Vodič kroz svet stripa #20: Stripovi, hartije od vrednosti

Thor

Koliko vredi jedan strip? Nije bitno koji. Odaberite sâmi.

Strip, poput pozorišta ili, još bolje, opere, danas više nema nekadašnju popularnost, ali ima svoje odane poklonike. S druge strane, filmovi i TV serije, zasnovani na stripskim predlošcima, iz godine u godinu su sve popularniji, pa tako bitno doprinose održavanju strip-kulture. Budući da su tiraži stripova sve niži, njihovo objavljivanje u luksuznim izdanjima se pred izdavačima vremenom postavilo ne samo kao logičan potez, nego kao imperativ. Razloga su dva. Prvi: tradicionalna novinska štampa je – niski troškovi, ali i niska prodajna cena – profitabilna samo ako je visokotiražna. Drugi – zbog koga je prvi u današnje vreme sve teže realizovati – štampana izdanja posustaju pred digitalnim. Obratimo pažnju: posustaju – što, dakle, ne znači da će ona iščeznuti, ali smo svedoci procesa koji diktira neminovne promene i prilagođavanje. Situacija se razlikuje od zemlje do zemlje; za Francuze su tvrdokoričeni strip-albumi odavno standard, za Italijane strip-sveske na kioscima i dalje sasvim normalna pojava, za Japance njihove mange pre svega štivo za čitanje u vozu, dok se stvar unekoliko razlikuje u SAD. Strip-sveske tamo i dalje izlaze, ali njihova prodaja u digitalnom obliku beleži sve veći rast. Naše (balkansko) tržište je danas prvenstveno pod uticajem ova četiri i digitalna izdanja nisu još uvek direktna pretnja štampanim, ali postoje izdavači koji ih imaju u ponudi, uz štampana (Modesty stripovi).

Luksuzna collected editions su se u SAD pojavila kao način da se najbolje i najznačajnije priče izdvoje i ljubiteljima ponude u knjigama trajnijim od mesečnih sveski, štampanih na novinskom papiru. Pandan sveskama u SFRJ su bile brojne strip- revije, uglavnom amalgami naslova s različitih prostora. Strip-albumi su, dakle, i kod nas isprva bili rezervisani samo za najveća ostvarenja devete umetnosti i pažljivo odabrane priče, izvorno mahom serijalizovane. U današnje vreme postoji još jedan faktor koji je doveo do sve većeg broja luksuznih izdanja stripova, a to je ekspanzija nezavisne (indie) produkcije grafičkih romana; često na nekoliko stotina strana, koji premijeru dožive baš u obliku knjige, a i ako tome prethodi serijalizacija, realizuje se na internetu (jedan takav grafički roman je “The Wormworld SagaDanijela Liska). Svaki pokušaj povratka na staro je unapred osuđen na propast; jednostavno, pred izdavačima je čest izbor luksuzna tehnička oprema stripova ili promena delatnosti. Mi na Balkanu imamo izuzetak zvani Boneli, kao i aktuelna – izuzetno hrabra, a i uspešna! –  nastojanja Darkwooda da putem objavljivanja megapopularnih mangi privuče nove, mlade čitaoce, no, to ne menja bitno opisanu situaciju; tiraži pojedinačnih stripova se danas na ex-ju prostoru mere stotinama primeraka, a ne, kao nekada, desetinama hiljada. Pored tehnološkog napretka, jedna sasvim druga krajnost su nesrećne devedesete, koje su uzele danak u svemu, pa i u kulturi; kulturi čitanja, strip-kulturi… Kako vam draže. Stripovi tako više nisu jeftin hobi ili jeftina zabava – iako ih i dan-danas prati takva slika – pa ćemo ovde pokušati preciznije da objasnimo zašto je to tako i kako adekvatno vrednovati jedan strip. Rekosmo u uvodu: nije bitno koji, odaberite sâmi.

“Peanuts” kao novinska štampa

“The Complete Peanuts”, prestižna Fantagraphicsova edicija

Stripovi su, u onoj svojoj formi u kojoj ih znamo poslednjih stotinak godina, prešli dug put od kaiševa i tabli, kao neodvojivog sadržaja dnevne ili nedeljne novinske štampe širom sveta, početkom XX veka – ali i kasnije – nastavljen kroz zasebne (uglavnom mesečne) sveske, tokom perioda štampe na čuvenim rotacionim mašinama u četiri boje. Stripovi u sveskama predstavljali su, krajem tridesetih godina prošlog veka, potpuno novu medijsku formu. Koliko je to bilo važno, jednom prilikom istakao je Bogdan Tirnanić, povezujući strip-sveske sa sledećom idejom čuvenog teoretičara medija, Maršala Makluana: “Tehnološke sredine nisu puka pasivna ambalaža, nego aktivni procesi, koji svojom pojavom na komunikacijskoj pozornici podjednako preoblikuju ljude i druge tehnologije.” Sledeći vid “pakovanja” stripova su albumi, a u novije vreme različiti integralni i drugi vidovi luksuznih, sve češće i kolekcionarskih izdanja, a čega ne bi bilo bez razvoja štamparskih tehnika. Makluanova je misao otuda danas podjednako aktuelna kao i pre nekoliko decenija.

Redovni čitaoci VKSS setiće se koliko moja malenkost voli da istakne sve oblike scenarističke i crtačke raznolikosti u devetoj umetnosti, a raznolikost pojavnih oblika stripova je u stvari prošireni aspekt takvog posmatranja. Danas je tu i njihova digitalna forma, a poslednji vid kretanja stripova u korak s tehnologijom jeste augmented reality. AR pruža mogućnost svojevrsnog “raslojavanja” stripova, uz pomoć odgovarajućeg softvera, tako da korisnik može da vidi skice, postavke olovkom ili istuširan crtež, kao “kostur” finalnog izgleda nekog stripa, ali takav softver ujedno može i da “nanese” nove, multimedijalne detalje. Nesumnjivo lepa novina, ali ona udaljava strip od papira, pa ćemo se u nastavku teksta držati tradicionalne forme.

Ljudi koji čitaju stripove često su (mada ne nužno, naravno) i kolekcionari stripova. Budimo realni, retki su ljudi koji materijalnom ne pridaju nikakvu važnost, već su fokusirani isključivo na sadržaj, a ne na formu i “ambalažu”. Jasno, sadržaj je svakako neuporedivo bitniji, ali je važno i to kako je prezentovan. Međutim, stripovi se danas namenski proizvode tako da izgledaju lepo, i čest je slučaj da kakav posve prosečan sadržaj bude predstavljen kao nešto najbolje, veliko i važno; ne samo sa stripovima, nego mnogim drugim sadržajima, zapravo. U stripove ne ulažemo samo novac, već i vreme i strpljenje, takođe, jer uopšte nije lako doći do mnogih naslova koje čovek želi da nabavi i pročita. Jedni su u startu skupi, pa zahtevaju štednju ili odricanje od neke druge potrošnje, a drugi još skuplji, jer su odavno rasprodati, i mnoga dela ne dožive nova izdanja… Zbog navedenog, ali i još mnogo čega, stripovi predstavljaju svojevrsne hartije od vrednosti.

Najskuplji strip na svetu, Action Comics #1 iz 1938., dostigao je cenu od preko tri miliona dolara – Supermenovo vatreno krštenje, ali ujedno i prvi strip u svesci!

Vrednost ima mnogo dimenzija i kategorija je koju krajnje subjektivno doživljavamo. Pretpostavimo, za trenutak, kako se većina stripofila snabdeva dok su određeni naslovi u redovnoj prodaji, pa je njihova maloprodajna cena, u striparnici ili knjižari, referentna kao merilo vrednosti. Ukoliko vam odgovara, kupićete određen strip, jer ga smatrate vrednim novca koji izdvajate, na – kada već pravimo analogiju s hartijama od vrednosti – primarnom tržištu stripova. Slična, ali kolekcionarima mnogo zanimljivija je tržišna vrednost stripova, ona koja se formira na sekundarnom tržištu. U SAD je to najizraženije, a vrednovanjem stripova su se, u ostalom, decenijama profesionalno bavili magazini poput nedavno ugašenih Comics Buyer's Guide i Wizard, dok poslednjih godina primat preuzimaju za to specijalizovani sajtovi, kao Certified Guaranty Company (CGC).

Kupovina pojedinih stripova postaje investicija, a praksa je pokazala – ne tako retko – veoma pametna. No, ovakav vid ulaganja može imati slabu likvidnost, mogućnost povraćaja novca, a isto važi i za eventualnu zaradu, jer je potrebno da prođe određeno vreme, pa su zato veoma popularne aukcije stripova. Ipak, njihova vrednost definitivno predstavlja faktor koji valja ozbiljno razmotriti pri kupovini, čak i u našem okruženju. (Pre)daleko smo od iznosa koji su dostignuti u SAD, ali srazmerno veličini tržišta i visini primanja, definitivno imamo svoje trenutke. Cene početnih brojeva kultnih edicija ZS i LMS dostižu po nekoliko stotina evra ako su dobro očuvani. Uz starost i retkost, faktor koji u ovome igra veoma bitnu ulogu je i nostalgija, jer ljudi jednostavno imaju potrebu da kupe “parče” detinjstva u vidu stripa koji su nekada voleli. Revitalizacija  strip-scene je, tokom poslednjih desetak godina, dovela do znatno slabijeg interesovanja za stara izdanja, ali pošto se današnji tiraži pojedinačnih naslova okvirno kreću između 250 i 1.000, ne prođe mnogo dok se neki od njih ne rasproda, pa tako i sâm postane deo sekundarnog tržišta. Cene istih, osim u retkim slučajevima reprinta, koje ni u redovnoj prodaji nisu bile niske, kod preprodavaca budu i po dva-tri puta više.

U situaciji kada, kao kupac, ne možete da utičete na ponudu, ono što možete je da sa svoje strane (tražnja) dodatno preispitate vrednost nekog stripa. Uz tržišnu, tu su još njihova umetnička i upotrebna vrednost. Stripovi su svojevrsna simbioza crteža i teksta, koja se kreće između medija, umetnosti i zabave. To je ujedno bila glavna ideja, odnosno okvir za pisanje ove serije kolumni, s ciljem da ukažemo zašto je važno čitati o stripovima kako bismo ih adekvatno vrednovali. Stripovi mogu biti tu da im se, kao umetničkim delima, divimo. Jednostavno, reprodukciju nekih dela je lepo imati zbog sâme činjenice da – postoje, i umetnička vrednost stripa se otuda javlja kao vrednost postojanja određenog dela. Ako je ono pri tom sadržajno, pa iz njega, kao medija, nešto možemo saznati i naučiti, time podvlači svoju umetničku vrednost. A ako se, uz navedeno, još i opustimo i zabavimo, ugođaj je potpun. Ipak, ne nudi svaki strip podjednako umetnički, medijski ili zabavni aspekt. U zavisnosti od toga koje je, od tri pomenuta područja stripa, pojedincu najvažnije, odnosno u koje od njih primarno svrstava određen naslov, u skladu s tim biće spreman ili ne da izdvoji određenu svotu novca.

Fosterov “Princ Valijant” – bez premca po svojoj lepoti i grandioznosti

Pa koliko onda vredi jedan strip? Odgovor bi, kao i za većinu stvari bez kojih čovek može da živi, glasio: onoliko koliko sâmi odredimo. Potpisniku ovih redova ništa ne znači to što je cena nekog stripa niska i povoljna, ako ga određeni naslov ne interesuje i ne privlači, pa taman da mu ga nude besplatno. Isto tako – a to je glavni razlog zbog koga sebe smatra kolekcionarom – viša cena neće ga odbiti od nekog dela devete umetnosti, ako je taj jedan strip, što kažu, "jedan, ali vredan" (i dobro “upakovan”, priznajem), koliko god to odricanja zahtevalo. Istančan ukus – da, ali stihijsko ređanje na policu – nikako. (“What’s life without whimsy?” – upitao bi, retorički, naš TV znanac, Šeldon Kuper.) Nešto što, na prvi pogled, nekome sa strane može izgledati kao ”koliko para, toliko muzike” dilema, nama, koji smo duboko zagazili u stripske vode – nije, jer je najčešća situacija ona u kojoj ne možemo da priuštimo svaki strip koji bismo voleli da imamo, iako – svesno ili ne – previđamo kako ni ne moramo. Još, pored sve više novca, ovaj hobi neminovno kod većine vremenom počne da iziskuje i ogromno strpljenje, kao i da utiče na nedostatak prostora. (U vremenu u kome živimo, stripovi sve više predstavljaju luksuz, pa raste potreba da adekvatno vrednujemo ciljane “mete", a otuda i osvrt na ovu temu. Ako je za utehu, čovek uvek više uživa u onome oko čega se malo pomučio, koliko god bilo lepo i kad nešto “padne s neba”.)

Andrija Mihajlović


#19: Žanr kao okvir radnje – Lokot i ključ

Anketa

Što vam je najinteresantnije na stripovi.com?

Rezultati

Arhiva

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Nueces Valley
    Kod: TX MX 21
    Ocjena: 85%
    Vrijeme: 24.6.2019. 15:18:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 5
    Broj pogleda: 242
  • Yukonski kozaci
    Kod: ZG MX 34
    Ocjena: 59%
    Vrijeme: 24.6.2019. 15:00:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 154
  • The Wrong Earth
    Kod: TWE AHOY 1/6
    Ocjena: 76%
    Vrijeme: 22.6.2019. 18:41:00
    Autor: Paka01
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 258
  • Dadilja
    Kod: DD SD 38
    Ocjena: 42%
    Vrijeme: 19.6.2019. 0:56:00
    Autor: Sarghan
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 593
  • Obračun u Crnoj Dolini
    Kod: KT LMS 186/187
    Ocjena: 74%
    Vrijeme: 18.6.2019. 22:55:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 461

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Ledene zemlje
    Kod: ZG MX 33
    Ocjena: 73%
    Vrijeme: 3.5.2019. 1:04:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 1839
  • Prljava afera
    Kod: MN LIB 8
    Ocjena: 56%
    Vrijeme: 11.4.2019. 1:08:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 1591
  • Spirale multiverzuma
    Kod: NN LIB 64b
    Ocjena: 60%
    Vrijeme: 14.5.2019. 0:36:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 1515
  • Krvna zakletva
    Kod: MN LIB 63
    Ocjena: 83%
    Vrijeme: 23.4.2019. 0:39:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1409
  • Monstrum iz Philadelphie
    Kod: ZG VC 137/138
    Ocjena: 82%
    Vrijeme: 14.5.2019. 18:13:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1265

Aukcije

Forum