Povratak nemogućem

Martin Mystere

MM LIBKB 1a | 96 str.

Zaboravite sve što znate o dobrom starom stricu Martinu i pridružite se bivšem detektivu nemogućeg – mladom Martyju i njegovom vernom pratiocu u bezbroj avantura, Maxu – u potrazi za izgubljenim remek delom Leonarda da Vincija i tajnama koje krije.

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 61%

Priča 6

Scenarij 7

Crtež 5

Naslovnica 7

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 60%

P*5

S*5

C*6

N*6

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Povratak nemogućem
    MM BOP 12
  • Povratak nemogućemu - Scipionova kaciga - Arka istrebljenja
    MM LIBKB 1

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • Ritorno all'impossibile
    MM MMNAC 1

ZANIMLJIVOSTI

  • Epizoda je premijerno objavljena na festivalu „Lucca Comics & Games 2016“, u limitiranom box set izdanju zajedno sa drugim brojem i 3D holografskom naslovnicom. Ubrzo je osvanula u striparnicama-knjižarama, da bi 05.11.2016. stigla i na kioske.
  • Veseli Četvrtak je izdao prvu epizodu samo pet meseci kasnije u sklopu svoje kolor edicije „Obojeni program“, pod rednim brojem 12. Libellus ga je objavio u maju 2017. i to ceo prvi mini ciklus (tri broja) u jednoj knjizi. Šteta što u SBE-u nisu pomerili premijeru za ovo proleće, jer smo prošlog meseca proslavili 35 godina od prvog broja MM-a (01.04.1982).
  • (*) „Bitka kod Anghiarija“ je nedovršena freska Leonarda da Vincija, iz 1503. godine. Mural i svi pripremni crteži izgubljeni su vekovima unazad. Početkom 2017. godine, dva meseca posle izlaska ovog stripa, italijanska vlada je finansirala najnovije istraživanje u nadi da će konačno otkriti 500 godina staru tajnu freske. Veruje se da je mural skriven negde iza tajnih zidova salona gradske većnice (Palazzo Vecchio) u Firenci.
  • Str. 26, Martin u crvenom Ferrariju, ali nit' ga vozi, nit' je njegov. Max ga je ukrao za potrebe „misije“. Uglavnom rentiraju automobile.
  • Str. 45, Harry De Leon, trgovac umetninama i kolekcionar „unikata“ u svojoj kolekciji ima, između ostalog, neobičnu verziju prepariranog Pterodaktila, razna čudovišna bića (možda i vanzemaljca), krila palog anđela (možda Lucifera), mač u kamenu (možda Excalibur)... Vinjeta bi verovatno trebala da posluži kao napomena da je Harry super-negativac, ali je kolekcija toliko suluda da mu za potpun utisak fali samo bela persijska mačka u krilu.
  • Str. 54, saznajemo da je doktorka Arianna Doria nepokretna. Martin je iznosi iz automobila i stavlja na kolica. Scena je odrađena neupadljivo, bez ikakvog pomena hendikepa. Odmah nam je jasnija i prethodna scena gde doktorka ne dočekuje Martina na železničkoj stanici, već šalje asistentkinju da ga doprati do kola.
  • Str. 56, Martin je rođen u USA ali živi u Firenci, sa svojim „partnerom“ Maxom. Ne znam kako bih ga nazvao pošto Martin tvrdi da mu nije asistent, a i sam Max kaže da ne prima platu.
  • Str. 86, Martin ulazi u Leonardovu sliku i citira britansku naučno-fantastičnu seriju rečenicom: „Mnogo je veće iznutra!“. U pitanju je „Doctor Who“.
  • Str. 88, Martin nalazi leš nacistističkog oficira, pripadnika Ahnenerbea, specijalne SS jedinice, koju je 1935. godine osnovao Heinrich Himmler. Kao što joj i sam naziv kaže (u prevodu: nasleđe predaka), organizacija se bavila istraživanjem arheološke i kulturološke istorije arijevske rase.
  • Str. 98, Martin drži staru rimsku kacigu i kaže Maxu da je to misterija sa velikim „M“. Međutim, na stranici 45, Harry De Leon stoji ispred praznog i staklom zaštićenog postolja na kom piše „Scipio“. Verovatno je u pitanju kaciga velikog vojskovođe Scipiona Africanca (236—183. pne).
  • Citati su preuzeti iz izdanja Veselog Četvrtka i njihove edicije „Biblioteka obojeni program“. Samo izdanje je odlično odrađeno, bez ikakvih zamerki, od kvalitetnog papira koji nije previše težak do savršenog kolora i štampe. Sa standardnim BOP tiražom od 500 primeraka ovo bi trebalo da se (relativno) brzo razgrabi.

Autori često vole da se igraju sa utvrđenim postavkama i da naprečac izmišljaju svoja pravila igre, bez obzira da li se radilo o filmu, seriji, knjizi ili stripu. Naročito ako su u pitanju postojeći likovi koje treba „osvežiti“ za nova pokolenja. Tema je suviše široka za ovu recenziju i zahvata sve i svašta - od superheroja koji su tokom 70 godina izlaženja promenili sve osim imena, pa do istorijskih ličnosti koje kreću u lov na vampire ili zombije. Zato ćemo pomenuti samo jedan jedini primer – Sherlock Holmes i njegovih bezbroj igranih inkarnacija. Od stare nostalgične verzije (Basil Rathbone) do moderne akcione (Robert Downey Jr) namenjene publici koja nema vremena za previše razmišljanja. Ipak, TV serije su bitnije za našu priču – od kvalitetne proceduralne verzije „Elementary“ (preskočiš 50 epizoda i ništa nisi propustio) do nadaleko hvaljenog „Sherlocka“ (preskočiš 5 epizoda i propustio si celu seriju). Naravno, za nas rođene sedamdeset i neke postoji samo jedan pravi Holmes – Jeremy Brett – i nikakvi Cumberbatchi ne mogu da ga zamene.

E sad, nazad na posao. Zašto su TV serije bitne za ovu priču? Pa zato što bez serija ne bi ni postojao ovaj podmlađeni Marty. Alfredo Castelli nam je u svom uvodniku objasnio kratki origin MM mini-serijala. Pre nekoliko godina radio je na igranoj seriji o detektivu nemogućeg i tu ga je rebootovao za potrebe malog ekrana – avanture mladog arheologa i to bez neandertalca (koji bi teško prošao u ozbiljnoj seriji). A upravo je podmlađenog i modernizovanog „Sherlocka“ (2010-2017) Castelli izabrao kao idealan model za svoju seriju. Kada je TV projekat propao, Castelli se dosetio da ga ponudi Davideu Bonelliju kao novi strip serijal. Plan je bio da, kad se već ide na modernizaciju, to bude u stilu „Siročadi“ - kolor serijal podeljen na sezone. Početkom jeseni 2016. se još uvek moglo čuti kako se Alfredo nada da će kolor Marty potrajati mnogo sezona i da je koncipiran za takvu eventualnost. U međuvremenu su „Siročići“ propali, a oni retki članovi MM staffa koji su još pominjali sezonski sistem brzo su se prešaltovali na „one-and-done“ mini-serijal.

Mini-serijal će imati dvanaest epizoda podeljenih na četiri celine (po tri epizode) koje će se baviti nekim od najvažnijih tema MM univerzuma: Atlantida & Mu, Ljudi u crnom, Sergej Orloff...

Mysterijanci i ostale misterije

Više puta smo čuli izjavu da ovo nije reboot, ni remake, ni prequel-sequel... već neka čudna mešavina svega navedenog, tj. alternativna verzija dobro poznatog junaka. Castelli napominje da je ovo treći Martinov avatar, posle originalnog iz 1982. godine i animiranog iz 2003. Kako god on to nazvao, u suštini reč „remake“ pokriva sve navedeno, ali kad je baš zapeo naći ćemo neki drugi izraz. Pošto nam se „hard reboot“ ne čini dovoljno tvrd, a „retconovanje“ uglavnom promašuje temu, ostaje nam samo jedan naziv kog se autori nisu setili da opovrgnu a trenutno je popularan u Hollywoodu... re-imagining! Eto, rešeno.

Eh, i Martin je pod stare dane postao sve komplikovaniji. Odjednom se nagomilalo previše nekih skraćenica i čudnih arhaičnih naziva. Ajd' da brzinski objasnimo bar neke domaće verzije koje se uglavnom vezuju za ovaj mini-serijal: NAB (Nove avanture u boji), MM3 (broj tri se odnosi na novu reinkarnaciju – prve dve su originalni i animirani serijal), tu su i stare skraćenice DSSM ili u VČ verziji DSČM, a onda slede misteriozni „Mysterijanci“...

Jedna od najvažnijih stvari koju je Castelli preuzeo od TV serija je „Writer's Room“ – tim scenarista koji tokom cele sezone zajednički radi na epizodama. Zato je u središtu SBE izdavačke kuće organizovan veliki sastanak. I ranije su postojali sastanci na kojima se raspravljalo o pravcu serijala, nadolazećim pričama i kontinuitetskim problemima (kod „Nathana Nevera“ su takva okupljanja svojevremeno bila redovna), ali nikad na ovako ozbiljnom nivou. Osim inicijalnog sastanka gde su iznesene prve ideje o projektu i na kom su prisustvovali mnogi SBE urednici (Boselli, Serra...) na čelu sa Castellijem i Davideom Bonellijem, na kasnijim okupljanjima ekipa se uglavnom iskristalisala i sve češće su učestvovali samo članovi tima izabranog u NAB staff, samozvani Mysterijanci: Giovanni Gualdoni, Diego Cajelli, Andrea Artusi, Ivo Lombardo, Enrico Lotti i Andrea Voglino.

Inside The Writers Room

Nego da vidimo kako je to ovde funkcionisalo. Kompleksnost posla je svakako bila prevelika za jednog scenaristu i dobro je što Castelli nije pokušao da sam sve odradi ili da prepusti nekom od svojih „proverenih“ scenarista. U ranoj fazi se odrekao bilo kakvog uticaja na priču jer je znao da bi sa svakom prepravkom novi Martin sve više ličio na starog.

Posle tromesečnog preglabanja i zajedničkog planiranja celog mini serijala, od čega je dobar deo otišao na nove postavke i detaljnu karakterizaciju novih-starih likova, prešlo se na mini-timski i pojedinačni rad. Prvi među jednakima (na papiru urednik) Giovanni Gualdoni i Enrico Lotti odradili su grube verzije scenarija za svih 12 epizoda. Zatim je Andrea Artusi, crtač koga ovdašnji Nathanovci pamte kao solidnog, samostalno odradio storyboard za sve epizode i te ozbiljne skice prepustio izabranim crtačima. Nisam siguran koliko je Artusi bio dobro rešenje za ovako zahtevan posao. Artusi je i na Nathanu bio najbolji kada radi u tandemu sa još nekim crtačem, dok njegovi samostalni radovi nisu vredni pomena.

Za to vreme, Diego Cajelli i Andrea Voglino prionuli su na pisanje dijaloga da bi na kraju Ivo Lombardo pristupio enciklopedijskom fact-checkingu i pronalaženju bilo kakvih logičkih grešaka-propusta. Potom bi se sve to vratilo na početak i konačnu kontrolu urednika Gualdonija. Dve godine rada uloženo je od prvog koncepta do pojave na kioscima.

Mystere i Max

A sada da vidimo šta je to novo izmaštano u odnosu na Castellijevog junaka. Godine su bile prve na udaru, što je i za očekivati, jer ko bi pratio avanture starca od 75 leta. Po modernoj tehnologiji kojom barata Martin, jasno je da smo u 2016. godini, ili kako autori kažu – sadašnjost sa izletima u blisku budućnost (15 minuta u budućnost da budem precizniji). Marty, po izgledu, nema više od tridesetak godina (10 godina mlađi nego u originalnoj verziji), kao i njegov bivši kolega i partner Sergej Orloff. Najveće pomeranje je doživela Diana Lombard jer je sad tek par godina mlađa od budućeg supruga.

Nema više Jave, a kao zamenu smo dobili nekog dosadnog matorog hipstera Maxa, koji bi trebao da bude sidekick par excellence – genije, potrčko, savetnik, cimer, kuvar, telohranitelj a po potrebi i rame za plakanje. Za izbacivanje se Castelli opravdao time da je Java, sa svojim mumlanjem, suviše komičan za televiziju, ali ovo nije televizija pa izgleda da je komičan i talasu novih kupaca SBE stripova?!

Tu je i novi ljubavni interes za Martina – doktorka Arianna Doria, kuratorka muzeja – a za oko će mu ubrzo zapasti i njena asistentkinja Diana Lombard. Kad smo već kod zanimanja, i ona su tu i tamo izmenjena – Martin je i dalje arheolog i istraživač-avanturista, dok je Sergej Orloff predstavljen kao sitna bitanga (preprodaje istu kradenu umetninu više puta). Nešto kasnije ćemo saznati da Marty već ima nadimak „detektiv nemogućeg“, ali na sam pomen toga sledi ljutit odgovor u stilu „pusti me, ništa me ne pitaj“. Čini se nemogućim da je detektiv nemogućeg, sa svojih tridesetak leta, ovde već bivši.

Ono što je doživelo najveći makeover u odnosu na stari serijal je ritam. Svake 3-4 table mora da se desi nešto važno. Ovo neobično pravilo koje su autori sami sebi postavili ne dolazi previše do izražaja u prvoj epizodi, ali svakako dodatno ubrzava radnju. Toliko je sve užurbano da scena gde nam Martin objašnjava istorijat trenutne lokacije, a koja bi se u stara vremena odvijala lagano uz sedenje za kompjuterom i cigaretom u ruci, sada se odigrava trčećim korakom. Da, Marty beži kroz katakombe i usput razmišlja o istorijskim podacima. Scena autorima služi da nabiju tempo, ali kod čitalaca izaziva podsmeh, uostalom koliko je realistično da dok vas neko juri vi razmišljate o prelepom krajoliku i njegovom poreklu.

Promenjene su i filmske inspiracije. Za razliku od Castellijevog Martina, ovaj novi mnogo više duguje Jamesu Bondu negoli Indiani Jonesu. Guranje Italije u prvi plan, kao i profesora koji traži tajne u starim slikarskim remek-delima, nas sve više podseća na romane Dana Browna i njegovog junaka Roberta Langdona. S tim što ne treba zaboraviti da se originalni Martin pojavio skoro 20 godina ranije, a o kombinovanju istorijskih činjenica i fikcije Brown nije ni do kolena Castelliju.

De Leon

Idemo na scenario, njegove svetle i tamne trenutke. Priča je izuzetno brza, verovatno brža nego što je MM ikad bio. Sve je nabijeno akcijom koju jedino usporava ukočeni sterilni crtež. Dijalozi su kvalitetni i lišeni preteranog objašnjavanja. Humora ima na pretek i strip obiluje posvetama dobrom starom stricu Martinu. Stariji fanovi će naročito uživati u takvim iznenadnim podsećanjima na prošla vremena, ali...

Ostali ste bez teksta, Misterijo? Čudno, ne znam zašto, ali mislio sam da ste pričljiv čovek.

Prva posveta DSSM-u koja će vam sigurno izmamiti osmeh na licu. Međutim, sve što je usledilo posle bilo je usiljeno i neprijatno za čitanje. To je naročito primetno u susretu sa starim poznanikom Orlijem, koji više nema povez preko oka i manjak ruku (doduše, to mu se s vremena na vreme događalo i u redovnoj seriji). Vidi se da su Martin i Sergej nekad bili prijatelji i da je (opet) nešto puklo među njima. Orloff naginje starom negativcu i u tome što pokušava da ubije bivšeg prijatelja ali nema snage da povuče obarač pa se onda služi izlizanim pretnjama tipa kad se ponovo sretnemo ja ću ti sve po spisku...

Zatim sve više primećujemo negativne konotacije još jednog prozivanja starih postavki:

Običan pištolj? Više si mi se dopadao s onim drugim.“
„S onom igračkom u stilu Flaša Gordona? Kao iz nekih starih stripova.

Možda jeste iz starih stripova, ali dve Murchadne su obeležile prvu dekadu DSSM-a. Ruku na srce, legendarno oružje je krajem osamdesetih izbacio lično Castelli, verovatno nošen mišlju da se sve češće koristi kao najjednostavnije rešenje za sve probleme, klasična deus ex machina. A da se ne bi ponovljalo i usporavanje rešenja u stilu „oružje ne funkcioniše kod određenih protivnika“ (prvi put viđeno još u „Gradu Prozirnih senki“), pristupilo se čudnom zaboravljanju da je oružje sa zracima ikad postojalo, ostavivši ga na dnu Martinovog akvarijuma punih 8 godina. Bolje nije prošla ni Orlijeva Murchadna jer su mu je razne bitange skidale s ruke, a neke čak i bacale u kanjon bez dna, ali to je već neka druga gigant priča.

Međutim, sve to ne umanjuje problem brojnih referenci na redovni serijal. Razlika, između posvete-podsećanja na staro i vređanja-prozivanja kako je novo bolje, sve je očiglednija. Kao i kod prozivke o neandertalcu, gruboća prevazilazi humorističnu notu i dizanje čaše „toasting“ ubrzo se pretvara u „roasting“. Sumnjam da je Castelliju bilo prijatno dok je ovo čitao, ali očigledno nije imao veće zamerke čim je sve prošlo.

Cilj je jasan – da se strip dodvori novim, mlađim fanovima koji nemaju visoko mišljenje o MM-u. „Spor i dosadan strip o starcu koji sedi i non-stop priča“ su najčešće zamerke mlađarije. Samo problem leži u sledećem – ta mlađarija nema pojma o čemu ovde govore likovi i onda doskočice gube na kvalitetu jer se izgovaraju totalno sulude opservacije:

Makse! Jesi li to ti?!“
„A ko bi drugi bio? Neki neandertalac?

Duhovita opaska, nama potpuno jasna, koja usput vređa omiljenog nam Javu, ali ipak razumemo šta je pisac hteo da kaže. Međutim, nekom početniku, koji se prvi put susreće sa detektivom nemogućeg, bi bilo isto i da je pisalo „neki marsovac“. Jednostavno, i jedno i drugo nema nikakvog smisla. Castelli je pametno osmislio originalni duo – jedan pričljiv-drugi ćuti i to je odlično funkcionisalo. Sada imamo tandem u stilu „bad cop-worst cop“, tj. dvojicu umereno pričljivih koje je teško razlikovati. Sušta suprotnost od „bantera“ Dylana i Groucha, koji bi automatski pao u vodu da obojica pričaju viceve.

Ni čitav staff novih scenarista nije pomogao da se izbegne stari kliše i već mnogo puta (u Bonelliju) prežvakane teme. Tako da smo opet dobili biće bez duše - golema iz jevrejske mitologije i reč „emet“ (istina) napisanu na čelu. Ali ni to nije bilo dovoljno, već je za potrebe gorepomenutog talasa novih kupaca SBE stripova, od golema napravljen terminator T-1000, koji može da preuzme svačiji izgled u roku od nekoliko sekundi.

Zašto Harry De Leon zove nekog klinca arheologa da ga pita za mišljenje? Marty nije slavan kao njegov prvi „avatar“. Zar matori kolekcionar nema nekog svog proverenog stručnjaka, s obzirom da stalno nabavlja zanimljive starudije.

Jedina, minimalna sličnost sa legendarnim Indianom Jonesom je u toj početnoj sceni gde Martin krade crteže neprocenjive vrednosti i usput kidnapuje ljude (tri radnika obezbeđenja), i tu i tamo kraducka skupocene automobile. Ali, čekaj malo... pa nije profesor Jones išao po kućama i krao privatne kolekcije?! Da li golobradi Marty stvarno očekuje da će „vlasnik“ koji je uložio milione odustati od svog kolekcionarskog primerka, jer ga je tamo neki balavac predao muzeju?

S druge strane, priča o izgubljenim Leonardovim skicama „Bitke kod Anghiarija“ (*), kao i stara rimska kaciga Scipiona Afrikanca, uz ponekog ubačenog Dylanovskog demona, obećavaju dobru zabavu...

Crtež je verovatno najslabija karika. Iako autori tvrde da nisu insistirali na vizuelnoj kompatibilnosti crtača, ipak su je postigli samim tim što je Artusijev storyboard poslužio kao gruba olovka, a ne samo početna skica, svim crtačima. Šteta što je za prvi broj izabran najslabiji među njima – Fabio Piacentini – kod koga sve deluje tako plastično, bez duše. Ekspresivnost likova je na nuli, nema razlike između nasmejane, besne ili uplašene osobe. Svi mu izgledaju kao da su upravo stigli sa tretmana botoxom. Pozadina obiluje kompjuterski obrađenim fotografijama, kao i drugi sitni detalji koje Piacentini i ne pokušava da sakrije (Maxov pasoš). Naravno da crtež zbog kolora treba da bude što čistiji, pa to donekle može da opravda nedostatak senčenja i preterano peglanje, ali sve ima svoje granice, a o nedostatku i najmanje iluzije dubine prostora bolje da ne govorimo. Ni jedna jedina linija na Martinovom licu, ne samo da ne odaje godine protagoniste nego ostavlja utisak loše obrađene voštane figure.

Ne možemo baš svu krivicu svaliti na Piacentinija jer ne treba zaboraviti da je za postavljanje tromih kadrova odgovoran Andrea Artusi i da naknadno izabrani crtači nisu ni dobili pravu priliku da se razmašu i pokažu svoj talenat. Ostala im je jedva trećina posla i to sa minimalnom upotrebom tuša. Kada na to dodate očiglednu želju autora da serijal ima francusko-belgijski šmek, ubrzo shvatite da je sputanost crtača bila maksimalna.

Kolorista Daniele Rudoni i njegov studio, dali su sve od sebe da udahnu život tablama, ali nisu uspeli. Kolor pati od stroge uniformnosti. Umesto da se pojačaju igre svetlosti i senki, dobar deo farbanja se sveo na klasično ponavljanje obrisa oblika, što je ipak rezultovalo određenom dubinom na plošnoj scenografiji. Najgore su prošli sami junaci, jer nema tog koloriste koji može da usadi život u oči loše odrađenih likova. Crtež me je podsetio na ne baš pionirske dane motion-capture animacije, kada su animirani filmski likovi izgledali kao da su pobegli iz mnogobrojnih PC igrica s kraja XX veka. Najbolji primeri tog mrtvila u očima su „Final Fantasy: The Spirits Within“ (2001) i Zemeckisov „The Polar Express“ (2004).

Jaka petica za crtača je tu samo zbog kolora koji ga čini iole pristojnim. Eh, da mi je videti crno belu verziju, to je tek urnebes. Od BD albuma je preuzeta i narativna upotreba boja - primećuju se kolorne igre gde se scene razlikuju po preovlađujućim nijansama, a i cela epizoda dodatno naginje na plavkastu boju. Ništa novo u svetu umetnosti – vizuelni lajtmotiv i stari kinematografski trikovi na delu.

Lucio Filippucci, kao jedini predstavnik DSSM-a, odradio je tek prosečan posao na naslovnici, sa jasnim omažom Alessandrinijeve prve MM naslovnice (Ljudi u crnom). Filippucci je bio jedan od najboljih (povremenih) crtača na serijalu, i sigurno je da može mnogo bolje od ovoga.

Na kraju, postavlja se pitanje kome je ovo bilo namenjeno. Koliki je procenat novih čitalaca moguć? 10%? 20%? Ako se zna kako je prošlo Recchionijevo zaštićeno čedo, kakve šanse ima ovaj mini-serijal? Možda ovakav crtež nije skup, ali kada uračunate 6 scenarista i Castellija, gotovo poklonjen prvi broj, skupi kolor i početni veliki tiraž dolazite do zaključka da samo veća cena održava ovaj projekat u životu. Pokušaj konceptualnog približavanja BD stripovima (možda) ima prođu kod Texovih albuma, ali ovde zaista nema šta da traži. A i ne ide mi u glavu koje su to BD albume čitali scenaristi kada im je ovako ukočen stil najviše odgovarao.

U Bonelliju su, u prošlosti, postojali crtači koji su radili pod zajedničkim pseudonimom, ali ovo je prvi slučaj povećeg udruživanja scenarista i nadamo se da nije poslednji. Mnogi SBE serijali bi procvetali da dobiju takvu pomoć. Ipak, mala je šansa da se to zaista desi. Većina autora ne voli da deli svoje junake sa drugima (Chiaverotti, Manfredi, Enoch...), a urednike, koji ljubomorno čuvaju fotelje, bolje da i ne pominjemo.

Teško je posle jednog broja doneti neki jasniji zaključak, jer epizoda sama za sebe ne funkcioniše (iako autori tvrde drugačije) čak ni kao mini mini celina. Castelli nas za svaki slučaj podseća da je u pitanju samo prvo poglavlje „velikog ilustrovanog romana u dvanaest knjiga“.

Mysterijanski „think tank“ je sigurno odradio bolji posao sa pričom nego što bi to odradio istrošeni Castelli, ali postoji jedna bitna razlika – Castellijev Marty i kada je loš, to je i dalje Marty. I upravo tu leži glavni problem.

Možda samo treba više vremena da se zagrejemo za ovog novog Martina, ali nekako mi se ne žuri da ga bolje upoznam.

Naprijed

N/A

N/A

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • DeeCay

    Ukupna ocjena 57%

    5, 6, 6, 6

    Koliko god ovo bilo uglavljeno u mystereovski univerzum tema, nije to onaj Marti Misterija na kojeg sam navikao… Vjerojatno dijelom iz mene govori nostalgičar, koji gunđa protivi pokušaja revitalizacije i osuvremenjivanja jednog starog serijala iz osamdesetih, to je sigurno, ali...

     

    Problem s novim stvarima je što su stvorene za brzu konzumaciju, šarene, neopterećujuće da ne bi slučajno preopteretile casual čitatelja, što se u serijalu i očitava u promjeni ritma, pojačavanju brzine u dijaloškom i narativnom smislu. Elementi koji su se godinama ugrađivali u originalni serijal, ovdje su nagruvani u priču, u daljnjim epizodama to je i više očitije nego u prvoj epizodi. Malkice zamjeram scenaristima što se rugaju trejdmarkovima originalnog serijala, nisu ni sva rješenja za ovaj serijal najsretnija ni zanimljivija od originala. Nekako imam i osjećaj da sve događaje iz svih tridesetak godina starog serijala pokušavaju što više osuvremeniti i nagurati u 12 epizoda prve sezone, koliko planiraju napraviti inicijalno.

     

    Meni je jako drago što je serijal smješten u Italiju, predivna zemlja za misterije, to mi je jedan od boljih postavki serijala. Misterije Leonarda Da Vincija, super! No, kako i recenzent kaže, serijal se pretvorio u romane Dana Browna nabijene akcijom, a eto konstatirao bih da se kasnije pretvara i u Sumrak sagu već u sljedećoj epizodi. ;) Ispratit ću serijal do kraja sigurno, no daleko je to od Misterije kojeg sam obožavao, a obožavam i sad. To je serijal za neke nove klince…

     

    Odlična recka, btw!

    25.05.2017
    01:33:00 sati
    DeeCay
    uredi
  • Korg

    Ukupna ocjena 64%

    6, 7, 6, 7

    Odlična recenzija s kojom se u potpunosti slažem, pogotovo oko sterilnog crteža kojega boja vadi. Puno je tu stvari koje su autori pokupili iz aktualnih filmova ili serija. Očigledno je da ciljaju na nove, mlađe kupce, a većina starih će ionako kupiti, barem iz radoznalosti. Za Martya na kojega sam ja navikao radnja teče prebrzo. Zanimljiv je i brzo se čita, ali nema neke dubine. Na kraju, možda se trebalo ići s klasičnim remakeom u boji. Staviti Martina u sadašnje vrijeme, poboljšati malo neke stare priče i ubaciti neke nove i pomalo..., ali tko će svakome ispunit želje.

     

    25.05.2017
    14:23:00 sati
    Korg
    uredi
  • delboj

    Ukupna ocjena 57%

    5, 6, 6, 6

    Šta znam, tu i tamo ima solidnih narativnih elemenata, ne može se potpuno ni ocrniti, ali nije nešto što bi oduševilo čitaoca koji je navikao na starog Martija. Opet, kad se pogleda koliko ima loših stripova, ovo za početak serijala nije ni loše. Kažem serijala, jer ovo nema veze sa starim Martijem.

    26.05.2017
    16:01:00 sati
    delboj
    uredi
  • Sarghan

    Ukupna ocjena 64%

    5, 8, 6, 7

    Zabavno i ok za pročitati. Ne nudi ništa originalnog i ranije neviđenog, ali cijeli broj je kao takav i zamišljen: za upoznavanje novih čitatelja sa novo-starim junakom. Najbolje je cijelom broju pristupiti kao prvom broju posve novog serijala sa posve novim likom. Osobno mi se sviđa ovakav brži tempo pripovjedanja, no čini mi se da priča (zbog previše natrpanih detalja) pati zbog njega. Ipak, treba vidjeti što scenaristi imaju u planu za preostalih 11 brojeva. Crtež me u kombinaciji sa bojom nerijetko podsjetio na kakav dječji crtić, no brzo se privikne na njega. Nije ništa posebno, no boja ga koliko-toliko izvlači.

    31.05.2017
    20:14:00 sati
    Sarghan
    uredi
  • Oki

    Ukupna ocjena 35%

    3, 2, 5, 5

    Dati ću svoj komentar nakon prvih 96 pročitanih strana na koje se ova recenzija između ostalog i odnosi, a taj komentar neće biti niti upola dobar kao ovih nekoliko prethodnih komentara. Kako bi bolje mogao prikazati svoj doživljaj pročitanog, usporedio bih starog Martina i ovaj novi kolor serijal kao što bih mogao usporediti strip Dylan Dog i onaj fijasko od američkog filma Dylan Dog. Čini mi se da im je čak i istovjetna jedna stvar, a to je da su i Javu i Gruchota zamjenili nekim antipatičnim Maxom;) Ovaj strip je sprdanje ne samo sa starim Misterijom, već gotovo i s većinom Bonellijevih stripova, a pogotovo zbog golema serije T-1000 koji mi je uvjerljivo najodbojnije pojavljivanje golema nakon pojavljivanja u Dylanu, Dampyru, Zagoru...mogli su izmisliti nekog mjenjolikog vanzemaljca kojeg bi stari milijarder Leon nečim "držao u šaci" (između ostalog, jednog vanzemaljca i ima u svojoj kolekciji), a ne da se na ovaj način sprdaju sa starom češkom legendom. Spajanje "spajalice" u kompletnu sliku te ulazak u istu u završnom dijelu ove priče je "čavao u ljesu" za ovog novog Martina koji mi u ovom Piacentinijevom crtežu izgleda kao fakin iz nekog sirotinjskog naselja kojemu u ustima fali još jedino cigara... Nekako mi je sve ovo previše neozbiljno, kao da je ciljana publika za ove priče maloljetna...
    02.06.2017
    00:04:00 sati
    Oki
    uredi
  • magnus

    Ukupna ocjena 70%

    7, 7, 7, 7

    Sasvim solidna prića...meni ni crtež nije tako loš...brzo se navikneš na njega

    03.06.2017
    22:50:00 sati
    magnus
    uredi
  • Ukupna ocjena 71%

    8, 7, 6, 8

    11.06.2017
    16:26:00 sati
    Dalibor.V
    uredi
  • Zagor-te-nay

    Ukupna ocjena 67%

    6, 6, 8, 7

    Sasvim soldino...zabavno...al nije to naš striko Marty...jedini veliki plus šta je Max (iako mu ime nimalo ne stoji) puno zanimljivi lik od Jave.

    12.06.2017
    22:50:00 sati
    Zagor-te-nay
    uredi
  • Ukupna ocjena 40%

    2, 2, 7, 7

    Možda jest teško suditi nakon jedne epizode, ona će se očito nastaviti nekada kasnije ali, shodno pisanom u najavama, nimalo nisam iznenađen - kupio sam smeće.

    thekide je lijepo pobrojao sve promjene i neukusna ukazivanja na pravi MM serijal kojih po meni nije smjelo biti a jasno da je serijal namijenjen baš djeci koja mrze čitati i vole akcije ali tako gubimo na biti epizoda - misterijima kojima se one bave. I ovdje je to gurnuto u drugi plan, više je stranica posvećeno jurnjavi autima te sukobom Martyja sa onim "suvremenim" golemom. 

    Na kraju sam zapravo toliko sjeban da ne znam prepričati što sam čitao. Marty je za privatnu kolekciju slagao dijelove misteriozne freske i pritom imao mnogo neprijatelja a kad je spojio i dotaknuo uvukao se u njen sadržaj i jedva spasio. Bezveze. 

    16.06.2017
    08:48:00 sati
    Dwayne_Looney
    uredi
  • Ukupna ocjena 75%

    8, 7, 7, 9

    Znam da kao i svi čitatelji koji smo nostalgični za starim Martinom Mystereom teško nam pada svaka promjena, pa tako i ova. Odrasli smo uz MM i navikli se na određen način priče, crteža, scenarija. Novi MM prilagođen je novim naraštajima koji nisu do sada bili upoznati sa starim pustolovinama MM. Znači kad povučemo crtu novi MM mi je u neku ruku zanimljiv i treba mu pružiti priliku. Naravno moramo i mašti pustiti da uradi svoje, zato dajem ocjenu više!

    30.07.2017
    21:13:00 sati
    LUX2
    uredi

Anketa

Što vam je najinteresantnije na stripovi.com?

Rezultati

Arhiva

Najnovije

Vijesti

  • Tjedne crtice 313
    Vrijeme: 28.06.2017 00:59:00
    Prodavač: supermark
    Broj pogleda: 719

Magazin

Recenzije

  • Mau-Mau
    Kod: MN LIB 80
    Ocjena: 93%
    Vrijeme: 15.8.2017. 1:15:00
    Autor: DeeCay
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 831
  • Green Arrow - Year One
    Kod: GRAW DC 1
    Ocjena: 67%
    Vrijeme: 13.8.2017. 20:56:00
    Autor: Paka01
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 319
  • Demon Frejzer
    Kod: TX LMS 14
    Ocjena: 97%
    Vrijeme: 13.8.2017. 20:24:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 486
  • Umorstvo u vlaku TB 961
    Kod: NN MX 2b
    Ocjena: 61%
    Vrijeme: 13.8.2017. 15:12:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 739
  • Na tragu vuka
    Kod: DK LU 1
    Ocjena: 49%
    Vrijeme: 10.8.2017. 0:58:00
    Autor: doom
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 478

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

  • Tjedne crtice 313
    Vrijeme: 28.06.2017 00:59:00
    Prodavač: supermark
    Broj pogleda: 719

Magazin

Recenzije

  • Vampiri
    Kod: ZG SR 616-618
    Ocjena: 85%
    Vrijeme: 19.7.2017. 22:28:00
    Autor: King Warrior
    Broj komentara: 4
    Broj pogleda: 1792
  • Džungle Marsa
    Kod: NN LIB 56
    Ocjena: 88%
    Vrijeme: 26.7.2017. 1:05:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 1706
  • Agentica Alfe Nicole Bayeux
    Kod: NN LIB 59b
    Ocjena: 80%
    Vrijeme: 31.5.2017. 2:48:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 1687
  • Teleskopulos
    Kod: KT LMS 503-505
    Ocjena: 82%
    Vrijeme: 11.6.2017. 12:16:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1450
  • Povratak nemogućem
    Kod: MM LIBKB 1a
    Ocjena: 61%
    Vrijeme: 25.5.2017. 1:28:00
    Autor: thekide
    Broj komentara: 10
    Broj pogleda: 1402

Aukcije

Forum