Vodič kroz svet stripa #19: Žanr kao okvir radnje – Lokot i ključ

Martin Mystere

Predrasude bilo koje vrste uticu na pocinjene izbore. Zbog predrasuda mnogi ljudi uopšte ne citaju stripove, dok medu onima koji ih citaju ima individua koje iste imaju prema odredenom žanru, tako sužavajuci sopstveni citalacki horizont…

“Kako odrastao čovek može da čita stripove?“ i slična pitanja smo čuli mnogo puta. To nije slučaj samo sa stripovima, već i s fantastičnom literaturom i filmovima, i čime još sve ne, jer ljudi misle kako je “neko“ definisao određena pravila (za odrasle), a pri tom veoma retko pokušaju – češće ne uopšte – da razumeju sadržaj koji kritikuju. Slika koju stvore nastaje na osnovu prvog – verovatno i jedinog – pogleda upućenog na “spornu“ materiju, a ona, gotovo automatski, biva povezana s nekom “sličnom” iz detinjstva, što rezultira predstavom koja ne odgovara stvarnosti. Tako, recimo, nezaboravni crtać “Snebivljiva aždaja”, pa čak ni ozbiljniji “Let zmajeva” nemaju mnogo veze s Martinovom “Pesmom leda i vatre”, odnosno TV serijom baziranoj na toj sagi, “Igrom prestola”, iako i tamo, jelte, ima zmajeva. Uz površnost, razlog za predrasude može biti i neko prethodno loše iskustvo, no, koliko je “krivica” na kakvom autoru koji ne odgovara čitaocu, toliko je i na sâmom čitaocu, jer se nije ozbiljnije upoznao sa materijom; a tako je i sa stripovima (posebno sa stripovima!). Razmotrimo načas navedene naslove: sva tri pripadaju epskoj fantastici, iako definitivno nisu namenjeni istom uzrastu, a čak i kada to jeste slučaj, u jednom istom žanru možemo imati primere posve različitog kvaliteta. Žanrovska naklapanja su ozbiljnim čitaocima odavno prestala da budu bilo kakav vid ograničenja. U ostalom, jedan od najboljih romana XX veka je – pored mnogo čega ostalog – (i) horor: Bulgakovljev “Majstor i Margarita”.

U odnosu na druge fantastične žanrove, epsku ili naučnu fantastiku – s kojima često ide pod ruku – piscima i scenaristima horor nudi svojevrsnu dubinu, a nije pogrešno reći ni ponor, kroz koji će, spuštajući se u njega, predstaviti sve moguće i nemoguće osobine i razmišljanja svojih junaka, bez obzira na okruženje u kome su, jer tvrdnju da su strahovi i košmari u nama sâmima, makar onoliko koliko i oko nas, posebno u vremenu u kome živimo, često imamo priliku da iskusimo. (A koliko, ipak, mesto radnje može biti ključno za određen strip, već je bilo reči u Vodiču, kao i o tome kako jedan horor naslov može dospeti na teren fenomenologije.) Iza žanrovskih podela se kriju brojne sjajne ideje, misli i poruke, pa bi svaki žanr, uprkos onim delima koja su tu samo da nas zabave, trebalo posmatrati pre svega kao okvir radnje.

Namerno ćemo ostati baš u domenu horora, uz osvrt na limited serijal novijeg datuma, koji je brzo osvojio čitaoce i stekao kultni status još pre nego što je završen, a to je “Lokot i ključ”, scenariste Džoa Hila i crtača Gabrijela Rodrigeza; šest knjiga, koje je u nas objavio Darkwood, u periodu 2013—2016. Već naslov prve, “Dobrodošli u Lavkraft” – omaž čuvenom piscu, iako ćemo sačekati da priča odmakne, kako bi to postalo očiglednije – upućuje na suočavanje sa onostranim. Međutim, dok je Hauard Filips Lavkraft pisao o ništavilu i beznačajnosti ljudskog života, Hil piše iz suprotnog ugla, pa “Lokot i ključ” dolazi kao kombinacija porodične sage i coming of age priče.

Sve počinje nakon što Lokotovi izgube člana porodice, oca, Rendela, brutalno ubijenog. Majka, Nina, s troje dece,  srednjoškolcima Tajlerom i Kinsi, kao i dečakom Bodijem, odlazi na priobalno porodično imanje, koje se nalazi u fiktivnom gradiću Lavkraft, u Masačusetsu. Na imanju je ogromno, staro zdanje, Kuća ključeva, koja krije brojne tajne, ali uočljive i dokučive isključivo deci. Malo mesto, porodična tragedija, teenage angst, majka alkoholičarka, ubistva, duhovi, demoni… Sve su to elementi horora koji su potpuni klišei (gledate li “Stranger Things”?); no, ono što “Lokot i ključ” odvaja od niza naizgled sličnih priča jeste način na koji scenarista Hil uklapa te iste elemente. Uopšte, nebrojeno puta smo čuli onu kako je “sve odavno rečeno”, pa ako se već određeni pisac/scenarista odluči da zakorači na čitaocima poznat teren, ono ključno je kako će to izvesti.

Hil uklapanje Tajlera i Kinsi u novu sredinu, ali i pokušaje da održe porodicu na okupu, zbog Ninine borbe sa depresijom i alkoholom, Bodijeva istraživanja Kuće i okoline, pokušaje izvesnog Dodža da se osveti (kao i pitanje zbog čega?), ali i dileme i nesigurnost svih ostalih likova, prikazuje tako da uvuče čitaoca u sve to i ne dâ mu da se “odlepi” dok ne završi čitanje ovog konstantno napetog, iako prožetog humorom, zastrašujućeg koliko i zavodljivog dela. “Lokot i ključ” zaličiće vam i na prozni roman, i na film ili TV seriju, a brojna lutanja, što kroz prostor, ali i vreme, što kroz umove sâmih junaka, moguća su zahvaljujući nizu ključeva s čarobnim svojstvima, elementu koji ne samo da odvaja “Lokot” od sličnih naslova, već ga čini posve autentičnim. Tako, imamo ključ koji omogućava otvaranje bilo čijeg uma, ključ za promenu pola, ključ koji vodi u svet duhova, kao i ključ koji – bukvalno! – vodi bilo gde, zatim onaj koji omogućuje upravljanje senkama, uz najopasniji, Omega ključ, koji otvara vrata druge dimenzije (ko je rekao Lavkraft?)… A svaki ključ ujedno otvara (po)  najmanje jedno what if...? pitanje u glavi čitaoca, takođe.

Ovaj serijal je izuzetno vešto i precizno osmišljen, ali i realizovan. Autori ne padaju u čestu zamku u kreiranju stripova/filmova/knjiga, kada sjajna početna ideja ostane samo to i doživi nemušt rasplet, a u ovih šest knjiga prisutan je samo jedan osetniji pad, koji će nas podsetiti da ovaj strip dolazi iz SAD. (U stvari, tako se makar učinilo potpisniku ovih redova tokom čitanja…) Naime, nakon naizmeničnog – i doziranog – mešanja akcionih scena i psihološke drame, tokom kog se bavi pomenutim what if...? pitanjima (ali i njihovim implikacijama, poput: šta ako se u životu ne bismo plašili baš ničeg?), Hil se negde na sredini sage pozabavio rasizmom i drugim so-called politički korektnim pitanjima. To, čini se, narušava naraciju, jer iskazivanje empatije deluje izveštačeno, a ne bi bilo ništa čudno ako su američki autori na slične poteze jednostavno prinuđeni. Međutim, Hil se ovde ujedno “suprotstavlja” Lavkraftu, kome kritičari zameraju na rasističkim stavovima, ali scenarista kroz “Lokot” više pušta da Lavkraftove ideje evoluiraju, nego što ih izvrće. Kada je, pre nekoliko godina, Nedi Okorafor, spisateljica nigerijskog porekla, osvojila World Fantasy nagradu, izjavila je: “Ja sam prva osoba crne kože koja je osvojila ovu nagradu za najbolji roman, otkako se dodeljuje od 1975. godine. Lavkraft se verovatno prevrće u grobu.” Još, činjenica koja je imala vrlo zanimljiv marketinški uticaj na spisateljsku karijeru Džoa Hila, jeste da je on sin čuvenog pisca horora, Stivena Kinga, iako je to dugo skrivao, ali je ipak krenuo sopstvenom stazom.

Pored toga, Hil u serijalu čini jedan neverovatan iskorak, i odvodi nas, zarad pojašnjenja prirode ključeva, ali i kuće koja po njima nosi ime, u doba Američke revolucije – drugu polovinu XVIII veka, čime ujedno razjašnjava senku nadvijenu nad familijom Lokot duže od dva veka. Ovo je momenat koji je krajnje nesvakidašnji, jer se slični pripovedački detalji u stripovima uglavnom realizuju kroz flashbackove. No, Džo Hil lavkraftovski susret Bendžamina Lokota, inače kovača, sa demonskim silama iz druge dimenzije, smešten u pomenuti istorijski kontekst, prikazuje poput spin-offa ovog serijala. Pitanja o prošlim događajima, suočavanje sa smrću bližnjih, otpočinjanje "novog" života (ili nastavka istog nakon ružnih događaja, svejedno) i sl. motivi šire priču, pa “Lokot i ključ” poprima gotovo romanesknu formu, što nije čudno, budući da je Hil i pisac proznih romana, ne samo strip-scenarista. Poglavlja, iako planski odvojena, dobijaju poveznice maltene nevidljive, takve da ih nije lako definisati i objasniti, a i sâma Kuća ključeva, sa svojom bogatom istorijom, prerasta u  jednog od junaka sage, i pomalo podseća na zamak Gormengast iz serije romana Mervina Pika (Hil i Rodrigez objavljuju i one shot priče vezane za Kuću ključeva).

Uprkos povremenim izletima u Boston, šetnjama po omalenom Lavkraftu ili avanturama u Davljeničkoj pećini, pitoreskna Kuća ostaje glavno poprište porodičnih nesuglasica, jer autori beg iz skučenog i ograničenog prostora vide u zavirivanju u unutrašnje svetove misli svojih junaka. Otuda, uprkos brojnim opasnostima fantastičnog porekla, nerazumevanje, neprihvatanje, neprilagođenost i slični problemi, za koje je kriv ljudski faktor, ostaju centralna tema “Lokota i ključa”. Koliko je odrastanje teško, najbolje je prikazano kroz dirljivi poslednji susret oca i starijeg sina, koji tokom čitavog stripa uči kako da se reši griže savesti i prihvati odgovornost, jer je to jedini način da nastavi dalje. A da je, za svaku zdravu ličnost, važna empatija, kao i zašto je bitno opraštati – jedino tako i sâme sebe oslobađamo – Hil podseća kroz Tajlerov postupak prema Dodžu/Lukasu. Rečima scenariste, a to je nešto što je, kako tvrdi, naučio od svog oca: “Bilo šta što se čini kao problem može prerasti u stvaralačko preimućstvo.” [Unekoliko sličan primer porodične sage, takođe smeštene u fantastični milje, ali koja se odvija diljem (ne)poznatog kosmosa, imamo u “Sagi” Brajana K. Vona; koliko sličan, toliko i različit, jer se Von koristi širinom koju mu takav milje nudi, dok Hil porodična pitanja namerno postavlja u izolovanom tipu okruženja – što bismo mogli da izdvojimo i kao jednu od važnijih razlika između naučne ili epske fantastike i horora, takođe.)

Andrija Mihajlović


#18: Više od stripa – Oesterheld i Eternaut | #20: Stripovi, hartije od vrednosti

Anketa

Što vam je najinteresantnije na stripovi.com?

Rezultati

Arhiva

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Nueces Valley
    Kod: TX MX 21
    Ocjena: 85%
    Vrijeme: 24.6.2019. 15:18:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 5
    Broj pogleda: 216
  • Yukonski kozaci
    Kod: ZG MX 34
    Ocjena: 59%
    Vrijeme: 24.6.2019. 15:00:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 133
  • The Wrong Earth
    Kod: TWE AHOY 1/6
    Ocjena: 76%
    Vrijeme: 22.6.2019. 18:41:00
    Autor: Paka01
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 258
  • Dadilja
    Kod: DD SD 38
    Ocjena: 42%
    Vrijeme: 19.6.2019. 0:56:00
    Autor: Sarghan
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 593
  • Obračun u Crnoj Dolini
    Kod: KT LMS 186/187
    Ocjena: 74%
    Vrijeme: 18.6.2019. 22:55:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 461

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Ledene zemlje
    Kod: ZG MX 33
    Ocjena: 73%
    Vrijeme: 3.5.2019. 1:04:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 1838
  • Prljava afera
    Kod: MN LIB 8
    Ocjena: 56%
    Vrijeme: 11.4.2019. 1:08:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 1591
  • Spirale multiverzuma
    Kod: NN LIB 64b
    Ocjena: 60%
    Vrijeme: 14.5.2019. 0:36:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 1515
  • Krvna zakletva
    Kod: MN LIB 63
    Ocjena: 83%
    Vrijeme: 23.4.2019. 0:39:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1409
  • Monstrum iz Philadelphie
    Kod: ZG VC 137/138
    Ocjena: 82%
    Vrijeme: 14.5.2019. 18:13:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1265

Aukcije

Forum