Nova zora živih mrtvaca

Dylan Dog

DD DDCP 1 | 36 str.

Znamo priču: Sibil Brauning dolazi kod Istraživača natprirodnih pojava jer je njen muž postao zombi, i tako sve počinje. Trideset godina kasnije, Roberto Rekijoni i Emilijano Mamukari napravili su „rimejk“ kultne prve epizode Dilana DogaTicijanaSklavija i Anđela Stana, u kojoj Dilan po prvi put (?) sreće sa zombijima i sa svojim arhi-neprijateljem – doktorom Ksabarasom!

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 45%

Priča 7

Scenarij 4

Crtež 3

Naslovnica 3

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena %

P*

S*

C*

N*

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • La nuova alba dei morti viventi
    DD DDCP 1

ZANIMLJIVOSTI

  • Ova sveska od 32 stane (36 sa koricama i dodatnim tekstovima) prodavana je u Italiji uz sportski časopis La gazzetta dello sport
  • Edicija Boje straha reprintovaće priče iz DD Kolor festa, u zasebnim sveskama i sa novim naslovnicama
  • Sama Nova zora živih mrtvaca biće deo budućeg tematskog DD Kolor festa koji će sadržati rimejkove poznatih epizoda
  • Brojni dijalozi, čak većina, direktno su prepisani iz originalne epizode
  • Mamukari je preradio mnoge od originalnih Stanovih kadrova
  • Među zombijima u Andedu možemo videti i samog „zombifikovanog“ Rekijonija, kao i junake druge sezone serijala Siročad Rekijonija i Mamukarija
  • Sibil Brauning sada na „ekskurziju“ u Anded nosi farmerice, a ne kompletić
  • Ovde nema prvog pojavljivanja inspektora Bloka, ali zato ima pojavljivanja izvesnog prodavca iz izvesne prodavnice čudesa…

Ah, ponovno pričanje starih priča. Setimo se samo kako je uradio Frenk Miler u Batman: Year one ili Daredevil: Man without fear, Mark Vejdu Superman: Birthright, ili Emil Bravo u Spiru: Počeci jednog potrčka. Vraćanje korenima naših omiljenih višedecenijskih stripovskih ikona ima priličnu tradiciju i neretka je pojava u devetoj umetnosti – a neretko ume da da odlične kreativne rezultate.

Nova zora živih mrtvaca, nažalost, takve rezultate nije dala. Kada je Rekijoni na Fejsbuku prvi put objavio da će raditi rimejk Zore (za novu ediciju Boje straha, koja se po ne-baš-povlašćenoj ceni od 1,99 evra za 32 kolor strane može kupiti uz italijanski sportski časopis La gazzetta dello sport – mada tu informaciju nije odmah rekao i letele su pretpostavke da se ova priča zapravo proizvodi zarad proboja na USA tržište), konzervativni fanovi su hteli da ga linčuju – zašto ne smišljati nešto novo, kako se usuđuje da dira u klasike, zar mu ništa nije sveto nakon što je penzionisao Bloka i dao Dilanu mobilni?! Sama ideja da se napravi moderniji rimejk stare priče, kao što smo već spomenuli, ne mora biti loša – kao i sa svakom pričom, bitno je šta će autori napraviti od nje, a ne polazna tačka. Ne pomaže to što je Zora živih mrtvaca daleko od najbolje Dilanove priče. O, ona je vrlo dobra, ali zaplet je tanušan da tanušniji ne može biti, i cela zavisi od naracije i atmosfere – kao uostalom i većina dobrih horora. Sklavi i Stano su tu naraciju maestralno izveli, ali kad pogledamo sa distance tog Dilana iz prve epizode – nije to naš Dilan: previše je siguran u sebe, šarmantniji je i sve skupa sposobniji nego što smo navikli u kasnijim (i boljim) epizodama.

Rekijoni je rešio da svoju verziju priče sazida upravo oko te Dilanove sposobnosti, odnosno oko jednog detalja koji deluje pomalo deus ex machina – bombe u kutiji za klarinet uz pomoć koje naš junak uspeva da se iščupa iz Ksabarasovih ralja. Narator priče je sama kutija za klarinet (što ovako napisano zvuči smešno, ali makar taj deo prilično funkcioniše) koji čeka celu priču da na kraju „zablista“. Na pitanje otkud Dilanu jedna tako čudna naprava, Rekijoni nam daje slične (u stvari, iste) odgovore koje je Paola Barbato već dala za mnoge druge stvari iz Dilanovog života u Broju 200 – a može se diskutovati koliko je to srećno rešenje.

No, osim tog malog dodatka priči u vidu dva kratka flešbeka na početku i kraju broja, i u liku naratora, Rekijoni se prilično drži originala, kako dijaloga (poneko skraćenje je prisutno zarad prilagođavanja manjem broju strana, i u stvari, radnja se odmah iz Dilanove kancelarije prebacuje na vožnju biciklima ka Andedu), tako i kadrova - Mamukari mnoge od njih kopira od Stana, uz tek minorne izmene. Naravno, Rekijoni uživa u tome da nam pokaže koliko se Dilan promenio od tog početka, pa zadržava one scene koje najviše odskaču od današnjeg poimanja Istraživača natprirodnih pojava (kao recimo kadase Dilan od SibilBrauning oprašta sa „Ćao, lepotice“), a začudo ne menja u većoj meri ni odnos između Dilana i Ksabarasa, iako je očigledno da Sklavi u početku nije planirao da oni budu otac i sin (mada zli doktor više ne kaže ništa o „poslednjem potomku porodice lovaca na čudovišta“).

I u tom nemenjanju leži problem, odnosno prvi od dva problemaNovezore. Kao što smo rekli, prvi broj Dilana zavisi od stvaranja horor atmosfere, za šta Sklavi u potpunosti koristi 98 strana koje su mu bile na raspolaganju. Sa 32 koliko ima Rekijoni – to je već vrlo, vrlo problematično. Pride, pošto je sve na početku zbrzano, nedostaje scena u mrtvačnici u kojoj se Ksabaras sukobljava sa zombijima, a i obračun Sibil Brauning sa njenim nemrtvim suprugom je sveden na dva kadra – tako da do prve akcije i do prvog užasa dolazimo tek na pola broja – što je, kao što će svaki pisac zanatlija reći, prekasno – momenat za to je najkasnije kraj prve trećine priče. Dakle, ritam je problematičan – a i sama priča nije neka.

Ali, drugi (i glavni) problem je Mamukari. U pitanju je odličan crtač, kao što čitaoci Siročadi već znaju, ali on ima jednu velikufalinku – nije Anđelo Stano. Stanovi zombiji su uznemiravajući, jadni i jezivi u isto vreme; njegov Anded je naprosto strano mesto koje samo po sebi budi jezu; a njegov Ksabaras je nesumnjivo demon. Kod Mamukarija sve to nije slučaj: zombiji baš i ne izgledaju nemrtvo, a svakako nisu jezivi; Anded je selo kao i svako drugo; a jedino Ksabaras i dalje izgleda preteće (mada ne i demonski). U stvari, dok ne pročitate Novu zoru, nećete biti svesni koliko je Stano doprineo uspehu Dilana – da su ga od starta crtali Mamukari (ili Brindizi) – to jednostavno ne bi bilo to, i pitanje je kakav bi prijem publike bio. Zora živih mrtvaca je horor – tu nema trunke sumnje, jasno čim se strip otvori i prelista. A Nova zora? Pa, više odaje utisak video igre. Kad se na to doda naslovnica Di Đandomenika, koja je dobra, mada možda za nijansu previše „herojska“ ilustracija – ali je prilično unakažena prenatrpanim dizajnom i nema nikakve veze sa pričom – grafički deo je u stvari najslabija karika ovog rimejka.

Posle Nove zore, La gazzetta dello sport će nastaviti da reprintuje priče iz DD Kolor festa u zasebnim sveskama – i možda je tako i bolje: naime, ovakav prilično bezukusan strip je solidan uvod u potpuno aseptične priče iz te edicije. Rekijoni je najavio i da će ova priča reprintovana u nekom od budućih Kolor festova, a društvo će joj praviti još tri rimejka – Paola Barbato će obraditi Dugački pozdrav, Alesandro Bilota Velikog Dijabola, a Fabio Ćeloni Golkondu. Dobri autori, dobre priče – nadajmo se da će rezultat biti bolji od ovog. Mada je interesantno da niko nije želeo da uzme na sebe preradu Priče o Dilanu Dogu

Kao što smo rekli – mnogi su napali ovu ideju kako bespotrebnu. Nije morala da bude: Ksabarasova uloga u tim ranim Dilanima svakako daje prostora za razradu; bilo bi interesantno i videti ovog sadašnjeg Dilana, nesigurnog i melanholičnog, kako se „iza kulisa“ trudi da bude samouveren kakvog ga čitaoci na početku sreću; a tu je, naravno, i sudbina stanovnika Andeda, mogla bito ispasti lepa tragedija. Ali – ništa od toga se nije desilo. S druge strane, glavni cilj epizode je da približi Dilana novoj publici. Samim tim, estetika video igara nije slučajna – o, Rekijoni je voli, to smo videli i u Siročadi (mada u serijalu koji govori o tome kako je kad odrastemo svet beskonačno komplikovaniji od tih igrica takav pristup ima smisla), ali to bi svakako moglo da približi Dilana toj „današnjoj“ omladini.

Ali ipak, ovaj rimejk, ovako kako je napravljen, zaista deluje bespotrebno – makar starim fanovima.

Mada, kolor je super…

Naprijed

N/A

N/A

Naprijed

Anketa

Što vam je najinteresantnije na stripovi.com?

Rezultati

Arhiva

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Podrijetlo
    Kod: SP BG 34-40
    Ocjena: 74%
    Vrijeme: 24.4.2017. 0:33:00
    Autor: doom
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 269
  • Piletina sa šljivama
    Kod: ALBUM_ORKA_SP_21
    Ocjena: 77%
    Vrijeme: 20.4.2017. 1:42:00
    Autor: paro
    Broj komentara: 4
    Broj pogleda: 349
  • Sajgon
    Kod: NR ZS 33
    Ocjena: 88%
    Vrijeme: 17.4.2017. 0:41:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 532
  • Utvare
    Kod: DD SC 9
    Ocjena: 67%
    Vrijeme: 13.4.2017. 0:02:00
    Autor: Jocko
    Broj komentara: 5
    Broj pogleda: 608
  • Drvo za vješanje
    Kod: MV LIB 32c
    Ocjena: 72%
    Vrijeme: 9.4.2017. 0:22:00
    Autor: thekide
    Broj komentara: 5
    Broj pogleda: 921

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Pleme drvenih lica
    Kod: ZG ZS 981/982
    Ocjena: 81%
    Vrijeme: 4.3.2017. 1:13:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 14
    Broj pogleda: 1724
  • Timber Bill
    Kod: ZG LEX 226-228
    Ocjena: 75%
    Vrijeme: 27.1.2017. 2:08:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 14
    Broj pogleda: 1598
  • U ime pravde
    Kod: NN LIB 59c
    Ocjena: 86%
    Vrijeme: 11.3.2017. 0:21:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 1450
  • Posljednji samuraj
    Kod: MN LIB 61
    Ocjena: 86%
    Vrijeme: 11.2.2017. 19:28:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1326
  • Znak zmije
    Kod: TX SA 6
    Ocjena: 70%
    Vrijeme: 30.1.2017. 23:25:00
    Autor: doom
    Broj komentara: 10
    Broj pogleda: 1277

Aukcije

Forum