Šuma straha

Nathan Never

NN LIB 53a | 96 str.

Mlada Marija Connor je svedok dvostrukog ubistva i potrebna joj je hitna hirurška intervencija. Može joj pomoći samo njen otac, čuveni neurohirurg Thomas Connor, koji je nestao u izolovanom području Wildwooda. Tragom izgubljenog doktora polaze agenti Alfe, ali i plaćene ubice koje žele da se reše opasnog svedoka...

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 46%

Priča 5

Scenarij 2

Crtež 6

Naslovnica 7

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 54%

P*5

S*3

C*7

N*7

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Šuma straha - Ultimatum zemlji - Objava rata
    NN LIB 53

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • La foresta della paura
    NN SR 156

ZANIMLJIVOSTI

  • Epizoda je u Italiji izašla u maju 2005, dok je u Hrvatskoj Libellus objavio u maju 2015.
  • Str. 5, upoznajemo Skinnera i Teda, dvojicu plaćenih ubica. Ime Skinner, Piani je već koristio, za svog negativca, u epizodi „Mutni poslovi“ (NN SR 109).
  • Str. 6, Skinner i Ted vode svoju buduću žrtvu na likvidaciju. Udaljenost između njih je jedva 25 cm. Sledeća vinjeta, žrtva udara jednog plaćenika i kreće u beg. Drugi se hvata za pištolj i pokušava da ga izvadi. Vreme neumitno teče, žrtva se udaljava... 5 metara, 10, 20... i pobeže?! Sto metara kasnije i plaćene ubice konačno kreću da lagano trče...
  • Str. 20, Sigmund objašnjava da je Mariji Connor deo organskog mozga zamenjen elektronskim delovima, kojima upravljaju nanočestice. Sigmund navodi da je ta procedura nova i da zvanično ne postoji. Ne znam po čemu je to novo kada već decenijama unazad postoje androidi C-09 sa sličnim karakteristikama (elektronika + deo organskog mozga).
  • Str. 25, agenti Alfe odlučuju da letačem prebace teško obolelu devojku u Wildwoodsku šumu, koja se nalazi u opasnom i izolovanom području, jer se tamo možda nalazi tajna laboratorija Thomasa Connora, čuvenog neurohirurga i Marijinog oca. Pre cele komplikovane procedure mogli su poslati nekog u izviđanje da proveri da li je on stvarno tamo, a da devojka ostane u bolnici, ali zašto bi nešto bilo jednostavno kad može...
  • Str. 30, da bi se čitaoci podsetili kako su sestre Ross vrsne avijatičarke, Piani vam ovde toplo preporučuje 11. i 12. knjigu iz edicije „Agencija Alfa“. Pa ako imate jak želudac, samo napred.
  • Str. 44, u srcu Wildwoodske šume, Legs i Melody nailaze na laboratoriju Thomasa Connora koja izgledom podseća na bunker-tajnu bazu stormtroopera na Endoru, u kojoj se nalazio generator štita nove Zvezde smrti (Star Wars VI – Return of the Jedi). Čak i jedan mutant, koji će se nešto kasnije pojaviti, liči na Ewoka.
  • Str. 59, Nathan i Legs ćaskaju kako moraju držati otvorene oči jer bi ih negativci mogli napasti. Sve to rade leđima okrenuti ulaznim vratima koja su širom otvorena. Naravno negativci su stigli i nečujno ih iznenadili.
  • Str. 60, negativci koji su do tog trenutka pokušavali da ih pobiju na sve načine, sada ih, odjednom, ređaju uza zid i proveravaju u kakvom je zdravstvenom stanju svedok koga treba što pre likvidirati?!
  • Str. 61, sledi standardna naivna akciona scena gde naši heroji ekspresno savladaju negativce, koji su, pet minuta ranije, njih sredili na istovetan način - bum, tras, sock, thud i sve je gotovo.
  • Str. 69, vojska napada laboratoriju, ali ne puca kroz (i dalje) širom otvorena vrata, već kroz prozore. Znači tajna vojna laboratorija, skrivena u srcu šume, sa trostrukim, gotovo neprobojnim sistemom zaštite na vratima (koja uvek stoje otvorena, jer, jelte, ko zaključava vrata u šumi), a pored se nalaze mnogobrojni prozori sa običnim staklom, koje bi i šumski Pera Detlić sa jednim čuk-čukom razbio.
  • Str. 71-74, u podzemlju laboratorije Nathan naleće na mutante sa Hell's Islanda. Među njima je i mali mutant Sony, kojeg je Nathan upoznao pre mnogo godina u epizodi „Zabranjena zona“ (NN SR 7).
  • Str. 78, vojska ubacuje plin dovoljno jak da posle jednog udisaja uspava mutante. Reakcija Alfinih agenata je blaga mučnina uz konstataciju da je dobro što ga nisu predugo udisali?! Ako je i od Pianija, mnogo je.
  • Str. 96, Thomas Connor kaže da je operacija uspela ali da je morao Mariji izbrisati pamćenje na prethodne dane. Sličnom zahvatu se Nathan podvrgao u epizodi „Duhovi prošlosti“ (NN SR 134), kao i u kontroverznom mini-serijalu „Godina nulta“ (2016).
  • Prethodne delove Mini Saga možete pročitati u recenzijama: Mutni poslovi (NN SR 109), Cijena moći (NN SR 142), Izazov u svemiru (NN SR 143), Svemirski brod iz prošlosti (NN SR 154) i Velike brzine (NN SR 155).

I tako konačno dođosmo do kraja drugog velikog filler ciklusa, koji je potrajao dobrih 40 epizoda, uz poneki časni izuzetak. I red je da se oprostimo uz autora s kojim smo počeli ovo dugo putovanje - Pianija. Između dve mini sage, saga Alfa (NN SR 104-108) i Orbitalni rat (NN SR 157-161), Stefano Piani je napisao okruglo 10 priča! Ciklus je otvoren sa njegovom epizodom, a sa njegovom se ovde i završava. Piani je ostao dosledan sebi – u kontinuitet se nije mešao, a ni ono što će već sutradan uslediti - konačni početak rata sa orbitalnim stanicama – ga nije mnogo zanimalo. Da vidimo šta nam je za kraj spremio...

Naravno epizoda pred sam početak rata bi morala biti odlična, zar ne? Nešto kao poslednje poglavlje knjige Johna Jakesa – „North and South“ (1982) i istoimene TV mini serije (1985). Hoćemo li dobiti nezaboravnu scenu gde dva prijatelja, na železničkoj stanici, razmišljaju o predstojećem ratu i da li se nekako mogao izbeći. Dok se rastaju, poslednji voz kreće ka jugu, kran sa kamerom se diže... muzika se pojačava… fade to black... veličanstveno!

I šta smo od toga dobili ovde? Naravno ništa, još jedan sasvim običan filler koji je mogao doći i nekoliko godina ranije, niko ne bi primetio razliku. Nigde ni traga od političkih tenzija, predratnih teskoba… već samo još jedna ispodprosečna krimi priča. Banalnosti i nelogičnosti na koje nalećemo su toliko brojne da ih je nemoguće sve navesti - gotovo da nema table gde Piani nije nešto zabrljao. Probrao sam neke interesantnije i zarad lakšeg pregleda, prebacio ih u zanimljivosti.

Ali, hajde da se vratimo još malo unazad i da proniknemo u prave razloge postojanja ove epizode... Zašto baš sad, pred sam rat? Zašto sestre Ross i možda najvažnije - zašto Piani?

In the Beginning Was the Word...

Godina je 2003. Vietti privodi kraju pripreme za svoju (dotad) najveću sagu. Brojni očekivani i neočekivani problemi mu vise nad glavom (otimanje glavnog crtača na početku prve epizode sage i prebacivanje na drugi serijal... ako nisam ranije rekao, evo sad – hvala ti za to, Sergio!). Ali to nije najveći problem (u mojim očima svakako jeste) koji su mu nadređeni natovarili na vrat. Za sledeći je bio odgovoran mini gazda – Antonio Serra.

Deo koji sledi je rekonstrukcija događaja iza zatvorenih vrata izdavačke kuće. Mnoge činjenice i podaci su izvučeni iz izjava i brojnih intervjua, koje su u to vreme, ali i mnogo godina kasnije, davali Vietti, Piani i Serra. Ipak, te činjenice su ovde uklopljene uz unutrašnja emocionalna stanja i razmišljanja učesnika, i preneta uz pomoć omiljene zabave vašeg recenzenta – obimnog čitanja između redova i izvlačenja delova iz konteksta. Odavde kreću teški spoileri za naredne epizode. Nathanovci koji još uvek nisu pročitali Orbitalni rat a nameravaju, neka odmah napuste prostoriju, ostali samo napred:

This story is based on true events, however, some of the acters, names and certain locations have been changed, and others have been fictionalized for dramatization purposes.

U jeku priprema za sagu o Orbitalnom ratu, ništa nije moglo da prođe bez finalnog Serrinog odobrenja, tako da kad je Vietti konačno dobio zeleno svetlo za eliminaciju sestara Ross i Lukea Sandersa, našao se pred novim problemom: Rossice su bile zastupljene samo u očajnim pričama Agencije Alfa (naravno to nije smeo naglas da kaže jer ih je lično šef pisao), dok ih u redovnom serijalu gotovo uopšte nije bilo.

Luke je dobio svoj origin story u dve epizode Agencije Alfa. Vietti je smatrao da je to dovoljno i da ga je podigao u očima čitalaca taman koliko je potrebno za jedno kvalitetno žrtvovanje. Dok je za Lukea bio bar delimično u pravu, isto se ne bi moglo reći za sestre Ross, koje su mogle da se pohvale samo očajnom AA trilogijom u režiji umornog i nezainteresovanog Serre.

Problem nisu bile samo loše priče u kojima su se Rossice pojavljivale. Greška je napravljena u startu, jer su, za razliku od sestara Frayn, čitaoci sestre Ross doživljavali kao jednu osobu. Serrin pokušaj da ih razdvoji i da im produbi karakter tako što će nam ponuditi „zanimljivosti“ iz njihovog života, i to kroz kratke opise gde saznajemo koja od njih voli koji tip aviona i slične gluposti, čitaoci su zaboravili čim su okrenuli sledeću stranicu.

Nepisano pravilo dugačkih serija(la) nalaže da sporedni lik koji je na redu za eliminaciju mora dobiti svoj storyline i praktično u nekoliko nastavaka preuzeti ulogu protagoniste, tako da kad odlazak konačno stigne, gledaoci-čitaoci osete žal za likom koji im do pre samo nekoliko epizoda nije mnogo značio. Vietti je sve to dobro znao, i prvobitni plan je bio da sam napiše priču koja će iritantne sestre prikazati u mnogo pozitivnijem svetlu, tako da kad dođe momenat pogibije, reakcija fanova bude: NEE!!! umesto trenutnog: TOO!!!

Međutim, vreme je prolazilo, prerade i dorade Orbitalnog rata su se otegle, a sestrice su pale u drugi plan. To će Viettija skupo koštati na kraju balade. U samoj završnici Orbitalnog rata, emocije koje je osećao pri pisanju, neće biti u dovoljnoj meri prenesene na papir. Naravno da krivica najvećim delom ide Serri i Pianiju, jer nisu uspeli da napišu nijednu scenu koja bi ove plitke likove približila publici, ali i Vietti nije Medda pa da u par redaka izazove emotivno pražnjenje kod čitalaca.

Piani nije prisustvovao nijednom sastanku gde se pričalo o samom ratu, pošto ga je Vietti pametno gurnuo u stranu čim se Serra (inače veliki Pianijev zaštitnik) povukao sa mesta glavnokomandujućeg NN serijala - kratki izlet na novom SF serijalu (Gregory Hunter). Ipak, u jednom trenutku, zbog probijanja rokova na sve strane, Vietti je prinuđen na očajnički potez i traži od Pianija da napiše scenario gde će značajniju ulogu imati sestre Ross. Da li je Piani tada napisao ovu priču ili samo iz naftalina izvukao neku staru koja je bar delimično ispunjavala zahteve za većom ulogom sestara, pitanje je koje prevazilazi čak i moje „novinarske sposobnosti“. Kako god bilo, zadatak je ponuđen jedinom scenaristi koji je to u tako kratkom roku mogao da odradi, a kako je odradio, to je upravo tema ove recenzije.

Sestrice Ross u akciji...

Back to the „Forest of Fear“...

Pianiju nije bilo dovoljno što je „maestralno“ napravio poveznice sa istorijatom bliznakinja Ross - uspeo je čak da pogreši i tačan broj sestara - već im je dodao i neke ESP moći, pa su sada sestrice u stanju da komuniciraju kroz snove: Symphony i Harmony Ross sanjaju isti san - da im je sestra u opasnosti (str. 40-42). Zatim objašnjavaju Sigmundu da su sve tri (ili pet) povezane na jedan poseban način. Ta povezanost će im „mnogo“ pomoći u nadolazećem Orbitalnom ratu.

Po prvi put Piani pokušava da nadogradi stare priče ubacivanjem dečaka (mutanta) Sonyja, kog smo upoznali na početku serijala, u epizodama koje će pokrenuti legendu o Nathanovom kontinuitetu: „Zabranjena Zona“ i „Ljudi Sjene“ (NN SR 7-8). Sony će nam ispričati da je pre šest godina otet sa Hell's Islanda, zajedno sa povećom grupom mutanata. Svrhu je lako pretpostaviti: eksperimenti u ime nauke. Tri meseca pre Nathanovog dolaska su konačno uspeli da se oslobode i zauzmu bazu. Sloboda je bila kratkog daha jer nisu uspeli da na vreme napuste zgradu pa im je jedino preostalo da neizvesnu sudbinu čekaju u katakombama ispod glavne laboratorije.

U moru gluposti, skrivala se kvalitetna završnica, koja na kraju i diže ocenu za scenario na neslućene visine - od slabije jedinice do jake dvojke (pravi poklon za Pianija). Nažalost, ta završnica je ispresecana gomilom nepotrebnih objašnjenja, pa je i njen efekat sveden na minimum. Scena je odrađena traljavo i to tako da čitaoci ne mogu da u mulju budalaština razaznaju poneku zanimljivu ideju. Ovde ćemo je očistiti od dosadnih dijaloga i pokušati da izvučemo suštinu. Dakle, Nathan i jadni mutanti se kriju u podzemnim prostorijama tajne baze-laboratorije. Par spratova iznad njih, na površini, nalazi se vojska koja ih konstantno napada i sprema se da im zada završni udarac. Mali mutant Sony, drhtavim glasom, moli Nathana za pomoć:

Poubijat će nas ako izađemo... razgovaraj s njima... molim te... i pokušaj nam pomoći!“

Nathan klima glavom i samouvereno kreće na vojsku. Ubrzo stiže pred neimenovanog pukovnika, vođu odreda. Čitaoci zadržavaju dah i iščekuju neku varijantu Zagorove pravde - nogu u vrata i šamaranje komandanta tvrđave koji tlači jadne indijance - ili, u najmanju ruku, očajničko zapomaganje: „Nemojte ljudi, ko Boga vas molim!“

Ali ovde sledi nešto neočekivano – apsolutno ništa! Nathan nezainteresovano prolazi pored vojnika i završava zadatak zbog kog je došao (povezivanje Marije Connor i njenog oca). Posle kraćeg opuštenog ćaskanja sa Thomasom Connorom, Nathan seda u vojni helikopter da bi što pre zbrisao kući (žuri mu se, ogladneo čovek – hoće to od čistog šumskog vazduha), dok mali mutanti plaču u tami, svesni da nikad više neće videti svetlost dana... šmrc... slin-gut...

Da, to bi bio odličan kraj, ali Piani ne može a da ne uprska te retke pozitivne trenutke. Prosto mora da podseti čitaoce da i Nathan ima dušu, i to sa najpatetičnijim dijalogom koji je mogao da smisli:

NN: „Opet izoliraju područje... i oni će zauvek ostati zarobljeni... No, barem su živi... LW: „Da... i to je već nešto... Mi ih nećemo zaboraviti... NN: „Naravno, Legs... nećemo ih zaboraviti...

Ovo ni Sherlock Holmes ne bi rešio...

Iz navedenog je jasno da je, uz malo dorade, završnica mogla biti mračna i kvalitetna, sa dodatnom scenom rešetanja mutanata na oči užasnutih agenata, ili bar jedan epilog sa pakovanjem u plastične kese malih raskomadanih leševa...

U ovoj epizodi nećemo dublje ulaziti u scenario, jer je čak i ova završnica odrađena slučajno, akcenat je stavljen na nebitne detalje umesto na Nathanov postupak, više kao još jedna greška u nizu. Uostalom, Pianijevim spisateljskim metodama smo se bavili kroz mnoge prethodne recenzije. Za kraj nam ostaje samo jedan, možda i ključni detalj iz biografije koji objašnjava suštinu njegovog „stvaranja“:

Pianijev životni stav, ili bolje reći radni moto je da, u proseku, od 20 priča koje godišnje uradi, dve-tri su originalne, a 17 pokrade gde stigne (njegove reči). Taj stav pravda tvrdnjom da svaki serijal posle dvadesetak početnih priča više nema šta novo da kaže, već slede varijacije na temu i reciklaže starih priča.

Kada čoveka sa takvim stavom zaposlite kao najproduktivnijeg scenaristu, onda i ne treba da se čudite što masovno gubite čitaoce.

Četiri godine kasnije, Stefano Piani će se vratiti na velika vrata, i to u ulozi glavnog scenariste nove mini sage o „Kompaniji“. Sage koja će obeležiti treći veliki filler period (NN SR 200-239). Nathan u borbi protiv zle firme. Hmm... to me podseća na petu i poslednju sezonu TV serije „Angel“ (1999-2004), samo ovo je Pianijeva „realističnija“ verzija: ekonomske intrige, megakorporacije, konzorcijumi, zavere... pravo leglo zla. Uff, treba mi kesa za povraćanje. Ko preživi, pričaće!

Ne brini, ne zna ni scenarista...

Mora se priznati da Max Bertolini nije imao sreće sa NN urednicima i mnogobrojnim kritičarima, jer su mu non-stop nabijali na nos da je njegov (prvobitni) stil suviše Castellinijevski (čitaj: američki), prevaziđen i zastareo. Onda je pod pritiskom javnog (internetskog) mnjenja odlučio da ga iz korena promeni i nakon epizode „Očajnički beg“ (NN SR 103) okrenuo se kompjuterskom senčenju. Danas majstor digitalnih efekata, ali u to vreme (1999. godine) početnik koji se nije najbolje snašao pa mu je posle priče „Fantomski svemirski brod“ (AA 6c), nezvanično najgore u njegovoj karijeri, toplo preporučeno da više ne seda za kompjuter. Kada su se i posle sledeće epizode (Teritorij, NN SR 118) kritike nastavile po starom, odlučio je da napravi veliki rez i krene od nule.

„Šuma straha“ - faza 2 (2001-2004)

Drugu fazu stvaralaštva otvorio je u „Gradu nasilja“ (NN SR 126) očistivši crtež od spoljašnjih uticaja, ali, nažalost i od početnog kvaliteta koji ga je krasio. Posle bledunjavog „Izazova u svemiru“ (NN SR 143), ovde konačno primećujemo napredak. Kadriranje mu je sve kvalitetnije, opet počinje da koristi crnu boju, da senči i popunjava prazninu papira, naročito u pozadini sve bogatijoj detaljima, što scene u „Đavoljoj šumi“ diže iznad proseka (odličan prikaz tame kakvu gusta šuma može da stvori i u najsunčanijem delu dana). Ipak, glavne mane su još uvek drveni-ukočeni likovi.

U treću fazu će ući već sa sledećom epizodom „Agentica Alfe Nicole Bayeux“ (NN SR 175), gde ćemo, uz neke stare probleme, po prvi put videti tragove novog, lepršavog stila. Proći će skoro dve godine do tog broja i još nekoliko uzlaznih uradaka nakon toga dok ne dosegne svoj maksimum i konačno pokaže sav svoj raskošni talenat, ulaskom u četvrtu i (zasad) finalnu fazu.

Jedna od zamerki koje su ga dugo pratile je da je on više klasični ilustrator nego strip crtač. Sa tim će se složiti i sam Bertolini koji se u jednom periodu karijere pretežno bavio ilustracijama i privatnim narudžbama (još jedna zajednička stvar sa Castellinijem). Samo za Nathana je odradio preko pedeset naslovnica za tri različite edicije (GrandeRistampa, Universo Alfa i Asteroide Argo).

„Agentica Alfe Nicole Bayeux“ - faza 3 (2005-2009)

Naslovna strana za „Šumu straha“ je još jedna u nizu De Angelisovih anemičnih, koje sve češće nemaju nikakve veze sa radnjom. Nathan stoji sa puškom, poluokrenut, a iza njega skelet. Ako vam ovo zvuči poznato, to je zato što ju je De Angelis već koristio. Svega godinu dana ranije nacrtao je identičnu postavku za već pominjani „Izazov u svemiru“.

MINI SAGE VI – Poslednji voz za Gadalas

I tako dođosmo do kraja priče o mini sagama, okolnim fillerima, istorijatima i još koječemu. I da li smo izvukli neke pouke iz svega toga? Mi svakako jesmo, ali urednici i autori odgovorni za konačni slom velikog serijala - čisto sumnjam.

Nathana na kraju nije ubio ni Aristotel Skotos, ni Mister Alfa, ni stotine drugih neprijatelja. Ubio ga je KKK. Ne, nije to Ku Klux Klan. Tri K su kvantitet, kvalitet i kontinuitet. Prvog K je bilo previše, drugog premalo, a trećeg i previše i premalo!

Od kada su 1999. godine prvi put krenuli glasni napadi na Serru, da je on glavni krivac za pad prodaje, pa sve do danas, situacija se nije mnogo promenila. Jedni su ga krivili za previše kontinuiteta – što smeta novim i povremenim čitaocima da se uključe u komplikovani NN univerzum sa bezbroj pratećih edicija koje ne mogu da uhvate ni za glavu ni za rep. Dok je drugima, pak, bilo premalo - stari fanovi su se žalili da se bitne stvari dobijaju na kašičicu, a narativne linije razvlače u nedogled.

Bilo je to doba prvog velikog filler perioda (1996-1999), trogodišnje lutanje bez jasne vizije šta i kako dalje. Očajnički se braneći od napada, Serra je za loše stanje serijala krivio sve živo – od standardne priče o tehnološkim novotarijama koje odvlače pažnju mlađih kupaca; interneta koji prebrzo otkriva ljudima koju su poznatu „public domain“ priču „pozajmili“ za najnoviju epizodu; preko sve komplikovanijeg kontinuiteta koji otežava posao scenaristima dođošima; zatim prevelikog zalaženja u psihološke dubine karaktera (indirektni napad na Meddu); pa sve do društvenih i strateških igara (Magic karte) koje su u to vreme, u Italiji, bile popularnije od stripova (ako mu je verovati na reč).

Taj balansirajući akt (previše-premalo kontinuiteta) nije važio samo za scenarije, već se od samih početaka preneo i na crtež. Pokušaji da se uvedu inovacije sa nekompatibilnim autorima i u način crtanja, naišao je na podjednake kritike. Dok su jedni hvalili hrabrost autora, drugi su odustajali od daljnjeg praćenja serijala. I pored nekoliko užasno nacrtanih epizoda, najviše povika stiglo je posle priče „Lovci na Viruse“ (NN SR 69), koju smo davno pominjali (MINI SAGE II). Uskočivši u Serrin (u tom specifičnom slučaju Vignin) odbrambeni tim, Medda je upravo tu kao glavni razlog mnogobrojnih kritika naveo preterano odstupanje od Bonelli kanona (razbijanje Bonelli rešetke), iako je vešto izbegao da pomene da je ta nesrećna epizoda imala u isto vreme jedan od najgorih scenarija i crteža u dotadašnjoj istoriji NN serijala. Ako hoćeš da eksperimentišeš, onda to uradi sa najboljima koje imaš. Da je, recimo, De Angelis nacrtao epizodu siguran sam da bi ostala upamćena kao zanimljivi eksperiment, bez obzira na kvalitet priče. Crtež će vremenom pasti u drugi plan i isključivo zavisiti od pristupa (čitaj: talenta) trenutnog crtača.

S druge strane, dihotomija kontinuitetskih zahteva će na kraju biti zaobiđena jednostavnim statusom quo i pokušajem dodvoravanja obema stranama. Očekivano, to će izazvati kontra-efekat i sve veće ubrzanje propasti. Status quo je imao nekog smisla u zlatno doba Nathanove popularnosti (1991-1997), pa je donekle razumljivo izbegavanje talasanja sa modernim inovacijama i taboo temama, što ne znači da ih nije bilo. Ne treba zaboraviti legendarne priče koje su u ranoj fazi produkcije prikrivane da ih „veliki brat“ ne vidi na vreme, tj. dok ne odu u štampu. Kroz iglene uši provučene su mnoge nepoželjne teme (Legsina seksualna orijentacija, she-male negativac, incest, nekrofilija...).

Zbog te prve teme (Legs) došlo je do razdora između kolega i prijatelja – posle jednog od prvih intervjua u kom je Antonio Serra objavio da je Legs lezbijka, Sergio Bonelli dugo vremena nije pričao s njim. Ali to što je prošlo jednom, na brzinu, drugi put nije moglo – kazna će stići nekoliko godina kasnije, kad Serra bude tražio zeleno svetlo za novi serijal (Legs Weaver).

Kada novi strip konačno stigne na kioske, Legs će postati vesela dvadesetogodišnja devojka u opuštajućim akcionim pričicama. Ni nalik četrdesetodišnjoj namrgođenoj lezbijki iz NN serijala. Neke promene je gurao i sam Serra, dok ga za druge niko nije ni pitao. Legs Weaver je tako postala prava hiperaktivna manga heroina čiji su se ljubavni jadi uglavnom gurali pod tepih, a autori koji bi se usudili da se malo dublje posvete nepoželjnim ljubavnim temama (Alberto Ostini) ubrzo bi bili pozvani na „informativni“ razgovor. Sa druge strane, glavni predstavnik podobnih autora, svima omiljeni Piani, će za nagradu samostalno odraditi skoro 60 epizoda (pola celokupnog LW serijala), duplo više negoli sam tvorac Serra.

Opet ja odoh predaleko, misli mi odlutale a poenta priče o statusu quo mi nekako izmakla. Ajd' još jednom da probam – dakle, jasno je zašto su eksperimenti nemogući u uspešnim serijalima poput Texa Willera (tu bi i jedna mini saga predstavljala pravi šok). Ali, vodeći se tom logikom, serijal koji je davno prošao zenit bi trebao da ima mnogo više slobode, da bar pokuša da zagrebe istrošenu kreativnu žilu. Jer danas prepreke više ne postoje, ali ne postoji ni žar sa kojim su autori stvarali u tim najranijim danima. Zbog svega toga NN serijal neće biti ni prvi ni poslednji koji će zauvek ostati zaglavljen u leru.

U prethodnom delu Mini Saga smo pričali o trenutnom procvatu izdavačke kuće pod novom upravom. Ipak, istina je malo drugačija. Dok se u prvi plan guraju informacije o (navodnim) poslovnim uspesima osveženog menadžmenta, u pozadini, među SBE autorima vlada sve veća apatija – Alfredo Castelli na jednoj svečanoj večeri priča o sveopštem odbacivanju stripova u Italiji; Antonio Serra daje intervju u kome pominje skori kraj Nathana Nevera i mnogih drugih Bonelli serijala, da bi samo nekoliko dana kasnije, posle „prijateljskog“ razgovora sa rukovodstvom SBE, sve porekao u otvorenom pismu gde se izvinjava kolegama i čitaocima za svoje pesimističke prognoze.

U vreme tog (ne)iznuđenog izvinjenja, Serra je već završio pisanje svoje oproštajne epizode Nathana (NN SR 301-303) sa kojom je planirao da završi serijal. Priča bi kao takva i mogla da funkcioniše, ali sve dok NN i dalje donosi kakve-takve prihode, od Serrinog najavljenog ukidanja nema ništa. Ista sudbina je, 1997. godine, zadesila kultnu SF tv seriju „Babylon 5“, kada je posle snimanja finala četvrte i poslednje sezone, J. Michael Straczynski dobio zeleno svetlo za petu sezonu. On je pametno snimio novi kraj sezone a finale serije sklonio i odložio ga za godinu dana, nije ga na silu uklapao preko reda, kao Serra ovde.

Ali opet brzam i preskačem važan deo priče - poslednjih godina Viettijeve vladavine sve češće se raspravljalo o daljem pravcu serijala. Rebooti još uvek nisu uzeli maha u izdavačkoj kući ali ako je postojao serijal zreo za ozbiljne promene bio je to Nathan Never. Od mnogo struja koje su vukle na svoju stranu pobedila je kao i uvek Serrina verzija soft reboota i nekomplikovanog dečijeg Nathana. On je kontrolisao i održavao tanke niti kontinuiteta koji je još uvek postojao, istovremeno ubacujući nove neprijatelje i jednostavnije zaplete.

Pošto je i Vigna hteo da izgura svoju verziju rebootovanog Nathana po svaku cenu, dosetili su se mini serijala gde bi svaki od trojice autora imao priliku da pokaže svog Nathana od početka. Vignina verzija će postati „Godina nulta“, dok će kod Serre situacija biti daleko komplikovanija. On je svoju verziju novog Nathanovog početka već progurao kao mekani reboot od 250. broja. U međuvremenu mu se sve smučilo, pa je odlučio da se (ponovo) oprosti od Nathana i to tako što će umesto još jedne verzije početka napisati konačni Nathanov kraj. Setiće se jedne priče koju je planirao još za 1993. godinu, a koja je predstavljala zvaničan (nikad iskorišten) oproštaj Nathana - pre izlaska prvog broja NN-a Serra je bio ubeđen da će on potrajati samo dve godine pa je na vreme pripremio kraj. Potencijalna ideja za njegov mini serijal ubrzo će nestati (tj. biti odložena i prepuštena pomoćnim igračima), ali će osvanuti slična (oproštajna) verzija u redovnoj seriji, ti sada već nadaleko čuveni brojevi 301-303. Detalji su nejasni, ali kao i uvek naziru se u magli. Jedna stvar je sigurna i potvrđena, a to je da mini serijali (o verzijama Nathanovog početka ili kraja) nikada nisu bili planirani za proslavu 25 godina NN-a, već su se uložene godine rada slučajno stopile sa jubilejom.

I tako je još jedno pravilo dugih serija(la) palo u vodu. Sve što na kraju treba da uradite je da ispoštujete delo koje ste stvorili. Kvalitet ako tu ispliva, odlično, ali nije od presudnog značaja. Da li je u pitanju petparačka priča ili remek-delo, u ovom slučaju takođe nije toliko bitno. Taj kraj ne mora biti onakav kakav žele čitaoci, može biti i happy end ali i smrt glavnog junaka. To je već na autoru da odluči. Međutim, ono što je bitno je da čitaocima pružite kraj dostojan njihovog utrošenog vremena.

I tako, umesto da za drugi... treć... enti oproštaj glavnog autora dobijemo jednu kvalitetnu priču koju će neko drugi nastaviti, mi smo dobili konačnu i definitivnu smrt Nathana Nevera. To bi u američkom superherojskom stripu bila najnormalnija stvar, ali predstavlja presedan u istoriji Bonellija koji od redovnog broja 304 izdaje avanture „slučajnog prolaznika“ sa istim imenom. Bilo je to poslednje „fuck you“ svim fanovima koji su više od četvrt veka verno pratili avanture omiljenog junaka.

Za kraj nam ostaje da gospodinu Serri poželimo mnogo uspeha i sreće u narednim projektima i da mu svi budu uspešni kao njegov omiljeni junak Nath... pardon, Gregory Hunter.

Na svoj, sada već 26. rođendan Nathan je izgubio više od 90% nekadašnjih čitalaca. Ali to ne dotiče više nikog. Do pre samo par godina, stvari su mogle da se promene a pad značajno uspori, ali negde usput je ispuštena poslednja prilika. Razne Nathan edicije se štancuju u nikad većim količinama (po godišnjem broju objavljenih tabli NN je još uvek broj jedan u SBE-u), i tako će nastaviti dok se ne iscedi i poslednji fanovski cent. Kako koja edicija bude neisplativa, tako će se ukidati i odmah pokušati sa drugom, a kad i ona pukne sa trećom. Između prvog koncepta ove recenzije i konačne objave na sajtu ukinuto je već 5-6 različitih NN edicija.

Danas, dvanaest godina kasnije, povici su utihnuli, svi su odavno digli ruke. Oni dovoljno talentovani su uhvatili poslednji voz iz naslova i na vreme otišli, a oni koji su ih zamenili nisu vredni ni da im se pomene ime. Preostali ćute i rade jer znaju da sa Nathanom i oni nestaju. Koliko god bio raštimovan orkestar, svima je jasno da se igranka nastavlja dok muzika svira. Ipak, posle trista i kusur brojeva, vreme je za poslednji ples.

Naprijed

NN LIB 52c Velike brzine

NN LIB 53b,c Ultimatum Zemlji

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • DeeCay

    Ukupna ocjena 49%

    5, 2, 7, 7

    Dvojka za strip, petica za recenziju! ;) Epizoda je jedna od slabijih, blijedi i beskrvni filler, no hvala Bogu, dolaze Orbitalni ratovi.

    12.01.2018
    00:39:00 sati
    DeeCay
    uredi
  • Jerry Krause

    Ukupna ocjena 61%

    6, 5, 7, 7

    Jebote thekide, nisi normalan. Za ovako beskrvnu i beznačajnu epizodu napisati doktorat.. Mislim da ni Piani nije posvetio toliko vremena svom jadnom scenariju. ;)

    12.01.2018
    09:04:00 sati
    Jerry Krause
    uredi
  • risbozg

    Ukupna ocjena 61%

    6, 5, 7, 7

    Svaka cast na recenziji thekide

    14.01.2018
    23:02:00 sati
    risbozg
    uredi
  • drogsy

    Ukupna ocjena 46%

    3, 2, 8, 7

    Moj dojamod prije dvije i po godine:

     

    Neuništivi Piani nas je baš "dobro" pripremio za orbitalne ratove prosječnom "Šumom straha" koju ispod prosjeka degradiraju niz banalnih slučajnosti u radnji koje bi posramile i samog Nizzija u njegovim lošim scenarijima na Texu. Tu je još i totalno nepotrebno isticanje "umne veze" iritantnih sestara Ross kao i uvlačenje mutanata s Hell's islanda. Loše, ali barem se brzo pročita.

     

    Bertolini s obzirom na scenarij odličan. Fala bogu pa je ovo zdanja epizoda na kojoj trati svoj talent.


    15.01.2018
    18:08:00 sati
    drogsy
    uredi

Anketa

Što vam je najinteresantnije na stripovi.com?

Rezultati

Arhiva

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Zakletva
    Kod: TX ZS 721-723
    Ocjena: 93%
    Vrijeme: 18.9.2018. 20:53:00
    Autor: Koresh
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 708
  • Montalesova osveta
    Kod: TX LIB 54
    Ocjena: 81%
    Vrijeme: 18.9.2018. 20:26:00
    Autor: WOLF-HUNTER
    Broj komentara: 4
    Broj pogleda: 414
  • Na ivici ponora
    Kod: TX ZS 848-850
    Ocjena: 80%
    Vrijeme: 14.9.2018. 22:22:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 1087
  • Kubanski pobunjenici
    Kod: TX SA 23
    Ocjena: 63%
    Vrijeme: 9.9.2018. 1:07:00
    Autor: WOLF-HUNTER
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 1049
  • Grabljivci
    Kod: LUK PHPR 2
    Ocjena: 84%
    Vrijeme: 9.9.2018. 0:02:00
    Autor: Sarghan
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 650

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Ulice New Yorka
    Kod: ZG MX 30
    Ocjena: 48%
    Vrijeme: 14.7.2018. 23:24:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 3304
  • Mumija s Anda
    Kod: ZG LU 243-246
    Ocjena: 78%
    Vrijeme: 30.6.2018. 14:12:00
    Autor: PijaniPatak
    Broj komentara: 18
    Broj pogleda: 3189
  • Traper Kerry
    Kod: TRPK PHPR 1
    Ocjena: 75%
    Vrijeme: 26.7.2018. 22:25:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 3069
  • Državni neprijatelj broj 1
    Kod: DD DDPM 3
    Ocjena: 79%
    Vrijeme: 6.7.2018. 0:42:00
    Autor: gerilac1
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 2818
  • Morski psi
    Kod: MN SA 42/43
    Ocjena: 77%
    Vrijeme: 18.7.2018. 1:11:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 2790

Aukcije

Forum