Probijanje okvira #0: Inicija(liza)cija

Alan Ford

Najava! Počevši od 1. septembra na stripovi.com, serija tekstova „Probijanje okvira“ će predstavljati relevantne ideje i saznanja koje formalno svrstavamo u domen nauke, a koje u raznim pojavnim oblicima žive u popularnom diskursu zahvaljujući i stripovima.

Gradovi od peska i beskrajna spoznaja. Polazna tačka: ramena džinova. [ref1]

Ako vas zanima samo najava nove kolumne – dovoljan vam je kratki pasus iznad, pa se vidimo za nedelju dana s prvim unosom! Ako ste radoznali i odvažni da kročite u beskrajna prostranstva između lične motivacije i širokog konteksta koji stoje iza serije tekstova koji slede, udobno se zavalite!


Najveći heroj je onaj koji ima snage da se uhvati u koštac sa radoznalošću! [fn1]

 

Umetnik je odsutan

Pre gotovo u dan ravno 15 godina sam krenuo u školu, školu za učenje norveškog jezika, društvenog uređenja, i pomalo koječega drugog što je moglo da se uklaviri u program za nas taze doseljene mlade početnike. Sa svojih 18 godina, s naglom promenom svega do juče poznatog i odavno internalizovanog - sredine, društvenih okolnosti, navika, svakodnevnice – nisam mnogo obraćao pažnju na tu školu, na okolinu, inatio sam se oko svega, sve mi je bilo glupo, projektovao sam superiornost na sve oko sebe, i tako dalje, znate već kako to ide kad se adolescenti zainate. Jedno utočište koje sam imao su bili, nećete se iznenaditi – stripovi. Nećemo gubiti vreme po ko zna koji put naklapajući o tome koliko nam stripovi svima znače od malena i kako smo Zagora ili Dilana čitali krišom pod klupom, krijući ih unutar knjiga, ili već; time naravno nimalo ne želim da umanjim značaj tog zrna stripske usmene tradicije za priču koja sledi. Radije, ponudio bih malo drugačiju perspektivu o stripu koji znači klincu koji odudara od okoline u kojoj se „niotkuda“ obreo.


Dobar odgoj nalaže čitanje štivâ iz strogo primenjenih disciplina, da se resursi ne bi rasipali na sanja(re)nje onda kad tome nije vreme. [ref2]

Scena je sledeća: školska biblioteka te mrske obrazovne ustanove u kojoj sam proveo prvu turbulentnu godinu u hladnoj tuđini iz domaćih urbanih legendi. Olako uzimam zdravo za gotovo činjenicu da ta školska biblioteka nije nikakav hram tišine, sterilnostog mrtvog slova na prašnjavom papiru, čak i zastrašivanja (da se razumemo, redovno sam pohodio školske biblioteke godinama unazad) već naprotiv – multimedijalni prostor za spontano otkrivanje sveta preko knjiga, kompjutera i, nećete se iznenaditi – stripova! Jedan od brojnih školskih časova koje bismo provodili baš u tim prostorijama, odnosno jedna od brojnih prilika kada bih uz sve dužno poštovanje nudio autoritetima ko zna više kakav cinizam u zamenu za šta god bi se u datom trenutku našlo na dnevnom redu, predstavlja svojevrsni prelomni trenutak u mom poimanju mesta koje strip (može da) ima u učionici, odnosno na bilo kom mestu gde je u bilo kom pojavnom obliku predmet radnje nauka.


U nekom drugom univerzumu, profesor Sagan se zapitao: „Ima li života na Zemlji?“ [ref3]

U odgovor na moja negodovanja oko toga što nam „po ko zna koji put više trpaju priče o Pakistancima i Somalijcima“ (citiram), nastavnica ubira sa police i pruža mi neki tamo „Persepolis“, grozno nacrtani strip, ružniji od Asteriksa, Zagora, Spajdija. Kaže „evo čitaj ovo“ (parafraziram). I tu je kraj cele priče. Umesto da me kljuka prežvakanim informacijama, „stečenim mudrostima“, ili mi daje knjige koje bi mi očigledno bile dosadne (i „Persepolis“ mi je tada bio dosadan, da se razumemo), ona mi daje strip. Na način za koji zna da je meni srcu drag, potpuno nenametljivo pruža ruku uspostavljanja dijaloga, podstičući me da sâm za sebe pogledam malo dalje, tojest šire, tojest dublje, da pogledam „sa strane“ na stvari o kojima sam očigledno imao mišljenje, ali o kojima sam poražavajuće malo, ako išta uopšte, znao. Naravno, time mi nije začepila usta; svest o gotovo svemu ovome o čemu iznad pišem s toplinom u srcu ali hladne glave je došla mnogo kasnije. Mnogo značajnije ostaje to da je nastavnica intuitivno, van konvencionalnih okvira datog konteksta, pronašla način da mi pomogne da dođem do znanja i nazora kojima sam sâm sebi uskraćivao pristup, kako to valjda dolikuje adolescentima.


Omamljujuće dejstvo tehnoloških čudesa. [ref4]

Nekoliko meseci kasnije, s istom školskom ekipom idem u norveški muzej nauke i tehnologije; obilazimo izložbu o klimatskim promenama. Kako često idu ti čudni putevi norveški – Al Goreu su 2007. godine dodelili Nobelovu nagradu za mir, za aktivizam oko rastuće opasnosti od globalnih klimatskih promena, dokumentarac koji je snimio na tu temu, štaveć. U to ime su stoga u pomenutom muzeju organizovali (fantastičnu, velim opet retroaktivno) interaktivnu izložbu na tu temu: "Klima X". [fn2] I sad, sigurno kapirate dalji razvoj – odvedu nas nastavnice tamo, vodaju nas kroz postavke, kroz poplavljene muzejske hale gde se emulira podizanje nivoa mora usled otapanja polarnog leda koje je tada delovalo izvesno a danas neizbežno, puštaju kratke dokumentarce o efektu staklene bašte...a nas nekoliko to ne zanima ama nikako. Nešto tamo što bi moglo da se desi ko zna kad u budućnosti (recimo 2040. ili 2050. godine iz te perspektive), o čemu „pričaju samo Norvežani zato što nemaju šta da rade od obesti bogataške, a lože se na sve što im Amerikanci serviraju...mani me se“. No kako to škola nalaže, a valjda i da bismo vežbali veštine iz tog jezika kom su nas podučavali, dobijemo domaći zadatak da napišemo sastav na temu „moja poseta muzeju“; grozno, ljuta so na živu ranu. Ali pitam ja, možda čak i u polu-šali: „Mogu li ja da uradim strip umesto pisanog sastava?“ I nastavnica, na moje evo još uvek zaprepašćenje momentalno kaže: „Možeš.“ I tako ja uzmem olovku i flomastere, dva obična A4 papira, i posle par dana posvećenog crtkanja u učionici i van učionice, ostala mi je (i svima ostalima naravno, koji su dobili fotokopije) predivna uspomena, i sećanje na sav nauk koji nam je na toj izložbi ponuđen, koji bi u suprotnom bio pušten niz slivnik, prateći obilje prethodno izgubljena saznanja uokvirena u arhaične didaktičke forme.


Umetnik je odsutan! Prva tabla, dole levo. (table iz autorove lične kolekcije)

Moram naravno da naglasim da to ni slučajno ne znači da u vascelom prethodnom školovanju nisam iskusio ništa slično, kao ni to da su (svi) nastavnici koji su perpetuirali paradigmu pedagoške uokvirenosti to radili iz neke zle namere. Neizbrisiv utisak su ostavili ljudi poput starog nastavnika biologije iz osnovne škole čiji ključ kabineta je otvarao vrata ka praktično beskonačnosti čudesa iz prirodnog sveta: preparirane insekte, fosilizovane ostatke koječega, najrazličitije postere, dijagrame i knjige, od kojih čak i nekoliko zbirki svojih pesama koje mi je jednom prilikom poklonio. Bio je do te mere posvećen i osvešćen o disciplini kojoj nas je podučavao (biologija = nauka o životu, kako veli prva lekcija) da nas je redovno vodio u prirodu da iste biljke, životinje i ekosisteme posmatramo jedino tamo gde im je mesto, gde se istinski odvija taj život koji želimo da izučavamo. Subotom rano ujutru smo svojevoljno trčali u školu, i skupa s njim na čelo kretali u pohod ka novim saznanjima, takvu glad je taj veliki čovek budio u nama. Nešto kasnije, jednonedeljni susert s ekipom iz istraživačke stanice Petnica, je zadao još jedan ozbiljan udarac mojoj predstavi o tome šta nauka i obrazovanje predstavljaju, te kako (ako uopšte) intereaguju s drugim naučnim disciplinama i posebno s umetnošću.


Kabinet kurioziteta, hram radoznalosti. [ref5; ref6]

No poenta je upravo u tome - da su pomenuti izdvojeni primeri bili među retkim izuzecima „koji potvrđuju pravilo“ o strogo definisanim (pogodićete) okvirima. No u novoj, stranoj sredini koju sam odbijao, iz godine u godinu je učestanost takvih izuzetaka postojano rasla. U srednjoj školi, godinu dana nakon događaja iz biblioteke i tehničkog muzeja - nastavnik matematike (još jedan pedagog tada decenijama ispred mog vremena) me je razmatrao za neki oblik saradnje na knjizi za mlade koju je tada sastavljao. Predlagao je da ilustrujem to delo, u nekoj netipičnoj formi između ilustrovane knjige i stripa; no ne beše ništa od toga na kraju s moje strane. Isti nastavnik mi je npr. nedugo potom poklonio svoj primerak multi-disciplinarne istorijske studije "Guns, Germs and Steel" Jareda Diamonda, na čemu sam mu doveka zahvalan. Nešto kasnije na osnovnim studijama iz avio-mašinstva nam je profesor filozofije, na opšte nezadovoljstvo kolega koji su se na njegovim predavanjima zatekli pod obavezom (bodovi, kvote, birokratija), nudio nove poglede na poslovičnu „široku sliku“, učeći buduće inženjere delu Jean-Paula Sartrea i Marshalla McLuhana s ciljem da zapamte da delo naučnika i inženjera ne postoji u vakuumu, već da ima svoj život i uticaj na društvo i ceo svet. Nešto još kasnije na master studijama sam (sada već u Francuskoj) s profesorom iz struktura letelica i jednim konceptualnim umetnikom na fakultetu organizovao predavanje/panel diskusiju o sprezi umetnosti i nauke/tehnologije, kroz prizmu legendarne filmske fuzije ove dve navodno suprotstavljene ljudske delatnosti: „Odiseje u svemiru 2001.“ Tako je vremenom postajalo sve jednostavnije suprotstaviti se staroj strepnji od izvlačenja stripa na videlo u kontekstima u kojima mu nije mesto (što često znači bilo gde van sopstvena četiri zida). Delovalo je da je praksa preispitivanja konvencionalnih okvira, odnosno potraga za nekim novim, aktuelnijim konvencijama postajala opšte mesto. Nisam odrastao samo ja, odrastao je i svet oko mene.


Smena generacija. [fn3]

 

Univerzum stripa i (malo više) univerzum nauke

Svima nam je makar iz legendi poznata pozicija koju u frankofonoj kulturi ima strip. Pored opštih statističko-demografskih mesta poput veličine tržišta, širine ponude odnosno spektra umetničkih pristupa, festivalskih tradicija, ili zagarantovanog mesta za strip po muzejima i galerijama – deluje kao da strip sve više privlači pažnju i svojim potencijalom za masovno širenje znanja. Jedan od bitnih mislilaca i javnih govornika današnjice Yuval Noah Harari je nedavno baš u Francuskoj krenuo sa strip-adaptacijom diskursa koji je predstvio u knjizi „Sapiens“, s jednim albumom godišnje. [ref7] S ciljem da širokoj publici predstavi prošlo, aktuelno i izvesno buduće stanje sveta i Francuske u sprezi s (pogubnim) uticajem pojedinaca i (mnogo bitnije) kolektiva na planetarne cikluse materije i energije, odnosno rizik od kolapsa globalnog ekosistema od kog svi zavisimo, aktivista Jean-Marc Jancovici sarađuje sa modernom strip-legendom Christopheom Blaineom da stvore dokumentarni strip-album na tu temu. [ref8] Grad Avr na jesen 2022. organizuje veliku javnu manifestaciju posvećenu nauci i naučnom metodu [ref1] - crtanje naslovne ilustracije manifestacije je povereno legendarnom belgijskom autoru François Schuitenu, ko-autoru meditativnog stripskog remek-dela „Opskurni gradovi“ ("Les cités obscures") koje u borhesovskom maniru odbacuje bilo kakve imaginarne granice između realnog i fiktivnog, opipljivog i apstraktnog. [ref9] Na kraju krajeva, i moderna inkarnacija legendarne francuske strip-revije "Métal hurlant" u svakom broju sadrži obimne eseje i komentare o aktuelnostima iz sveta nauke i tehnologije i njihovoj interakciji s ljudima. Deluje kao da se strip u francuskoj javnoj sferi polako ali sigurno profiliše i kao „oružje za masovno širenje znanja“. [ref10]


Živeo (pećinski) crtež! (fotografija autorova, uslikana na kiosku pariskog aerodroma Orly juna 2022. godine)

Smatram da ne morate biti vizuelni tip osobe poput mene (ne da mora (uvek) „sve da mi se crta, već da prevashodno vizuelno-slikovitim putem konceptualizujem sve oko sebe) da biste videli da opisana težnja stripa i sveta nauke da se približe jedno drugom u javnom diskurzivnom prostoru potpuno ima smisla. Ko se iole bavi naukom ili bilo kojom srodnom disciplinom [fn4], na nekom nivou bi morao da bude svestan neophodnosti vizuelne pismenosti zarad komunikacije iole kompleksnijih podataka, informacija, znanja ili meta-znanja koji se po prirodi stvari stalno menjaju. Pomenuta komunikacija se odvija na više paralelnih ravni, od kojih je svaka na svoj način ima direktan uticaj na moderno društvo: komunikacija unutar naučne zajednice (jer šta god mnogi mislili nauka je kolektivna aktivnost); direktno obraćanje naučne zajednice javnosti; komunikacija posredstvom medija; sublimacija sve pomenute materije u opštu kulturu putem opšteg obrazovanja, odnosno obrazovanje novih naraštaja kroz visoko školovanje. Dovođenje ovoga u vezu sa stripom se ne svodi na puku asocijaciju potrebe za vizuelnim trikovima i poznate ekvivalencije između jedne slike i hiljade reči. Kada sa studentima u učionici pričam na ovu temu, volim da upotrebim primer legendarnih Feynmanovih dijagrama, savršeno rigoroznog vizuelnog pomagala koje na jezgrovit i intuitivan (nakon što se u dve-tri reči objasni o čemu se radi) način prenosi poruku (beskonačnost mogućih interakcija između različitih kvantnih polja u prostor-vremenu) koja se formalno smešta u nezamislivo kompleksnom sistemu jednačina pristupačnom samo profesionalcima.


Vizuelna naracija odmenjuje višu matematiku: jedna od mnoštva mogućih interakcija elektrona (levo) s drugim elektronom (desno) duž vremenske ose, posredstvom razmenjenog fotona (talasasta linija). [fn5]

Na stranu njihova primena kao kondenzovanog sredstva komunikacije kompleksnih fizičkih modela ljudima koji nisu upućeni u matematičku podlogu teorije kvantnih polja - prema rečima Nobelovca Franka Wilczeka, bez ovog pristupa bi bilo nezamislivo doći do računica koje su utabale put do otkrića Higgsovog bozona na primer. [fn6] Neizostavno je podsetiti na to da su geniji poput Feynmana, Einsteina i mnogih drugih, funkcionisali prevashodno vođeni intuicijom koju su slikovito kanalisali preko misaonih eksperimenata, slikovitih prikaza, priča koje bi tek potom rigoroznim formalnim metodama razvijali u teorije koje su okretale svet naglavačke. Narator pričâ čiji su junaci blizanci koji putuju svemirom ili osobame koje padaju u liftovima stoga kaže da „je mašta mnogo bitnija od znanja.“ I upravo me zanima taj potencijal razvijanja slikovito-narativne intuicije i sažimanja kompleksnih višeslojnih ideja u mali prostor bez gubitka suštine. Zanima me simultano razvijanje Nabokovljeve preciznosti pesnika i mašte naučnika [fn7], te stavljanja toga u službu davanja života naučnim idejama i saznanjima unutar modernog društva. Nedavno sam nabasao na fantastičan primer vizuelne komunikacije iz savremene razvojne ekonomije [fn8], koji gotovo pa može da se posmatra van konteksta, očima estete a ne ekonomiste.


[Ricardo] Hausmann, ne [Jonathan] Hickman! [fn8]

Ilustracija iznad je sažet prikaz stanja čitave industrije i ekonomije Argentine (potpuno proizvoljan primer; zainteresovani koji bi potražili svoju ili bilo koju drugu državu mogu da konsultuju navedene reference), koji na prvu loptu deluje umobolno. No, iznenađujuće kratak verbalni diskurs integrisan s ovim vizuelnim materijalm bi iole zainteresovanu i pažljivu publiku opremilo ne samo ogromnim brojem informacija, već mnogo bitnije – mogućnošću da efikasno sagledava široku sliku, dovodi u vezu fenomene koji su komforno ali beskorisno ukalupljeni u zasebnim disciplinama („jer tako je oduvek bilo“, rekli bi autoriteti), te ih lakše koristi za razumevanje sve kompleksnije globalne društvene stvarnosti...

Zadnjih desetak godina se bavim naučnim istraživanjem, a pišem i doktorski rad iz kompleksnih sistema s konkretnom primenom na avio-pogon (tako makar govorim mentorima!). Iznenadili biste se koliko je (samo još) jedan (u beskonačnom nizu) pojam koji uzimamo zdravo za gotovo: avio-motor, zapravo kompleksna pojava, čiji pun dijapazon sprege s ostatkom aviona i uopšte tehnološtko-društveno-ekonomsko-prirodnog sistema s kojim je (kao i sve ostalo u ljudskom društvu) neraskidivo povezan - zapravo i dalje ne razumemo kako treba. Razumemo ono operativno, poput neke veštačke inteligencije istrenirane na gigantskoj količini podataka tokom decenija i decenija, kako to sve radi, kako da isprojektujemo da to sve bude koliko-toliko energetski efikasno i izuzetno bezbedno, zašrafimo ga na avion i polećemo. Ali sada u doba kada ta tehnologija mora da se iz korena menja da bi opstala unutar sveta u kom se zahvaljujući i njenom uticaju splet prirodnih ciklusa prebzo menja, shvatamo koliko istinski ne poznajemo taj sistem, i koliko smo (kao čovečanstvo, imaginarni ali koristan zbirni pojam) ukopani u mestu usled nesposobnosti da promenimo način na koji koncipiramo i tu spravu i njeno mesto u svetu.


Ništa ne razumemo, ali ukratko - radi se o pauku koji sprečava avione da padnu s neba. [ref11]

Sve to ne bi bio problem, ili bi makar bio problem za zaludno filozofiranje u hladovini, da dugoročne posledice nerazumevanja pojmova koje gotovo po definiciji uzimamo zdravo za gotovo nisu globalno pogubne u sve većoj i opasnijoj meri. Tokom prethodnih par godina smo proživljavali jedan takav primer. Dosadio bih vam ako bih ponovo pomenuo rizik od ekološkog kolapsa za koji je pre 15ak godina jedan mali Perica u muzeju stručno procenio da predstavlja zaludni narativ da bi bogatuni imaju šta da rade sa svojim životima lišenih neke konkretnije svrhe. Jedan od uzroka tome, sklon sam da pretpostavim gledajući iz prve ruke samo ovu moju malu ali rasprostranjenu granu globalne akademsko-industrijske delatnosti, je eksponencijalno rastući ponor koji zjapi između kompleksnosti sveta, brzine kojom se ta kompleksnost generiše, fronta saznanja kojima zaista raspolažemo, i konačno - znanja kojim raspolaže široka populacija. Brzopleti bi momentalno postavili pitanja „zašto svi moraju da budu eksperti u nauci?“, i brzoplet odgovor na to pitanje bi bio da ne moraju. Godine rada u akademiji, tačnije u naučno-tehničkom istraživanju i komunikaciji te pedagogiji, su u meni podosta razvile osetljivost ka naizgled rastućoj stigmi (hajde da ne kažem „regresiji“) prema svemu što bi nauka trebalo da predstavlja, tj. čak i prema onom minimumu kojim bi prema nekom zdravom razumu svaki pripadnik društva, bio laik ili naučnik, trebalo da barata – racionalnošću.


Racionalnost? Izvol’te ovuda. [fn9]

U doba verovatno nikada ranije viđene individualizacije, potreba za kolektivnom („objektivnom“) istinom (npr. ne samo da Zemlja nije ravna, već i to da gravitacija predstavlja deformaciju sâmog prostor-vremena) je veća nego ikad, a kad pogledamo kroz prozor - kao da je ima sve manje i manje. Ta neka istina koja bi u teoriji trebalo da proističe iz kolektivne racionalne analize kao da posrće pred cunamijem individualnih istina kojima gospodare emocije, egocentričnost tj. potreba za samo-validacijom, i slične (nus-)pojave ljudi kojima je, rečima hemičara Leeja Cronina „ego jači od radoznalosti“. [fn10] Deluje da je intuicija za mnoge esencijalne stvari odavno otišla u raskorak s kompleksnošću sveta u kakvom živimo, svakodnevno iznova preoblikovanim zapetljanom uzročno-posledičnom mrežom u kojoj nauka i tehnologija decenijama i vekovima igraju ključnu ulogu. Pitam se da li u takvom svetu kolektivno donošenje odluka (demokratija) može da opstane na bilo koji drugi način osim kroz preispitivanje s jedne načina na koji se naučna znanja komuniciraju u društvu, ali i s druge strane preispitivanje tzv. „funkcionalne pismenosti“, ako ne čak i ljudske „intuicije“ uopšte. Mnogi od nas su dugogodišnji posetioci ovog sajta i foruma, mnogi od nas i doprinosioci. U rukama imamo banalan ali sadržajan primer tj. misaoni eksperiment na datu temu: zapitajmo se u kojoj meri nam je ovaj sajt promenio (koji god aspekt) život(a ili svakodnevnice)? Koliko ljudi (ne) bismo poznavali, na koliko mesta (ne) bismo otišli, razmenili ideje, delili lepe i ružne momente, učili, i tako dalje? Sajta i foruma (kao i bezmalo bilo čega u obliku kakvom ga znamo danas, ekonomije, industrije, masovne kulture) nema bez interneta i kompjutera. Interneta i kompjutera nema bez mikrotranzistora, kojih nema bez kvantne mehanike. A ljudska intuicija nije baždarena na fundamentalno neodređenu kvantnu mehaniku, nego na lepo ljudski brate konkretnu bez filozofiranja klasičnu mehaniku gde je mačka živa ili mrtva, a ne tamo nešto da se meškolji istovremeno mrtva-živa.


Nepodnošljiva kompleksnost jednog atoma. [ref11]

Suštinski je nebitna kvantna mehanika kao takva, isti misaoni eksperiment se vrlo lako može primeniti na bilo šta drugo iz svakodnevnog životam što bez po muke uzimamo zdravo za gotovo – transport, ishranu, mobilne telefone, gradski prevoz, vremenske prilike, šta god. Dok s jedne strane samouvereno perpetuiramo školski model da je ovde mesto prirodnoj nauci, a ovde mesto istoriji, ovde stripovima, a ovde fizičkoj aktivnosti, s druge strane živi svet podleže sve većim pritiscima kompleksnosti koja niče u ogromnim pukotinama tog fragmentiranog, tvrdoglavo nepromenljivog uokvirenog shvatanja sveta koje nam je srcu draže, koliko god bilo dugoročno neodrživo. Stoga je relevantan sledeći odlomak iz razgovora Josepha Campbella i Billa Moyersa [ref12]:

B.Moyers: „Dakle, te mitološke priče jednsotavno pokušavaju da izraze istinu koja se ne može preneti ni na jedan drugi način?“

J.Campbell: „To je ivica, ravan susreta između onoga što se može spoznati...i onoga što nikad ne može biti otkriveno, misterije koje nadilaze sve ljudske metode potrage - izvor života, šta je to uopšte? Niko ne zna.“

uz koji vredi navesti misao legendarnog fizičara Freemana Dysona, koji kaže da:

javnost ima izvitoperen pogled na nauku zato što se deca pogrešno uče u školi da nauka predstavlja skup čvrsto ustanovljenih istina, dok u zbilji nauka uopšte nije skup istina. Nauka je neprestano istraživanje misterija. [ref13]


Pitanje s kojim se stručnjaci iz kosmonautike često susreću: ako ne možemo shvatiti ovaj jedan svet, zašto jurcamo za drugim svetovima? [ref14]

podatke prestanemo da vrednujemo kao esenciju znanja - na nama je da i dalje guramo napred, težimo ka promeni i poboljšanju. Stoga, dok ostali tapkaju u istom mestu odakle im problemi i potiču – zašto mi ne bismo probali da vidimo šta sve strip ima da ponudi za dati cilj? Da zaista uzmemo malo da mislimo - kako bi rekli stari Grci - out of the box? Doživljaj sprege nauke i stripa koji sam prethodno opisao je prilično jednostran. Reč je o nauci koja parazitira strip zarad sopstvenih ciljeva (efikasnog i neambivalentnog širenja, i sl.). No ima li i obrnutog odnosa – šta strip ima od nauke? (osim tehnoloških uticaja koji me u ovom kontekstu ne zanimaju u naročitoj meri) Ima li simbioze između ova dva manira ispoljavanja ljudske znatiželje? U haosu mozganja o ovim i raznim drugim povezanim pojavama (a ima li ičega da nije povezano sa svim ovim?), pre nekoliko meseci mi je kliknulo da bi se jedan izlaz zapravo legitimno mogao potražiti hodajući stazom popločanom stranicama stripova, te da možda ima odvažnih duša koje bi mi se pridružile u lutanju.


Ludwig Wittgenstein i Bertrand Russell lutaju hladnim svetom u potrazi za smislom. [ref13]

 

Istraživanje „Ničije zemlje“

Pre svega, beskrajno hvala Markosu na podršci, tojest na poverenju i ustupanju prostora na sajtu za seriju tekstova objedinjenih pod naslovom „Probijanje okvira“ (i hvala Gil-Galadu na ideju za naslov!). Zahalnost je tim pre veća zato što će na prvu loptu sigurno delovati (ako već ne deluje) kao da švercujem priču o nekoj temi (konkretno o nauci) u prostor u kom joj nije mesto. Ovaj uvodnik svakako objavljujem na veresiju, da bih pored najave samog koncepta predstavio makar delić lične motivacije, te šireg konteksta koji daju podlogu za celu priču; već posle prvog ili najviše drugog teksta bi svrha svega trebala da bude jasna, ako već nije. Tekstovi će se baviti „naučnim temama“ (PS: prošvercovaću i moje avione!), ali im svrha nije da budu pamflet o bilo kojoj takvoj temi jer kao što je već nagovešteno - predmet nauke nije banalno gomilanje informacija, već istrajno rušenje i iznova građenje umeća (umetnosti?) postavljanja dobrih pitanja. U to ime, pitanje koje bih želeo da iznesem na površinu u „Probijanju okvira“ je upravo šta uopšte znači pojam „tema iz nauke“, te zašto imam utisak da se sve više s podozrevanjem gleda na bilo šta „što je nauka uzela pod svoje“? Ili zašto se neke teme smatraju nedodirljivim za nauku, ne samo od strane laika, već i nezanemarljive populacije profesionalaca? Ako oštrim komadom metala razdvajamo mišićna vlakna u kabinetu iz biologije, to je nauka; u restoranu, to je gastronomija. Ako pričamo o multiverzumima u CERN-u, to je nauka; ako pričamo u bioskopu, to je pop-kultura ili umetnost. U zbilji, koja kao da nam svima promiče, to su samo žablji bataci, to je samo multiverzum. Cilj ovih tekstova je traganje za jednim moguće ne novim, ali svakako drugačijim kontekstom unutar kog možda možemo sagledavati sve ono što a priori grupišemo u akademski (ergo za široku sliku irelevantni) diskurs, te možda čak i naći još jedan način za vrednovanje stripova.


„Kad bi jedan [John] Keats i jedan [Isaac] Newton slušali jedan drugog, možda bi čuli galaksije kako pevaju.“ [ref16] (stranica iz stripa: [ref17])

Ono što ne treba da očekujete od „Probijanja okvira“ su recenzije pojedinačnih stripova. Neće se ni banalno nabrajati stripovi koji se naizgled bave nekom (da izvinete) „naučnom temom“, ali tako nečega naravno neće izostati. Svaki tekst će imati osnovu u preseku jedne centralne teme iz sveta stripa (neki naslov, neki junak, neki autor, neki motiv, svačega će da bude) i pažljivo odabrane teme iz sveta nauke. Naravno, ta podloga će u datom tekstu biti prošarana mnogo čime, jer ako bi ostalo samo na dekartovski zadatim osnovama, kakvo bi to onda bilo probijanje okvira? Na taj način će biti ponuđeni kudikamo novi pogledi na prežvakane stripove i strip-junake poput „Incala“, Supermana ili „Watchmena“. Već u ovom tekstu možete da vidite obilje referenci, koje sam (videćemo kako će da funkcioniše to) podelio u dve grupe: fusnote, koje sadrže kratke komentare ili smernice za dalje istraživanje koje nisu od nužnog značaja za učestvovanje u udruženoj akciji probijanja okvira; stripske ili naučne reference koje preporučujem zarad produbljivanja predstavljenih ideja i uvida. Ne zamerite što će prevashodno (ali ne isključivo) biti reč o američkom stripu. Bezbroj stripova će nužno biti izostavljeno, neki sasvim nenamerno a neki sasvim namerno, verujem da za sve ima razlog, odnosno bolje rečeno – da će odabir koji budem predstavio biti dovoljan da ilustruje ono o čemu je reč. Na kraju krajeva, neka tekstovi govore sami za sebe.

 

Mali-veliki primer

Ranije u tekstu sam pomenuo izvesno vrlo problematičnu pojavu rastućeg ponora između itekako ustanovljenih naučnih saznanja (iz koje god oblasti) i neke opšte kulture odnosno intuicije kojom raspolaže bilo ko nestručan u datoj oblasti. Jednoj od njih bezmalo svako od nas može svakodnevno da spazi kod sebe, u sopstvenoj okolini, bilo gde – brkanje redova veličina fenomena u svetu, bili oni prirodni ili društveni. Evolucija nam je naštelovala osetljivost na dužine koje se mere u metrima, na vremenske periode koji se mere u satima ili eventualno danima, na mogućnost bliskog kontakt s ne više od desetak ili par desetina ljudi, i tome slično. Ista ta evolucija nam je u amanet ostavila i mač sa dve oštrice - intuiciju koja nam kaže da ako je nešto ovakvo ili onakvo u stvarnosti koju dodirujemo svojim neposrednim iskustvom, da sve isto tako funkcioniše i na drugim redovima veličina! Pa sad, bila to ekonomija, vremenska prognoza, mehanika fluida, psihologija - prvi refleks je da ono što mi je dostupno u mom uskom iskustvenom polju iznosim pred forum kao validno saznanje o istim fenomenima mnogo većih (ili manjih!) razmera.


Mali i veliki heroji. [ref15]

Ima već jedan vek otkad su prvi naučnici, uz pomoć ogromnog broja podataka, došli do uvida da iako svim pojavama u prirodi (i društvu) vladaju isti prirodni zakoni – ispoljavanje tih pojava nije isto kako se menjaju redovi veličina istih, te da se jasno mogu videti obrasci promene manifestnih pojava s promenom razmere. Primer savremenog naučnika je Geoffrey West, koji u knjizi „Scale“ [ref18] vešto meandrira kroz najrazličitije konvencionalne discipline (fizika, hemija, biologija, ekonomija, urbanizam, itd.) u pokušaju da probije okvire opisane prirodne ljudske intuicije o linearnosti prirodnih pojava različitih razmera. Primera radi, u knjizi se uz obilje podataka iznose na videlo obrasci u prirodi čije proučavanje nam daje uvid npr. u to zašto ovolicki mravi imaju ovoliki karakteristični životni vek i ovakav tipični metabolizam, a onoliki slonovi onoliki životni vek i onakav metabolizam. Prosto sastavljanje činjenice da površina tela raste s kvadratom linearne veličine tela, a zapremina (tj. masa) tela raste kao kub dužine kaže da za telo koje raste masa raste mnogo brže nego površina tela. Stoga organizmi poput ptica ili šišmiša mogu da lete mašući krilima (jer površina krila može da im ponese masu), dok bića poput ljudi (a kamoli slonova) nikada ne bi mogla da ostvare tako nešto (u hipotetičkom slučaju kalemljenja krila na ramena ljudskih bića, kao što volimo da maštamo).

Da bi ilustrovao na šta misli, autor pozajmljuje primer iz ni manje ni više nego iz sveta stripa, i kaže (citat blago redigovan zarad konciznosti):


Silogizam baziran na pogrešnim premisama: mali mrav ima ogromnu snagu za svoju veličinu & Supermen ima snagu poput mrava => snaga velikog Supermena je neuporedivo veća od snage bilo kog ljudskog bića. [ref19] (napomena: isti princip su Marvelovi autori kasnije koristili da objasne nadljusku snagu Spajdermena ili promenljive dimenzije Čoveka-mrava/Džinovskog čoveka)

„(Opis Supermenovih osobina navedenih iznad) bi mogao biti tačan. No, u poslednjem kvadratu te stranice stripa daje se još jedan odvažan iskaz, koji je toliko bitan da iziskuje štampu velikim slovima:

U korist te izjave, data su dva primera: (primer levo) najobičniji mrav može da izdrži težinu više stotina puta veću od sopstvene i (primer desno) skakavac može da skoči u dalj onoliko koliko bi za ljudsko biće bila dužina od nekoliko gradskih blokova.

Koliko god dati primeri delovalo ubedljivo, ovo predstavlja školski primer nepromišljenih i varljivih zaključaka izvedenih iz tačnih činjenica. Kako smo naučili još od Galileja, relativna snaga sistematski raste obrnuto proporcionalno veličini tela. (itd.)“ [ref18]

Naravno, gre'ota je da G.West izgleda nije čitao "All-Star Supermana" [ref20], nego se bavi antikvitetima. Pogledajte šta kaže Supermenov prijatelj naučnik da bi modernom čitaocu racionalizovao uverljivost predtavljenog Titana: „Normalna ograničenja ljudske veličine i anatomije [o kojima piše npr. West] ne predstavljaju problem u odustvu sile teže.“

Ali cenim da je mnogo veća greota od toga što prosečni laik (a često i sami profesionalci unutar naučne zajednice) shvata navedene pojave manje-više istovetno kao što je objašnjeno u stripu objavljenom pre maltene 90 godnia. Predstava o tiče naučnim znanjima je češće zasnovana na odavno zastarelim postulatima i znanjima, na zabludama - nego na aktuelnom znanju. A aktuelno znanje je očigledno dostupno, jer pomenuti Grant Morrison kolki god da je „ludak“ (= „kreativni genije“), svoju bezbroj puta demonstriranu erudiciju nije sanjao, nego ju je naučio negde. Hoću reći - manje je zabrinjavajuće intrinzičko odsustvo (u ovom konkretnom slučaju) intuiticije o nelinearnosti fenomena različitih koji fundamentalno funkcionišu po istom šablonu. Više je zabrinjavajuće to što G.West navodi u citatu iznad - da nam je nauk o tome dostupan još od doba Galileja – ili makar od početka XX veka kada je D'Arcy Wentworth Thompson objavio kapitalno delo „On Growth and Form“ [fn11], gde su prvi put rigoroznije matematički opisani navedeni obrasci u prirodnom svetu.


Dok plavi džin zagreva ramena u pripremi za putovanje ka dubinama svemira, ni Supermen ni naučnici koje je inspirisao neće sedeti skrštenih ruku. [ref20]

Poenta ove male ilustracije (te svega što date slike predstavljaju) nije u tome da se, nevešto se igrajući Karla Poppera [ref21] i Thomasa Kuhna [ref22] popiškim po pesku u kome ljudi grade kule i gradove, uživajući u imaginarnim Supermenovim avanturama. Naprotiv, želim da istaknem da uprkos povremenih ispoljavanja naivnosti na koju niko nije imun, strip kipi od količine relevantnih uvida (bili oni svesno ili nesvesno tu, potpuno je nebitno) koje vredi istaći, izvući na površinu, i tako bliže osmotriti šta (nam) znači strip, ali i nauka. U uvodniku za četvrto Darkwoodovo „Stvorenje iz močvare“, u kontekstu priče o multiverzumima i prvoj „Krizi“ DC-jevih brojnih univerzuma, Djole šaljivo(?) kaže da „(...) [su stripovi] bili nekoliko decenija ispred zvanične nauke (pa, bar ponegde, očigledno je da udar munje još nikome nije podario superbrzinu)“. [ref23] I tako zahvaljujući stripovima (iako na duge staze, koja je morala da prođe preko filmske hiper-industrije, ali da li je bitno?) pojam multiverzuma, kojim se fizika decenijama izuzetno ozbiljno bavi iz različitih uglova, je bez sumnje postao deo opšte svesti i kulture. S druge strane, i npr. veštačka inteligencija je na isti način ušla u opštu svest ali, prema rečima Yuvala Hararija - posredstvom [često apokaliptičnih i dehumanizujućih predstava] popularne kulture, a ne posredstvom znanja koje proizilazi iz naučno-tehnološkog rada. [ref24]


James Webb Space Telescope nedvosmisleno najavljuje da će nam nebo pasti na glavu. [fn12]

Siguran sam da će onima koji nisu razmišljali o promenljivosti fundamentalno istih prirodnih pojava s razmerom navedeni primer (a još pritom ako odu i konsultuju navedene reference..!) ostati urezan mnogo živopisnije, te trajnije, te možda doprineti građenju bolje intuicije. Pritom, možda vredi stati na momenat i setiti se da (uz pregršt drugih faktora, bez sumnje) osoba koja makar intuitivno ne kapira zakonitosti koje stoje iza manifestacija pojava različitih veličina možda ne može da pojmi da sfera relativno ogromnog radijusa s površine deluje kao da je ravna ploča? Što me, možda potpuno nepovezano, podseti na anegdotu o Ludwigu Wittgensteinu koji pita prijatelja zašto svi intuitivno pretpostavljaju da se Sunce okreće oko Zemlje, na šta mu prijatelj odgovara „da prosto kad pogledaš, izgleda kao da se Sunce okreće oko zemlje“, na šta je Wittgenstein uzvratio „a kako bi izgledalo kada bi sa Zemlje delovalo da se Zemlja okreće oko Sunca?“


Bizarno, ali kompromisno rešenje dileme o loptastom i pločastom modelu Zemlje. [fn13]

 

Povratak u (galski) Wunderkammer


Dodatna nastava. [fn3]

Konačno – kako dolikuje ovakvom materijalu, tekst kojim zvanično otvaramo sezonu probijanja okvira će biti objavljen na dan kome smo odavnaka prestali da dajemo značaj kakav je držao tokom decenije i kusur ranog školovanja, nedelju dana od danas – prvog septembra! Svaki sledeći će ići nadam se ćešće nego jednom po tromesečju, ali bez nekog fiksiranog ritma. (neće biti kontrolnih!) To bi trebalo da zainteresovanim čitaocima dâ prostor-vremena da sve pročitaju natenane, jer kako već možete da naslutite iz ovog upisa - velikodušnosti u deljenju materijala ne manjka. To makar mogu da garantujem za premijerni tekst za prvi septembar, jer je već gotov. Ali sudeći po količini (i to vrlo odabranog) materijala koju sam pripremio za isplaniranih petnaestak unosa - i ostalim tekstovima se smeši sudbina probijanja okvira konvencionalne dužine teksta. Uprkos dužini i širini istih, nadam se da će se naći pre svega zanimljivog, a onda nadam se i poučnog materijala za sve zainteresovane. S idejom o celini kojoj tekstovi teže, dajem si slobodu da kažem da će, iako je svaki tekst koncipiran tako da funkcioniše gotovo potpuno samostalno, strpljivi čitaoci biti višestruko nagrađivani što više budemo odmicali. Nadam se da ćete uživati makar delimično onoliko koliko ja uživam dok pišem sve ovo. Jer kakav god da je iz dana u dan, svet je fundamentalno fascinantan, poput ranije pomenutog kabineta kurioziteta (orig. "Wunderkammer"), ispunjen najrazličitijim čudesima što iz sveta prirodnih, što ljudski stvorenih čudesa. Radost je tražiti nove načine za kanalisanje radoznalosti koju kabineti kurioziteta podstiče, za kreativnost. Pa sad, bilo to, rečima biologa Stuarta Firesteina: „sintezom novih ideja ili još moćnije - rastavljanjem ideja koje su dugo unazad bile stopljene“ [fn14], kroz okvire nauke, umetnosti, ili ne daj bože nekih naopakih novih, nikada ranije viđenih - ili samo nikada primećenih - disciplina.


Obrtaj ključa vrata wunderkammera, i otiskivanje s ramena džinova ka gradovima od peska, ka svetu bez kraja. [ref25]

Aleksandar Joksimović

 

- TEASER: Probijanje okvira#1 - Čovečanstvo s gvozdenom maskom -

U prvom unosu ćemo pričati o neočekivanoj upotrebi Iron Mana kao gotovo savršene metafore o (savremenim?) ljudskim bićima i uticaju koje imamo na svet koji nas okružuje. Faktor neočekivanog pre svega proističe iz popularnog (iako i dalje van glavnog toka) naučno-tehničkog diskursa u Francuskoj koji se nedavno materijalizovao i u formi stripa...


Može li se zbilja tako lako predvideti ko je Iron Man? [fn15]

 

 

FUSNOTE:

(fusnote sadrže usputne reference ili komentare/zanimljivosti koji nisu od esencijalne važnosti niti za dati tekst, niti za „Probijanje okvira“ uopšte.)

[fn1] Dan Slott, Humberto Ramos et al., Amazing Spider-Man vol.1 #648: "Big Time", Marvel Comics , novembar 2010.

[fn2] Naravno, ako se uzme u obzir potencijal klimatskih promena da remećenjem ciklusâ kruženja resursa, te dostupnosti hrane i pijaće vode dovede do nikada viđenih globalnih migracija i haosa - Nobel za mir za širenje svesti o antropogenom globalnom zagrevanju u principu nije za bacanje; svakako dosta zanimljivije glavolomke inspiriše Nobel za mir dodeljen iduće godine. S tim u sprezi, odnosno u sprezi sa širom slikom kojom se "Probijanje okvira" bavi (npr. šizofrenija postojanih kategorija ili odsustvo svesti o neophodnosti kontekstualizacije pri sagledavanju sveta), interesantno je samo baciti pogled na reportažu s otvaranja pomenute izložbe "Klima X" kojoj je uz Rajendru K. Pachaurija (nekadašnjeg predsedavajućeg IPCC koji je podelio svog Nobela s Al Goreom) prisustvovao Jens Stoltenberg - tadašnji premijer Norveške, član radničke partije, a danas dugogodišnji generalni sekretar NATO alijanse: https://www.nrk.no/kultur/norsk-teknisk-museum-best-i-verden-1.6845187

[fn3] René Goscinny & Albert Uderzo, "Astérix et la rentrée gauloise", Editions Albert René, 16. oktobar 2003.

[fn4] Verovatno na sopstveni rizik - zarad jednostavnosti ću razne tehnološke delatnosti svrstavati pod već preopretećen zbirni pojam „nauka“, a ljude koji praktikuju ove discipline kolektivno oslovljavati s „naučna zajednica“.

[fn5] Ilustracija preuzeta sa: https://www.vivaxsolutions.com/physics/feynman-diagrams.aspx ; nešto detaljniju vizuelnu elaboraciju istog dijagrama, i značaja Feynmanovih dijagrama uopšte, možete videti i u [fn6] ispod.

[fn6] Frank Wilczek, "How Feynman Diagrams Almost Saved Space", Quantamagazine, juli 2016. (URL: https://www.quantamagazine.org/why-feynman-diagrams-are-so-important-20160705/)

[fn7] Kojom bi, smatra Nabokov - (dobri?) pisci trebalo da raspolažu!

[fn8] Ricardo Hausmann, César A. Hidalgo et al., "The Atlas of Economic Prosperity - Mapping Paths to Prosperity", Massachusetts Institute of Technology and Center for International Development, Harvard University, 2013. (zainteresovanima svesrdno preporučujem i mnogo bogatiji i ažurniji interaktivni resurs u vezi pomenutim vizuelnim šemama komunikacije i teorijom koja stoji iza njih: https://atlas.cid.harvard.edu/)

[fn9] Hergé, Les aventures de Tintin: "Le trésor de Rackham le Rouge", Casterman, 1962.

[fn10] Lee Cronin u razgovoru s Lexom Fridmanom, februar 2022. URL: https://www.youtube.com/watch?v=ZecQ64l-gKM

[fn11] D'Arcy Wentworth Thompson, "On Growth and Form", Cambridge University Press, 1917.

[fn12] Charles M. Schulz, "Peanuts" dnevni kaiš, 22. januar 1998.

[fn13] Cary Bates, John Rosenberger et al., Lois Lane Presents The Superman Family #169: "The Good Deeds of Bizarro-Luthor!", DC Comics, mart 1975."

[fn14] Stuart Firestein, "Ignorance, Failure, Uncertainty, and the Optimism of Science", Santa Fe Institute, maj 2022. URL: https://www.youtube.com/watch?v=YIah2JtqlZk

[fn15] Stan Lee, Don Heck et al., Tales of Suspense vol.1 #72: "Hoorah For the Conquering Hero!", Marvel Comics, decembar 1965.

 

REFERENCE:

(reference, nasuprot fusnota, upućuju na resurse ili referentni materijal čiji sadržaj je direktno vezan za teme predstavljene u „Probijanju okvira“, pre svega u datom tekstu - a često i za druge tekstove iz serije.)

[ref1] (klik za celu sliku, preuzetu sa autorovog Facebook profila) Ilustracija belgijskog maestra François Schuitena za manifestaciju posvećenoj širokoj komunikaciji naučnih saznanja pod pokroviteljstvom francuskog grada Avra: „Sur les épaules des géants (Na ramenima džinova)“, Avr, Francuska, 22-24. septembar 2022. (za više detalja o izložbi, vidi internet stranicu manifestacije)

[ref2] Stan Lee, John Buscema et al., Silver Surfer vol.1 #14: "The Surfer and the Spider!", Marvel Comics , mart 1970.

[ref3] Mark Russell et al., "The Flintstones", DC Comics, juni 2016. - juni 2017. (navedeni prizor je iz 4. epizode "Domestications")

[ref4] Jack Kirby et al., Superman’s Pal Jimmy Olsen vol.1 #143: "Jimmy Olsen: Genocide Spray!", DC Comics, novembar 1971.

[ref5] Domenico Remps, Cabinet of Curiosities, okv. 1690. Slika preuzeta s bloga "The Cabinet of Curiosity", URL: https://thecabinetofcuriosity.net/2016/09/03/defining-curiosity-in-the-victorian-era/

[ref6] Inspiracija za upotrebu pojedinih elemenata kao što je kabinet kurioziteta (vidi isto i citat Freemana Dysona u [ref13] ispod) u ovom tekstu, kao i za sintezu nekolicine prethodno definisanih narativnih niti za predstojeća „Probijanja okvira“, dolazi iz fantastičnog predavanja "Art and Science as Parallel and Divergent Ways of Knowing" Lawrencea Weschlera održanog u Institutu Santa Fe aprila 2022. URL: https://www.youtube.com/watch?v=mNZAmN80GLc

[ref7] Yuval Noah Harari, Daniel Casanave & David Vandermeulen, "Sapiens: La naissance de l’humanité", Albin Michel, oktobar 2020. (druga knjiga pod naslovom "Les piliers de la civilisation" je izašla u oktobru 2021. godine, a treći tom se očekuje u oktobru ove godine.)

[ref8] Christophe Blain & Jean-Marc Jancovici, "Le Monde Sans Fin", Dargaud, oktobar 2021.

[ref9] François Schuiten & Benoît Peeters, "Les Cités Obscures", Casterman, 1983-2009.

[ref10] Emisija na radio stanici franceculture: "La BD, une arme de vulgarisation massive ?", 10. avgust 2021. (URL: https://www.radiofrance.fr/franceculture/podcasts/le-temps-du-debat-d-ete/la-bd-une-arme-de-vulgarisation-massive-2117120)

[ref11] Floyd Gottfredson, Ted Osborne & Ted Thwaites, Mickey Mouse: "Island in the Sky" (dnevni kaiševi: YM 36-11-30 - YM 37-04-03), novembar 1936. - april 1937.

[ref12] Bill Moyers, "Joseph Cambpell and The Power of Myth", PBS, juni 1988.

[ref13] Freeman Dyson, "How We Know", The New York Review, mart 2011. URL: https://www.nybooks.com/articles/2011/03/10/how-we-know/ ; citirano iz: https://asociologist.com/2011/02/27/freeman-dyson-qotd-on-information-science-and-wikipedia/

[ref14] Nick Sousanis, "Unflattening", Harvard University Press, april 2015.

[ref15] Apostolos Doxiadis, Christos H. Papadimitrou et al., "Logicomix: An epic search for truth", Logicomics Print, oktobar 2009.

[ref16] Richard Dawkins, "Unweaving the Rainbow", Penguin Books, 1998.

[ref17] Jonathan Hickman, Justin Weaver et al., "S.H.I.E.L.D." vol.1 & vol.2, Marvel Comics, 2010-2012; 2018. (navedeni prizor je iz vol.1 #6: "I am the Sun")

[ref18] Geoffrey West, "Scale", Weidenfeld & Nicolson, 2017.

[ref19] Jerry Siegel & Joe Schuster, Action Comics vol.1 #1, National Allied Publications (kasnije DC Comics), Juni 1938.

[ref20] Grant Morrison; Frank Quietly et al, All-Star Superman vol.1 #1: "...Faster...", DC Comics, novembar 2005.

[ref21] Karl Popper, "Logic of Scientific Discovery", Routledge, 2002.

[ref22] Thomas S. Kuhn, "The Structure of Scientific Revolutions" (fourth ed.), University of Chicago Press, 2012.

[ref23] Vladimir Tadić: "Kriza u močvari", u "Stvorenje iz močvare, knjiga 4", Darkwood, decembar 2015.

[ref24] Yuval Noah Harari, "21 Lessons for the 21st Century", Vintage, 2019.

[ref25] Stan Lee, Jack Kirby et al., Fantastic Four vol.1 #51: "This Man... This Monster!", Marvel Comics, mart 1966.


| #1: Čovečanstvo sa gvozdenom maskom

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Zarobljenica Hurona
    Kod: ZG KOZA 13
    Ocjena: 70%
    Vrijeme: 1.7.2022. 7:46:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 1855
  • Piroman
    Kod: ZG VEC 183/185
    Ocjena: 52%
    Vrijeme: 23.8.2022. 4:04:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 1822
  • Podvig Žalosne Sove
    Kod: KM ZS 459
    Ocjena: 51%
    Vrijeme: 4.7.2022. 11:36:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1648
  • Prkos smrti
    Kod: KM LU 4b
    Ocjena: 95%
    Vrijeme: 17.8.2022. 0:52:00
    Autor: Ivan Liverpool
    Broj komentara: 13
    Broj pogleda: 1483
  • Krv i led
    Kod: JDJP PHPR 3
    Ocjena: 89%
    Vrijeme: 22.7.2022. 0:42:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 1419

Aukcije

Forum