John Buscema

Spirou

Giovanni Natale Buscema, daleko poznatiji kao John Buscema (11. 12. 1927. – 10. 1. 2002.), bio je jedan od najvećih strip crtača u istoriji devete umetnosti. Njegovo ime među kolegama i fanovima izgovara se s velikim i zasluženim poštovanjem, a zašto uz njega uvek stoji i ono Big – saznajte u tekstu ispod!

Slika

John Buscema NA INTERNETU

Početak velike karijere

Rođen je 11. decembra 1927. u Bruklinu, Njujork. Od malih nogu voleo je crtanje i provodio je puno vremena u muzejima i bibliotekama, tražeći knjige o životima velikih slikara i o tome kako su oni stvarali svoja dela. Bio je solidan učenik, ali je, zbog velikog interesovanja za crtanje, uz podršku nastavnika upisao i završio High school of music and art na Menhetnu, a takođe je jedno vreme dva puta sedmično pohađao časove crtanja i dizajna na institutu Pratt.

Kao što je to bio slučaj i sa nekim drugim velikim crtačkim imenima, i mladi Buscema je bio zainteresovan za ilustracije, takođe. Voleo je i stripove, ali nakon što je završio srednju školu, njegovo dečačko interesovanje za njih se izgubilo. Međutim, nije uspevao da nađe posao kao ilustrator i 1948. godine ipak se našao u svetu stripa! Javio se na oglas koji je pročitao u New York Timesu i zaposlio se u izdavačkoj kući Timely comics, koja je kasnije prerasla u Marvel. Umetnički direktor i urednik u to vreme – kao i dugo nakon toga – bio je čuveni Stan Lee.

Što se tiče radova za Timely comics, ali i neke druge izdavače u to vreme, lepeza žanrova u kojima se John Buscema oprobao obuhvatala je vestern, avanturu, fantastiku, misteriju, kriminalistiku, istoriju, pa čak i tzv. romance comics. Svoj talenat uvek je uspevao da prilagodi izazovu koji se pred njim nalazio, a u to posleratno vreme, superherojski strip, na kome je kompanija Timely izgrađena, bio je sasvim skrajnut.

Njegovi uzori iz Zlatnog doba stripa bili su Hal Foster («Tarzan», «Prince Valiant»), Alex Raymond («Flash Gordon»), Burne Hogarth («Tarzan»), Milton Caniff («Terry and the pirates») i dr. Osim kvalitetnog crteža, Buscema je obraćao pažnju i na pripovedački aspekt stripova, a Fostera je smatrao najboljim pripovedačem u svetu stripa. Međutim, kasnije je potpuno izgubio interesovanje za klasike devete umetnosti, kada je već dobrano izgradio sopstveni stil i način pripovedanja.

1951. proveo je u vojsci, a 1953. godine oženio se Dolores, s kojom je kasnije dobio sina i ćerku. Zanimljivo je da je i Johnov mlađi brat, Silvio – poznatiji kao Sal, takođe poznati strip crtač, a tuširao je i Johnove radove! Johnova unuka, Stephanie Buscema, krenula je takođe stopama slavnog dede, i sama se baveći ilustrovanjem i crtanjem stripova.

Kasnih 50-ih, zbog ne baš sjajnog stanja u kome se našla kompanija Timely, Buscema se vratio ilustracijama. Ali, još neko vreme crtao je stripove, mahom u okviru saradnje Dell comics-a i Western publishing-a, radeći čuveni serijal «Roy Rogers», baziran na ulogama istoimenog vestern glumca; kao i strip adaptacije istorijskih događaja, klasičnih romana i filmova, poput «Grof Monte Kristo», «Jelena Trojanska», «Vikinzi», «Herkules» i dr. Na žalost (iako on nije za to preterano mario), Western mu nije dozvoljavao da se potpisuje na svojim radovima.

Radio je reklamne ilustracije za Chaite Agency, veliki njujorški reklamni studio, uz Boba Peaka i Franka McCarthyja, poznate po ilustracijama filmskih postera, između ostalog. U tom periodu, preokupiran advertisingom i radeći uglavnom kod kuće, bio je gotovo potpuno izgubio svako interesovanje za strip.

U ostalom, kako je i sâm često izjavljivao – Buscema nikada zapravo nije ni želeo da bude crtač stripova! Želeo je da bude slikar, ali kako na taj način nije mogao da obezbedi egzistenciju, prihvatio je najpre posao u Timely-ju (potonjem Atlas-u), a kasnije i brojne druge... Uz to, retko je čitao stripove i nije se opterećivao čuvanjem primeraka istih, uz obrazloženje da, pošto su najčešće «drugi tuširali njegove crteže, to nisu bili njegovi radovi». (Izuzetak tome su neki brojevi «Conana», koji su mu uvek bili dragi.)

Marvel revolucija i Srebrno doba stripa

Bucseminom povratku stripu prethodi nastanak Srebrnog doba stripa! A, kako se to desilo? Ukratko, urednik izdavačke kuće DC comics, Julius Schwartz, dao je u tom periodu novu šansu Flashu, najbržem čoveku na svetu, ali u drugoj inkarnaciji u odnosu na Zlatno doba. Uspeh nije izostao, pa su se potom pojavili novi «Green Lantern», a potom i «Justice league of America (JLA)», superherojski tim u kome su se našli najpopularniji junaci DC-a – Superman, Batman, Wonder Woman i dr.

Uvidevši priliku koja se pojavila, čelnik Atlas comics-a, Martin Goodman, naložio je uredniku i scenaristi Stanu Leeju da i naslovi koje oni izdaju budu u skladu s trendom koji je pokrenuo DC, pa je tako superherojski strip postao dominantan i otpočelo je Srebrno doba stripa (Silver age of comic books). Atlas prerasta u Marvel comics, a prvi superherojski naslov koji je trebalo da bude odgovor na poteze konkurentskog DC-a bio je «Fantastic Four». Radi se o timu superheroja koje je Lee kreirao zajedno sa čuvenim crtačem Jackom Kirbyjem, a kasnije je ovaj sjajni tandem osmislio i Hulka, X-Mene, Iron Mana, Thora...

Početkom 60-ih, Lee je sa svojim saradnicima napravio pravu revoluciju superherojskog stripa. A da ne ostane «dužan» DC-u, Marvel je pokrenuo i serijal koji je postao pandan «JLA» – «The Avengers, Earth's mightiest heroes». U početku, ovaj tim činili su Iron Man, Thor, Ant-Man, Wasp i Hulk, da bi im se već od 4. broja pridružio i Captain America.

Povratak Johna Busceme stripu usledio je 1966. godine. Njegovi prvi radni zadaci u Marvelu bili su na epizodama «Nick Fury, agent of S.H.I.E.L.D.» (magazin «Strange tales») i «The Incredible Hulk» (magazin «Tales to astonish»). Međutim, njegov tada već zastareli način crtanja nije odgovarao novom vremenu, iako je bio vrlo kvalitetan. Dobio je od Leeja zadatak da dobro prouči stripove nastale u prethodnih nekoliko godina i prilagodi se standardima koje je postavio Jack Kirby. Buscema ne samo da je u tome uspeo, već je čitavu stvar uzdigao na jedan još viši nivo!

Ono što je zanimljivo u vezi ove dvojice velikana devete umetnosti, to je da oni nikada nisu bili preterano bliski. Naime, John je u jednom intervjuu rekao da od prilike može na prste jedne ruke da nabroji koliko puta su se videli i popričali. (Mada, to u neku ruku i nije čudno, jer je Buscema stripove mahom crtao kod kuće!) Ali, postojalo je veliko poštovanje s Buscemine strane prema iskusnijem kolegi i, u istom intervjuu, dodao je da «ne bi opstao u svetu stripa da nije bilo Jacka Kirbyja».

Nakon perioda uvežbavanja i prilagođavanja, usledio je prvi duži Buscemin run, na «Avengersima» (#41-62, od juna ’67. do marta ’69.), u saradnji sa scenaristom Royem Thomasom, koji je ostao upamćen pre svega po #49-50, gde se pojavljuje Hercules, kao i po #57-58, gde se Osvetnicima pridružio Vision! Potom je crtao «Sub-Marinera», radio na serijalu-maskoti Marvel-a, «The Amazing Spider-Man», da bi mu potom bilo povereno crtanje novog serijala, «The Silver Surfer» – naredni veliki korak u karijeri. Buscema je uglavnom tokom karijere bio olovkar (penciller), a u ovom periodu njegove radove tuširali su Frank Giacoia, Dan Adkins, Joe Sinnott, brat Sal Buscema, zatim sjajni Tom Palmer i dr.

Silver Surfer (kod nas preveden i poznat kao Srebrni Letač) pojavio se ’66. na stranicama «Fantastic Four» #48, da bi 1968. dobio sopstveni serijal. Njegovo pravo ime je Norrin Radd, a bio je naučnik na rodnoj planeti, tehnološki nadmoćnoj Zenn-La, sve dok se ona jednom nije našla na putu Proždirača planeta, moćnog Galactusa. Da bi spasio od uništenja svoj narod i onu koju voli, Shallu-Ball, Norrin postaje Galactusov Glasonoša i njegov je zadatak da svom gospodaru iznova pronalazi nove planete. On sada poseduje kosmičku energiju, telo mu je prekriveno srebrnom opnom koja ga čini otpornim na razna oružja i zračenja kojima bi mogao da bude izložen, a diljem vasione kreće se na dasci nalik onima koje koriste pravi surferi, pa – otuda i ime: Silver Surfer!

Letač tokom svojih lutanja stiže do Zemlje, gde sreće Fantastičnu Četvorku i, ganut njihovim postupcima, odlučuje da se suprotstavi svom gospodaru, Galactusu. Zbog toga biva zatočen na našoj planeti – protiv svoje volje, jer je moćni Galactus postavio oko Zemlje neprobojnu barijeru za njega. Ubrzo, Letač uviđa kako ovaj svet zaista funkcioniše, želi da pomaže nemoćnima, ali često nije u stanju da razlikuje dobro i zlo, usled čega postaje žrtva svoje naivnosti i pada pod uticaj onih čije namere nisu dobre. Ljudima on deluje kao bad guy i dugo ostaje neshvaćen i odbačen.

Stan Lee je svojim rečima predivno uspeo da dočara ovu izmučenu, gotovo mesijansku figuru, ali je za to još više zaslužan John Buscema, koji je svojim maestralnim crtežom iskazao i najsitniju Letačevu emociju, maksimalno ga približivši čitaocima. Međutim, danas, preko 40 godina od izlaska, pojedine Leejeve rečenice mogu delovati usiljeno modernom čitaocu, jer on se iz broja u broj neretko ponavljao, posebno u introspektivnim Letačevim monolozima. No, te dirljive, melanholične i često filozofske trenutke, Buscema vrlo brzo razbija izuzetno dinamičnim scenama borbi, u kojima je prosto briljirao – kako crtajući ovaj, tako i druge serijale nakon «Surfera»! Tako da, u toj smeni krupnih kadrova u kojima je Letač usamljen, bilo visoko iznad površine Zemlje ili u nekim njenim udaljenim i nenasaljenim krajevima, i pokušava da razume ljudsku prirodu i dokuči gde je on, tuđin, u svemu tome, i onih kvadrata gde jureći na svojoj dasci odlazi da se suprotstavi neprijatelju ili pomogne nekom čoveku, često i dami u nevolji – u tome leži najveća draž ovog sjajnog stripa.

A, evo šta je o tome rekao Stan Lee! Najpre se, na stranama samog stripa, u epizodi u kojoj se Letač prvi put susreće sa Spideyem (didaskalija na slici ispod), malo našalio na račun svog saradnika... (I diskretno nas čitaoce podsetio kako je – ili je bio makar tokom Srebrnog doba – osnovni cilj zbog koga su stripovi tu da nas što bolje zabave!)

Dok u uvodu za Marvel Masterworks izdanje «Silver Surfera», koje je i njemu sâmom jedan od najdražih radova, Lee kaže:

«Dozvolite mi da vam kažem nešto o crtežu koji će vas oboriti s nogu! Ako postoji lepše i maštovitije nacrtan strip serijal, takav nisam video. Ako postoji strip koji sadrži ovako grandiozne, spektakularne i opčinjavajuće momente – ja za njega ne znam. Zapravo, ako postoji veći umetnik od veličanstvenog Johna Busceme danas, to bi bila novost za mene. Njegove ilustracije daju i najobičnijoj priči koju čitate šekspirijanske dimenzije. Stoga, ako nisam dovoljno jasan, onda ću još samo dodati: on je jednostavno najveći.»

A u trenutku kada je strip izlazio i kada je Big John pokazao Leeju četvrtu epizodu – legendarni megdan Letača i Thora, koju je tuširao Johnov fratelo Sal – Stan je bio toliko zgrožen da je svaku stranu pocepao, jer je Buscema možda po prvi put pokušao da pruži nešto novo, nov pristup crtanju, koji se razlikovao od ustaljenog kirbyjevskog. Tada je uvređeni John izašao iz njegove kancelarije i taj nesporazum rešen je tek nekoliko godina kasnije. Stan ga je pozvao telefonom i rekao mu kako je to bila «najbolja stvar koju je ikada uradio, najbolji strip ikada i nešto najbolje što su njih dvojica mogli zajedno da urade».

Iako izuzetno cenjen od strane kritičara, prodaja «Surfera» nije išla dobro, pa je serijal otkazan nakon 18 epizoda (koje mnogi smatraju samim vrhom superherojskog stripa), od kojih Buscema potpisuje 17, da bi se u poslednjoj vratio Jack Kirby (koji je prvi i nacrtao Letača nekoliko godina ranije).

Potom je usledio jedan kraći povratak «Avengersima», tokom kog je (pored drugih), sarađivao sa tušerom Tomom Palmerom, čime je bio oduševljen. Zaista, njihova saradnja pružila je čitaocima neke nezaboravne table! Kako je rekao Big John, Palmer je savršeno «umeo da isprati njegovu olovku», a to je bilo ono što je uvek očekivao od tušera. (Potpisnik ovih redova zainteresovanima za čitanje preporučuje sjajni story arc «Kree/Skrull War»!)

Zreliji period karijere i njen vrhunac

Sledi preuzimanje «Thora» (#182-259) i «Fantastične Četvorke» (#107-141), početkom 70-ih, nakon Kirbyjevog odlaska iz Marvel-a na kojima se zadržao prilično dugo. Taj run takođe je bio vrlo zapažen i uspešan, a čitaoci u nekadašnjoj Jugoslaviji su Busceminog «Thora», kao i «Silver Surfera» čitali u Stripoteci i pratećim izdanjima.

70-e su najplodniji i najvažniji period Buscemine karijere. Bila je to njegova decenija! Naime, oktobra 1970., scenarista Roy Thomas pokrenuo je izdavanje serijala koji se po mnogo čemu razlikovao od superherojskih naslova, zahvaljujući kojima je Marvel doživeo enormnu ekspanziju. Bio je to «Conan the Barbarian», nastao po književnom predlošku pulp pisca iz 30-ih godina prošlog veka, Roberta Ervina Howarda.

Thomas je želeo da crtež poveri Johnu Buscemi, s kojim je pre toga radio na «Avengersima», ali je on u to vreme bio preskup za projekat čija je budućnost bila prilično neizvesna, te je Simerijanca u početku crtao i vizuelno osmislio sa Thomasom Barry Windsor-Smith. Poslednja epizoda koju BWS potpisuje bila je #24, koju je sâm i tuširao, legendarna «The Song of Red Sonja», tokom story arca poznatog kao Makkalet War.

Od epizode #25, aprila 1973., crtanje preuzima Buscema, koji je, pre svega u saradnji sa tušerom Erniem Chanom, a sve do kraja Thomasovog desetogodišnjeg angažmana na «Conanu», uradio neke od najboljih Simerijančevih avantura, među kojima posebno mesto zauzima saga o Belit, kraljici Crne obale (#58-100). On je, takođe, od Smithovog Conana-mladića napravio junaka kakvog i danas znamo i dao mu prepoznatljiv izgled: bronzani ten, duga crna kosa, plave oči, namršten pogled i atletska građa. (A, možda ne tako bitno, ali vredno pomena: najveću sword & sorcery strip heroinu, Red Sonju, obukao je u čelični bikini!)

Big John se i nakon promene scenariste zadržao na serijalu, sve do broja #190, a ako se uzmu u obzir i epizode crtane za c/b strip magazin «Savage sword of Conan», onda broj epizoda «Conana» koje potpisuje John Buscema prelazi 200! I to je definitivno najvažniji deo njegove karijere. U «SsoC» se kao tušer ispred svih izdvojio sjajni Alfredo Alcala, u vezi koga je, zanimljivo, Buscema jednom prilikom izjavio da «kada je prvi put video njegov rad, smatrao je svoj crtež uništenim», a nasledio ga je Tony DeZuniga i dr.

Buscema je smatrao Conana svojim «detetom», jer je, za razliku od crtanja superherojskih stripova, ovde mogao da dopusti svojoj kreativnosti da maksimalno ispliva na površinu. To je rezultiralo predivnim crtežom fantazijskog Hyborian sveta i bogatim pozadinama koje je osmislio sputan isključivo sopstvenom maštom, za koju – po svemu sudeći – granice nisu postojale. Naime, ako za trenutak ostavimo po strani sci-fi aspekt superherojskih stripova, njihova radnja je mahom smeštena u realni svet, gde svaki crtač mora da obrati pažnju na to da građevine, automobili, različite letelice, oružja i dr. u pozadini budu realistične, dok je za «realnost» Hyborian sveta dugo, dugo bio zadužen samo jedan čovek. Čovek koji je kasnije bezbroj puta bio kopiran! Uopšte, kada god je imao priliku da u stripove na kojima je radio ubaci bilo kakve mitološke motive – Buscema bi prosto eksplodirao!

Krajem 70-ih, još će delimično raditi na «Conanu» i «Thoru», neko vreme se potom zadržavši na terenu gde je dugo bio neprikosnoven – superherojskom stripu, radeći «Daredevila», «Captaina Americu», «Fantastic Four», «Warlocka» i druge junake...

Vremenom je Buscema postao produktivniji, radeći 3-4 epizode različitih serijala mesečno, pa se okreće, tj. vraća i drugim žanrovima – krimićima, naučnoj fantastici, hororu, pa opet sword & sorcery žanru koji ga je najviše i proslavio, radeći «Red Sonju»; zatim avanturističkom stripu – crta Marvel-ovu verziju «Tarzana» i brojne, brojne druge naslove. Međutim, zarad brzine, Big John je žrtvovao celovitost koja ga je krasila na vrhuncu karijere, pa – iako se njegov udeo u stvaranju nekog stripa uvek prvenstveno odnosio na olovku, kasnije radove karakteriše nedostatak detalja, kao i senčenja i renderinga, zbog čega se primećuje razlika u odnosu na vrhunac karijere.

A koliko su ti stripovi bili lepi, posebno «Conan», svedoči i sledeća anegdota! Naime, ljubiteljima varvarinovih avantura poznato je da su u 70-im strip tuširali brojni crtači filipinskog porekla (Chan, Alcala, DeZuniga). Jedan od njih bio je i Steve Gan. Prema rečima Bryana Hitcha, jedna epizoda je tako završila negde na Filipinima, čekajući na tuširanje. Prošlo je nekoliko nedelja, ali Gan se pravio lud! Potom ga je pozvao urednik Ralph Macchio...

«Steve, rok je odavno istekao i hitno nam je potreban taj broj.Usledila je kraća pauza, da bi Gan odgovorio: «Ne. Table su prelepe.»
«Kako to misliš?»
– začudio se Macchio. «Moraš odmah da završiš taj broj!»
«NE MOGU, prelepo izgleda ovako.»

Macchio je pokušao da ga ubedi da makar pošalje te table nazad, ako već neće da ih istušira, kao i da se urazumi, jer bi to značilo da za njega u Marvel-u više neće biti mesta. Pri tom ga je bukvalno molio da vrati taj broj, kako bi bio završen i odštampan na vreme... Ali, Gan se nije dao!

«Ne mogu, ovo je predivno.» – ponovio je još jednom uporno.

Urednik se tako našao pred svršenim činom, jer je bilo ostalo svega nekoliko dana da taj broj bude distribuiran, a onda je u njegovu kancelariju navratio Buscema i Macchio mu je ispričao šta se desilo...

«Bože, kakva budala! Te table su ionako bile obično sranje... Hoćeš da ih uradim opet za vikend?» – mrtav hladan pitao ga je Big John.

I tako je i bilo, dok u nekom stanu u Manili, na Filipinima, stoje Buscemine table «Conana», koje zbog svoje lepote nikada neće biti «pokvarene» tušem!

Na zalasku karijere

I pored odlazaka Thomasa i DeZunige, popularnost «Conana» dugo nije jenjavala, a 1982. snimljen je i sjajni film «Conan the Barbarian», sa Arnoldom Schwarzeneggerom u glavnoj ulozi. Kasnije se pojavio i novi strip serijal, «King Conan», ali rezigniran lošim pričama, Buscema se vrlo brzo povlači, kao i sa «CtB» i «SsoC» serijala.

Vredan spomena je i njegov povratak «Avengersima», sredinom 80-ih (epizode #255-300), kao i «Letaču» nešto kasnije (tačnije, sa Stanom Leejem uradio je graphic novel «SS: Judgment day»). Usledili su mini-serijal «Mephisto», zatim crtanje «Wolverina» kog su tuširali Al Williamson i Bill Sienkewicz, pa «The Punisher: War Zone» i drugi, kao i izleti u sword & sorcery i povremeni rad na «Conanu», a posebno je bio ponosan na graphic novel «Conan the Rogue», koji je sâm nacrtao, tuširao i obojio!

Buscema u tom periodu uglavnom radi layoute (grublje okvire i skice) strip tabli, a ne punu olovku, pa je pad kvaliteta primetan, a konačan izgled zavisio je u mnogome od tušera, iako je i sâm ponekad tuširao svoje stripove.

Levo – puna olovka, «Avengers»; desno – layout za "Punishera"

Lista naslova na kojima je radio prilično je duga, ali sredinom 90-ih veliki majstor, već u osmoj deceniji života, polako počinje da usporava i 1996. se i zvanično povlači. Zanimljivo je da se 2000. po prvi put odlučio za saradnju sa Marvel-ovim najvećim konkurentom, kućom DC comics! Sa starim kolegom, Royem Thomasom, uradio je prvi broj mini-serijala «Justice league of America: Barbarians», Međutim, negde u to vreme dijagnostifikovan mu je tumor, od čijih posledica je preminuo 10. januara 2002. godine.

Verujem da su mnogi od vas čuli za knjigu «How to draw comics the Marvel Way», koja je nastala 1978., nakon održavanja jedne radionice kojoj su, pored Busceme, prisustvovali još Stan Lee, Roy Thomas i Gil Kane. Veliki deo onoga što bi budući crtači (i true believers) trebalo da znaju nalazi se na stranicama ove knjige – počevši od pribora koji će im biti potreban, preko skiciranja do finalnog izgleda jedne strip table!

Naime, iako je Letača, pa i druge junake, Stan Lee osmislio u saradnji sa Jackom Kirbyjem, John Buscema bio je taj koji je Kirbyjev popularni pristup crtanju usavršio, podigao na najviši mogući nivo i dao mu svoj lični pečat. Kadriranje, krupni planovi, izrazi lica i prikazi emocija, anatomija likova, pokreti i sve drugo vezano za nastanak jedne valjane strip table, sve je to kod Busceme bilo besprekorno. Pa tako, stripovi koje on potpisuje karakteristični su po tome što detaljno nacrtani likovi izražene muskulature defiluju pozornicama koje su tako detaljno nacrtane i lepo osmišljene, da je zaista teško poverovati u to da on zapravo nije voleo stripove! Kako je to sjajno formulisao jedan forumaš i očigledno veliki Buscemin fan na jednom inostranom forumu:

«Anatomically perfect drawing! Motion! Emotion! He had it all! (Let’s not forget the beautiful women…) One of the masters.»

I pored sve obimne i vredne zaostavštine ljubiteljima devete umetnosti, neizmernog uticaja na njen razvoj i velikog broja sledbenika, ostala je jedna opaska Roya Thomasa, povodom smrti njegovog kolege, koja ostavlja zauvek otvoreno pitanje šta bi bilo da je Buscemina karijera u jednom trenutku pošla u sledećem smeru:

«Uz svo dužno poštovanje prema izuzetnom talentu Johna Cullena Murphyja, John Buscema, i niko drugi, bio je taj koji je trebalo da preuzme ‘Princea Valianta’ nakon što se Hal Foster povukao.»

Pored dve «Alley» nagrade za najbolju kompletnu priču («The Silver Surfer» vol. 1, #1 i #5), Buscema je, kao najbolji crtač (penciller) 1974. osvojio «Shazam» award, zatim 1977. «Eagle» award (od strane britanskih fanova) za najbolju pojedinačnu priču (Howard the Duck #3). 1978. dobio je «Inkpot» award, koju dodeljuje San Diego Comic-Con, a 1997. «Author that We Loved” nagradu koja se dodeljuje u Španiji za stripove koji su tamo izlazili.

Konačno, 2002. je posthumno uveden u Eisnerovu Kuću slavnih (Hall of fame).

Najnovije

Vijesti

    Magazin

    Recenzije

    • Otmica
      Kod: NR LIB 7a
      Ocjena: 92%
      Vrijeme: 14.7.2020. 16:48:00
      Autor: ReemCP
      Broj komentara: 0
      Broj pogleda: 116
    • Ice Cream Man
      Kod: ICM IMG 1/5
      Ocjena: 80%
      Vrijeme: 12.7.2020. 19:37:00
      Autor: Paka01
      Broj komentara: 0
      Broj pogleda: 356
    • Proteus
      Kod: TX ZS 33/984/985
      Ocjena: 76%
      Vrijeme: 10.7.2020. 15:34:00
      Autor: igor 12
      Broj komentara: 6
      Broj pogleda: 795
    • Njihalo strave
      Kod: VB PO 1
      Ocjena: 70%
      Vrijeme: 7.7.2020. 15:05:00
      Autor: Kila Banana
      Broj komentara: 8
      Broj pogleda: 850
    • Božji sud
      Kod: KP SA 7c
      Ocjena: 82%
      Vrijeme: 6.7.2020. 9:20:00
      Autor: Spock
      Broj komentara: 9
      Broj pogleda: 578

    Aukcije

    Forum

    Najčitanije

    Vijesti

      Magazin

      Recenzije

      • Poslije apokalipse
        Kod: NN LIB 55
        Ocjena: 100%
        Vrijeme: 23.5.2020. 17:54:00
        Autor: Jerry Krause
        Broj komentara: 1
        Broj pogleda: 2448
      • Put za raj
        Kod: ZG VCSP 32
        Ocjena: 50%
        Vrijeme: 3.7.2020. 23:14:00
        Autor: Djole
        Broj komentara: 4
        Broj pogleda: 1978
      • Svijet Nancy Porter
        Kod: NN ALM 7a
        Ocjena: 61%
        Vrijeme: 21.4.2020. 18:47:00
        Autor: Jerry Krause
        Broj komentara: 1
        Broj pogleda: 1575
      • Hellgate u plamenu
        Kod: ZG LU 275/276
        Ocjena: 87%
        Vrijeme: 23.6.2020. 1:11:00
        Autor: igor 12
        Broj komentara: 14
        Broj pogleda: 1369
      • Dame sumnjiva morala
        Kod: FB KP 41
        Ocjena: 96%
        Vrijeme: 23.4.2020. 22:05:00
        Autor: luxi68
        Broj komentara: 13
        Broj pogleda: 1254

      Aukcije

      Forum