomenutom, oprobanom šablonu, sa jednakim poljima i varijacijama jedne iste predstave u poslednjoj vinjeti, koja prikazuje različite junake stripa kako se uznemireni u svojim krevetima bude iz košmara. Isti koncept McCay zadržava i u trećem stripu koji crta istovremeno sa prethodno pomenuta dva. To je The Story of Hungry Henrieta iz januara 1906. godine. Koliko je ustaljeni koncept olakšavao McCay posao, govori nam i podatak da je u junu 1906. započeo i četvrti strip, A Pilgrim's Progress. Radeći istovremeno četiri nedeljna stripa, bez namere da nešto menja (izuzimajući male eksperimente sa koncepcijom panela u Dream of the Rarebit Fiend), McCay je u narednih nekoliko godina dobro 'ispekao zanat'. Sve to umeće koje je sticao pretočio je u samo jedan strip. To je Little Nemo in Slumberland, započet 15.10.1905. Mali Nemo je strip koji je napravio revoluciju u novoj umetnosti. 'Svako od Nemovih snovidjenja bila je avantura šestogodišnjeg dečaka, razbarušene kose u carstvo kralja Morfeusa, koji se ujutro završava padom sa kreveta, ili naglim budjenjem. Izuzetna galerija likova koji posećuju Nemoa u snu su kreirani tako savršeno da snovi izgledaju kao stvarnost: agresivni Irac Flip, neka vrsta kućnog duha sa neizostavnom cigarom u ustima, brbljivi Dr Pil, ljudožder Impi, pas Slivers, kralj Slamberlenda Morfeus i njegova agresivna i beskrupulozna kćerka koja nikad nije dobila ime, mnoštvo životinja, divova, svemirskih kreatura, policajaca, andjela... Oni se kreću kroz magični svet zemlje snova, upadajući u razne nezgode u sablasnim metamorfozama eksterijera. Bilo je tu i divljih vozova, egzotičnih vrtova, bizarnih cirkusa i proslava svih vrsta koje su organizovane u nestvarnim rokoko pejzažima.'(S.Tomić, Do visina Olimpa, Beograd 2003).

Strip Mali Nemo objavljivan je do 23.07.1911. godine, jedino u Heraldu, jer nije sindikalizovan. McCay je za to vreme neprekidno putovao i crtao. Izvodio je neku vrstu performansa za publiku. Voleo je da priča dok crta i da objašnjava publici šta, kako i zašto radi. Sa svojom predstavom McCay je išao na turneje i mnoge objavljene table nastale su u hotelima i vozovima. Tako je putujući Mali Nemo stigao 1908. godine i do Broadwaya. Neumorni McCay se nije zaustavljao. Njegov rad je bio spoj pokreta i slike. To ga je vodilo prema novoj izražajnoj formi. Početkom 1911. godine napravio je svoj prvi animirani film Little Nemo. Podaci, koji zvuče neverovatno, kažu da je sam nacrtao 4000 crteža za film! Nakon što je film doživeo uspeh McCay je uradio i drugi, How a Mosquito Operates. Sa 6000 crteža!

McCay je imao želju da nastupi i u Evropi, ali mu Herald to nije dozvoljavao. Slavni autor je sačekao da mu istekne ugovor i u julu 1911. prešao u Hearstove novine The American. Kažu da je tada Herald izgubio zvezdu, a zvezda slobodu. McCay je nastavio da objavljuje stripove o Malom Nemu, ali sada pod novim imenom, In the Land of Wonderful Dreams, jer je Herald zadržao prava na staro. Bio je nezadovoljan coloringom u The Americanu, pa se sve više koncentrisao na rad na svom novom crtanom filmu, Gertie the Dinosaur. Ta njegova trenutna nezainteresovanost za strip se osetila na tablama koje je radio do 1913. Sve to je uticalo da kada je 1914. godine počeo Prvi svetski rat, McCay na zahtev svog urednika Arthura Brisbanea prestane da crta stripove i počne da radi ilustracije za njegove političke uvodnike. To je McCaya dovelo u nezavidan položaj i sukob sa samim sobom. Brisbane i izdavačka politika kuće 'lobirali' u korist Nemačke, braneći njen medjunarodni položaj. McCayev je posao bio da ilustruje mišljenja sa kojima se intimno nije slagao. Izvesna depresivnost zrači sa njegovih ilustracija iz tog vremena, ma koliko da su izvanredne. Nakon što mu je istekao ugovor 1924, McCay se vraća u Herald i na kratko oživljava Malog Nema. Na žalost, bez većeg uspeha. Publika ga je hladno dočekala, pa je odustao 1927. godine i ponovo prešao u The American. Poslednjih osam godina velikan stripa je radio isto što i na početku. Crtao je ilustracije. Umro je 1934. godine.