Kit Teller

Slika glavnog lika

Kit Teller

Kada pročitate tekst o Kapetanu Mikiju na Stripovi.com, ne može a da vam se ne pojavi pitanje: pa, OK, ali šta je sa Malim rendžerom? Zaista, posmatrano sa današnje tačke gledišta, za one koji su se sa ova dva junaka družili kad su imali negde 10 godina, sve su to samo slični stripovi o rendžerima sa Divljeg zapada, vrlo slični i danas pomalo nezanimljivi. Ali, ono prvo na šta ja pomislim je jedno staro i nezaboravljeno rivalstvo, ona podela na “Mikijevce” i “Kit Telerovce”. Zaista, to je bio deo atmosfere u kojoj sam odrastao, hoću reći da je tih davnih osamdesetih godina jedno od prvih pitanja koje ste postavljali nekom dečaku koga biste upoznavali je koga voli više – Kapetana Mikija ili Kita Telera. Pa ma šta odgovorio, bio vam je drag – saveznik ili rival svejedno, jedino što niste voleli one koji bi vam rekli da tako nešto ne čitaju, već da preferiraju Zagora, Bleka, Komandanta Marka… A ako bi vam neko rekao da mu je favorit Ken Parker – s tim sigurno nešto nije bilo u redu!

To rivalstvo se sačuvalo do danas, mada su oba stripa već decenijama pokojna i, čini mi se, ne postoji niti jedno tako jako rivalstvo kao između ova dva junaka.

A sve je počelo 15. juna davne 1958. godine u kuhinji Sergio Bonelli Editore, kada su u istoj godini svet ugledala dva tinejdžera sa Divljeg zapada – naravno da je prvi Mali rendžer (Il piccolo ranger), a drugi – ne Kapetan Miki (prisutan već 7 godina), nego Tim Carter, kod nas poznatiji po serijalu Tim i Dasti (Il ragazzo nel Far West). Kao što je tada bio običaj, stripovi su izlazili u "striscia" tj. u kaiš formatu. Izašlo je ukupno 328 striscia, zaključno sa 25.4.1971, dok je objavljivanje u formatu kakvog danas zovemo "Bonelli format" krenulo 1.9.1963. To je bilo vrijeme kada je svaka ozbiljnija izdavačka kuća morala imati nekog "dječaka heroja" koji su u to doba bili strahovito popularni. Čak je i neko vrijeme razmatrano u Bonelliju da Kit Willer, Texov sin, dobije vlastiti serijal, ali se od toga (srećom) na vrijeme odustalo. Iako su autori ovog potonjeg postali čuveni (G. Nolitta, G.L. Bonelli, Franco Bignotti i drugi – koji su većinom povremeno radili i Malog Rendžera), Tim i Dasti nikad nisu doživeli popularnost ni približnu onoj Kita i Frenkija. Zašto je to tako?

Kada prvi put srećemo Kita Tellera («Il picollo ranger», ZS 54 – Lažni žig «M7»), prva polovina je 1870-ih. On je četrnaestogodišnji dečak irskog porekla, takoreći siroče, čija je majka umrla (nikad nećemo saznati na koji način, a ni njeno ime), a otac Ted je takođe rendžer, ali optužen za izdaju. Nimalo laka sudbina jednog četrnaestogodišnjaka, kao i prilično nesvakidašnje za glavnog junaka (možda nešto slično imamo kod Zagora). Međutim, prve epizode su prepune Kitovih suza, što ćemo teško sresti kod drugih junaka, koji nisu zapravo ni junaci, nego «junačine».

Prva...

Sve u svemu, treba zabeležiti tu legendarnu prvu rečenicu (koja zvuči gotovo kao iz bajke): «Ovo je stara priča koja se događa u vreme kad je mladi Kit Teller započeo vojničku karijeru u jednoj jedinici rendžera.».I to je praktično sve što ćemo saznati o prošlosti našeg junaka. Nema jubilarnih epizoda tipa «Kitovo detinjstvo», «Priča o Kitu Telleru» i slično. Kako je umrla Kitova majka, s kim i kako je Kit živeo do dolaska u utvrđenje – ostaće večita tajna.

Tvorci priče o Malom Rendžeru su Andrea Lavezzolo kao scenarista (za koga kažu da je Tolstoj za strip) i Francesco Gamba kao crtač (Pecos Bill, Tex, Zagor). Ovaj dvojac potpisao je niz prvih epizoda, da bi im se kasnije pridružili (ili da kažemo zamenili) brojni drugi autori. Guido Nolitta se kao scenarista pridružio veoma brzo Lavezzolu, uglavnom kao koscenarista, a u epizodama No. 17. Stella del nord i 18. Formiche rosse (LMS 54 i 56) i kao samostalan scenarista. Međutim, posle svega nekoliko epizoda G. Nolitta se povlači (srešćemo ga tek na kraju serijala) i Lavezzolo ostaje sam sve do 1973. godine, kada mu prvo u nekoliko epizoda «šegrtuje», a zatim se i osamostaljuje Decio Canzio.

Ova duga faza u serijalu o Malom rendžeru, tzv. Lavezzolo faza, koja traje sve do 115. epizode, može se veoma lako razlikovati od naredne, tzv. Canzio & al. faze. Kit Teller je adolescent, koji se hvata u koštac sa razbojnicima i drugim nepoštenim svetom širom Texasa. Sve vrvi od poštenih indijanaca, trgovaca oružjem, kolonista (uglavnom mormona na putu za Slano Jezero), njihovih lepih kćerki. Ponegde možemo naići i na dozu fantastike, ali u veoma uprošćenom obliku (LMS 13-Ritual smrti, LMS 38 – Zaslepljeni besom). Ali, sve vreme Kit Teller raste, razvija se i uči. I upoznaje nove prijatelje, koji će ga pratiti kroz dalje avanture. Za razliku od Kapetana Mikija, Zagora i drugih, koje na početku serijala upoznajemo kao dokazane i opštepoznate heroje, a uz to i snagatore, Kit iz prvih avantura izlazi kao pobednik prvenstveno zahvaljujući sreći, slučajnosti, a potom i lukavstvu. Međutim, za razliku od nepogrešivih konkurenata iz sveta stripa, Kit po pravilu greši u svojim procenama, ispada naivan, biva pretučen i zarobljen. Tek kad od Čin – Laoa (upoznaju se u epizodi Vešala čekaju – ZS 84) nauči nešto od tajni stočnjačkih borbi, primenjuje i silu. I na početku serijala on je običan redov, da bi činove zaslužio u potonjim avanturama. Tako u epizodi Manituov znak (ZS 41) postaje kaplar, a u epizodi Pucanj iz zasede (LMS 25) postaje narednik. Svoj čin kapetane zaslužuje tek u epizodi Unapređenje za hrabrost (LMS 125). U prvim epizodama drugovi u avanturama su mu uglavnom narednik (u prvim epizodama podnarednik) O Hara, otac Moses, Ibrahim (prvi put ga srećemo u epizodi Pucanj iz zasede LMS 25, u kojoj Kit slavi svoj 16. rođendan) i Čin Lao, da bi u epizodi Gospodar munje (LMS 20) upoznao i Frenkija Belevena, koji će mu postati nerazdvojni pratilac.

Transformacija iz dječaka u mladića...

Ne samo što Kit odrasta kroz priču, već se i njegov lik (a i likovi ostalih junaka) vremenom menja. Kada Canzio preuzima autorsko pero, Kit je već odrastao momak. Francescu Gambi prvi u pomoć priskače Pietro Gamba (od epizode Povratak heroja LMS 126), da bi od epizode Kaplar Frenki – LMS 174 i pojavom Biraga Balzana, krenula i jedna cela plejada vrskih crtača, među kojima će se F. Gamba tek ponekad ponovo pojaviti. U ovoj drugoj fazi Kit i Frenki su gotovo jedini junaci koje srećemo. Jedino im se povremeno pridružuje Ani Četiri Pištolja (prvi put je srećemo u epizodi Zub Vakande –LMS 87), a tek u po kojoj epizodi ima mesta i za ostale i to samo kao sporedne junake, nikad glavne aktere kao nekad (uz sjajne izuzetke, kao na primer Ibrahim u epizodama o Kju Kluks Klanu – LMS 508-509). Sada je sve manje Texasa, tipičnih scena sa Divljeg zapada, indijanaca i stočara, a Kit je sve više avanturista, detektiv, tajni agent… I sve više je misterije, fantastike. Priče postaju dinamičnije, nema više elemenata melodrame kao u ranijim epizodama, sve je podređeno radnji, akciji i dramaturgiji.

... i zadnja stranica ...

I tako sve do 256. epizode i februara 1985. godine, kada u pričama L'ultima avventura i Rangers, adio! ( kod nas Gvozdeni obruč i Tvrđava u plamenu (LMS 690 i 691)), koje potpisuju Guido Nolitta i Francesco Gamba) se utvrđenje rendžera gasi, a Kit se ženi sa svojom višegodišnjom verenicom Klaretom i sa svojim prijateljima počinju život na ranču.

Osim Frenkija Belevena (Frankie Bellevan), Kitovi pratioci bili su i Ani Četiri Puštolja (Annie Quattropistole), Ibrahim, Narednik O Hara, Komandant utvrđenja, Klareta (Claretta), njena majka Rosa Morning i njen udvarač Brendi Džim («Brandy Gim»), «Denti» Bill, Moses Teller, Sivi Soko (ili Sivi Vuk – sin poglavice Paunija), Čin Lao, kao i verni konj Crna Munja i psić Teri.

Osim spomenutih Francesca i Pietra Gambe i Biraga Balzana, Malog rendžera su crtali i Franco Bignotti, Lina Bufolente, Giuseppe Montanari i Ernesto Grassani (verovatno najpopularniji tamdem među čitaocima), Erminio Ardigo, Luigi Merati, i ekipa poznata kao Staff di If. Scenario su (osim Lavezzola, Canzia i Nolitte) pisali Giancarlo Berardi, Giorgio Pezzin, Raffaele Cormio Alfredo Saio, Muguel Angel Repetto, Marcello Toninelli, Ennio Missaglia i neizostavni Staff di If. Da ne zaboravimo naslovnice: radili su ih Franco Donatelli (sve do 145. epizode, uz nekoliko uskakanja Bruna Faganella), Luigi Coreggi (epizode 146-185) i Francesco Gamba (186-256).

Simpatična ilustracija dva glavna "para" u serijalu. Nije teško pogoditi čije bi mjesto čitatelj htio zauzeti:-)

Kod nas je Mali rendžer izlazio kratko u Dnevnikovoj Zlatnoj seriji, a potom isključivo u Lunovom Magnus Stripu. Nakon završetka serijala, Dnevnik je preštampavao prve brojeve. Ono što karakteriše Dnevnikova izdanja kada je Mali rendžer u pitanju (a i ne samo on) je da je gotovo nemoguće pratiti hronološki redosled serije. Brojevi su (na svu sreću uglavnom na početku serijala) izlazili bez ikakvog reda, epizode su isecane i ubacivane kao dodaci drugim stripovima ili kao glavne priče, a neke epizode nismo, čini mi se, nikad ni videli. Naravno, čitave strane su izbacivane, isecane i prekrajane, tako da je veoma zanimljiv posao upoređivati prvobitne epizode sa reprintima – svašta se tu može videti. Reprinti su uglavnom sledili hronologiju originalnih izdanja ali, na nesreću, gašenjem Dnevnikovih strip izdanja, ostali smo trajno bez priča o Malom rendžeru. Čini mi se da je ovo praktično jedini junak LMS/ZS serija koji nije doživeo niti jedno novo izdanje na prostorima bivše SFRJ (mada je zanimljivo da ni u Italiji Kit nije dozivio reprint pa stoga originalna serija stoji preko 5.000 eura, a neki brojevi, kao br. 32 "Colui che viene dal Nord" koštaju sami preko 2.000 Eura), što nas zaista čini uskraćenim jednog zaista velikog strip serijala.