Gregory Hunter

Slika glavnog lika

Gregory Hunter

Gregory Hunter NA INTERNETU

• http://www.ubcfumetti.com/gregoryhunter
• http://www.sergiobonellieditore.it/

Kako mali Antonio zamišlja nostalgične stripove? Uzmite Texa, stavite ga u paralelnu dimenziju u kojoj je čovečanstvo tokom šezdesetih godina prošlog veka izumelo hiper pogon i u kojoj su svemirske kolonije praktično novi Divlji zapad, dodajte na to gomilu retro svemirskih brodova koji u vakumu svemira prave zvuke (i to "Whooosh", ni manje ni više) i gomilu apsolutno nepotrebnih narativnih kapcija, i nazovite ga Gregory Hunter. A da, i najavite da je on spasonosno rešenje za strip uopšte. Je li uopšte čudno što je siroti Gregory otkazan posle 17 brojeva?

Serra je imao velike planove. Manje-više je optužio Sclavija i Berardija da su autori talasa mračnih, realističnih stripova, i da deci danas to nije potrebno, te da nije ni čudo što ne žele da ih čitaju i prodaja opada. Kao spas, video je povratak na zlatne dane space opera, na standarde koje su postavili Flash Gordon i Buck Rogers. Na italijanski način, naravno. I tako je nastao Gregory Hunter, svemirski rendžer, sa svojim duhovitim, blesavim i smotanim majmunolikim pomoćnikom Badgerom, koji je Talarijanac po poreklu (neki kažu, poslednji). Naime, prvi broj Gregory Huntera nas upoznaje sa izvesnom personom zvanom Lutajući Monah, koja nam objašnjava kako je u jednom od brojnih paralelnih univerzuma za vreme velike eksplozije imaginacije tokom šezdesetih godina prošlog veka, izvesni Coleman stvorio hiper svemirski pogon, i tako omogućio da se čovečanstvo proširi po galaksiji. Do 2001., Zemlja je ostala praktično prazna, a stvoreni su svemirski rendžeri kako bi zavodili red po našoj galaksiji, kao što su texaški rendžeri nekada davno pazili na Divlji zapad. Gregory je jedan od rendžera, i sa Badgerom ide tamo gde da dužnost, i njegov šef Chris Marderson pošalju. Za putešestvija po svemiru mu služi njegov brod Jolly Roger, za obračune laserski pištolj. Ta kombinacija, zajedno sa vanzemaljkom Sandrach, jedinom preživelom iz više milenijuma drevnog galaktičkog carstva, obići će brojne planete, sukobiti se sa lošim momcima, i isterivati pravdu gde god je to moguće.

I eto, to je postavka. Ima tu finesa: to da je Gregory nekada bio lovac na ucene; da ga progoni duh izvesnog Brinnera (stvorenog, očigledno, po uzoru na glumca Yula Brinnera), koji postaje sve stvarniji sa svakim čovekom koga Gregory mora da ubije in the line of duty... a samim tim i fantomski metak koji je Brinner prosvirao Gregoryju kroz glavu postaje sve stvarniji, i jednog dana će se materijalizovati i ubiti našeg junaka; tu je misterija drevnog carstva, kako je nastalo i kako je nestalo; tu je Badgerova verenica Na'hal Nah koju su nekad davno oteli krijumčari ljud... uh, talarijanaca. Ima subplotova koji su zamišljeni da guraju serijal napred.

Ali kod Gregoryja nije poenta u priči, koja je standradna, at best. Serra je želeo da probudi nostalgiju kod starih čitalaca, a da nove navuče kako su ih nekada Tex i Zagor navlačili. I za to je izabrao formu, ne suštinu. Naime, Gregory Hunter bolno vrvi od narativnih kapcija – ne onih koje i danas možemo da viđamo, tipa "U međuvremenu", ili sa untrašnjim monologom nekog od likova. Ne, u pitanju su zaista narativne kapcije, koje nam prepričavaju šta se dešava na crtežu. Nekada davno, davno, Bonellijevi stripovi su zaista imali gomilu takvih scenarističkih rešenja, ali je danas to svugde ili istrebljeno, ili svedeno na razumnu meru. Not so here, imaćete priliku da čitate kako se "Gregory zaleteo i skočio preko ambisa", i takve stvari. To nije sve. Bonelli i danas u svakom stripu ima "naslove poglavlja", relikt iz vremena kada su serijali izlazili u striscia formatu. Nekada su to bili naslovi kao za prave naslove epizoda (jer su to i bili – striscia izdanja su počinjala tu, pre nego što su sakupljena u standardni format izdanja koji danas poznajemo), sada su svedena na diskretni tekst na vrhu strane. Gregory Hunter, naravno, ima bombastične naslove poglavlja, neretko i preko četvrtine strane. Takođe, nema ni reči o tome da jedna epizoda traje 94 strane, tj. jedan broj – priče traju koliko traju, i po dva ipo broja, a svaki broj se završava sa "Continua!" – isto kao pre pedeset godina. Fakat da se ne pazi previše na zakone fizike (ranije spomenuti "Whoosh" u vakumu, ali i one svemirske zveri nalik kitovima, za koje se još može i pretrpeti što žive u vakumu – al' da u njemu riču "Graurrr!", previše je) takođe podseća na stara (dobra?) vremena.

Dakle, Serra je išao na revival avanture, onako kako je ona nekada davno bila poznata kod Bonellija. I omašio, katastrofalno. U čemu je caka? Serra je navodno zamislio Gregoryja (pod imenom Gregory Hammer) još kada je imao 17 godina, ali je sačekao da ideja "sazri". Ideje imaju čudan način sazrevanja kod Bonellija. I Castelli je osmislio Martina Mysterea sedamdesetih, ali mu je ideja "sazrela" tek kada je Indiana Jones postao planetarni hit. Isto tako, Serrina ideja je godinama čekala i čekala... sve dok Alan Moore nije pokrenuo svoj ABC krajem devedesetih. ABC, a naročito Tom Strong, pokrenuti su kao nostalgičan povratak avanturističkim pulp korenima američkog stripa. Povratak naivnosti koju su Watchmen, Dark Knight, Swamp Thing i ostali stripovi iz osamdesetih odneli. Koncept je doživeo veliki uspeh, kako kritički, tako i komercijalni. Serra je veoma dobro upoznat sa američkim stripovima, videli smo to u Nathan Neveru i Legs Weaver, koji su dva naj-američka Bonellijeva stripa. Serri se očito dopala Mooreova ideja, da stripovima vrati nevinost koju su im Ken Parker i Dylan Dog oduzeli.

Ali Serra nije Moore.

Tom Strong zaista ima nostalgičan koncept. Ali je nostalgičan u svojoj suštini, a ne formi. Moore nije debilizovao svoje scenarije da bi ličili na Fantoma ili Mandraka Mađioničara iz tridesetih. Forma jeste drugačija u odnosu na standardni američki strip, ali na način koji je samo majstor Mooreovog kova mogao da izvede – spojio je retro i budućnost. Serra to nije bio u stanju, i dobili smo kilometarske narativne kapcije, naslove poglavlja i iritantno "Continua!" na kraju svakog broja. A ispod toga, strip u rangu "Svemirskog patroldžije", ako ga se neko još uvek seća. Na stranu to što je polje "nehajnog SF-a" već bilo zauzeto kod Bonellija – predstavljala ga je Legs Weaver, koja ima više šansi na uspeh jer svakako bolje izgleda u kupaćem od Gregoryja. A i Legs zamalo da bude ukinuta.

Kada je prvi broj Gregory Huntera dospeo na kioske, čulo se jedno veliko "buć!". Za drugi broj je zavladala tišina. Za treći je već svima bilo svejedno. Razočaran katastrofalnom prodajom (i možda još nekim stvarima unutar izdavačke kuće – Gregory Hunter je jedini strip kome Bonelli lično nije napisao predgovor za prvi broj), Serra se udaljio od serijala. Uleteli su, naravno Vietti i Piani, kao i Gabriela Cordone, izbrljali Boga oca, tako da više ni onih par ljudi kojima se Gregory Hunter dopao nije želelo da ga čita... i to je manje više bilo to. Sa brojem 17, Gregory je ukinut, za kraj smo počašćeni jednim velikim panelom celog staffa GH-a koji viču šta drugo nego "Continua!", iako nastavka neće biti, i zavesa je pala. Gregoryja smo ostavili u momentu kada kreće da se suoči sa Sebastianom Quakeom, likom koji planiran za velikog negativca serijala, dok Badger odlazi da pronađe svoju nevestu. Nešto kasnije, za kraj, izašao je i Gregory Hunter Maxi, sa dve priče koje je uradio Gigi Simeoni, i koje su van kontinuiteta.

Da je Gregory Hunter imao potencijala – jeste, vrlo malog, zbog toga što još uvek nismo videli bonellijevsku space operu (Asteroid Argo se ne računa), i ona priča o drevnom galaksijskom carstvu, i oružju koje ga je uništilo zajedno sa većim delom života u celom Univerzumu je obećavala. Ali, da li je greh što Gregoryja nema više? Pa i nije. U "seči kneževa" u kojoj su nastradali Jonathan Steele, Nick Raider, Mister No i zamalo i Legs Weaver, stripovi sa (uglavnom) većim potencijalom, bilo bi zaista čudo da je Gregory Hunter opstao, tako da bi do otkazivanja došlo pre ili kasnije.

Mada, Chiaverottijev Brendon je dogurao do 39 brojeva i dva specijalca i ide dalje. Tako gledano, Gregoryjevo ukidanje je itekakav greh...