Početkom 1973. godine, scenarista Roy Thomas i crtač Barry Windsor-Smith radili su na prvom dužem “Conanovom” story arcu, priči poznatoj kao “Makkalet war” (Conan the Barbarian #19-25, odnosno, onako kako to danas Dark Horse reprintuje, to je deo The chronicles of Conan vol. 3 i 4), a kao glavni izvor inspiracije, Thomas navodi Homerovu “Ilijadu”. Vojska kraljevstva Turan napala je grad Makkalet s ciljem da povrati oteto božanstvo znano kao Živi Tarim (Living Tarim). Conan se najpre bori na strani Turanaca, ali kada se suoči sa nemarom turanskog princa Yezdigerda za ranjene vojnike i tako izgubi prijatelja, Fafnira, impulsivni varvarin skokom s broda napušta turansku flotu, prethodno ne propustivši da trajno obeleži prinčevo lice ožiljkom. Simerijanac plivajući stiže u opsednuti Makkalet i menja stranu: on je sada vojnik kralja Eannatuma, međutim, onaj koji je pravi vladar - i koji drži Živog Tarima - je čarobnjak Kharam-Akkad...
Ovo je priča o tome kako religija može dovesti do ratova, te kako je želja za vlašću imanentna ljudskoj rasi u svakom dobu - pa i hyborijskom, ali i kako ljudi manipulišu tom istom religijom kao sredstvom koje će ih dovesti do vlasti... No, ono što je nama važnije, ovo je ujedno i priča u kojoj se u Conanovom životu prvi put pojavila prelepa crvenokosa ratnica, Crvena Sonja (Red Sonja)!
Mada je sam Robert Ervin Howard, Conanov literarni otac, osmislio lik Crvene Sonje (videti zanimljivosti), scenarista Roy Thomas prilagodio je njen lik Conanovom vremenu, dok je njen izgled delo Barryja Windsor-Smitha. Naime, Thomas je priče za CtB pisao na više načina: najpre, originalne - koje bi sam osmislio; dalje, u saradnji sa drugim piscima, koji su davali osnovne smernice (jedna od prvih, s Michaelom Moorcockom, velikanom fantasyja, je čuveni crossover Conana i Elrica od Melnibonéa); i, konačno, a verovatno najznačajnije, Thomas je priče samog Howarda, ali i drugih pisaca (čija radnja nije bila nužno smeštena u hyborijsko doba, a glavni likovi nemaju veze sa Conanom) prilagođavao za potrebe ovog serijala.
Thomas i BWS, kreirali su tako stripsku Red Sonju na osnovu REH-ove kratke priče “Shadow of the Vulture”, gde je glavni lik Red Sonya of Rogatino, crvenokosa devojka istočnoevropskog porekla, čija se sestra, Roxelana, u toj priči nalazi u haremu turskog sultana (16. vek), a potom se udaje za njega i postaje sultanija... 23. epizoda Conana Varvarina nosi isti naslov: “Shadow of the Vulture”; sve misli princa Yezdigerda usmerene su ka uništenju Makkaleta, ali jedna crvenokosa ratnica - u noći koja je za stanovnike tog grada možda i poslednja - ima izvesne planove... A ti planovi uključuju i Conana, dakako!
Barry Smith se u to vreme nalazio na svom kreativnom vrhuncu, ali - na žalost ili ipak sreću? - i na kraju svog rada na “Conanu”. Bitno je istaći i njegov doprinos u pisanju scenarija, ali je 24. epizoda, predivna “The song of Red Sonja”, koju je BWS sâm i tuširao, bila njegova poslednja na serijalu. Njegovo mesto zauzeo je potom jedan od najvećih, maestralni John Buscema, a ostatak je istorija. Međutim, iako opus BWS-a, naspram Busceminih preko 200 nacrtanih epizoda, možda ne deluje toliko bitno, mesto Barryja Smitha u Conanovoj stripskoj istoriji je neopisivo važno, jer te početne Smithove epizode možemo vezati pre svega za Conanovu ranu mladost i dane koje je proveo kao lopov. Nakon uvodnih lutanja, on je, negde sa 16. epizodom, “Frost giant's daughter”, razvio svoj stil do gotovo fosterovskih razmera. Bilo bi lepo da je Smith, ako ništa drugo, makar priveo kraju “Makkalet war”, ali šta je - tu je... I nije mali broj onih koji baš njegovog “Conana” smatraju najboljim, no - vratimo se sada još malo na Sonju!
Crvena Sonja je u stripovima obučena u na daleko prepoznatljivi čelični bikini. Međutim, za njeno vatreno krštenje u devetoj umenosti, Thomas i BWS obukli su joj verižnjaču koja sasvim pokriva njen gornji deo tela. Za razliku od svedenijeg Smithovog pristupa, Buscemina Sonja (i drugih autora, takođe) nosi čuveni bikini, a onaj ko je nju prvi put tako nacrtao, bio je Španac Esteban Maroto. Conan, kao i drugi, nije ostao imun na njenu lepotu…
U jednom trenutku, Sonja ostaje bez verižnjače…
Crvena Sonja postala je neizostavni deo galerije likova koji su se pojavljivali u “Conanu”, toliko da ni matični serijal Conan Varvarin, kao ni potonji magazinski, zreliji i brutalniji Divlji mač Konanov (u izdanju Darkwooda sjajno preveden kao Divlji mač Simerije, naslov kome je, ako se ne varam, kumovao Bane Kerac!), jednostavno nisu potpuni bez njenog prisustva, ali i arhetipski model samostalne žene-ratnice, takođe, kakve često možemo sresti u žanru mač i magija. Kad smo već pomenuli Moorcocka, njegova Rose (pojavljuje se prvi put u romanu “The revenge of the Rose”, kojim je naknadno proširena originalna saga o Elricu od Melnibonéa), je možda i najbolji primer, ali tu je i jedna ženska inkarnacija Večitog Borca - Ilian, kraljica Garathorma (“The champion of Garathorm”). Konačno, pitanje je da li bi, nekoliko godina posle pojavljivanja vatrene crvenokose u “Senci Lešinara”, saga o Bêlit, kraljici Crne obale, postala ono što jeste, da lik Crvene Sonje nije uticao na dalji Simerijančev razvoj od strane Roya Thomasa…
Sonja je vrlo brzo osvojila simpatije čitalaca, a Marvel joj je u nekoliko navrata posvetio zasebne serijale, pored čestih pojavljivanja u Conanovom životu, ali nijedan nije duže potrajao. Trenutno, od 2005. godine, Sonjine stripske avanture uspešno objavljuje Dynamite Entertainment.
