Vodič kroz svet stripa #18: Više od stripa – Oesterheld i Eternaut

Usagi Yojimbo

O nastanku umetnickih dela, pa i stripskih, mnogo toga je receno. Štošta je raznim autorima zajednicko, ali strip ciji je autor maltene prorocki zapisao buducnost, teško da ima pandana…

Premda umetničku, pa i svaki drugi vid inspiracije, često pronalazimo na najneverovatnijim mestima, ne možemo je odvojiti od najmanje dva faktora: životnog iskustva autora i okruženja u kome živi i stvara. Negde je to manje, negde više izraženo, očiglednije, dok postoje i dela koja ne možemo uopšte odvojiti od života i životnih okolnosti njihovih autora, a jedan takav primer dolazi iz Argentine…

“Eternaut”, najvažniji argentinski strip u istoriji devete umetnosti

“Eternaut” (Fibra, 2008.) je objavljivan u reviji Hora Cera Semanal između 1957. i 1959. godine i deo je Zlatnog doba argentinskog stripa – perioda nakon Drugog svetskog rata, koji je trajao do početka sedamdesetih. Napisao ga je veliki Ektor Herman Oesterheld, a njegov saradnik i crtač ovog stripa bio je Francisko Solano Lopez. Ovo delo je po mnogo čemu jedinstveno, ali najviše po tome što je Oesterheld kroz njega gotovo anticipirao sopstvenu budućnost, ali i budućnost svoje porodice, pa i čitavog argentinskog naroda. Tako, “Eternaut” nije samo posledica dotadašnjeg životnog iskustva scenariste, već kao da je on buduće životno iskustvo zapisao i predvideo na stranama svog najpoznatijeg rada.

Strip počinje iznenadnim materijalizovanjem Huana Salva, za koga je preciznije reći kako je noseći protagonista priče, a ne glavni – videćemo u nastavku teksta zašto – pred sâmim scenaristom, kome se predstavlja kao eternaut; pojmom koji najbliže objašnjava njegov “položaj putnika kroz vreme, putnika kroz večnost” (pa se tako “Mort Sinder”, nastao u saradnji s crtačem Albertom Brečom, javlja kao spiritualni nastavak “Eternauta”). Sve je počelo nekoliko godina ranije, dok je Salvo jedne večeri igrao karte s prijateljima. Počeo je da pada fluorescentni sneg, čije su se pahulje pokazale smrtonosnim. Isprva pomišljaju na kakvu meteorološku katastrofu, ali će se potom ukazati najpre čudne eksplozije, a onda i neprijatelji druge rase, očito vanzemaljske… I Huanova porodica i prijatelji prinuđeni su da se snalaze i beže, a po ko zna koji put će potreba za preživljavanjem izvući iz ljudi kako ono najbolje, tako i ono najgore.

Pored “Rata svetova” Džordža Herberta Velsa, evo omaža drugom najvažnijem književnom uticaju na Oesterhelda…

Neprijatelji sa kojima će se susretati biće sve opasniji, ali neće saznati ko stvarno stoji iza invazije; odnosno, ko su Oni koji porobljavaju planete širom svemira, dočim rase, koje drugačije nikada ne bi ni saznale jedne za druge, koriste u novim osvajanjima… No, najteže će biti suočiti se sa takozvanim ljudima-robotima, kojima je ispran mozak, a kojima upravljaju Ruke, još jedna porobljena rasa, kojoj je ugrađen mehanizam za uništenje i tako onemogućeno da se pobuni – dve metafore koje nije potrebno pojašnjavati, jer: s koliko se takvih “robota” i “ruku” svakodnevno suočimo? Kada se maltene sve čini izgubljenim, Huan se odlučuje na očajnički korak u pokušaju da pobegne sa suprugom i ćerkicom, ali to neće proći kako je zamislio. Naime, bivaju poslati u različite vremensko-prostorne zone i tako Huan postaje eternaut, koji će tek nakon beskrajnih avantura u beskrajnim svetovima pronaći porodicu i vratiti joj se. No, vratiće se i kako bi ispričao priču (pripovedanje je u prvom licu!), koju je Oesterheld zabeležio, jer priče nude utehu… U “Eternautu” se važnost priča ističe i kroz ulogu nejakog istoričara, Moske, koji je “želeo da za buduće naraštaje zabeleži i najmanji detalj”.

Novinski stripovi, pa i ovaj, jesu mahom predstavljali eskapistička štiva, ali su odražavali i društvenopolitičke stavove svojih autora i(li) predstavljali sliku stvarnosti svog vremena, takođe. Čitav XX vek je za Argentinu i mnoge druge južnoameričke zemlje bio vek burnih političkih previranja i vojnih diktatura. No, nakon što je 1947. general Huan Peron izabran za predsednika, a posebno zbog popularnosti i uticaja supruge Eve, glumice (poznatije kao Evita Peron), Argentina je prošla kroz period društvenih reformi i porasta životnog standarda, ali praćenih političkom represijom, te Peron, nakon smrti supruge, sredinom pedesetih biva svrgnut i proteran, a zemlja zapada u neprekidne sukobe levice i desnice.

Zahvaćeni revolucionarnim duhom, koji se 1968. iz Pariza proširio na Evropu, ali i preko okeana, mladi širom Južne Amerike su želeli promene. Oesterheldove četiri ćerke, Estela, Dijana, Beatris i Marina su bile deo tog bunta, koji osvaja i njega sâmog, pa iste godine nastaje kasnije zabranjeni “Če”, kog crtaju otac i sin (Enrike) Breča. A kada se Peron 1973. vratio u zemlju, našli su se među stotinama hiljada ljudi koji su ga dočekali na aerodromu Eseisa. Peronisti su, međutim, bili podeljeni u dva krila; desno, pokazaće se – sklono totalitarizmu, i levo, prepuno mladih i takozvanih Montonerosa, koji su u vremešnom Peronu videli predvodnika revolucije, ali razvoj situacije im nije išao naruku. Peronov povratak obeležen je pucnjavom na aerodromu (tzv. “Masakr Eseisa”) u kojoj je ranjeno preko četiri stotine ljudi, a najmanje trinaest ubijeno. Nakon njegove smrti 1974. usledio je (naspram vanzemaljske invazije u stripu) Prljavi rat vojne hunte protiv socijalista, marksista, studenata, Montonerosa i drugih pripadnika argentinske “urbane gerile”, na čijoj su strani bili i Oesterheldovi,  koji je trajao sve do 1983. godine.

Oesterheld, koji se u tom periodu uglavnom skrivao, piše i nastavak “Eternauta”, koji je direktno politički angažovan, naspram alegorijskog prvog dela, čime njegov život i delo bukvalno postaju jedno, jer on, kroz svoj aktivizam, proživljava avanture poput onih Huana Salva. Na kraju tog perioda, preko trideset hiljada ljudi je ubijeno ili nestalo, među kojima i sestre Oesterheld sa supruzima, a potom i njihov otac, kome se trag gubi krajem 1977. ili početkom 1978. Uz udovicu Elsu, među živima su ostali još Estelin sin, Martin, kao i Dijanin, Fernando. Elsa Sančes de Oesterheld nije dozvolila da se zaboravi priča o desaparecidosima, nestalima, mahom ubijanim tako što su iz aviona bacani u okean. (Pomenimo još jednom, “Eernaut” se završava onako kako se završila jedna era hiljadama Argentinaca: potragom za nestalom porodicom.) Tek 2011. identifikovani su ostaci Fernandovog oca, Raula Araldija. On se čitavog života borio sa duhovima nestalih rođaka i roditelja, čije je prisustvo osećao, kako je ispričao nemačkoj novinarki, Ani Kemper, autorki dirljive reportaže o preživelim Oesterheldovima, a oni nisu bili tu. U danu u kome je sahranjen njegov otac, prvi put se stvarno osetio kao sin.

Nekada srećna porodica Oesterheld

“Eternaut” ima i određenu dokumentarističku vrednost. Naime, Lopezov crtež predstavlja kretanje ulicama Buenos Ajresa iz tog perioda, istovremeno mahnito i oprezno, od kojih je većina dan-danas gde i pre pola veka. Strip je moguće podeliti na poglavlja upravo prema dešavanjima u različitim delovima grada – premda ona nisu zvanično navedena – ali predasi traju veoma kratko, jer nova opasnost vreba bukvalno iza narednog ćoška. (Na ovom linku možete videti kompletnu rutu iz stripa!) Tako “Eternaut”, čija je atmosfera maltene opipljiva, ostaje svež i posle mnogo vremena, jer je jedan od onih stripova koji “uvuku” čitaoca i ne puštaju ga lako.

Kao njegov glavni aspekt se javlja zajedništvo, oličeno u porodičnim i prijateljskim odnosima – Huan kao suprug i otac, Huan kao prijatelj, Huan kao vođa, ali i Huan kao saborac – a, s tim u vezi, jedan objekat, poprište prvog većeg sukoba protiv osvajača, zauzima posebno mesto u stripu. Radi se o fudbaIskom stadionu čuvenog River Platea, sedamdeset osam godina starom Antoniju Vespučiju Libertiju, nazvanom po nekadašnjem predsedniku kluba, premda je daleko poznatiji kao El Monumental. Pored Rivera, na Monumentalu nastupa i argentinska fudbalska reprezentacija i najveći je stadion u zemlji dvostrukih svetskih prvaka (prva takva titula osvojena je baš na njemu, 1978. godine, u finalu protiv Holandije).

“Fudbal i nije ništa drugo nego priča o mnogim životima”, rekao je jednom italijanski novinar Darvin Pastorin; timski sport, pa se zajedništvo javlja kao imperativ, a često i prednost, posebno onda kada nema superstar igrača. (Poslednji primer toga videli smo pre nekoliko meseci, kada je omaleni Lester osvojio Premijer ligu.) No, zajedništvo se očekuje i na tribinama, od navijača, popularno zvanih “dvanaesti igrač”. River je 1957. godine, kada nastaje “Eternaut”, bio prvak Argentine, a u to vreme bila su aktivna dvojica od najvećih igrača ovog kluba, golman Amadeo Kariso i napadač Anhel Labruna. Amadeo je igrač s najviše nastupa za klub, dok je Labruna na drugom mestu, a ujedno je i najbolji strelac u istoriji Rivera. Amadeo je bio neverovatan pokretač ekipe, te najveći inovator na poziciji golmana u istoriji fudbala. Naime, prvi je počeo da koristi rukavice kao deo opreme, bio prvi koji se usudio da napušta svoj šesnaesterac, te pionir u ispucavanju dugih lopti pri kreiranju napada. Nekadašnji golman, danas devedesetogodišnjak, počasni je predsednik Rivera. Ništa manje nije bila zanimljiva karijera Labrune, posebno jer je titula iz 1957. dugo bila nedostižna, sve dok na mesto trenera nije došao upravo Labruna i vratio je na Monumental tek 1975. godine. Navijači ga pamte po brojnim izjavama, a jedna od njih je bila: “Osnovni zadatak trenera jeste da od ekipe napravi veliku porodicu.” Otuda, jasno je u kojoj je meri prisustvo stadiona u stripu moglo da privuče čitaoce i koliko im je značilo u pogledu identifikacije. Oesterheld se kroz duh fudbala na nesvakidašnji način vraća eskapizmu klasičnih avanturističkih stripova, ali ujedno tako podvlači svoju ideju-vodilju, onu o kolektivnom junaku (zbog čega, rekosmo, Salvo nije glavni junak priče, već noseći)…

“Jedini junak koji vredi jeste junak u grupi, nikada izdvojen i usamljen.”

U Argentini se 4. septembar, datum kada se pojavio prvi broj revije Hora Cera Semanal, a u kome se našla i prva tabla “Eternauta” te davne 1957., od 2005. obeležava kao Dan stripa (Dia de la Historieta). Murali i stensili sa motivom Huana Salva čest su prizor u Buenos Ajresu, s ciljem da izazovu efekat sličan onima koji prikazuju Ernesta “Čea” Gevaru ili masku Gaja Foksa, preuzetu, naravno, iz “V kao vendeta” Alana Mura. Eternaut je, odeven u čuveno ronilačko odelo i s maskom na licu, nacionalni simbol Argentine kao što je to, recimo, Tintin u Belgiji (iako ni izbliza tako nevin simbol). Zanimljivo je da je ovaj strip u SAD premijerno objavljen tek 2015. godine, u izdanju Fantagraphicsa, i ovenčan je nagradom Ajzner za najbolju arhivsku kolekciju/projekat. (Jednom prilikom je Oesterheld naveo kako je želeo da piše o nečemu “što je naše, što je argentinsko”, no, univerzalnost naslova njegovog dela, pa i neprevodivost istog – ili makar odsustvo potrebe za prevodom – čine to “naše” i našim, ne isključivo argentinskim. To neodoljivo podseća na divne reči Muharema Bazdulja, kojima je pre nekoliko godina završio odličan esej o jednoj od najvažnijih jugoslovenskih porodica, onoj dr Ivana Ribara, tragičnoj poput Oesterheldove: “Mijenjaju se vremena, mijenjaju se obaveze i dužnosti, ali nije to ono što je najgore, najgore je ne znati šta ti je obaveza i šta ti je dužnost. Kad znaš, onda ti ostaje da živiš, ostaje ono naše.”)

Andrija Mihajlović


#17: Zašto nam je potreban Alan Ford | #19: Žanr kao okvir radnje – Lokot i ključ

Anketa

Što vam je najinteresantnije na stripovi.com?

Rezultati

Arhiva

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Obračun u Crnoj Dolini
    Kod: KT LMS 186/187
    Ocjena: 74%
    Vrijeme: 18.6.2019. 22:55:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 32
  • Vijetnam
    Kod: MNR 1
    Ocjena: 79%
    Vrijeme: 16.6.2019. 22:11:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 849
  • Martian Manhunter - American Secrets
    Kod: MARMAN DC 1/3
    Ocjena: 83%
    Vrijeme: 15.6.2019. 14:58:00
    Autor: Paka01
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 246
  • Faces
    Kod: BT DC 6
    Ocjena: 48%
    Vrijeme: 14.6.2019. 23:49:00
    Autor: Paka01
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 274
  • Tombstone epitaph
    Kod: TX LB 97
    Ocjena: 87%
    Vrijeme: 13.6.2019. 1:59:00
    Autor: selanne
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 613

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Ledene zemlje
    Kod: ZG MX 33
    Ocjena: 73%
    Vrijeme: 3.5.2019. 1:04:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 1814
  • Killer Jim
    Kod: KT LU 14/15
    Ocjena: 72%
    Vrijeme: 23.3.2019. 1:10:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 1587
  • Prljava afera
    Kod: MN LIB 8
    Ocjena: 56%
    Vrijeme: 11.4.2019. 1:08:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 1584
  • Spirale multiverzuma
    Kod: NN LIB 64b
    Ocjena: 60%
    Vrijeme: 14.5.2019. 0:36:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 1508
  • Krvna zakletva
    Kod: MN LIB 63
    Ocjena: 83%
    Vrijeme: 23.4.2019. 0:39:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1391

Aukcije

Forum