Povratak u New York

Mister No

MN SA 58/59 | 192 str.

Posle višemesečnog lutanja Amerikom, Mister No stiže na krajnje odredište – New York. Tu će se pripremiti za konačni obračun sa Ishikawom, vođom Legije neživih. Završna runda dvoboja, započetog još 1943. godine na Guadalcanalu, odigraće se na užarenim dokovima New Yorka...

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 80%

Priča 9

Scenarij 8

Crtež 7

Naslovnica 8

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 77%

P*7

S*7

C*7

N*8

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Povratak u New York
    MN SA 58
  • Neprijateljeva sjena
    MN SA 59

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • Ritorno a New York
    MN SR 258
  • L'ombra del nemico
    MN SR 259

ZANIMLJIVOSTI

  • Epizode su u Italiji izašle u novembru i decembru 1996. godine, a u izdanju „Strip Agenta“ u avgustu i novembru 2010. To su ujedno bili oproštajni brojevi Mister Noa na kioscima u Hrvatskoj.
  • Od epizode „Povratak u New York“ (MN SR 258) ubačen je novi predlist sa crtežom Roberta Disa gde vidimo Mister Noa u laganoj šetnji, a iza njega urbani horizont Velike Jabuke. Ilustracija, kao i sama epizoda, istovremeno služi i kao kraj LN sage i kao početak NY sage.
  • Svi aliasi koje je Mister No koristio tokom puta od Manausa do New Yorka: Jed Simmons (SA 42, 43), Dr Dave Willdome (SA 45), Jack Davidson (SA 46), John Shelby (SA 47).
  • Epizode su prepune referenci na najčuvenije gangsterske filmove. Kroz recenziju ću se osvrnuti na one koje su ostavile najveći trag u priči. Osim nekoliko „in your face“ scena iz Tarantinovih filmova, ostale su odrađene sa stilom.
  • Ep. 58, str. 21, petorica japanskih kriminalaca, sa kodiranim imenima (Mr. Pink, Mr. Blue, Mr. Orange...), posle obavljenog posla šetaju ulicom. Scena je preslikana iz filma „Reservoir Dogs“ (1992).
  • Str. 23, šesnaestogodišnji Jerry Drake kupuje kartu za Buffalo, i prvi put napušta New York. Godina je 1938. Referenca na film „Once Upon a Time in America“ (1984), gde glavni lik Noodles (Robert De Niro) na identičan način kupuje kartu za Bufallo. Noodles će u Bufallu provesti narednih 35 godina, dok je za Mister Noa to bio samo početak životnih avantura. Detalje iz Jerryjeve mladosti možete pročitati u maxiju „Bilo jednom u New Yorku“ (MN SA Maxi 1), kao i u specijalu „Mladi Amerikanac“ (MN SP 13), koji su u Italiji objavljeni tri godine posle ovih epizoda.
  • Str. 41, upoznajemo Angelu, koja radi kao NY taxista, što ne bi bilo toliko čudno da kasnije nismo saznali da je njen stric Don Salvatore Corsese, kum najveće mafijaške porodice u New Yorku. Angela je osmišljena po liku Esmarelde Villalobos, žene taxiste iz filma „Pulp Fiction“ (1994), dok je ime dobila po samoj glumici Angeli Jones.
  • Str. 61, mafija unajmljuje najboljeg plaćenog ubicu, Leona Cavalierea iz Marseillea. Referenca na Bessonov klasik „Leon: The Professional“ (1994).
  • Str. 74, Ishikawa pokazuje svoju katanu – Kaze Akai (Crveni Vetar), po kojoj je prva epizoda LN sage dobila ime.
  • Str. 80, na scenu stupa Kerasu, izaslanik yakuza, sa zadatkom da ukloni mafijašku pretnju, a usput se reši i Ishikawe.
  • Str. 82, povratak starog znanca Hidena, CIA agenta kojeg je Mister No upoznao u Havani (Casablanca Cafe, SD 19-20), da bi ga opet sreo u petoj epizodi LN sage (Opasne igre, SA 45). Hiden je u međuvremenu vraćen u New York i trenutno je zadužen za poslove Legije neživih.
  • Ep. 59, str. 7, mafijaši se okupljaju u klubu-restoranu „The Goodfellas“.
  • Str. 65, Mister No ostavlja oproštajno pismo tajanstvenom robijašu sa Rikers Islanda.
  • Kruger se ne pojavljuje u ove dve epizode. Više o njegovoj otmici saznaćemo u prvom sledećem broju – „Uccidete Esse-Esse!“ (MN SR 260).
  • (1*) Mister No je u zatvoru zbog zavođenja maloletnice. Ništa od toga mu se ne događa prvi put – u zatvoru je redovan gost, a „zabranjeno voće“ je (ne znajući) jurio još od najranijih dana serijala (poziv na zabavu petnaestogodišnjakinji) - Atlantik! (MN LIB 12).
  • (2*) Clip show je naziv za jeftine epizode TV serija, koje se u suštini snimaju bez scenarija. Priča se uglavnom svodi na bacanje junaka u komu i prikazivanje onoga što se dešava u njegovoj glavi, a to su najčešće sećanja na prethodne događaje-epizode, pa smo prinuđeni da gledamo klipove već viđenog. Jedini razlog njihovog postojanja je budžetska ušteda i nabijanje broja snimljenih epizoda.
  • (3*) Rikers Island (koji je u Strip Agentu prekršten u Rykers), nije zatvor klasičnog tipa. Rikers je više jail, nego prison – tu opet dolazimo do jezičkih razlika koje zahtevaju dodatno objašnjenje. Dakle, jail znači zatvor, ali se uglavnom odnosi na pritvor za držanje optuženih koje tek čeka suđenje, a prison je zatvor gde osuđeni idu na izdržavanje kazne. Rikers je, od svog otvaranja 1932, uvek služio samo kao gradski pritvor i eventualni zatvor za robijaše osuđene na kraće kazne (do godinu dana). Tako da Mister Noov otac nikako nije mogao da odleži 20 godina u pritvoru, već bi odmah po okončanju suđenja bio poslat u najbližu državnu (ne-federalnu) kaznionicu, recimo Sing-Sing.

Pre nego što se bacimo na dve finalne epizode sage o „Legiji neživih“ (u ostatku recenzije ću je zvati LN saga), red je da se podsetimo svih epizoda koje su u sastavu ove, druge najduže, sage Mister No serijala. S obzirom na nedostatak recenzija (2/19), mislim da je kratki osvrt poželjan...

Put do finala:
1. Crveni Vjetar (SA 41) – Mister No i Kruger učestvuju u terorističkoj akciji – dizanju u vazduh hemijske fabrike u srcu prašume, što pokreće lančanu reakciju odmazde od strane manjinskih vlasnika – tajanstvene japanske organizacije Legija neživih. Kruger i mehaničar Augustino su likvidirani po kratkom postupku, Paulo Adolfo i narednik Oliveira ranjeni, a Mister Noova kuća i avion zapaljeni. Eksplozivni početak LN sage. Za više detalja pročitajte odličnu recenziju. (9/10)
2. Morski psi (SA 42) – Mister No se krije na krajnjem istoku Brazila, u gradiću Natalu. Prerušen i pod lažnim imenom, počinje da radi kao potrčko na jahti bogatog američkog hirurga doktora Willdomea i njegove kći Shone. Morska idila se završava kada Mister Noa uhapse zbog zavođenja maloletnice (1*). Vest brzo stiže do Tsuhira (člana Legije, zaduženog za Brazil)... (7/10)
3. Južnjačka krv (SA 43) – Priča se direktno nastavlja. Tsuhiro dolazi lično da se pobrine za Mister Noa. Sa njim je i probrana ekipa koljača, ali i dvojica italijanskih mafijaša, predstavnika lokalnih kriminalaca. Kruger, koji je ipak preživeo masakr u Manausu, stiže u zadnji čas da pomogne Jerryju. U konačnom obračunu sa Tsuhirom gine doktor Willdome. (7.5/10)
4. Otok izgubljenih dana (SA 44) – Prva filler pričica u sagi, toliko tanka da nije uspela da popuni ni jednu celu svesku. Mister No, Kruger i Shona Willdome beže ka severu, na jahti pokojnog doktora. Posle jake oluje završe na malom ostrvu, gde su izloženi napadima tajanstvenog brodolomnika. Jedino vredno pomena u priči je nervni slom glavnog junaka, koga konačno sustiže činjenica da je kriv za smrt nevinih ljudi. (5.5/10)
5. Labirinti sjećanja (SA 44) – Standardni „clip show“ (2*), nastao samo da bi popunio završnih tridesetak tabli. Mister No (u komi) sanja stare neprijatelje, zaboravljene prijatelje i izgubljene ljubavi. (1/10)
6. Opasne igre (SA 45) – Mali povratak u formu. Mister No i dalje skrhan bolom, utapa tugu u alkoholu. Naglo osvešćenje će doći kad se probudi sa snajperskom puškom u ruci, dok mu policija kuca na vrata. Mesto i vreme radnje – Kuba, cirka '58. godine. Poslednji dani predsednika Batiste... CIA, zavere, atentati, negativci homoseksualci, lažni identiteti, nesporazumi... ipak, najveći kuriozitet epizode – Batistini generali i američki tajni agenti neprijatelje nazivaju barbudosima, barbarima, bezbožnicima... ali nijednom rečju se ne pominju Castro i komunisti. (6/10)
7. Bijeg iz pakla (SA 46) – Mister No u meksičkom zatvoru. Po nalogu CIA-e mora da oslobodi bivšeg pripadnika Legije neživih i sazna što više detalja o njihovim operacijama. Dobro, nije baš „Hodnik za pakao“, ali zabavna i brza epizoda, bez većih zamerki. (7/10).
8. Tajna kripte (SA 47) – Mister No kao grobar u meksičkom gradiću Hermanasu. Poremećeni pogrebnik, još luđi ubica i blago skriveno u lešu pljačkaša... Eh, ma može. (6/10)
9. Stranac u Redencionu (SA 48) – U prologu epizode konačno dobijamo Ishikawin origin, ali o tome nešto više kasnije. Od ovog broja Mister No više ne koristi lažna imena pri predstavljanju. Jerry Drake, silom prilika, završava u Redencionu – tajnom naselju kriminalaca, gde kad jednom uđeš više nema izlaska. (8/10)
10. Zemlja bezakonja (SA 49) – Napeti rasplet priče iz prošlog broja. Meksički banditi, italijanska mafija i japanski borbeni lovac Zero u akciji (prvi put posle Drugog svetskog rata). U meksičkoj pustari konačno se sreću protagonista i antagonista sage. (9/10)
11. Granica (SA 50) – Mister No napokon stiže u USA, i odmah upada u nevolje sa pograničnim krijumčarima ljudi. (6.5/10)
12. Čudovište iz močvare (SA 51) – Mister No kao statista u kukuruzu. Simpatična posveta starim B hororima. Prva priča sage u kojoj se ne pojavljuje Ishikawa. Za više detalja pročitajte odličnu recenziju. (8/10)
13. Vatreni uragan (SA 52) – Mister No kao šumski vatrogasac ili beše dobrovoljac-spasitelj? Kako god, još jedna posveta, ovaj put filmovima katastrofe Irwina Allena, i to naročito filmu čiji je finansijski krah dotukao žanr – „When Time Ran Out“ (1980). (6.5/10)
14. Pasji dan (SA 53) – Još jedan filler, još jedna posveta. Ovaj put „Dog Day Afternoon“, ali sa before noon početkom. Na samom startu malo političke korektnosti – pedesetih godina prošlog veka na američkom Jugu - crnče koje trči po autobusu, seda belcu u krilo, a i ostali crnci ne sede na zadnjem sedištu... hmm... ajd' nek' bude, ipak je Rosa Parks „odsedela“ svoje par godina ranije. (4/10)
15. Dark City (SA 54) – Mračni grad, prepun ološa. Tajanstvena plavuša planira da smesti ubistvo, uglednog građanina, skitnici po imenu Mister No. I još jedan filler, i još jedna posveta. Ako ništa drugo bar je omažiran isti medij. Epizoda pliva u referencama na „Sin City“. Najzanimljivija je vezana za prvu žrtvu, ubijenog novinara-pisca Millera. Crtež solidno skida atmosferu grafičke novele. (7/10)
16. Sjeme mržnje (SA 55) – Mračni grad, prepun ološa. Tajanstvena plavuša planira da smesti ubistvo, uglednog građanina, skitnici po imenu Mister No. Ček' ček'... pa zar nismo ovo čitali u prošlom broju? A ne, nismo... sad sam se setio... u pitanju je novi mračni grad prepun ološa i nova tajanstvena plavuša. Jedino je skitnica ista. (7/10)
17. Presuda (SA 56) – Nastavlja se priča o osvetoljubivoj plavuši, ovaj put nešto brže i zanimljivije. (7.5/10)
18. Iza maske (SA 57) – Bankar dobročinitelj, koga voli ceo grad?! Bankar koji klijentu preporučuje da se više odmara, a da manje radi, jer kredite može da vrati kad hoće?! Pljačkaši banke ometeni u razvoju?! Mister No kao vozač i pobednik auto-trke?! Oproštajni filler LN sage je ujedno i najslabija priča koja dodatno pati i od očajne montaže. Razlog seckanja leži u Mignaccovoj odluci da u poslednji čas skrati epizodu za desetak tabli da bi mogao da ubaci dodatnu pričicu. (2/10)
19. Prema Velikoj Jabuci (SA 57) – Pravi prolog finala LN sage počinje ovde. Mister No je u vozu. U zoru će stići u rodni grad. Pričica je očigledno naknadno ubačena da bi se popunile nepredviđene rupe u samoj završnici. Rupe od kojih je najveća – gde je nestao Kruger? Mignacco je usput pripremio teren i za buduće priče, kroz Jerryjevo sećanje na robijaša sa Rikers Islanda, koji uskoro, posle 20 godina, treba da se nađe na slobodi. Dok Mister No razmišlja, obrisi New Yorka se pojavljuju na horizontu... (7/10)
20. Povratak u New York (SA 58) – 21. Neprijateljeva sjena (SA 59) (za potrebe recenzije nisam razdvajao ove epizode jer je u pitanju jedna priča)

I konačno smo na cilju - Mister No stiže u New York i odmah upada između dve vatre (Italijani protiv Japanaca). Dobro, prvo još jedan prolog, ovaj put u Manausu. Tu nalećemo na stari problem oko tačne godine događanja radnje. Na grobovima mehaničara Augustina i Carlosa vešto je prikrivena (senkom od stabla) godina smrti. Augustinu se bar vidi godina rođenja (1917), pa možemo pretpostaviti da je imao oko 40 godina kada je ubijen.

Tokom sage smo saznali da Mister No živi u Manausu sedam godina, a pošto od ranije znamo da je tu stigao početkom '51, to znači da smo trenutno u 1958. godini. Događaji na Kubi, iz epizode „Opasne igre“, samo potvrđuju tu procenu.

I'm gonna make a brand new start of it... in old New York

Svi mu rade o glavi... svi žele njegovu smrt – Cosa Nostra, plaćene ubice, legija, yakuza, CIA, FBI...

Možda zvuči poznato, ali ovde nije reč o Mister Nou već o Ishikawi. Neobična odluka scenariste - da na Tantalove muke (ono što želi mu je gotovo na dohvat ruke) ne stavi glavnog junaka već negativca, i onda sve to začini gomilom opasnih protivnika, ostavljajući Jerryju opciju da sedi sa strane i čeka da drugi umesto njega obave prljavi posao i likvidiraju Japanca. Ipak, od svih neprijatelja Ishikawi će najviše problema zadati italijanska mafija (naravno ako ne računamo Jerryjev metak za zbogom).

Za razliku od Ishikawinog tabora, članovi mafijaških klanova su nedovoljno razrađeni. Minimalno odskače comic relief duo Frank i Tony koji su u početku zabavni, ali se ubrzo pretvore u farsične likove kakvi mogu postojati samo u stripovanom obliku. Nešto kao one-lineri iz serije „'Allo 'Allo!“ - brzo ih naučite napamet, ali posle 80 epizoda vam se smuče. Solidna završnica izdvaja Franka i Tonyja od gomile bezličnih mafijaša. Međutim, gurajući njih u prvi plan italijanska strana gubi na ozbiljnosti, jer je teško poverovati da bi takvi likovi došli glave Ishikawi. Da li je to zbog ličnog stava autora prema sunarodnicima kriminalcima, koje je hteo da prikaže u malo ublaženom tonu, teško je proceniti. Primećuje se da je Mignacco upao u klopku tradicionalnog američkog prikaza rasnih i etničkih stereotipa gde su svi Italijani mafijaši (čak i Mister Noov potencijalni love interest – Angela), a svi Azijati inteligentni, hladni i nedruželjubivi.

Pre pedeset godina takav sukob ne bi dugo trajao – Japanci bi završili sa cementnim cipelama na dnu Hudsona. Danas su se stvari izmenile, pa je odnos snaga, po nekim nekim procenama, „samo“ 3 prema 1 u korist Italijana. Zanimljiv pogled na rat yakuze protiv mafije smo videli u filmu „Brother“ (2000).

Sudar (kriminalnih) kultura počeo je još u epizodi „Južnjačka krv“. I tada se videlo da će to savezništvo biti teško održivo na duže staze. Odmah je došlo do varnica koje će izazvati pravi požar kada Ishikawa likvidira jednog od NY šefova mafijaških porodica (Zemlja bezakonja). Posledice tog čina pratimo u ove dve epizode...

One for my baby and one more for the road

Nego da se mi vratimo na početak i jednom za svagda razjasnimo ko su članovi Legije neživih i šta ih to pokreće. Legija nije kriminalna organizacija, bar ne u onom klasičnom (yakuza) smislu. Većina poslova im je legalna, u okviru japanske privrede, i kao i mnoge tadašnje (pa i sadašnje) velike kompanije, imaju poslovne projekte koji spadaju u sivu zonu. Što se krene niže na lestvici moći (od Ishikawe ka Tsuhiru) tu su i pravila igre prljavija. Ipak poštuju se stara pravila bušida, kodeksa japanskih ratnika samuraja. Čast pojedinca (ali i grupe-organizacije) je najvažniji pokretač svih radnji.

Naziv „Legija neživih“ nema veze sa natprirodnim pojavama, već isključivo sa porazom u Drugom svetskom ratu koji je označio kraj starog Japana, dok su njegovi preživeli stanovnici postali „neživi“. Jedini izlaz iz poraza je časna smrt, sve ostalo nije pravi život. Zato su članovi novonastale legije zadali sebi za cilj privredno uzdizanje iz pepela osramoćene zemlje i, za početak, ekonomsku pobedu nad ljutim rivalima, pre svega Amerikancima. Interesantno je da su taj plan Japanci i ostvarili u rekordnom roku. Doduše, danas bi članovi Legije ponovo izvršili samoubistvo kada bi videli kako ih ubrzano gaze vekovni neprijatelji, poput Kineza. Sedište Legije neživih nalazi se u japanskom gradu Kobeu. Zanimljiv detalj, jer se i današnje sedište najveće porodice yakuza nalazi tamo. Tako da kad, u New Yorku, Legija krene da gubi bitku protiv italijanske mafije, u pomoć zove sugrađane, tj. „Vitešku organizaciju“ (kako sami sebe nazivaju).

Možda je „ekonomska prevlast Japana“ neobičan motiv za strip negativce, ali to je upravo poenta – patriote koje se bore za dobrobit svoje zemlje i lična osveta jednog čoveka koja će do temelja uzdrmati uspešnu organizaciju.

Just because you're paranoid doesn't mean they aren't after you

Kao prvi pravi anti-heroj u Bonelliju, Mister No nikada nije zavisio od veličine svojih protivnika. Zato nismo imali prilike da vidimo standardne stripovske super-negativce, veće od života (a često i od smrti), koji bi sanjali o svetskoj dominaciji i s vremena na vreme zadavali muke našem junaku. U većini slučajeva to su bili obični ljudi, sa realnim motivima – novac, ubistvo i lokalna moć se, pored osvete, izdvajaju kao najčešći.

Ishikawa je sa svojom tajanstvenom organizacijom i najdužim stažom jednog negativca u serijalu (pojavljuje se u dvadesetak priča), svakako najbliži zvanju arch-nemesisa. Ali tu prestaje svaka sličnost. Ishikawa je u neku ruku Mister Noov alter-ego, običan čovek koga pokreće osveta, ali čovek sa strogim principima, koji nikada svom neprijatelju ne bi pucao u leđa. Njihov konflikt počinje početkom 1943. godine na Guadalcanalu, gde je većina ponosnih Japanaca radije izvršila samoubistvo nego da žive sa sramotom poraza. Ishikawa se upravo spremao da izvrši seppuku (ritualno samoubistvo) kada stiže Mister No... Ubrzo dolazi do pucnjave iz koje Ishikawa izlazi ranjen i zarobljen. Događaj koji je jednom čoveku obeležio život, dok je drugom predstavljao samo nebitnu ratnu epizodicu koje se jedva i sećao.

Ishikawa je kontradiktorna figura koja, kako odmiče saga, sve više izaziva empatiju kod čitalaca. Ne možete a da ne navijate za njega da izađe kao pobednik iz okršaja sa mafijom. Taj osećaj se pojačava u samoj završnici kada dva neprijatelja još jednom moraju da sarađuju. Do otrežnjenja dolazi tek u finalnim trenucima, pred sam dvoboj sa Mister Noom. Neobičan „problem“ uviđa i sam scenarista pa nam na brzinu ređa slike svih poginulih prijatelja, da nas podseti da je kucnuo čas za ispunjenje obostrane osvete ili jednostrane pravde, zavisno od ugla gledanja. I pored svega, odnos dvojice ratnih veterana će, pre kraja, preći u duboko uzajamno poštovanje, koje bi sigurno preraslo u pravo prijateljstvo da su se upoznali pod drugačijim okolnostima. Nešto na tu temu smo već videli (a ako niste, obavezno pogledajte) u kultnom klasiku Sydneyja Pollacka – „The Yakuza“ (1974).

Od drugog susreta Ishikawe i Mister Noa, u epizodi „Zemlja bezakonja“, dolazi do značajnog pada u tempu celokupne sage. Ishikawa prvo spašava Mister Noa od meksičkih bandita, a onda ga poziva u New York, na finalni obračun, ali tek kada bude spreman?! A kakvo je to spremanje potrebno za dvominutno pištoljanje? Salonsko mani-pedi sređivanje, uz šišanje i farbanje sedih slepoočnica? Idilični western eksterijer bio je idealan za krvavu završnicu. Mister No je već bio na kolenima i čekao da mu Ishikawa ispali metak u glavu. Ovaj obrt bi bio nategnut da je u pitanju bilo koji drugi negativac, ali neko ko se smatra ponosnim potomkom legendarnih samuraja nikada ne bi na tako ponižavajući način dokrajčio neprijatelja.

Mister No obilato koristi Ishikawinu ponudu i mesecima putuje od meksičke granice do New Yorka. U jednoj epizodi se čak nudi kao pomoćni radnik za naredni višemesečni period. Putuje kao skitnica, opušteno, zaobilaznim putem – prvo se od Texasa spušta ka Floridi, pa se onda lagano penje ka severu, preko Georgije, dve Caroline, Virginije i Pennsylvanije.

Paradoks dvojice ljutih rivala je što očajnički traže iskupljenje za stare grehe, u isto vreme se nadajući da ga nikad neće naći. Mister No je svestan da će teško preživeti obračun, pa mu se i ne žuri. Sličnog je razmišljanja i Ishikawa koji je mogao da mu ponudi prevoz do konačnog odredišta i tako skrati proceduru. Jedini kojima se žuri su čitaoci, nestrpljivi da prisustvuju finalnom sukobu.

U vreme izlaska LN sage mogle su se čuti optužbe da je saga samo bleda kopija stare TV serije „The Fugitive“ (1963-1967) što je smešno jer je sličnost minimalna i jedva vidljiva u svega nekoliko ranih epizoda. To bi bilo isto kao da kažete da je serija „Pretender“ (1996-2000) remake pomenutog „Begunca“ samo zato što i tu imamo protagonistu koji se krije pod lažnim imenima.

Uostalom „Neprijateljeva sjena“ je pre svega moderni western i iz tog žanra crpi sva pravila igre, od odnosa između aktera do uobičajenog završnog obračuna. Uzajamno poštovanje neprijatelja često se provlači kroz westerne, što pisane, što crtane, a naročito igrane... od remek dela poput „The Magnificent Seven“ (1960), pa sve do retkih novih žanrovskih projekata, kao što je „In a Valley of Violence“ (2016). Ipak, najsličniji primer bio bi odnos Randolpha Scotta i Richarda Boonea u Boetticherovom klasiku „The Tall T“ (1957). Pokušaj odlaganja neizbežnog, pa i privremene saradnje pri napadu indijanaca (ili u ovom slučaju mafijaša), uvek se završava na isti način...

Završni obračun se, na prvi pogled, čini kratak. Ali revolveraški obračuni i jesu kratki (osim kada ih prati Morriconeova muzika). Izborom vatrenog oružja Ishikawa je Mister Nou pružio maksimalnu šansu za pobedu. Naravno da borba katanama nije dolazila u obzir, ali čemu onda Ishikawino besomučno vežbanje sa Crvenim Vetrom, iz epizode u epizodu. Mogao je da povremeno skoči do streljane, ili je možda ovakav ishod planirao od samog početka. Nekoliko stranica ranije doziva mrtvog brata i najavljuje mu svoj skori dolazak. Sve ostale poslove je završio pre obračuna - podneo je ostavku u Legiji i predao dužnost Muriju, čoveku od poverenja. Možda je samo čekao ratnika dostojnog da mu podari časnu smrt – ono što sam sebi nije uspeo (ili želeo) 15 godina ranije. Jer, da se ne lažemo, ako vas neko spreči da počinite samoubistvo, narednu deceniju i po imate dovoljno vremena da završite započeto.

Stižem brate. Večeras ću se naći sa čovjekom koji je spriječio da za tobom i našim drugovima pođem u časnu smrt...

Memories, like the corners of my mind...

O ukupnom utisku koji je LN saga ostavila pričaćemo nešto kasnije, sad se koncentrišimo na finalno poglavlje, koje kvalitetom odskače od većine epizoda.

Priča o časti, osveti, prijateljstvu i savesti odigrana na ulicama... New Yorka.

Ova uopštena reklamna rečenica, koju sam pozajmio (i prilagodio) od Ennisovog „Hitmana“, služi kao misao vodilja i opisuje dobar deo krimi priča koje su se pojavile tokom prošlog veka. Tako je i sa ovom sagom. Autori nisu gubili mnogo vremena u potrazi za originalnom pričom, već su sve karte bačene na kvalitetan scenario. A scenario je takav da nas ne pušta da predahnemo, događaji se smenjuju brzo, sve je nabijeno adrenalinom. Nema Burattinijevskih retrospektiva, čak su i retki flashbackovi svedeni na svega par kaiševa. Mignacco zna posao i ne dozvoljava čitaocima da se upuste u traženje rupa i uočavanje klišea kojih naravno ima, ali ne smetaju previše - klasičan redosled događaja; sin mafijaš izaziva oca; predvidljivi izdajnici; unutrašnja previranja u organizaciji sukobljenih strana; dogovor mafije i legije oko likvidacije ratobornih lidera zarad mira u kući...

Ubačen je i jedan, po meni nepotreban, događaj gde Mister No spašava Ishikawu od plaćenog ubice i time vraća dug iz Meksika. Autoru se očigledno nije svidela završnica gde bi Jerry ubio čoveka koji mu je par meseci ranije spasao život. S druge strane, taj incident je više u duhu Nolittinog Mister Noa, tako da mu nemam šta zameriti.

Scenario povremeno gubi fokus i suviše se udaljava od centralnog zapleta. Mignacco je sam sebi stvorio probleme sa ubacivanjem prevelikog broja novih likova koji ostaju nedorečeni i bespotrebno oduzimaju screen time dvojici glavnih „junaka“. Kažem dvojici jer je Ishikawa ovde to zvanje svakako zaslužio, a za razliku od ostalih učesnika, posvećena mu je dužna pažnja. Nedostatak dublje karakterizacije „rezervnih igrača“ skriven je u napetoj završnici kakvu smo i priželjkivali.

Tokom epizode više puta se pominje dugogodišnji robijaš sa Rikers Islanda. Kasnije ćemo saznati da je u pitanju Mister Noov otac – Jerome Drake senior. Njegov zatvorski origin biće detaljno razjašnjen tek nakon tri godine, u epizodama sa kojima je izdavač „Veseli četvrtak“ otvorio serijal – „Dvadeset godina kasnije“. Čak četvorica autora su učestovala u osmišljavanju Jerryjeve porodične sage – Colombo, Mignacco, Masiero i Marzorati. U celoj priči im se potkrala i jedna greška (3*) koja nije strašna, ali zakeralu poput mene bode oči.

Always take the scenic route

Roberto Diso je na vrhuncu karijere imao jednu gotovo hiperrealističnu crtu, tj. grafičku preciznost zbog koje njegovi likovi nisu menjali izgled od vinjete do vinjete, bez obzira na ugao „kamere“, što je, inače, mnogim SBE crtačima veliki problem. Ali, posle 20 godina crtanja Mister Noa, stvari su se promenile, a sa njima i lični opis likova sa prethodnih stranica. Disoova ruka više nije sigurna kao nekad, verovatno je na to uticao i udarnički tempo jer je morao da crta tablu dnevno da bi na vreme odradio pet ključnih epizoda LN sage. Najveću manu predstavlja crtanje Japanaca kod kojih je i pored prenaglašene fizionomije teško uočiti orijentalno poreklo.

Međutim, kada se sve sabere, pozitivne stvari daleko nadmašuju negativne. Filmsko kadriranje je dovedeno do vrhunca. I pored brzih poteza njegovi likovi i dalje odišu životom, na licu im se može pročitati svaka, pa i najmanja emocija. Neke od ključnih vinjeta je doslovno cizelirao, tako da na svakih desetak zbrzanih stranica nalećemo na neki, hvale vredan, money shot.

Prva naslovnica je solidna i jednostavna – Mister No pozira ispred New Yorka. Druga lažno predstavlja finalnu borbu katanama, jer se tako nešto u stripu nije dogodilo. Razlog maskarade je jasan – učiniti situaciju zlokobnijom i napetijom od realističnog prikaza dvojice neprijatelja koji stoje spuštenih ruku, s revolverima zadenutim o pojas, i samo se odmeravaju. Precizan crtež na naslovnicama sugeriše da Diso i dalje može da odradi odličan posao, kad se potrudi ili kada mu to rokovi dozvole.

Kraj epizode
Avantura se nastavlja...

It's the final countdown

MINI SAGE – Special Edition

U svojih trideset i kusur godina redovnog izlaženja, serijal Mister No je doživeo pet velikih ciklusa-saga. Prva, najduža, ujedno se smatra i najboljom sagom koju je serijal iznedrio. Sergio Bonelli alias Guido Nolitta, na svom kreativnom vrhuncu, postavio je zlatni standard kako jedna (ne baš mini) saga treba da izgleda.

1. Afrički ciklus - MN SR 167-196
2. Saga o Legiji neživih – MN SR 241-259
3. New York Saga – MN SR 260-272
4. Azijska saga – MN SR 326-341
5. Oproštajna saga – MN SR 364-379

Četiri godine kasnije, novi urednik Masiero i glavni scenarista Mignacco su verovatno hteli da prevaziđu Nolittu, ali i da ponove uspeh koji su uveliko postizale njihove kolege sa SA odisejom na Zagoru. Napravljen je još ambiciozniji plan koji je trebao da, po dužini, sruši sve dotadašnje projekte. Na dvadesetu godišnjicu serijala na scenu je stupio Mister No 2.0 - samo u prvoj fazi brojao je preko pedeset planiranih epizoda kroz tri uzastopne revolucionarne mini sage. LN saga je trebala biti uvod u dugačku NY sagu, da bi zatim usledila Azijska saga, posle koje bi samo nebo bila granica.

Novi kurs doneo je realističniji i mračniji pristup pričama, sa događajima čije bi se posledice osećale dugi niz godina. Ideja je bila odlična, ali je realizacija omanula. Prvih par meseci je sve išlo kako treba, priča se nastavljala iz broja u broj... međutim, posle jedva desetak epizoda, kreću prvi problemi. U pokušaju da se smanji sve glomazniji kontinuitet i tako privuku neredovni kupci, epizode su strogo štelovane da stanu u jednu svesku sa uvek novim gostujućim likovima i sve manje podsećanja na glavni story arc. Taj šablon „jedna priča-jedna sveska“ će se na kraju pokazati kao promašaj. Neke avanture će biti neopravdano sabijene, dok će se druge vući unedogled. Očigledno je ta odluka doneta u poslednji čas, jer su primetna brojna pucanja sistema – česta uskakanja Mignacca i dežurnih crtača da popune rupe do 96 stranica – tako da prvi put u istoriji serijala imamo odvojene priče koje se protežu na svega 15-20 tabli.

I pored početnog uspeha i pozitivnih kritika, stvari su ubrzo krenule nizbrdo. Pokušaj da se razbije stari kliše – Manaus, pilot, mušterija, prašuma, nevolje, lekcija za zlikovca i na kraju vesela pesmica – se pretvorio u bućkuriš druge vrste. U priču o skitnici koji je po potrebi mehaničar, pecaroš, dadilja, potrčko, grobar, vatrogasac, inspektor, robijaš, glumac, rally vozač, detektiv... koji je u svakom gradu dekintiran i upada u nevolje... Odjednom epizode Mister Noa počinju da sve više liče na Burattinijeve specijale o Chicu. Prevelika pomeranja u karakteru izazvala su revolt čitalaca.

Još jedna sličnost sa Zagorom (pored deljenja sudbine početkom devedesetih i identičnog pokušaja oživljavanja serijala) jeste i neobična odluka dvojice glavnih scenarista (Boselli i Mignacco) da svoje junake često stavljaju u zapećak priča i da više prostora daju brojnim sporednim likovima. I opet je pozitivni rezultat bio na strani Zagora. Bosellijevi likovi su obeležili taj period i tokom narednih decenija više puta gostovali na serijalu, dok se Mignaccovih danas više niko i ne seća.

Sve jači povici konzervativnih fanova da to nije pravi Mister No, da su priče previše brutalne i da ga treba što pre vratiti u Manaus, stopili su se sa vestima o katastrofalnoj prodaji. LN saga, a naročito njen nastavak u New Yorku, ne da nisu doneli boljitak, nego se pad još više ubrzao. Tome su doprinele i sve lošije filler priče, tipa avanture Jerryja Drakea, privatnog detektiva u izmišljenim petparačkim romanima Phila Mulligana.

Urednik je poklekao pod pritiscima i precrtao planove za treću uzastopnu mini sagu (Azija), usput praveći lom i od NY sage koja je na brzinu završena, a Mister No ekspresno vraćen u stari status quo, pardon – Manaus.

Masiero, koji je samo par godina ranije izjavljivao da je Mister No limitiran amazonskom prašumom i da mu trebaju urbane avanture i česte promene lokacija, ubrzo je promenio ploču. Naravno, on nikada ne bi na svoju ruku naglo prekinuo NY sagu koja je jedva došla do isplanirane trećine. Ne, naredba je stigla sa vrha. U vreme kada je internet još bio u povoju, fanovske žalbe i pisma nisu bila od presudnog značaja. Sergio Bonelli nikada nije bio oduševljen promenama na dva problematična serijala (Zagor i Mister No), ali promene na prvom su donele traženi rezultat i time obezbedile mirnu budućnost, dok na drugom nisu i to je bilo to. Krivac se nije tražio - Masiero je ostao na čelu staffa do konačnog zatvaranja. Iako će Mister No poživeti još desetak godina, novih pokušaja oživljavanja neće biti.

A po starom dobrom SBE običaju, gde se ništa ne baca već samo reciklira, mnoge planirane i odbačene priče iz tog perioda ugledaće svetlost dana godinama kasnije: priča o Jerryjevom ocu (redovna serija, 1999); priča o Jerryjevom detinjstvu (maxi, 1999); priča o Jerryjevoj mladosti (specijal, 1999); precrtane NY krimi priče (tri dovršene epizode prebačene u maxi, 1998. godine)...

Mignacco će se, 2002. godine, vratiti i Azijskoj sagi, zvanično je predstavljajući kao novi život za Mister Noa - svetlo na kraju tunela. Ipak, iza zavese svetlo je već bilo ugašeno. Azijska saga je bila tu samo da popuni prostor i obezbedi vreme potrebno da gazda pripremi dostojan oproštaj.

A little bit of Nolitta in my life

Većina SBE junaka može da opstane i bez svog prirodnog staništa iliti stalnog mesta boravka. Baza je uvek tamo gde se trenutno nalazi glavni lik. Da, čak i Zagor, kao što vidimo, može da godinama luta daleko od Darkwooda. Ali to pravilo izgleda nije važilo za Mister Noa. On bez Amazona, Manausa i aviončeta nije isti čovek. Da, bio je dugo u Africi i (kroz ratne i mirnodopske flashbackove) u Evropi, Americi, Aziji... ali tada ga je, iza raskošne scenografije, sigurnom rukom vodio Guido Nolitta. Mignacco ni izbliza nije imao takav kreativni kapacitet, a pomoćni staff bolje i da ne pominjemo. Stvorili su iskrivljenu verziju Dr Jekylla i Mr Hydea. Tokom sage njihov Jerry Drake se pretvorio u izvrnutu kopiju Mister Noa - depresivnu i mračnu, na momente i odbojnu.

Iako to tada niko nije znao, početak LN sage je na simboličan način najavio početak kraja serijala. Mignacco i ekipa su u jednom dahu uništili suštinu Mister Noa. U plamenu su nestali Piper i Jerryjeva trošna kuća. Ubrzo će nestati i Manaus, a sa njim i cela Amazonija. Nolittino „uživanje u životu“ biće zamenjeno novom pokretačkom silom – osvetom.

Autori su se divili svojoj inventivnosti, zaboravljajući pritom da jezgro kupaca čine tradicionalni hardcore fanovi, a oni nisu želeli novog i zrelijeg Mister Noa, već isključivo starog dobrog opuštenog pilota koji krstari amazonskom prašumom. Samo kako ga je Nolitta zamislio - tako i nikako drugačije.

Vratimo se za trenutak na još jednu pritužbu fanova - brutalnost priča – koja apsolutno stoji, iako je to, za mene, dobrodošla promena. Akcije moraju imati posledice. Mister No je direktno ili indirektno odgovoran za smrt velikog broja nedužnih ljudi. Neki od njih su stradali jer su mu pomagali, dok je drugima bilo dovoljno da samo prošetaju u njegovoj blizini i da zato izgube život.

Bez velike pompe i u tišini, po završetku LN i NY sage uslediće još jedan (ovaj put nezvaničan) regresivni mini reboot. Protagonista - depresivni alkoholičar – ubrzo će zaboraviti stare patnje, nabaciti lažni osmeh i poći u nove avanture na starim lokacijama. S vremena na vreme će se stidljivo setiti ponekog šturog detalja iz prošlosti, ali samo u onim retkim situacijama kada scenario zahteva kratki podsetnik, najčešće kroz ne-vizuelni flashback. Pre nego što tragovi prethodnih priča zauvek nestanu u vlažnom amazonskom blatu, iskoristićemo priliku da se poslednji put setimo palih drugova...

Molim minut ćutanja za mehaničara Augustina, doktora Willdomea, časnu sestru Aldu, Carlosa, desetogodišnju devojčicu Mariju, Pibea, Polumesec, kapetana „Sirene“, Leona, Clayja, Silvera, poručnika Tuzca, Bebača, Hectora, Enriquea, skitnicu Fuehrera, par tuceta policajaca, kriminalaca i slučajnih prolaznika...

Broj ranjenih i onih koji su propatili ali nekako preživeli poznanstvo sa Mister Noom još je veći. To je najbolje opisala Shona Willdome u svom oproštajnom susretu sa Jerryjem:

Jerry... ja želim preživjeti, ali te više ne želim vidjeti... smrt te prati... nema mjesta za mene... ni za koga...

Posle odlaska Shone, u ranoj fazi sage, Mignacco se o istom trošku rešio i Krugera, koga ćemo opet videti tek u epilogu broja SA 57. Tu Krugera zarobljavaju nepoznati počinioci. Na rasplet njegove priče moraćemo još da sačekamo, s obzirom da se odigrava u originalnom broju 260.

Home is where the heart is

Sa 19 epizoda saga deluje veštački razvučeno. I po izboru crtača, ali i po samoj radnji, lako je uočljivo da je glavnica scenarističke snage potrošena na pet ključnih priča (SA 41, 48, 49, 58, 59). Rupe su zatim popunjene ubacivanjem nepotrebnih fillera sumnjivog kvaliteta. Možda bi ocene trebale biti nešto niže, ali s obzirom na grandioznost projekta, gde je uloženi trud i entuzijazam autora lako primetan, nekako nemam srca da budem objektivniji. Samo mogu da žalim što nisu imali više hrabrosti da originalni plan isteraju do kraja i to bez nepotrebnog razvodnjavanja priče.

Cela LN saga se zasniva na identičnoj premisi kao i prva Nolittina – s tim što je Guido iskoristio strah od osvete i Mister Noovo bekstvo samo kao narativno sredstvo uz pomoć kog je priču premestio na nove egzotične lokacije, istovremeno zadržavajući šarm klasične avanture. I ovde su prisutne mnoge Nolittine omiljene teme (doduše, u znatno skromnijem obliku): ekološki problemi, etička pitanja, antikonformistička i edukativna crta uz dodatne kulturološke barijere i političko-ekonomske zavrzlame. Sve je tu, a opet nešto fali... možda fali samo Nolitta.

No, nije sve tako crno. Novi kurs, iako nije bio u duhu Nolittinih priča, svakako je razbio učmalost i doneo dašak svežeg vazduha u ustajali serijal. Ono što će uslediti po povratku u Manaus, bile su tipične imitacije starih priča koje su sve češće klizile u sopstvenu parodiju.

Sve glasnije informacije o oživljavanju nikad prežaljenog pilota, zagolicale su maštu starih fanova. Detalji su još u magli, kao i šanse za uspeh. Posle početnog zanosa lako je predvideti dalji razvoj situacije, ne samo zbog sveopšteg pada SBE serijala, nego i zbog činjenice da nove generacije italijanskih čitalaca nisu ni čule za Mister Noa. Mnogo toga zavisiće i od talenta koji bude uključen u projekat. Mada, ne znam što se zavaravamo i maštamo o novim scenaristima kada je jasno da će ga El Loco i njegova banda (Mignacco & co.) po drugi put sahraniti.

Na kraju LN sage, mnogo je pitanja ostalo otvoreno:
Šta se dogodilo Krugeru?
Gde je nestao Phil Mulligan?
Kako će Hiden reagovati na Jerryjevu izdaju?
Šta će biti sa Angelom?
Ko je tajanstveni lik koji treba da izađe iz zatvora, posle 20 godina, a kome je Jerry pisao oproštajno pismo?
Ko je tajanstveni lik koji čeka Mister Noa u Manausu?

Oni koji čitaju serijal na preskok, već znaju neke odgovore, ali ostali će morati da pričekaju do objave sledeće mini sage. Trenutno u trci vodi Libellus, koji bi po sadašnjem redu vožnje do nastavka NY priča trebao stići za nešto manje od 10 godina. Još pedesetak knjiga i tu smo - priča će se nastaviti za dvestotinjak srećnika koji budu dovoljno strpljivi.

A, do tada, što bi Mister No rekao...

Até logo, rapazes!

Naprijed

MN SA 54 Dark city

MN VEC 7x Serijski ubojica

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • Koresh

    Ukupna ocjena 81%

    8, 7, 9, 9

    Veseli poplava novih recenzija, najboljega dijela site-a.

     

    Kako se ne složiti sa kolegom thekide-om? Sve što si napisao, kolega, sve stoji i puno hvala za ovu analizu, ipak jedne vrlo dobre epizode...

    12.01.2017
    09:36:00 sati
    Koresh
    uredi
  • bonjovi4ever

    Ukupna ocjena 71%

    7, 7, 7, 8

    Ostao mi je taj dvobroj u sjećanju kao solidna završnica, ali ništa posebno; možda i zato jer su me petnaestak pričica koje su vodile do tog susreta, a koje su većinom bile čisti mediokriteti (iznimka vrlo dobar Crveni vjetar, bilo je tek nekoliko dobrih, solidnih...) dosta izmorile i pomalo umanjile interes za završnicom. Mignacco je još u to vrijeme znao osmisliti i izvući kakvu makar solidnu priču, ali nakon toga je totalno srozao serijal, zajedno s Masierom i još ponekim kreativno ograničenim scenaristima.

    Diso već tu vidljivo popušta, ali i to je još bolje od onih žvrljarija koje viđamo u Texovim maxijima... 

    12.01.2017
    11:28:00 sati
    bonjovi4ever
    uredi
  • goghy

    Ukupna ocjena 68%

    6, 6, 8, 8

    Svaka čast na recenziji.

    12.01.2017
    13:27:00 sati
    goghy
    uredi
  • El Morisco

    Ukupna ocjena 66%

    7, 6, 6, 9

    Može Thekideu neka nagrada za trud? Išao sam dva puta pročitati recenziju da budem siguran jesam li upio sve detalje. Zbog izgubljene kronologije praćenja nije mi do sada bilo baš najjasnije što se dešava s pilotom, ali sada si otklonio sve moje sumnje. Kako si naveo "bio je to početak kraja", ali autori to nisu tada znali... Maestralno! Još jednom sve pohvale za recenziju.

    12.01.2017
    21:34:00 sati
    El Morisco
    uredi
  • Gru

    Ukupna ocjena 69%

    8, 7, 6, 6

    Ova je epizoda solidna, mada meni kao i onim zadrtim talijanskim fanovima iz teksta više odgovara Mister No u Amazoni. Diso je opet posebna priča, ja i uz najbolju volju njegov crtež nikako ne mogu probaviti (to je razlog što sam iz knjižnice pročitao sve Bignottijeve Mister Noove, a vrlo malo Disoovih Mister Noova).

    I naravno, thekide svaka čast na recenziji, ovo je bio stvarno gušt čitati, od prvog do posljednjeg slova, recenzija mjeseca svakako, vrlo vjerovatno i recenzija godine!!!

     

    12.01.2017
    22:01:00 sati
    Gru
    uredi
  • RadioClash

    Ukupna ocjena 78%

    8, 8, 7, 9

    Odlično finale za prosječnu sagu (Čudovište iz močvare i Dark City su iznimke).

    Godina je tek počela, a odlične recenzije se već pojavljuju.

    Svaka čast, thekide.

    12.01.2017
    23:48:00 sati
    RadioClash
    uredi
  • Deki86

    Ukupna ocjena 79%

    6, 8, 9, 10

    Nekoliko crteža je fantastično odrađeno. Priča je imala toliko puno potencijala, ali mogla je i morala biti bolje napravljena. Šteta. Recenzija je odlična, jedino bi bilo bolje da je osvrt na serijal napisan zasebno unutar rubrike vijesti i magazin. Inače, pročitao sam apsolutno sve brojeve Mister Noa do ovog, 259. broja, i tu sam stao. Dok sam se odlučio nastaviti sa epizodama Veselog četvrtka, krenuo sam s čitanjem drugih serijala tako da je pilot na čekanju do nekih boljih vremena.

    12.01.2017
    23:50:00 sati
    Deki86
    uredi
  • hrvoje23

    Ukupna ocjena 87%

    9, 8, 9, 9

    Zadovoljan sam ovom pustolovinom. Jako je dobro to privedeno kraju, ali čini mi se da ćemo Ishikawu još vidjeti. Odčina recenzija!!

    13.01.2017
    09:41:00 sati
    hrvoje23
    uredi
  • Ukupna ocjena 95%

    10, 10, 9, 8

    Za mene je ovo bila zadnja epizoda Mister Noa koja je vredela. Ono kasnije Vanini i Veseli sto su izdali sve je jedva citljivo.

    Isikava mi je i dalje najzanimljiviji i upecatljiviji Mister Noov protivnik.Steta sto se nisu kasnije pojavljivali pripadnici Legije nezivih u serijalu.

    13.01.2017
    13:57:00 sati
    DollarBill
    uredi

Anketa

Što vam je najinteresantnije na stripovi.com?

Rezultati

Arhiva

Najnovije

Vijesti

  • Tjedne crtice 313
    Vrijeme: 28.06.2017 00:59:00
    Prodavač: supermark
    Broj pogleda: 711

Magazin

Recenzije

  • Mau-Mau
    Kod: MN LIB 80
    Ocjena: 93%
    Vrijeme: 15.8.2017. 1:15:00
    Autor: DeeCay
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 657
  • Green Arrow - Year One
    Kod: GRAW DC 1
    Ocjena: 67%
    Vrijeme: 13.8.2017. 20:56:00
    Autor: Paka01
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 287
  • Demon Frejzer
    Kod: TX LMS 14
    Ocjena: 97%
    Vrijeme: 13.8.2017. 20:24:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 422
  • Umorstvo u vlaku TB 961
    Kod: NN MX 2b
    Ocjena: 61%
    Vrijeme: 13.8.2017. 15:12:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 623
  • Na tragu vuka
    Kod: DK LU 1
    Ocjena: 49%
    Vrijeme: 10.8.2017. 0:58:00
    Autor: doom
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 462

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

  • Tjedne crtice 313
    Vrijeme: 28.06.2017 00:59:00
    Prodavač: supermark
    Broj pogleda: 711

Magazin

Recenzije

  • Vampiri
    Kod: ZG SR 616-618
    Ocjena: 85%
    Vrijeme: 19.7.2017. 22:28:00
    Autor: King Warrior
    Broj komentara: 4
    Broj pogleda: 1771
  • Džungle Marsa
    Kod: NN LIB 56
    Ocjena: 88%
    Vrijeme: 26.7.2017. 1:05:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 1701
  • Agentica Alfe Nicole Bayeux
    Kod: NN LIB 59b
    Ocjena: 80%
    Vrijeme: 31.5.2017. 2:48:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 1682
  • Teleskopulos
    Kod: KT LMS 503-505
    Ocjena: 82%
    Vrijeme: 11.6.2017. 12:16:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1438
  • Povratak nemogućem
    Kod: MM LIBKB 1a
    Ocjena: 61%
    Vrijeme: 25.5.2017. 1:28:00
    Autor: thekide
    Broj komentara: 10
    Broj pogleda: 1394

Aukcije

Forum