Vodič kroz svet stripa #17: Zašto nam je potreban Alan Ford

Kit Teller

Na srpskim kiocima se nedavno pojavilo novo, kolorno izdanje “Alana Forda”, hronološki od prvog broja, kako Bog zapoveda! I ako te, dragi citaoce, taj dogadaj nije obradovao, ti, fakat, nisi stripofil.

Najpopularniji strip-serijali na Balkanu su “Zagor“, “Dilan Dog“ i “Alan Ford“ (“AF“ u nastavku teksta). Ne bih smeo da se zakunem ko je na tronu, tim pre što nisu sva tri serijala usmerena ka istoj ciljnoj grupi, pa bi valjalo sprovesti jedno malo istra­živanje na tu temu... Činjenica je, međutim, da su ovo najprodavanija kiosk-izdanja, svojevrsni izdavački blokbasteri, koji svako malo budu reprintovani; što u originalnoj formi, kao pojedinačne strip-sveske, što u formi kolekcionarskih knjiga (“Dilan” i ”Zagor”) i iza njih sledi oho-ho praznih mesta, sa obe strane krive Drine, a “AF” je nedavno doživeo početak petnaestog (!) objavljivanja na ovim prostorima. Jedan od najvažnijih faktora po­pularnosti i konstantnog pokretanja “AF” od prvog broja u Hrvatskoj ostaje legendarni prevod Nenada Briksija, ali i činjenica da su se čitaoci odavno srodili s junacima stripa, kao da su se prepoznali u egzistencijalizmu njegovih aktera. U Srbiji je “AF” takođe godinama na kioscima, u izdanju Color Press Group, ali se radi o ka­snijim epizodama, po kvalitetu udaljenim od onih koje potpisuje čuveni tandem Bunker i Manjus. CPG je potom krenuo sa objavljivanjem Fordovcima dobro znanih “Priča Broja Jedan”, da bi se, evo, na kioscima po­javio i “AF” od prvog broja, koji je, za razliku od uobičajene crno-bele verzije – u koloru (rad Bunkerove ćerke, Rafaele Seki).

Nije samo novo ruho razlog da pratite avantu­re neponovljive grupe TNT (ili im se vratite). “AF” je jedan od kamena-temeljaca popularnosti devete umetnosti na Balkanu. Strip-fenomen, koji se, za­hvaljujući nizu faktora, održao duže od četiri decenije i ostao prilično aktuelan. O tome kolika je njegova popularnost, svedoče najmanje dve činje­nice. Prva: “AF” je jedini strip iz kog se brojne re­plike pamte i svako malo citiraju (“Cijena? Sitnica!”), kao da se radi o nekom od čuvenih dela Dušana Kovačevića, na primer, toliko da su postale opšte mesto (jer “na Balkanu, ma kol’ko dara za apsurd imali, ne­moguće je smisliti nešto što se neće dogoditi”, što bi rek’o Kovačević). A druga: “AF” je jedini strip o ko­me je neko sa ovih prostora napisao knjigu, na način na koji je to, kroz svoju “Cvjećarnicu u kući cveća” (Heliks, 2012.), učinio Lazar Džamić. Vivisecirajući mentalitet sta­novništva nekadašnjih jugoslovenskih republika – ali ne samo to – približio je Fordovcima osnovne ideje i uzore Maksa Bunkera, odgovorivši, istovremeno, za­što je “Alan Ford”, osim u matičnoj Italiji, zaživeo još isključivo na Balkanu.

Bunker je, u jednom mejlu Džamiću, otkrio kako je svoj strip zasnovao na čuvenoj pozorišnoj formi Commedia dell’arte, što on u svojoj knjizi detaljno analizira. Pre svega, navodi kako je original­no značenje ove sintagme Komedija improvizacije, a “AF“, strip u kome je radnja uvek sporedna, predstavlja baš to, niz improvizovanih, zapanjujuće detaljnih gegova svojih autora, smeštenih u milje koji je izvrsna pa­rodija špijunskog filma: upadanje iz (tragi)komične u još (tragi)komičniju scenu, od kojih je veliki deo zaokružen pomenutim rečenicama koje pamtimo i citiramo. Pored toga, i Komedija i “AF“ su reakcija na istorijske okolnosti. Džamić život na Balkanu briljan­tno definiše kao “nadrealnu farsu”, a različite svetske nacije svrstava u tri tipa društava: glagolska (radna i precizna anglosaksonka), imenična (bez ulepšava­nja stvarnosti, skandinavska) i pridevska (u kojima se “galami zbog politike i preganjanja svakakvih vr­sta” i “mnogo priča, a malo radi”), a u koja ubraja Italijane i nas. “AF” karakteriše i “snažna društvena satira”, posebno zbog nezaobilaznog preterivanja i ovaj strip je kritika “svakog nekompetentnog, auto­ritarnog i propagandističkog društvenog uređenja”, čija je posledica grunfovsko snalaženje u svim svojim pojavnim oblicima, koje se javlja, podvlači Džamić, kao “borilačka veština”, ali i “prokletstvo”.

Čitanje “fordaća” na zaista neverovatan način evocira brojne sjajne kritičare našeg mentaliteta. Kroz prizmu gradskih v(ij)ećnika, legendarne tri svinje ili nezaboravno Ministarstvo za istraživanje ruda i gu­bljenje vremena, Bunker kao da citira: “Najbolji način da brzo postaneš bogat jeste da postaneš ministar!”, a može i: “Lakše je biti ministar, no berberin. Berberin, prvo, mora znati brijati, a drugo, mora paziti da koga ne poseče, a ministar niti mora znati brijati, niti mora paziti hoće li koga poseći, jer i ako poseče – nije kriv.” Zato je “AF” poput stola u kafani, za kojim Arčibald Rajs (prvi citat) sedi s Branislavom Nušićem (drugi citat). A kako smo “usvojili i živeli” ovaj strip, govori i činjenica da su tokom dobrog dela devedesetih srpske plate bile na “nivou” plata agenata grupe TNT. Pri tom je vladala opšta ne­stašica osnovnih namirnica, pa su domaćice –  ljubi ih Grunf – morale da iznalaze načine da štogod umese bez jaja, mleka ili brašna, a možda i bez testa… Otuda ne čudi što je, premda tih godina nismo imali strip na kioscima, “AF” bio prisutan kroz pozorišnu predstavu inspi­risanu stripskim predloškom, koja je u realizaciji Pozorišta na Terazijama doživela preko 150 izvođenja. Alanfordovska ironija: Pozorište je u to vreme pred­stave igralo izvan matične zgrade, zbog petnaestogo­dišnje (!) rekonstrukcije. Još, jedna od dve beogradske striparnice nazvana je po ovom stripu, a druga po šumi koja je dom Duha sa sekirom (Darkwood, naravno; poslednjih godina i vodeći srpski izdavač stripova, takođe).

Stariji od dva beogradska bastiona stripa…

Tokom jednog nedavnog kraćeg puta, uverio sam se po ko zna koji put u balkansku nadrealnu farsu i “snalažljivost” – uživo. Naime, čekajući na prednjim vratima međugradskog autobusa da vozač odštam­pa kartu gospođi ispred mene, zapazio sam kako je fiskalna kasa o komandnu tablu autobusa amortizo­vana – teniskom lopticom!

Stanoviti Miroslav Cmuk jednom prilikom je naveo kako “humanu satiričnost krasi du­govečnost; (jer) vreme obogaćuje kvalitetan humor univerzalne prirode”. Isto ono vreme, dodao bih, a Cmuk se, verujem, neće ljutiti, za koje se poslednjih godina u nas sve više i više čini kako stoji. E, zato nam je potreban “Alan Ford”: da ne zaboravimo gde (ni)smo i gde (ne) idemo, okruženi brojnim Potemkinovim selima. (Iako većina nas želi nešto posve drugačije, setimo se kako ni Alan isprva nije imao želju da postane tajni agent…)

(Ovaj tekst je, u neznatno drugačijem obliku, napisan kao pogovor trećeg broja “Alan Ford – kolorno izdanje”, CPG, 2016.)

Andrija Mihajlović


#16: Tako je nastao Hodoverzum | #18: Više od stripa – Oesterheld i Eternaut

Najnovije

Vijesti

    Magazin

    Recenzije

    Aukcije

    Forum

    Najčitanije

    Vijesti

      Magazin

      Recenzije

      • Poslije apokalipse
        Kod: NN LIB 55
        Ocjena: 100%
        Vrijeme: 23.5.2020. 17:54:00
        Autor: Jerry Krause
        Broj komentara: 4
        Broj pogleda: 3004
      • Put za raj
        Kod: ZG VCSP 32
        Ocjena: 50%
        Vrijeme: 3.7.2020. 23:14:00
        Autor: Djole
        Broj komentara: 12
        Broj pogleda: 2516
      • Hellgate u plamenu
        Kod: ZG LU 275/276
        Ocjena: 87%
        Vrijeme: 23.6.2020. 1:11:00
        Autor: igor 12
        Broj komentara: 16
        Broj pogleda: 1540
      • Gradske bande
        Kod: NN LIB 57/c-58/a
        Ocjena: 82%
        Vrijeme: 13.6.2020. 19:59:00
        Autor: Jerry Krause
        Broj komentara: 0
        Broj pogleda: 1243
      • Rendžeri, zbogom!
        Kod: KT LMS 690/691
        Ocjena: 77%
        Vrijeme: 3.6.2020. 15:58:00
        Autor: Spock
        Broj komentara: 8
        Broj pogleda: 1153

      Aukcije

      Forum