Drvo za vješanje

Magični Vjetar

MV LIB 32c | 96 str.

Na putu za Bismarck, Magični Vetar naiđe na drvo prepuno obešenih tela. Neko će morati da plati za te zločine, a sudbina je htela da to bude Zachary Tyler, Nedov bivši partner u lovu na ucenjene glave.

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 72%

Priča 6

Scenarij 7

Crtež 8

Naslovnica 9

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 79%

P*7

S*7

C*8

N*8

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Jezero strave - Agorafobija - Drvo za vješanje
    MV LIB 32

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • L'albero degli impiccati
    MV SR 96

ZANIMLJIVOSTI

  • Epizoda je u Italiji izašla u junu 2005. godine, a u izdanju Libellusa u decembru 2010.
  • Magični Vetar i Poe opet su razdvojeni na početku priče i iako ih deli samo par šumskih kilometara tek se pred kraj susreću.
  • U uvodniku „Blizzard Gazette“ Manfredi pominje nekoliko italijanskih westerna koji su po njemu najbolji primeri osvetničkih priča. Najznačajniji među njima je svakako „Django“ Sergia Corbuccija iz 1966. godine.
  • Str. 222, opet srećemo Doca Dextera, kojeg smo upoznali u epizodi „Bjegunica“ (MV 36).

Poslednji neotkriveni delovi Nedove prošlosti su pred nama. Sve je počelo jednog naizgled lepog sunčanog dana dok je Magični Vetar jahao u pravcu Bismarcka. Nedaleko od grada naleće na naslovno „drvo za vešanje“ i među obešenima telo jednog indijanca. Potresen užasnim prizorom počinje da ga obuzima bes. Ne onaj šamanski „medvedov bes“, već običan ljudski. Njihova jedina krivica i razlog zašto su obešeni je što su se usudili da prođu preko ograđene zemlje. Istog momenta, Magični Vetar, vadi dinamit i raznosi žičanu ogradu. Preterano rekli bi neki, ali na taj način pokušava da privuče pažnju ubica. Neće morati dugo da čeka na odbor za doček. Posle kratke „razmene mišljenja“ saznaje ime odgovornog lica i odmah počinju da mu se ukazuju slike iz davnih dana, kada je kao lovac na ucene krstario pograničnim područjem. Kao i ranije, prošlost mu se vraća u vremenski razbacanim intervalima i uvek u nedovoljno jasnim fragmentima.

Ubrzo ćemo saznati zašto je postao lovac na ucene - pored kažnjavanja zločinaca tako je mogao da obezbedi i finansijsku pomoć za porodice žrtava - kao i detalje o njegovom bivšem partneru-mentoru Zacu Tyleru (sada vlasniku gorepomenute ograđene zemlje). Tyler će kratko ostati uz Neda, ali će ga ipak naučiti mnogim životnim mudrostima, tipa ako nećeš da krvavo zarađene pare (ovo možemo shvatiti bukvalno) potrošiš na pametne stvari (poput kurvi, alkohola i kocke) onda i ne zaslužuješ novac.

Nezadovoljan Nedovim altruističkim motivima, Tyler mu uzima novac od nagrade sa namerom da mu ga jednog dana vrati, ako se ikad opameti. Ned ne može da reaguje na taj čin jer je ranjen i prikovan za krevet, mada je pitanje da li bi nešto preduzeo i da je u top formi. Tu ga Tyler napušta ostavljajući mladog „bounty huntera u pokušaju“ da razmišlja o svojim greškama.

Ako se vratimo 60 brojeva unazad u epizodu „Bjegunica“, videćemo scenu gde Ned odbija da primi nagradu od 1000$ (za ubistvo traženog revolveraša), već je prepušta ucveljenoj udovici revolveraševe poslednje žrtve. Scena služi kao podsetnik da se Ned nije mnogo promenio ni posle amnezije.

Osveta je jedan od najčešćih motiva u westernima i sam Manfredi u uvodniku „Blizzard Gazette“ priča o osveti i priznaje da je ovde Ned otišao korak predaleko u potrazi za istom. Međutim, spaghetti westerni koje on pominje kao izvor inspiracije, osim sporadične brutalnosti, ne donose ništa novo u odnosu na starije američke klasike.

U suštini priča podseća na rutinske „B“ westerne kakvih je sredinom prošlog veka bilo na tone. Ti jednostavni „kvikići“ obično nisu prelazili 75 minuta dužine i uglavnom su se prikazivali kao double feature... Ipak, i među njima je bilo skrivenih bisera, gde je preovlađujuća osvetnička tema bila začinjena kompleksnim karakternim studijama.

Iako epizoda nosi naslov čuvenog A westerna „The Hanging Tree“ (1959), mnogo više podseća na nekoliko starijih filmova. Da ne bih suviše širio priču, pomenuću samo tri ključna westerna, bitna za ovu priču. Igrom sudbine, sva tri su snimljena 1955. godine. Prvi je „Man Without a Star“, gde glavni junak (Kirk Douglas) gaji istu mržnju prema bodljikavoj žici i ogradama kao Magični Vetar. Negde polovinom epizode, osvetnički motiv se pojačava i Ned ubrzo zaboravlja svoju ulogu šamana i kreće u surovo kažnjavanje (vešanje) protivnika, na sve načine se suprostavljajući uticajnom rančeru i njegovom sadističkom sinu – slično kao James Stewart u klasiku „The Man from Laramie“.

„Neuobičajena uloga za Neda u ovoj priči, uloga koju će nerado odigrati, ali koju će odigrati do kraja. Osvetnička.“
Gianfranco Manfredi

Ipak, po senzibilitetu i reakcijama (bez podizanja glasa), Ned najviše podseća na Randolpha Scotta u (večitoj) ulozi usamljenog osvetnika u filmu „Tall Man Riding“ – protagonista se vraća posle mnogo godina da se osveti (sada već ostarelom) rančeru koji i dalje važi za lokalni strah i trepet. Naravno, kao i mnogim drugim westernima, korene možemo pronaći u još nekoliko starijih naslova, ali pošto ih je većina nastala po (tada) popularnim romanima, potraga za izvornim idejama bi nas odvela predaleko od jednostavne premise.

Autori vešto izbegavaju da nam u samoj epizodi prikažu Nedovo iživljavanje, tako što se vezivanje (i kačenje/vešanje za konja) ubijenog Tylerovog sina događa van “kamere”. A kada konj konačno kući dovuče unakaženo telo mladića čak se i Poe i Doc Dexter čude i komentarišu da to Ned sigurno nije mogao da uradi. Izgleda da je sve to bila priprema za ono što će uslediti već od sledeće epizode – rat, a sa njim i brutalne scene gde naš junak s leđa kolje vojnike na straži („Rat Bika Koji Sjedi“, MV 97).

Glavni negativac Zachary Tyler osmišljen je po liku glumca Roberta Mitchuma i ovde predstavljen kao surovi imućni rančer čiji je razmaženi sin pod velikim očevim uticajem. Slična postavka kao u kultnom Mitchumovom filmu “Home from the Hill” (1960).

Završni obračun neočekivano donosi razbijanje ustaljenog klišea i prikazuje laganu pobedu negativca. Zac Tyler, iako van forme i odavno u penziji, pošteno i bez problema pobeđuje u revolveraškom dvoboju, duplo mlađeg, Neda Ellisa. Kao svaki pouzdani sidekick, Poe se umeša i kukavički s leđa raznese desnu ruku Zacu. Dvoboj, sada dvojice ranjenih rivala, se nastavlja noževima i tu je prednost na strani „indijanca“ koji svakodnevno barata oštricom. Da nije bilo Poeovog mešanja bio bi ovo prevremeni kraj legende o Magičnom Vetru.

Uloge nisu zamenjene samo u rezultatu revolveraškog dvoboja. Ako se pogleda pažljivije, postaje jasno da je zakon na strani ostarelog rančera. Niko nema prava da vam nekažnjeno upada na posed. Čak i danas, 150 godina kasnije, u Americi vlasnik kuće ima pravo da vas izrešeta u sličnoj situaciji (Home Invasion Law).

I pored svega, Tyler ne traži osvetu za mrtvog sina, nego pokušava da u poslednji čas izbegne dvoboj tako što će Nedu isplatiti stari dug. Ali, osvetnika novac ne zanima, već isključivo pravda, ili bolje reći njegovo viđenje pravde. Tema osvete se pominjala i pri prvom susretu dvojice bivših partnera. Dok je za Neda osveta tada još uvek predstavljala apstraktan pojam, za Zaca je bila izvor zarade i ništa više od toga:

Možda još nisi shvatio, no to ide ovako: rodbina žrtava plaća nas, ne mi njih! Svejedno činimo nešto dobro... a to se zove osveta! Riskiramo kožu da osvetimo druge. I to je dovoljno!

Zbog probijanja rokova, Manfredi je često bio prinuđen da vrši eksperimente i udružuje više crtača. O njihovoj kompatibilnosti malo se razmišljalo. Direktni nastavci, rađeni totalno različitim stilovima, su tek priča za sebe. Zbog takvih i sličnih iznuđenih rešenja, bilo je situacija da ste sporedne ili epizodne likove mogli prepoznati tek kada progovore.

Što se tiče zajedničkih uradaka, ako izuzmemo legendarni MV dvojac Barbati-Ramella, najčešće su tandem činila dvojica (u tom trenutku) slobodnih crtača. Par puta se dogodilo da je morao da uskoči i treći. Ipak, rekord, koji nikad neće biti oboren, postavljen je upravo ovde.

„Drvo za vješanje“ je verovatno najbrže nacrtana epizoda u serijalu, što i ne čudi jer su je crtala čak četvorica crtača. Tokom godina Manfredi je isprobao mnogo kombinacija, ali čini se da je ovde našao pobedničku. Dvojica talentovanijih, Giovanni Talami i Stefano Biglia, bili su zaduženi za olovku, dok je tuš preuzeo iskusni Bruno Ramella uz asistenciju Frederica Volantea. Finalni rezultat je vrlo dobar, naročito pet početnih tabli, sjajno izrežiranih, bez dijaloga, gde vidimo prve kadrove psihički uzdrmanog Neda Ellisa. Morate se baš uneti u crtež da biste uočili preovlađujući stil nekog od autora. Brunov tuš je dominantan i odlično je zamaskirao sve nekonzistentnosti. Uglavnom se primećuju samo one vezane za likove - glavni negativac na nekim tablama baš liči na Roberta Mitchuma, dok na drugim nema nikakvih sličnosti.

U scenariju nema takve užurbanosti. Sve je pažljivo promišljeno i uklopljeno. Ono što je lako uočljivo jeste promena u ponašanju glavnog junaka. Manfredi će na poslednjih par stranica pokušati da je opravda nadolazećim ratom i pritiskom koji Magični Vetar oseća jer zna šta će taj rat predstavljati za njegov (izabrani) narod.

Kraj jedne ere visi u vazduhu. San o slobodnim ljudima Velike ravnice polako nestaje i ovde se paralelno prenosi na Manfredijevu javu - možda je ta Nedova gorčina uzrokovana autorovom sopstvenom nemoći jer ga je tih dana mučilo saznanje da će zbog sve lošije prodaje MV serijal ubrzo preći na dvomesečni ritam. Granica neisplativosti izdanja opasno se približavala. A kako to obično biva, krivica se uglavnom svaljuje na druge, tako da je Manfredi u jednom intervjuu apostrofirao crtače kao glavne krivce za sve lošiju prodaju serijala. No, više o svemu tome ćemo pričati dogodine u recenziji oproštajne epizode „Memoari izgubljenog vremena“ (MV 131).

Zbog svojih veza sa Nedovom prošlošću „Drvo za vešanje“ ne spada u klasične fillere. Iako se odmah primeti da je ubačena naknadno da popuni rupu pred početak rata za Crna brda. Ta rupa je najverovatnije nastala kašnjenjem nekog od crtača mini-sage (MV 97-101). A možda je Manfredi stvarno želeo da završi sa pričama iz Nedove prošlosti pre velikih promena na serijalu pa je iskoristio poslednju priliku.

Poveznica sa nadolazećim ratom vešto je uklopljena u epilog priče. Završni dijalog mogao je biti ubačen u bilo koju raniju epizodu. Ipak, imam osećaj da je samo sudbina (potpomognuta ubitačnim tempom četvorice crtača) odlučila da to bude baš ova...

Ned: „Šta ima nova o Crooku?
Poe: „Ništa dobra, nažalost. Vojna kampanja protiv Siouxa samo što nije počela, Nede... riječ je o tjednima, možda i danima.
Ned: „Onda je to to... rat ne zna za milost... a moja duša sprema se za najgore.

Naprijed

MV LIB 31c Ubilački bijes

MV LIB 33a Rat Bika Koji Sjedi

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • Ukupna ocjena 66%

    6, 5, 8, 9

    Nije mi neka jaka priča. Ned slučajno prolazi, vidi drvo za vješanje pored ranča, vlasnik je slučajno njegov poznanik koji je prije bio lovac na glave. Sve to saznajemo u Nedovim flasbackovima. Sporedno se vodi i Poeova priča. Sve do konačnog obračuna. Takav način pripovjedovanja bio je upotrebljen več 100 nu puta u stripovima Magičnog vjetra. Crrtež i naslovnica su mi odlični.

    09.04.2017
    10:03:00 sati
    tekumze
    uredi
  • hrvoje23

    Ukupna ocjena 94%

    9, 9, 10, 10

    Obožavam ovakve priče!

    10.04.2017
    09:08:00 sati
    hrvoje23
    uredi
  • Wayto

    Ukupna ocjena 78%

    7, 7, 9, 9

    12.04.2017
    19:04:00 sati
    Wayto
    uredi
  • Oki

    Ukupna ocjena 66%

    5, 7, 8, 6

    Ne buš gazil moju travu jer bum ti odma del štrik oko vrata;)

    ...iako epizoda ima naslov "drvo za vješanje", meni je to 100% sporedna priča...glavna je ova o lovcima na glave...

    15.04.2017
    23:54:00 sati
    Oki
    uredi
  • acestroke

    Ukupna ocjena 92%

    9, 10, 9, 8

    Odlicno.  Western sa dusom, poetikom i porukom (nije ni cudo sto je ovo naj-Ken Parkerovski strip Bonelija).  Ona rana scena sa drvetom na kojem su ljudi objeseni je tragicna ljepota; covjek se divi viziji scenariste i crtaca, ali ipak sva ta smrt je jeziv prizor.  Manfredi i crtaci su fino ovdje upotrijebili "homage" onom Zacharyu, jer covjek je pljunuti Robert Mitchum.  Ne samo to, nego je i onaj Doc - Poe-ov prijatelj - je nalik onom pijanom doktoru iz John Fordovog "Stagecoacha" (po glumcu Thomas Mitchell).  Dvoboj izmedju Tylera i Neda je odlican, a pogotovo smrt tog zlikovca.  "Da savladas Tylera", kaze onaj stari Nedu, prije nego sto umrije, "moraces da budes suroviji od njega."  Ljepota od epizode.  

    17.04.2017
    14:07:00 sati
    acestroke
    uredi

Anketa

Što vam je najinteresantnije na stripovi.com?

Rezultati

Arhiva

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Zenit 666
    Kod: ZG LUSP 36
    Ocjena: 75%
    Vrijeme: 20.9.2017. 23:55:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 33
    Broj pogleda: 2433
  • Sertao
    Kod: ZG LU 254-255
    Ocjena: 72%
    Vrijeme: 28.9.2017. 1:15:00
    Autor: Elderane84
    Broj komentara: 15
    Broj pogleda: 1518
  • Labirint
    Kod: NN MX1c
    Ocjena: 53%
    Vrijeme: 25.9.2017. 0:03:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 1336
  • Crno stroj
    Kod: NN LIB 61b
    Ocjena: 60%
    Vrijeme: 29.10.2017. 19:19:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 1266
  • Izgubljeni svijet
    Kod: TX ZS 586/587
    Ocjena: 63%
    Vrijeme: 13.10.2017. 22:03:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 1123

Aukcije

Forum