Probijanje okvira #1: Čovečanstvo sa gvozdenom maskom

Superman

„Ja sam Iron Man!“ „Ne, JA sam Iron Man!“ Ima već nekoliko godina kako je super-zvezda Marvelovih filmova (i stripova) diskretno migrirala s filmskih ekrana ka ni manje ni više nego javnom diskursu o klimatskim promenama u Francuskoj. Nezvanični status maskote pomenutog diskursa je nedavno ovekovečen i u jednom strip-albumu koji nam daje podlogu da priču o ovom superheroju dovedemo u vezu s prvim zakonom termodinamike - zakonom o održanju energije u prirodi. Ishod tog neobičnog susreta je alegorija o kontradiktornom ljudskom biću čija priroda istovremeno krije i jedinstveni herojski potencijal i pretnju da prouzrokuje kraj sveta kakvim ga znamo...

Francuska, Marvelovi superheroji, 1989. godina. [fn01]

Koliko (mi čitaoci ovih redova) zapravo znamo o energiji kao pojmu, kao svojstvu makro-kosmosa u kom živimo, kao pokretaču bilo koje zamislive prirodne ili veštačke strukture? U školi smo svi naučili da izrecitujemo kako „se energija ne može ni stvoriti ni uništiti; ona jedino može da menja oblik“, ali koliko znamo npr. o sopstvenoj potrošnji iste? Potrošnji energije celog grada u kom živimo, ili države? Odakle dolazi ta energija? Ima li ikakve korelacije između sve te energije i životne sredine? Jean-Marc Jancovici, francuski inženjer energetike, nezavisni konsultant u domenu energetike i klimatskih promena, predavač na fakultetu, aktivista, javni govornik (lista je podugačka i impresivna), te od nedavno i strip-scenarista, je retka zverka u francuskoj javnoj sferi. Svoj status opšteg mesta je (s brojnim saradnicima) zaslužio dugogodišnjem radu na obimnim studijama i sintezi znanja o fenomenima poput onih pomenutih iznad, a i šire; fenomena kojih smo ili donekle svesni ali ih uzimamo zdravo za gotovo ili o kojima u većini slučajeva uopšte ni ne razmišljamo. Njegove brojne akademske konferencije, javna predavanja i nastupi u medijima [ref01] su namenjeni širenju svog tog znanja s ciljem da se promeni svest, nadogradi a priori neadekvatna intuicija prosečnog čoveka; primera radi u ovom slučaju – za probleme kolosalnih razmera kao što je planetarna klima ljudsko biće jednostavno nema urođenu intuiciju [ref02]. S promenom intuicije onda možda vremenom dođe i do promene u ponašanju, bilo struktura koje donose bitne odluke na visokom nivou (političari, industrija, ekonomija), bilo široke populacije - jer niko na planeti nije imun na posledice onoga što se dešava. Za sada se diskurs Jancovicija i saradnika mahom fokusira na Francusku i njenu ulogu u planetarnom problemu, ali njihovo sagledavanje problema ostaje globalno, kao i relevantnost sistemskih promena koje predlažu [fn02], koje bi mogle da skrenu čovečanstvo sa strmoglavog puta u propast izazvanu ekološkom katastrofom.


Majka priroda. [ref03]

Jancovicijevi nastupi, bili oni pred akademskom publikom, političarima, ekonomistima ili laicima, imaju za cilj da svima nedvosmisleno i argumentovano približe na prvu loptu kompleksan koncept energije kao neophodnog uslova za sve što postoji u prirodnom svetu. Neizostavno je reč i o mogućim transformacijama energije, o izvorima raspoložive odnosno korisne (fizičari bi rekli i „slobodne“) energije - one energije koja se može kanalisati u ljudske svrhe, i ništa manje bitno – redove veličina globalne potrošnje energije za ljudske potrebe. [ref04] Uz čvrstu podlogu naučnih analiza, obimnih studija i obilja podataka prikupljenih iz zvaničnih izvora i najrazličitijih branši ljudske delatnosti, Jancovici i saradnici ukazuje na ono za šta malo ko od nas nije čuo, ali pitanje da li i u kojoj meri uzeo za ozbiljno – da je čovečanstvo do guše ogrezlo u upotrebu energenata čija masovna upotreba ima poguban uticaj na životnu sredinu, te samim tim i na nas same. Nakon što bi dao pregled globalne potrošnje, globalnih resursa, ciklusâ materije i energije u prirodi i svega vezanog – autor bi na videlo izneo (neizbežan?) zaključak da je jedini fizički izvodljiv način da se skrene s puta ka potencijalnoj „apokalipsi“ izazvanom globalnim zagrevanjem i uopšte poremećajem globalnog ekosistema vrlo jednostavan. Treba samo da se manemo iluzijâ o beskonačnom (ekonomskom/privrednom) rastu; „iluzijâ“, jer odavno znamo da taj koncept nije ni blizu kompatibilan sa fizičkom stvarnošću. [ref05] Ne postoji ništa u prirodi što raste u nedogled (osim možda samog univerzuma, no i o tom - potom).


Ništa ne razumemo, ali mogli bismo mogli, kad bismo se odvažili da bacimo pogled iza kulisa prirode, a i pogledamo sebe u oči. [ref03]

Sa preko 3,5 miliona pregleda na YouTube, ubedljivo najgledaniji od Jancovicijevih nastupa nosi naslov „Ugljen-dioksid ili bruto domaći proizvod, moramo da izaberemo jedno od ta dva“. [ref06] Predavanje je održano 29. avgusta 2019. godine na čuvenom francuskom fakultetu Sciences Po, čijem neretko kritikovanom statusu elitne ustanove svedoče i brojni visoki funkcioneri francuske države koji su tu u nekom trenutku studirali (npr. 5 predsednika države nakon Charles de Gaulea). Iznova demonstrirajući svoj karakteristično jasan, pristupačan, neopterećen, faktuelan i beskompromisan izraz – da bi poruku učinio pristupačnom i upečatljivom, Jancovici sledećim rečima slikovito zaključuje uvod o redovima veličina energije koju čovečanstvo svakodnevno troši [fn03]:

„Dakle, eto čemu služi energija. Služi pokretanju svih ovih čudovišta od metala, plastike i kamena što su sposobna da od nas stvore pravog Supermena, ili Iron Mana, kako hoćete.“


Padaju maske. Evo, to je energija. [ref03]

Kako je prethodno naznačeno u uvodnom eseju, uz naročiti fokus na Francusku [ref02], deluje da čak u i XXI veku strip ima potencijal da bude medij masovnog obraćanja širokoj publici. [ref07] Možda strip može da ponese i prenese kritične uvide i poruke o gorućim temama, koje odgovorna lica i dalje guraju pod tepih zarad sopstvenih kratkoročnih ciljeva, pohlepe i svih tih ljudskih slabosti. Sâm Jancovici kaže da odavno ima želju da „izađe iz okvira* konvencionalnog pisanja da bi u sprezi s nečijim umetničkim talentom poruku učinio pristupačnijom.“ (*moja stilska intervencija) [ref08] Tako je, u saradnji sa strip-autorom Christopheom Blaineomnastao dokumentarni strip-album „Svet bez kraja“ [ref03], objavljen na leto 2021. godine. Na stranu sâm pokušaj da se putem stripa omasovi znanje, odnosno probudi svest o nečemu bitnom, kao i to da je strip već mesecima na vrhu liste bestselera u Francuskoj [fn04]. Mnogo značajnije u datim okvirima je da je glavni narativni adut albuma jedna stripska metafora, na koju se Jancovici redovno oslanja i na svojim javnim nastupima kada priča o kompleksnoj sprezi između čovečanstva, životne sredine i tokova materije i energije u čitavoj prirodno-društvenoj dinamici - tzv. ekosistemu. Najsažetije i najslikovitije moguće, evo o čemu se radi:

Mi smo Iron Man.


Ljudsko biće je svemoćni multi-praktik, ali po koju cenu? [ref03]

Kratak uvod „Sveta bez kraja“ čitaocima predstavlja kontekst: autore, elaboraciju motivacije da stvore ovo delo, te glavnu temu - širu sliku o globalnom zagrevanju, čije posledice tek počinjemo da osećamo širom planete. Vrlo brzo se prelazi na objašnjenje uloge energije u svakodnevnici bukvalno svakog od nas (želeo bih da kažem „na podsećanje“, ali deluje kao da malo ko zbilja barata takvim znanjem), što ponaosob, što kao kolektiva (izaberite društvenu jedinicu koju hoćete, poruka ostaje ista). Za naizgled najnebitniju aktivnost ljudskog roda, najmanji pokret, najmanju transformaciju materije, proizvodnju ili transport bilo kog predmeta, klimatizacija prostora, odlazak u prodavnicu, gledanje TV-a, slanje mejla ili puštanje vode iz slavine – mora se utrošiti energija. A bez raspoložive energije koja će da pokrene sve te procese nema ničega. A ukupna količina raspoložive energije na planeti Zemlji (sve sa Suncem uzetim u obzir) nije neograničena.


Prvi zakon termodinamike nas budi iz snova o energiji koju možemo da vadimo iz šešira. [ref03]

Mesecima, godinama, decenijama, stolećima i pokolenjima uzimajući energiju i ono što nam ista omogućava zdravo za gotovo (što i nije iznenađujuće ako se uzme u obzir da je većinu svoje istorije čovečanstvo provelo s izobiljem bilo kog resursa po glavi živog čoveka na planeti - čovečanstvo je dovelo „sebe“ do sledeće situacije [fn05]:

1) Globalna potrošnja raspoložive energije je monstruozno velika.

2) Tu potrošnju omogućava višedecenijsko izobilje lako i masovno dostupne energije u vidu fosilnih goriva.

3) Proizvod sagorevanja fosilnih goriva su (između ostalog i) supstance na bazi ugljenika, u prvom redu ugljen-dioksid (CO2).

4) Spora, ali kumulativno rastuća koncentracija tih supstanci u prirodi - npr. (ali ne isključivo) u atmosferi i okeanima - u sve većoj meri remeti globalne cikluse materije i energije koji nose stabilnost živog sveta kakvog poznajemo.

5) Te ako se tendencija nastavi dalje (a svi su izgledi da hoće), prirodi i društvu kakve poznajemo preti kolaps.

Imaginativno i efikasno sprežući faktografiju i dokumentarni pristup sa besprekornom sintezom naučne komunikacije i sekvencijalnog grafičkog pripovedanja [fn06], autori kroz slikoviti narativ predstavljaju gotovo sve neizostavne elemente neophodne čitaocima (čitaj - pre svega laicima) s ciljem da se izgradi čvrsta baza za sagledavanje široke slike, odnosno za postavljanje relevantnih pitanja. Predstavljene informacije (a priori ne lako pristupačne) su dragocena pri npr. kritičkom sagledalavanju svega onoga što „više“ instance raznih društvenih hijerarhija širom sveta nude kao tobožnja rešenja za „gorući problem“, npr. tehno-optimizam (stvoriće se neka čudesna i čista tehnologija koja će da počisti sav nered, usisa CO2 iz atmosfere), finansijska rešenja (sve ćemo da sredimo pomoću finansijskog tržišta za otkupljivanje ugljeničnih bodova čime će zagađivači kompenzovati svoj nered), alternativni izvori energije (svi ćemo da pređemo na vetrenjače koje će same da se stvore niotkuda i bez ikakvih resursa), masovnu sadnju drveća (koje će momentalno da upije sav CO2 iz atmosfere), i slično.


Tehno-optimizam ili tehno-iluzije, tanka linija deli san od košmara. [ref03]

Neverovatnoj činjenici da sve ove vrste diskursa godinama i decenijama prolaze možda nekada i dođe kraj, ukoliko istraju i budu prihvaćeni ljudi poput Jancovicija i Blainea, koji ovim stripom sve te tehnikalije svode na jedan nezaobilazni prirodni princip koji društvo istrajno previđa, ili svesno zanemaruje. Jednačina je prosta: ako svaki zamislivi proces u prirodi (bio prirodni ili veštački) iziskuje nešto energije, a jedini izvor energije koji imamo koji može da podmiri savremene kolektivne ljudske potrebe ili hirove su fosilna goriva, a fosilna goriva su štetna – jedini način da izbegnemo globalnu havariju je da o’ladimo s masovnom upotrebom energije dok malo po malo ne nađemo i ne preorijentišemo vascelu infrastrukturu ka istinski održivim rešenjima. „Održiva rešenja“ su nerazdvojna od koncepta tzv. „klimatske pravde“ - moralne obaveze da se siromašnijim zemljama/narodima širom planete (na čemu mogu umnogo da zahvale zapadnoj kolonizaciji) koji su izvesno i najviše u opasnosti od posledica pretećeg ekološkog kolapsa, pomogne da prebrode krizu istovremeno ne doprinoseći štetnim uticajima. [fn05] U neposrednoj vezi s tim, strip stavlja u fokus i pogubne efekte raspištoljenog globalnog kapitalizma čiji pobornici prirodno ne mare za tričarije poput pravde, ograničenosti resursa u prirodi ili fundamentalne zakone koji ograničavaju protoke materije i energije. [ref09]


Novac omogućava proširenje ljudskih kapaciteta, uz nezaobilaznu amputaciju ušiju (tj. mozga). [ref03]

Pohlepni, ili u najboljem slučaju kratkovidi i lakomisleni predstavnici ljudskog roda bez problema internalizuju disonantne fenomene takozvanog „beskonačnog rasta“ (rasta koji je nedvosmisleno povezan s potrošnjom konačne energije) i očuvanja globalnog ekosistema čija stabilnost je neophodan uslov za sve, pa čak i za taj kapitalizam. Stoga je odabir naslova „Svet bez kraja“ vrlo dovitljiv, jer u zavisnosti od toga kako čitamo pojam „kraj“, može upućivati i na optimizam i na pesimizam - na san o utopiji ili košmar o apokaliptičnoj budućnosti. Ako smo mi taj svet, optimistično se može reći da ćemo naći način, neće biti kraja sveta uprkos tome što deluje izvesno. Ako gledamo na svet kao na rupu bez dna koju ćemo moći besno da crpimo u nedogled, „Svet bez kraja“ poprima ironičnu konotaciju koja razotkriva raskorak između pogubnih snova o beskonačnosti i konačnosti prirode. Kako god okrenemo, nauk ovog izuzetno značajnog stripa je da ako se kolektivno ne saberemo u vrlo kratkom roku, gotovo sigurno se nećemo dobro provesti...


...odnosno, ode sve u majčinu. [ref03]

Za mnogo širu i temeljniju razradu navedenih ideja, poruka i znanja, najsrdačnije se preporučuje (višestruko) čitanje samog stripa, kao i obimnog propratnog materijala na koji se i strip (a i ovaj esej) pozivaju. U nastavku ćemo se koncentrisati na značaj Jancovicijeve slike ljudskog bića, odnosno čovečanstva kao Iron Mana navučenog na naftu.


Nestašica i poskupljenje papira? Gvozdeni prvak priskače u pomoć. [ref07]

 

Apokaliptična budućnost, kraj sveta?

A man makes a time travel into the future of the world. He sees the apocalypse.


Čovek odeven u metal putuje kroz vreme u budućnost, gde zatiče apokalipsu. [ref10]

Veoma je izvesno, ako ne čak i sigurno, da je Jancovicijeva upotreba Iron Mana inspirisana blokbasterima iz Marvelovog filmskog univerzuma (Marvel Cinematic Universe - MCU), a ne stripskim izvornikom. Donekle ironično, producenti multi-medijalnog giganta u šta je MCU odavno izrastao su prilično odvažno pokrenuli čitav taj projekat ekranizujući Iron Mana, lika koji 2008. godine blago rečeno nije uopšte bio poznat širokim publikumu, a nije mogao ni da sanja o popularnosti kakvu su uživali tek odabrani stripski superheroji poput Batmana, Supermana ili Spider-Mana. Brzo stečena naklonost gledalaštva, pre svega zahvaljujući upečatljivoj interpretaciji Robert Downey Jr-a, je dovela do toga da baš Iron Man ostane vezivno tkivo čitave višedelne priče (po kojoj će MCU izvesno ostati upamćen na duge staze) čiji klimaks smo videli u diptihu „Avengers: Infinity War“ [ref11] i „Avengers: Endgame“ [ref12]. Junak koji je do ne tako davno bio poznat jedino relativno uskom krugu zaljubljenika u američki strip je zacementirao svoju poziciju u masovnoj popularnoj kulturi žrtvujući sopstveni život u konačnom okršaju protiv kosmičkog zlikovca Thanosa [fn07] i njegovih legija smrti. Zatvoren krug sage otvoren deset godina ranije onako kako je i otvoren: rečima „ja sam Gvozdeni čovek“. Alfa i omega. I vascela popularna kultura je oplakivala junaka koji je prevalio toliki put; koji je platio najvišu cenu za poraz pošasti, za sprečavanje apokalipse.


Demon Thanos u pustinji iskušava čoveka s gvozdenom maskom. [ref13]

Tenzija čitavog desetogodišnjeg ciklusa Marvelovih filmova je građena na okršaju čovečanstva s pretnjom kojoj samo heroji na čelu s Iron Manom mogu stati na put, sa samozvano „neizbežnim“ Thanosom, nosiocem božanske moći za jednokratnu upotrebu. Za razliku od odavno ustanovljenog stripskog predloška [fn08], svoju jednu želju od duha iz lampe filmski Thanos ne juri motivisan legendarnom patološkom ljubavlju prema otelotvorenju Smrti. Thanos s velikih ekrana je kvazi-zlikovac uznemiren narušenom ekologijom univerzuma koja, ako je verovati njegovim rečima, posrće pred sve brojnijim halapljivim živim svetom. Jedan aspekt stripske psihologije Thanosa je prenet na film – njegovo ludilo. Izvesno jedino tako može da se opravda blago rečeno klimava scenaristička odluka da neko ko želi da spasi univerzum od ekološke propasti, a vitla božanskom moći, poseže za masakriranjem polovine svesnih živih bića unutar istog. Tu onda nema dileme koju stranu će publika da zauzme, odnosno na koju stranu neće da stane. Završetak „Infinity Wara“ pokazuje kako eko-manijak uspeva u svojoj nameri, i pedeset posto svesnih bića u univerzumu biva de facto dezintegrisano, sve skupa s golobradim Peter Parkerom naočigled užasnutog Tony Starka. Sam Thanos, dosledan svojoj eko-viziji, se po uspešnom ispunjenju svog svetog pohoda povlači u idilično low-tech okruženje, da do kraja života spokojno šeta žitnim poljima obasjan zracima zalazećeg sunca.


Benzin i ludak, a nigde heroja da spreči katastrofu. [ref14]

Nakon što je publici dato godinu dana da se sabere od fiktivnog pokolja, „Endgame“ se vraća da nam pokaže u šta je Thanos pretvorio živote preostalih pedeset odsto: apokaliptičnu viziju budućnosti čovečanstva koje i nakon pet godina od eko-masakra nije došlo sebi. Nešto mora da se uradi, Iron Man mora da iskrivi prostor i vreme da bi preokrenuo istoriju, da bi pružio superherojima drugu šansu da spreče eko-ludaka da ostvari svoje zlokobne hipi-namere. Ne samo da će da osvete žrtve ekocida, nego će ih sve podići iz groba, i time vratiti svet na pravi put. Tako nalaže superherojska sveta misija. I kako vidimo u epilogu filma, odnosno u svim idućim Marvelovim ostvarenjima koji nastavljaju da šire univerzum – nakon neizbežnog trijumfa superheroja, Zemlja i čovečanstvo nastavljaju po starom po tzv. modelu „business as usual“, koji se često koristi u diskursu o praksama pogubnim po ekosistem. „Apokaliptična budućnost“ koju je Thanos prouzrokovao jednim pucom prstiju je sprečena. Zlikovac je pobeđen, sve je opet bajno, kriza je prošla, videli smo šta znači par godina pauze, sad se možemo vratiti svojim starim normalnim životima. Ali šta to onda govori o pomenutom ekološkom problemu (o kome, usput, naravno nema ni pomena na Marvelovoj filmskoj planeti Zemlji) koji navodno motiviše Thanosove postupke? Da je isti sve vreme bio puka uobrazilja jednog ludaka? Ili da je problem realan, al da su scenaristi samo zaboravili da naglase da je isti nekako usput magično rešen isusovskom žrtvom Iron Mana? Kako god okrenemo, nešto ne štima u celoj priči. Ako je nemezis Thanos borac za suštinski dobru stvar, ali izopačen u tome što tim ciljem beskompromisno opravdava neprihvatljiva sredstva – heroj Iron Man ispada najobičniji čuvar status quoa. Nije to znatno drugačije od Jancovicijeve formulacije za ovaj naš svet, u kom Iron Man ne kapira da je opasno navučen na fosilnu energiju kojaga, kako to inače biva sa navlakušama te prirode, kratkoročno zadovoljava a dugoročno uništava.


Od rastuće žeđi raste i temperatura, pa ruku pod ruku u vrzino kolo. [ref03]

I u tome se nazire problematičnost načina na koji je filmski studio upotrebio Iron Mana, tj. kakvim ga je bez sumnje zacrtao u kolektivnoj (pod)svesti publike. Iako pripada grupi naučno-tehničkih genija kakve je Marvel (izdavačka kuća) od samog početka svog stripskog univerzuma stavljao u prve redove te plejade heroja - Reed Richards, Hank Pym, Peter Parker, Beast, Norrin Radd, itd. - Iron Man se razlikuje time što neretko šeta „pogrešnom stranom“ moralnog spektra, često zahvaljujući vezama s američkim vojno-industrijskim kompleksom i(li) političkim strukturama. U stripovima mu je ta falinka kompenzovana time što je njegov lik samo jedan deo ekipe heroja čije se vrline i mane međusobno dopunjuju, na čemu počiva dramski efekat velikog broja priča koji dati heroji dele. Filmski Iron Man, onaj koji ostaje upamćen od strane nesagledivo veće publike od stripske, je uprkos nesuglasicama sa svojim saborcima koji su možda imali ispravnije moralne nazore od njega, na neki način isplivao kao predvodnik, maltene kao Marvelova moralna vertikala. U onome gde njegove kolege (bilo na filmu ili u stripu) poput Kapetana Amerike, Reeda Richardsa, Srebrnog Letača briljiraju idući glavom kroz zid protiv pravila prirode i društva da reše problem, isprave nepravdu, odbrane ljubav, prijateljstvo, pravdu - filmski Iron Man trijumfuje i kupuje naklonost publike najvećim nesebičnim činom onda kada treba da pobedi eko-manijaka. On savija zakone prostora i vremena, menja prošlost i šta sve ne - da bi stao na put zabludelom borcu za uravnoteženje kosmičkih tokova, tamo gde bi pravi heroji isto postupili, ali u borbi da nađu drugi način da se problem reši, ukoliko problem postoji. (postaravši se naravno istovremeno da de facto manijak bude izolovan od ostatka univerzuma koji sutra može da ugrozi na neki drugi način) Ironično, ostaje upamćen spasilac sveta koji u najboljem slučaju ne čini ništa da suštinski doprinese sprečavanju pretnje.


„A sada ćemo čuti hit Black Sabbatha "Iron Man", ali pre toga kratka reklamna poruka generalnog sponzor kraja sveta!“ [fn09]

Ova primedba možda i nije toliko za čuđenje ako se prisetimo da je filmska verzija Iron Mana u većoj meri inspirisana jednom ličnošću iz ovog našeg sveta nego stripskim Tonyjem Starkom. [ref15] Danas smo uveliko svedoci doba kada pomen javnih investicija u nauku, tehnologiju i inovaciju nije predmet podsmeha uglavnom samo onda kada su iste kanalisane ka privatnom sektoru koji je blago rečeno bojno polje s malo prostora za altruizam i brigu o bilo čemu osim o kratkoročnoj finansijskoj dobiti. Stoga nije iznenađujuće da se u stvarnom svetu, čak i među najiskrenijim idealistima i vernicima u bolje sutra, kao mesije ističu i bivaju prihvaćeni privatnici tehno-milijarderi koji navodno menjaju paradigme i navodno prekrajaju pravila igre. Predstavlja se kao da samo oni mogu da spasu „učmali“ svet od katastrofe, da dovedu internet svima u džep, presele čovečanstvo na drugu planetu, uvedu slobodu govora... [fn10] Prosto dođe čoveku da uzvikne „Iron Man postoji!“, ali ne da mu đavo mira. Ko na momenat stane na loptu i baci pogled iza zastora praznoglavog spektakla namenjenog ostavljanju jakog prvog utiska [fn11], može videti da uprkos tobožnjoj angažovanosti nezavisnih altruista i filantropa svet i dalje neumoljivo hrli ka provaliji.


Iron Manovo mračno ogledalo: tehno-finansijske mesije probijaju četvrti zid. [ref16]

No, maska Marvelovog gvozdenog čoveka krije još mnogo toga. Možda nije potpuna koincidencija da je ista prvobitno (prvo pojavljvanje Iron Mana 1963. godine) skovana baš u periodu obeleženim strahom za koji volimo da se nadamo da je zanavek utamničen u udžbenicima iz istorije. Krik jednog od mnogih predstavnika te generacije koja je rasla pod aurom strepnje od nuklearne apokalipse se i do dan-danas može čuti. Zlokobne perkusije poput kucanja mehaničkog srca; jeziva distorzija gitare i glasa Ozzyja Osbournea; 1970. godine Black Sabbath je prvi put zavapio:

I am Iron Man.


Nomen est omen. [ref17]

 

Otuđivanje

When he comes back he tries to warn the world but nobody takes care of him. So he gets mad and has revenge on mankind.

U to neko doba kada je Black Sabbath u realnom vremenu odzvanjao zvučnicima, a Marvel postavljao temelje svog fiktivnog univerzuma štrebera-junaka, optimistični deo čovečanstva je fantazirao o XXI veku kao o tehno-utopiji u kojoj je ljudskom rodu najveća briga da li će prvo da kolonizuje Mesec ili Mars. Takozvani pesimisti su arlaukali o opasnosti od potencijalnog uništenja (ljudskog) života na planeti; kazaljke „Časovnika sudnjeg dana“ su se zlokobno približavale ponoći. [ref18] A istraživači, naučnici, mislioci, kako to često biva, su predano radili na svojim temama, pa kud puklo da puklo. Neke od tih heroja izdvajamo jer su još u to davno doba stvarali i delili vredne uvide od kojih neke, možda naivno, doživljavam kao moguće (ali izgleda neostvarene) prekretnice ka nekoj boljoj viziji XXI veka od ove u kojoj živimo. Samo da smo na širem planu znali da uzmemo te uvide iole za ozbiljno, možda nam danas angažovani rad ljudi poput Jancovicija i stripovi poput „Sveta bez kraja“ ne bi bili potrebni. Kada kaže „Mi smo Iron Man“, Jancovici se (svesno ili ne, suštinski je nebitno) oslanja prevashodno na rad i uvide dvojice heroja naučne i filozofske misli koji daju naizgled apstraktne, ali zapravo vrlo konkretne i suštinski važne konceptualizacije ljudskog bića i zaštitne maske koju nosi. Naravno, radi se i o mnogim drugim savremenicima i prethodnicima, ali ne možemo ih sve izlistati, tim pre što ćemo se i dela datog dvojca dotaći samo u najosnovnijim postavkama.


Kucnuo je čas da se Iron Man pogleda u ogledalo. [ref19]

Marshall McLuhan, kanadski filozof, rodonačelnik filozofije tehnologije, iscrpno je izučavao uzročno-posledičnu vezu između ljudi i ljudskih tvorevina, tj. svih vidova tehnologije, kolektivno kategorizovane pod pojmom „mediji“. Paradigmatični i za ovu diskusiju ključni primer njegove filozofije je razrađen u čuvenom delu „Razumevanje medija“ (1964.) [ref20]. Prema McLuhanu, svaka tehnologija/medij predstavlja produžetak nekog dela ljudskog tela, čula, pa čak i misli. Povrh toga, produžetak nekog od pomenutih aspekata ljudskih bića posredstvom medija podrazumeva i određenu amputaciju nekih drugih aspekata. Ako već nisu, primeri će postati i više nego očigledni čim se iznesu na videlo: naočare su produžetak ljudskih očiju; točkovi su produžetak ljudskih stopala; odeća i kuća su produžeci ljudske kože; telegraf (odnosno danas internet) je produžetak ljudskog nervnog sistema. I tako bukvalno u nedogled.

McLuhan je rado posezao za metaforama iz književnosti i mitologije da bi slikovitije dočarao svoje ideje. Jedna od istaknutih upotrebljenih alegorija se tiče Narcisa iz grčkih mitova. McLuhan je smatrao da se ovaj mit mahom tumači pogrešno, naime – da Narcis nije obuzet slikom samog sebe, već da ne prepoznaje svoj odraz; da ne prepoznaje sebe samog u vodi usled opijenosti koju izaziva produžetak njegovog tela koji odraz u vodi predstavlja. Autorovim rečima [ref20]:

O pristrasnosti naše intenzivno tehnološke, i stoga opijene kulture, nam nešto više govori to da smo dugo tumačili priču o Narcisu kao da je on bio zaljubljen sam u sebe, da je zamišljao da odraz jeste Narcis!


Narcisoidnost kao opijenost iskušenjima koje nam nudi oklop. [ref19]

Nešto kasnije, jedan drugi naučnik i mislilac doprinosi rasvetljavaju uveliko zapaćene brzopletosti da se bilo koji živi sistem (ugrubo) strogo razdvaja na gene i na okolinu, objašnjavajući da je i tzv. „okolina“ neraskidivi deo svega onoga što gen gradi, samog živog bića, pa samim tim i ljudskog bića. Dvadeset godina nakon McLuhanovog „Razumevanja medija“, engleski evolucionarni biolog Richard Dawkins objavljuje knjigu „Prošireni fenotip“ (1982.) [ref21]. U ovoj nadogradnji (da izvinete, proširenju) legendarnog „Sebičnog gena“ (1976.) [ref22], Dawkins se koncentriše na fenotip – vidne karakteristike bilo kog organizma – i iznosi smelu hipotezu koju, usput, i sâm karakteriše kao nešto što se izvesno ne može empirijski dokazati eksperimentom, ali što bez obzira može „da podstakne pronalazak proverljivih hipoteza koje nam inače ne bi pale na pamet ni u najluđim snovima.“ [ref21] Rečima samog autora [ref21], knjiga:

„(...) predstavlja pokušaj da oslobodi sebični gen od stega individualnog organizma u kome je konceptualno utamničen. Fenotipski efekti gena su alati uz pomoć kojih se isti prenosi na sledeću generaciju, i isti ti alati mogu biti „prošireni“ daleko van samog tela u kome gen obitava, dosežući čak i duboko u unutrašnjost nervnog sistema nekog drugog organizma.“

Drugim rečima, svojstva organizma koji gen gradi oko sebe nisu vidljiva i funkcionalno značajna isključivo na strukturi samog individualnog organizma, nego i na čitavoj okolini u kojoj organizam živi. Na primer, dabrova brana je u jednakoj meri proizvod prirodne selekcije kao i sam dabar, i utiče na adaptativnu vrednost jedinke dabra u jednakoj meri kao i fenotipske karakteristike njegovog tela.


Pauk u zemlji snova, otuđen iza gvozdenog zastora. [fn12]

Kao ilustraciju možemo upotrebiti poređenje koje autor nudi, između insekta Trichoptere i pauka [ref21]:

„Kućica Trichoptere nipošto nije sastavni deo njenog ćelijskog tela, ali se bez obzira savršeno udobno uklapa u oblik njenog tela. Ako posmatramo telo kao nosioca gena, ili mašine za preživljavanje, nije teško je sagledati kamenu kućicu kao neku vrstu dodatnog zaštitnog zida, ili funkcionalno gledano kao spoljni deo te mašine. Igrom slučaja je sačinjena od kamena, umesto od hitina. Zamislimo sada pauka stacioniranog nasred svoje mreže. Posmatramo li pauka kao nosioca gena, njegova mreža nije deo tog nosioca u vrlo očiglednom istovetnom smislu kao što je to kućica kod Trichoptere, jer na primer ako se pauk okrene, mreža ne prati njegov pokret. Ali ta razlika je evidentno površne prirode. U punom smislu, paukova mreža je funkcionalni produžetak njegovog tela, ogromno povećanje efektivne površine njenih organa namenjenih hvatanju plena.“


U iznenadnom naletu griže savesti (ili puke proizvoljnosti), filmski Iron Man objašnjava filmskom Pauku da se prošireni fenotip ne sme uzimati zdravo za gotovo. [fn13]

Vratimo se na ljudsku potrošnju energije kojom se Jancovici i Blain bave u „Svetu bez kraja“, energiju koju njihov Iron Man raskalašno troši u sve većim i većim količinama. U knjizi „Scale“ (2018.) [ref23] koja nudi nikad dovoljno iscrpan ali svakako vrlo opširan prikaz fundamentalne jednoobraznosti prirodnih fenomena koji se manifestuju na najrazličitijim redovima veličina (od živih ćelija do gradova i astronomskih objekata), fizičar i svojevrsni ekolog Geoffrey West daje bitan kontekst za shvatanje čuvenih „dnevnih cirka 2000 kcal“ koje prosečno odraslo zdravo ljudsko biće treba da konzumira kroz hranu da bi se održalo u prosečnoj aktivnosti tokom jednog dana. Taj broj kalorija je odraz biološke metaboličke aktivnosti ljudskih bića, koje se može prevesti i u druge merne jedinice za energiju, tj. po jedinici vremena – za snagu. Analogno energiji od 2000 kalorija utrošenoj tokom jednog dana je prosečna snaga od oko 90 vati, što je red veličina snage jedne obične sijalice. West navodi da jedno prosečno ljudsko biće u SAD ne konzumira tih osnovnih bioloških 90 vati, već radije nekih 11000 vati ukupne snage, odnosno preko 120 puta više od onoga što je potrebno za osnovno biološko funkcionisanje. Taj „socijalni metabolizam“ kako ga autor naziva, predstavlja skup sve potrošnje vezane za naše domove, transport, kompjutere, grejanje/klimatizaciju, proizvodnju kakve god robe - potroošnje koja je direktno vezana za svaku individuu koja se koristi datim objektima i uslugama. Autor zaključuje da [ref23]:

„(...) nije ni čudo što nam prete energetska kriza i nestašica resursa. Nijedan od pomenutih sistema, bio on „prirodni“ ili veštački, ne može da funkcioniše bez stalnog priliva energije i resursa koji moraju biti transformisani u nešto „korisno“.“


Tranformacija resursa u nešto korisno. [ref24]

Stoga sistem gde svako misli samo na sebe, uveren da jedini uticaj na okolinu (koja seže mnogo dalje od uske okoline dostupne putem neposrednih čulnih iskustva) ima ono što se krije ispod individualnog „oklopa“, može samo da podseća na ono što je McLuhan pričao o Narcisu kao liku koji je opijen fascinacijom fizičkom ekstenzijom svog bića [ref20]:

„Grčki mit o Narcisu se neposredno bavi zbiljom ljudskog iskustva, na šta ukazuje i sama reč Narcis. Reč potiče od grčke reči za opijenost, odnosno utrnuće. Mladi Narcis je za sopstveni odraz u vodi pomislio da je neka druga osoba. To produžavanje Narcisa posredstvom ogledala mu je otupljivalo čula sev dok nije postao servo-mehanizam za sopstvenu produženu tj. dupliranu sliku. Nimfa Eho je pokušala da osvoji njegovu ljubav koristeći fragmente njegovog sopstvenog govora, ali bezuspešno. Potpuno je utrnuo. Prilagodio se ekstenziji sebe samog i postao je zatvoren sistem.“


Iron Man i Iron Men. [ref03]

Iron Manov oklop predstavlja barijeru koju ljudsko biće, otuđeno od stvarnosti drogirano kratkoročnom dobiti, stavlja između sebe i svega ostalog, između sebe i Drugog, između čovečanstva i prirode. Oklop poprima svrhu maske u tome što krije pravo lice ljudskog bića kao dela neraskidivog dela prirode tj. univerzuma od kog se čovek otuđio. Filmski heroj Iron Man želi da „stvori oklop oko Zemlje“, da je „zaštiti“ od ostatka univerzuma [ref25], zaboravljajući da je po definiciji ona njegov neraskidivi deo. U „Understanding Media“, McLuhan govori o otuđenju zapadnog čoveka od ostatka kosmosa, koje je između ostalog posledica specijalizacije koja zamračuje širu sliku, onu o vezi ljudskog bića s drugima i s ostatkom prirode.


Zaslepljujući efekat svemoćnog oklopa: zatvaranje sistema i otuđenje od ostatka univerzuma. [ref25]

Ko želi da malko bukvalistički poveže istorijsku masovnu pojavu uske specijalizacije u proizvodnji s usponom kapitalizma i svih njegovih destruktivnih posledica, samo napred. Još jedan prilog u korist genijalnosti upotrebe Iron Mana u datom svojstvu i to da je Tony Stark milijarder, čiji novac predstavlja ultimativni otklon ljudskog bića od stvarnosti. Ako sve može da se kupi za novac - kako neko s neograničenim novčanim resursima uopšte može da ima ikakvu predstavu o tome da je npr. sve fundamentalno ograničeno? Materija, energija, ljudski rad, sve je na prodaju, i sve je deo svemoćnog oklopa. U ključu Dawkinsovog proširenog fenotipa – i drugi organizmi mogu biti deo nečijeg proširenog fenotipa, što naravno uvodi potpunu pometnju u bilo koju diskusiju o saradnji i altruizmu, odnosno parazitima, milijarderskoj filantropiji koja će da spasi svet od propasti...odnosno, kad već pričamo o modernom kapitalizmu tj. ljudima kao proširenom fenotipu (delu kostima Iron Mana) drugih ljudi, možda treba pomenuti i robovlasništvo i kolonijalizam. Ne u obliku identičnom onom iz knjiga iz istorije već u obliku - daleko od oka, daleko od (mehaničkog) srca - otuđenih novcem, armijâ ljudi koji rade da bi nekim drugim ljudima obezbedili sve od najbanalnijeg do najluksuznijeg...


Iron Man i Iron Men. [ref03]

 

Gvozdeni oklop i kraj sveta

In the end it becomes clear that he is the reason for the apocalypse. [fn14]


Vizija budućnosti Francuske (i šire) ako se Iron Man ne otrezni. [ref03]

Herojski put do pakla popločan dobrim namerama ide ruku pod ruku sa šizofrenom ljudskom prirodom o kojoj se priča u zaključku „Sveta bez kraja“. Pohlepa je urođena ljudskom biću; i dalje čuči u nama kao relikt zaboravljenih vremena kada ljudskoj vrsti hrana i resursi nisu bili dostupni u izobilju, kada se razvila intuicija da grabimo sve što možemo da bismo pospešili šanse da poživimo još koji dan. Ljuljajući se između zadovoljenja iskonskih nagona i nikada ranije viđene potebe da ograniči svoj poguban uticaj na ostatak sveta, potencijal ljudskog bića hoda po poslovičnoj tankoj ivici noža između stvaraoca i čuvara sveta, i njegovog uništitelja.


Biti ili ne biti heroj? [ref19]

Vrhunska slika tog stanja stvari je u „Svetu bez kraja“ odlično prikazana u nuklearnoj energiji, tj. na rasvetljavanju neosnovanih kontroverzi koje se na nju i dan-danas lepe. Dvadeset od nepunih dvesta strana albuma je posvećeno objašnjenju značaja nuklearne energije za čovečanstvo danas, te razbijanju mitova utemeljenih mahom u strahu (verovatno pogađate: od katastrofa u Černobilju i Fukušimi) koji se perpetuiraju zahvaljujući strahu među pojedincima, odnosno zahvaljujući brzopletosti medija i lobiranju interesnih grupa na širem planu. Dok je Francuska zemlja s najvećim udelom nuklearne energije u svojoj električnoj mreži (s aktuelnim udelom iste od oko 70% ukupne proizvodnje), Nemačka npr. beži od iste kao đavo od krsta; nakon havarije u Fukušimi 2011. godine je definitivno batalila bilo kakve ideje da postepeno prelazi na nuklearnu energiju, te nastavila da masovno rabi izuzetno štetni ugalj. Na istom frontu možemo sagledati i drugu stranu medalje nuklearne energije, pogledavši opet u pravcu Nemačke – zbog mogučnosti odsecanja pristupa ruskom gasu usled izvesnih aktuelnih geo-političkih tenzija u istočnoj Evropi, Nemačka (i ne samo ona) razmatra vraćanje u pogon neaktivnih centrala na ugalj [fn15], još jedna velika pobeda u neizbežnom okršaju s pretnjom ekološke propasti. Ima li bolje slike od te da se prikaže čovečanstvo koje ni po koju cenu ne može da zakoči s masivnom potrošnjom energije? A da ne trošimo uzalud reči na zlo i pohlepu struktura moći (maski koje i dalje kriju samo ljude) koje pokreću ratnu mašineriju efikasnije od bilo kog energenta, tih osobina koji nas izgleda nisu odvele ni korak dalje od navodno okončanog Hladnog rata i pretnje od pomenute nuklearne apokalipse. (vidi ponovo [ref18])


Genije-milijarder-mesija, plavi džin-istraživač, i svet bez kraja. [ref26]

Možda se razlog krije i u tome da se status quo u društvu suštinski možda nikad nije ni menjao, uprkos prividnim promenama. Svet pokreću mehanizmi segregacije koju je opisao McLuhan, omogućene slepim kapitalizmom tj. jurnjavom za sopstvenom kratkoročnom dobiti koje u „Svetu bez kraja“ opisuju Jancovici i Blain. Možemo se poslužiti samim Marvelom kao primerom. Nekada je, pored toga što je bio i pop-konglomerat, Marvel bio takozvana „Kuća ideja“. I s razlogom se tako zvao, jer su autori pre svega bili vođeni željom da predstave nove ideje, nove junake, da pričaju neke nove priče. Danas, i godinama unazad, Marvel Comics vrti u krug odavno zamrznuti status quo, bilo na stranicama stripa, bilo na filmskom platnu. Logično je, zar ne? Uzmimo samo u obzir sav novac koji bi stavili na kocku ako bi probali bilo šta istinski novo, a to ne bude prihvaćeno. Kao na primer, bizarno, ono jednom 2008. godine kada se Marvel Studios kockao sve uloživši u nekog nepoznatog Iron Mana, te nedugo potom na njemu izgradio pop-kulturnog monstruma koji danas samo svojim postojanjem, životinjarenjem na bioskopskim i TV ekranima ubira više para negoli neka omanja država, i usput na očigled sviju - skrećući pažnju (svesno ili ne, nebitno je) s gorućih problema na praznoglavi spektakl.


Nada u spektaklu. [fn16]

Odvratna manifestacija cele te ironije je i sledeća situacija: EuropeComics, izdavač „Sveta bez kraja“ za anglo-saksonsko tržište, ne želi (da ne kažemo „ne sme“) da objavi ovaj strip na engleskom u štampanom izdanju (taman da se ne opterećuju aktuelnom nestašicom papira) – što bi stripu, tj. poruci i znanjima koja sadrži dalo i znatno veću vidljivost širom sveta, pre svega na američkom tržištu – u opravdanom strahu da ne popije tužbu od Marvela zbog neutorizovane upotrebe njihovog lika. [ref27] Eto još jednog dodatka već velikom broju slojeva alegorije Iron Mana kao nekoga ko ne vidi, ili ako vidi onda ne ume da izabere šta je preče u situaciji kolektivne krize.

Tu je značajan još jedan uvid koji nudi McLuhan koji kaže da mediji kao produžeci ljudskog bića predstavljaju agente koji jednostavno omogućavaju nešto, a koji ne podižu svest o tome: „Objasnili smo da su mediji, iliti produžeci ljudskog bića, „agenti zbivanja“, a ne „agenti osvešćenja“.“ Stoga ako se prosto oslanja na tehnologiju, ne trudeći se da razume domašaj njenog - i samim tim našeg - dejstva, njenog odraza na nas same kao i na sve oko nas, Iron Man može da se mane bilo kakvih zabluda o junaštvu, i nastavi da spiralnom putanjom sve gura ka ambisu. [fn17] Zato je pogubno to što se Iron Man iz jednog fantastičnog izmaštanog sveta kroz mračno ogledalo preliva u ovaj naš svet time što biva prilično verno baziran na postoječem tehno-mesiji koji širi iluzije o rešavanju velikih problema lakomislenom upotrebom tehnologije, opijajući masu zloupotrebom zaljubljenosti u sopstvene tvorevine i ljudsku ingenioznost. Lakomi smo na ideju da i mi poput filmskog Iron Mana možemo čudesno, putem neke proste inovacije koja iskače iz Merlinovog šešira, pucnuvši prstima da obrišemo svu načinjenu štetu, i tek tako povratimo izgubljeni raj na Zemlji.


Ako se čovek od gvožđa naguta ugljenika, postaje li on čovek od čelika, bog na Zemlji, izbavitelj ljudskog roda? [fn18]

Biblijske metafore je nezahvalno koristiti u ovom kontekstu, jer su iste nesumnjivo u velikoj meri doprinele da se tokom vekova i milenijuma kolektivno internalizuje slika ljudskog bića kome je ceo svet podređen. Setimo se da: „(...) blagoslovi [Bog ljude rekavši im]:

Plodite se, i množite, i napunite zemlju, i sebi je podložite! Vladajte ribama u moru i pticama u zraku i svim živim stvorovima što puze po zemlji!“ [ref28]

Francuski filozof Bruno Latour daje nešto drugačiju sliku koristeći drugog tvorca, Doctora Frankensteina, kome pripisuje greh ne u tome što je stvorio čudovište, već što ga je po stvaranju prepustio samom sebi. Upotrebom alegorije blagonaklonog Boga, Latour je jezgrovito predstavio ideal kom bi trebalo da teži ljudsko biće vođeno porivom da stvara, istovremeno dajući ubedljivu kontru tehno-skepticima [ref29]:

„Cilj političke ekologije ne sme biti prestanak inovacije, novih izuma, stvaranja i aktivnog učestvovanja. Njen pravi cilj mora biti ukazivanje jednakog strpljenja i posvećenosti našim tvorevinama kao što to radi Tvorac, Bog Lično.“

Kada se radi o inovaciji, tehnologiji, kostimu Iron Mana – put ka istinski održivoj budućnosti traži da mudrost napokon pretegne nad pukim znanjem i slepom tehnološkom ingenioznošću. Za razliku od mnogih zagovornika „vraćanju prirodi“ koji su verovatno jednako slepi kao i oni drugi koji stavljaju sve u ralje imaginarnih tehnologija koje nemaju nikakav uticaj na svet u kome dejstvuju, Latour se ne ograđuje od oklopa Iron Mana. Poput Jancovicija koji želi da doprinese otrežnjenju čovečanstva podsećajući na proste istine, na činjenice, Latour podseća na prostu mudrost da ako je ljudsko biće dovoljno odvažno da sebe smatra bogom, onda mora i da se ponaša poput istog. (zadržimo se ovde na velikodušnoj pretpostavci o blagonaklonom bogu koji se stara o svojim tvorevinama)


Ljudski rod na pravdi Boga Oca [ref30] i(li) Majke Prirode [ref31].

Naučnici poput Jamesa Lovelocka – autora legendarne (ako ne tačne, onda svakako veoma uticajne) hipoteze o Geji ("Gaia"): planeti Zemlji kao svojevrsnom integralnom živom organizmu – preferiraju prizemniji pristup [ref32]:

„Verske zajednice i humanistički pokreti su osetili jak emotivni naboj koji ekološki pokreti generišu, i preispitali su svoja načela i verovanja kako bi i to uzeli u obzir. Pogledajmo samo prilično nov koncept hrišćanskog starateljstva, koji iziskuje da ljudsko biće - kome je i dalje dozvoljeno da gospodari nad ribama i pticama i svim živim stvorovima - polaže račune Bogu ukoliko se ne stara o Zemlji valjano.

Sa stanovišta hipoteze o Geji, svi pokušaji racionalizacije Zemlje potčinjene čoveku su osuđene na propast, poput srodnog koncepta benevolentnog kolonijalizma. Svi ti koncepti uzimaju kao pretpostavku da čovek poseduje ovu planetu; ako ne kao vlasnik, onda kao stalni stanar. Alegorija Orvelove Životinjske farme dobija na dodatnom značaju kada uzmemo u obzir da sve ljudske zajednice na ovaj ili onaj način gledaju na svet kao na svoju farmu. Hipoteza o Geji podrazumeva da stabilno stanje naše planete uzima u obzir i čoveka kao deo, ili kao učesnika jednog ogromnog demokratskog entiteta.“


S druge strane Preporoda leži - Apokalipsa. [ref33]

U reči „apokalipsa“ leži ambivalentnost s kojom Jancovicijev Iron Man ne sme da se suoči. Etimologija ne upućuje na uništenje koje refleksno povezujemo s tom rečju, već kaže: ἀποκάλυψις - apokálupsis - otkrovenje - otkrivanje. Skidanje maske? Bez maske, onaj koji stoji pred ogledalom otvorenih očiju može da shvati da je odraz njegovog suštinskog bića višeslojan. Može se videti svet u kome heroji ne lete bez letelica, u kom je Iron Man puka (ali izuzetno slikovita) metafora čovečanstva kakvo su opisali McLuhan, Dawkins, danas Jancovici, ali i mnogi drugi; svet u kome maska služi boljem staranju o svetu čiji je ljudsko biće neizostavni deo. S druge strane, odraz može pokazati sliku izvitoperenu slatkom zavisnošću, svet lažnih heroja i izbavitelja čiji placebo i(li) čudotvorne lekove protiv zavisnosti ljudsko biće halapljivo grabi, širom zatvorenih očiju. Bukvalno i metaforički, budućnost sveta počiva na osposobljavanju ljudskog bića da sagleda sve različite predstave koje se odražavaju u ogledalu, da bi mogao da svesno izabere u kom od tih odraza vidi sebe. S tim ciljem, autori u zaključku „Sveta bez kraja“ govore o beskrajno kompleksnoj dvosekloj oštrici ljudske prirode, ljudskih nagonâ i ljudskog mozga, koji uprkos neadaptiranosti modernom globalnom kompleksnom i prebrzom svetu sadrže kapacitet za osvešćivanje (otrežnjenje), za preokretanje tok stvari ka dugoročno održivom svetu - istinskom svetu bez (u dogledno vreme vidljivog) kraja. Dok ne osvane dan takvog preokreta, zaslepljeno paralizovano nad vodenim ogledalom će stajati čovečanstvo sa gvozdenom maskom, zatočenik sopstvenih slabosti...


Gvozdena maska i usud čovečanstva. [fn19]

Aleksandar Joksimović

 

 

FUSNOTE:

[fn01] (klik za celu sliku) Moebius, "Fusions", Casterman, juni 1995.

[fn02] Relevantan primer jer knjiga koju je nedavno objavila organizacija "The Shift Project" kojom Jancovici predsedava. Naslovljena „Plan za transformaciju francuske ekonomije“ ("Plan de transformation de l'économie française"), štampano izdanje knjige je tek sinteza obimnih stručnih studija (da bi poruka ostala pristupačna svima, uz suptilnu ali nezanemarljivu ilustrovanu podlogu, kapirate) o tome kako bi različiti sektori (transport, prehrana, zdravstvo, sve) francuske ekonomije odnosno privrede (ali i građanska svest, jer jedno bez drugog ne ide) trebalo da evoluiraju tokom narednih 30 godina da bi ostvarila ciljeve zacrtane na Pariskoj konferenciji Međuvladinog panela za klimatske promene. Studije u izvornom obliku, kao i detalje o štampanioj publikaciji, možete naći na internet stranici organizacije.

[fn03] Prethodno citirano predavanje [ref06], tempirano na momenat kada autor izgovara navedene reči.

[fn04] Pored pomenutog statusa ubedljivog bestselera, vredi pomenuti i da su originalne table „Sveta bez kraja“ bile izložene na ovogodišnjem festivalu u Angoulêmeu u sklopu izložbe Christophe Blaineovih tabli naslovljene "Dessiner le temps" („Crtati vreme“). Na istom festivalu, „Svet bez kraja“ je bio nominovan za nagradu "Eco-Fauve Raja" za najbolji „ekološki strip“, ustanovljenu od strane kompanije Raja, francuskog konglomerata kome je glavna delatnost proizvodnja ambalaže. U još jednoj dugom u nizu demonstracija integriteta, autori su povukli svoj strip iz tog izbora (vidi npr. ovaj članak), uz obrazloženje da čitava ta priča služi bacanju prašine u oči. Radi se o takozvanom greenwashingu - engleskom terminu koji i Francuzi koriste u izvornom obliku - koji označava praksu skrivanja destruktivnih praksi iza fasade lažnih ekološki-usmerenih gestova (primera radi - proizvođač objekata praktično namenjenih jednokratnoj upotrebi i odbacivanju, koji popravlja svoj imidž nagrađujući stripove koji se bave eko-temama).

[fn05] Čitaocima se skreće pažnja da uzmu u obzir da se govori o globalnim tendencijama u kojima se po definiciji gube nijanse od značaja poput toga da su najveći doprinosioci pomenutim problemima zagađenja upravo najveće i najmoćnije države i ekonomije, što se u prostim okvirima može opisati direktnom korelacijom bruto domaćeg proizvoda s potrošnjom energije (čitaj: naftnih derivata). Ergo, kada se kaže „svet troši toliko i toliko“, mora se uzeti u obzir da ne troše svi podjednako. Sve ove finese su vrlo jasno uzete u obzir u „Svetu bez kraja“, kao i u navedenim propratnim materijalima.

Nije slučajno to što su zemlje najugroženije klimatskim promenama istovremeno i zemlje koje najmanje doprinose, te koje nemaju sredstva da se razvijaju zahvaljujući obnovljivim izvorima energije. Tretiranje te problematike i odnosa možnih država (velikih zagađivača) ka svemu tome optpada pod izuzetno bitan koncept „klimatske pravde“ (climate justice).

[fn06] U PO#0: „Inicija(liza)cija“ je pomenuta neizbežna potreba naučnika/naučne zajednice da vizuelno sažima informacije što zarad kompresije velikog broja informacija u kompaktne jedinice (npr. umesto gomile brojki možemo prikazati grafikon), nego i da bi neki komplikovani i kontra-intuitivni koncept objasnili uz pomoć naracije (vidi Feynmanove dijagrame npr.). U „Svetu bez kraja“, Jancovici i Blaine vizuelnom naracijom bukvalno vode čitaoca u šetnju kroz grafikon koji opisuje istorijat količine i raspodele globalnih izvora energije u zadnjih 150 godina. Ne znam za vas, ali ja u svojim učionicama nikad nisam doživeo tako nešto!

[fn07] Prikladno naravno, utoliko što se izvorni, stripski Thanos prvi put pojavio upravo na stranicama stripa o Iron Manu (Jim Starlin, Mike Friedrich et al., The Invincible Iron Man vol.1 #55: „Beware the... Blood Brothers!“, Marvel, oktobar 1972.)

[fn08] Jim Starlin, George Perez, Ron Lim et al., "Infinity Gauntlet" 1-6, Marvel Comics, 1991.

[fn09] Mark Russell, Sean Izaakse et al., Fantastic Four: Life Story vol.1, #2: "The ’70s", Marvel Comics, juni 2021.

[fn10] Elon Musk obećava šta god mu se ćefne, jer mu se može; svima će obezbediti svetlu budućnost: "Tesla" je najbolja kompanija ikada za životnu sredinu ; Musk će svima omogućiti brzi wi-fi ; Musk će proširiti čovečanstvo sa Zemlje na Mars ; Musk će obezbediti slobodu govora.

[fn11] Sve ovo naravno ne umanjuje stvarne doprinose koji su dati od strane pomenutih aktera (vidi npr. doprinos ironmanovske kompanije "Space-X" novim dometima ekonomske izvodljivosti učestalog lansiranja raketa, čiji će pozitivni doprinosi nauci i tehnologiji nesumnjivo biti i više nego značajni. Glavna poenta je samo da se ne smetne s uma količina javnih subvencija koja se umesto u javne agencije (u ovom slučaju NASA) slivaju ka nezavisnim akterima, te njihova sprega s ekonomsko-političkim strukturama koje perpetuiraju probleme, kao i to da npr. pomenuti tehnološki trijumf ekonomičnih raketa treba da utre put drugim praksama potencijalno pogubnim po globalni živi svet, ali ne i po kratkoročnu finansijsku dobit istih nezavisnih heroja.

[fn12] Stan Lee, Steve Ditko et al., Amazing Spider-Man vol.1 Annual #01: "The Sinister Six", Marvel Comics, juni 1964.

[fn13] Jon Watts, Spider-Man: Homecoming, Marvel Studios, 2017.

[fn14] Komentar o rok-himni Black Sabbatha "Iron Man", s njihove zvanične stranice. Usput - prema autorima, pesma nema nikakve veze sa stripom.

[fn15] Vidi npr. nedavno objavljenu vest o ponovnom puštanju u pogon jedne takve elektrane, koja ironično počinje rečima: „Nemačka planira da do 2038. godine progresivno prekine s upotrebom elektrana na ugalj“.

[fn16] Grant Morrison, Howard Porter et al., JLA vol.1 #01: "Them!", DC Comics, januar 1997.

[fn17] Slika „spiralne putanje“ je namerno upotrebljena zarad asocijacije s „Klimatskom spiralom“ (NASA, 2022.) - animiranim grafičkim prikazom evolucije globalnog zagrevanja između 1880. godine do 2021., rad klimatologa Eda Hawkinsa.

[fn18] Paul Dini, Alex Ross, "Peace on Earth", Superman Graphic Novel, DC Comics, novembar 1998.

[fn19] Odbačena verzija ilustracije (autor: Gabriele dell’Otto) za naslovnu stranu stripa New Avengers vol.3 #32: "The Fall of Gods", Marvel Comics, maj. 2015.

 

REFERENCE:

[ref01] Na YouTube profilu Jean-Marc Jancovicija možete naći playlistu koja sadrži veliki broj njegovih nastupa na engleskom ili s prevodom na engleski. Još veća količina istih je dostupna govornicima francuskog, bilo na YouTube ili drugim platformama.

[ref02] O problemu sprege ljudske intuicije i razmera u prirodi, vidi PO#0: „Inicija(liza)cija“.

[ref03] Jean-Marc Jancovici, Christophe Blain, "Le monde sans fin, miracle énergétique et dérive climatique", Dargaud, oktobar 2021. U ovom tekstu su korišćeni isečci iz izdanja izdavačke kuće Fibra iz Zagreba – edicija Kolorka #233, oktobar 2022. prevod Petre Matić.

[ref04] Čitaocima koje zanima odokativan, ali faktuelan presek potrošnje energije modernog društva, kao i reda veličina performansi koje možemo očekivati od najrazličitijih izvora po pitanju raspoložive energije, stepena iskorišćenja, itd. preporučujem knjigu "Sustainable Energy – Without the Hot Air" autora Davida MacKayja. Knjiga je besplatno dostupna u PDF formatu na autorovom sajtu.

[ref05] „Granice rasta“, pionirsko, i i dan-danas referentno delo na temu kontradikcije između mentaliteta masovne potrošnje i konačne količine materijalnih energetskih resursa u prirodi, što će izvesno da dovede do opšteg kolapsa, objavljeno je pre tačno 50 godina. (Donella Meadows et al., "The Limits to Growth", Potomac Associates, 1972.)

[ref06] Opis i video link ka pomenutom predavanju na internet stranici Sciences Po.

[ref07] Kaže se „čak i u XXI veku“ zbog znatnog opadanja publike zainteresovane za strip, ništavnih tiraža u odnosu na ono što se štampalo decenijama unazad, itd. S tim u vezi, za uvid u nešto mračniju stranu navedenog potencijala stripa da se obraća masovnoj publici, bacite pogled na sajt Ecologeek (gde se probijaju okviri bavljenjem odnosom ekologije i stripova!), koji je posvetio dva unosa (link ka prvom) npr. mobilizaciji američkog stripa usmerenoj ka smanjivanju potrošnje papira i kartona u SAD tokom Drugog svetskog rata. (naravno, poznati su nam i drugi primeri upotrebe stripova ili crtanih filmova u svrhu ratne propagande...)

[ref08] Jancovicijev komentar o albumu "Le monde sans fin" na njegovoj internet stranici.

[ref09] Jared Diamond, "Collapse: How Societies Choose to Fail or Succeed", Penguin Books, 2005.

[ref10] Stan Lee, John Buscema et al., Silver Surfer vol.1 #14: "Worlds Without End!", Marvel Comics Group, mart 1970. (Moram da naglasim više nego prikladan naslov ove epizode!)

[ref11] Anthony Russo, Joe Russo, "Avengers: Infinity War", Marvel Studios, 2018.

[ref12] Anthony Russo, Joe Russo, "Avengers: Endgame", Marvel Studios, 2019.

[ref13] Jonathan Hickman, Esad Ribić et al., Secret Wars vol.1, #14: "All the Angels Sing, All the Devils Dance", Marvel Comics, septembar 2015.

[ref14] André Franquin, "Idées noires", Fluide glacial, 2021. U ovom tekstu su korišćeni isečci iz izdanja izdavačke kuće Darkwood iz Beograda – edicija Supernova, mart 2018. prevod Dejana Savića.

[ref15] Jedan entuzijastični prikaz kako je došlo do pomenute inspiracije možete videti u YouTube reportaži "Elon Musk opens up about Iron Man".

[ref16] John Favreau, "Iron Man 2", Marvel Studios, 2010.

[ref17] Joss Whedon, "The Avengers", Marvel Studios, 2012.

[ref18] Misli se naravno na simboličnu meru vremena koje je preostalo do uništenja sveta od strane ljudi, što na satu predstavlja ponoć, ustanovljeno nakon nuklearnog terora nad Hirošimom i Nagasakijem. Simbolično vreme na satu, koji se namešta jednom godišnje, se meri u minutama odnosno sekundama, i bazira se na procenama naučnika-stručnjaka pri organizaciji "Bulletin of the Atomic Scientists". Kako samo ime sata, kao i prvobitna motivacija za njegovo stvaranje nagoveštava - glavni faktor rizika koji može poklopiti kazaljke na ponoći je nuklearni rat, no već godinama rame uz rame s istim stoji i rizik od katastrofalnih posledica klimatskih promena.

[ref19] Bob Layton, John Romita et al., Iron Man vol. 1 #128: "Demon in a Bottle", Marvel Comics Group, novembar 1979.

[ref20] Marshall McLuhan, "Understanding Media: The extensions of man", Routledge, 2001.

[ref21] Richard Dawkins, "The Extended Phenotype: The Long Reach of the Gene", Oxford University Press, 1999.

[ref22] Richard Dawkins, "The Selfish Gene (30th Anniversary Edition)", Oxford University Press, 2006. Legendarno, ako ne i životno delo Richarda Dawkinsa, koristi metaforu „sebičluka“ jednog gena zarad predstavljanja hipoteze (i argumenata u korist iste) o jednom pojedinačnom genu (dakle, ne celom genotipu jednog organizma) kao zasebnoj jedinici prirodne selekcije, nasuprot drugih konkurentnih hipoteza koje stavljaju jedinku, pa čak i kolektiv, u fokus prirodne selekcije. (koncenzusa nema ni dan-danas) Čitava evolucija živog sveta, kroz blago rečeno kompleksan splet što međusobne borbe, što saradnje između genâ i organizama koje grade, time postaje trka pojedinačnih gena da prežive, odnosno da se reprodukuju.

[ref23] Geoffrey West, "Scale: The Universal Laws of Life and Death in Organisms, Cities and Companies", Weidenfeld & Nicolson, 2018.

[ref24] Mark Russell et al., "The Flintstones", DC Comics, juni 2016. - juni 2017. (navedeni prizor je iz 8. epizode "The Leisure Class")

[ref25] Joss Whedon, "Avengers: Age of Ultron", Marvel Studios, 2015.

[ref26] Alan Moore, Dave Gibbons, John Higgins, Watchmen vol.1 #12: "A Strong and Loving World", DC Comics, oktobar 1987.

[ref27] Informacija objavljena na Facebook profilu Jean-Marc Jancovicija 04. jula 2022.

Izdanje za englesko govorno područje izdavača Europe Comics možete naći na njihovom sajtu.

[ref28] Stari zavet, Knjiga postanja.

[ref29] Bruno Latour, "Love Your Monsers – Why We Must Care for Our Technologies as We Do for Our Children", The Breakthrough Institute, februar 2012. URL: https://thebreakthrough.org/journal/issue-2/love-your-monsters.

[ref30] Alejandro Jodorowsky, Moebius, L’Incal t.6: "La cinquième essence – 2ème partie – La planète Difool", Les Humanoïdes Associés, juni 1988.

[ref31] Jean-Marc Jancovici, Christophe Blain, "Le Monde Sans Fin - Tirage De Luxe", Editions Barbier, januar 2022. (luksuzno crno-belo albumsko izdanje s dodatnim materijalima, u veoma ograničenom tiražu od 270 primeraka)

[ref32] James Lovelock, "Gaia", Oxford University Press, 2016.

[ref33] Jack Kirby, Vince Colletta, John Constanza, New Gods vol.1 #01: "Orion Fights fo Earth!", DC Comics, mart 1971.


#0: Inicija(liza)cija

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Zarobljenica Hurona
    Kod: ZG KOZA 13
    Ocjena: 70%
    Vrijeme: 1.7.2022. 7:46:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 1855
  • Piroman
    Kod: ZG VEC 183/185
    Ocjena: 52%
    Vrijeme: 23.8.2022. 4:04:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 1822
  • Podvig Žalosne Sove
    Kod: KM ZS 459
    Ocjena: 51%
    Vrijeme: 4.7.2022. 11:36:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1648
  • Prkos smrti
    Kod: KM LU 4b
    Ocjena: 95%
    Vrijeme: 17.8.2022. 0:52:00
    Autor: Ivan Liverpool
    Broj komentara: 13
    Broj pogleda: 1483
  • Krv i led
    Kod: JDJP PHPR 3
    Ocjena: 89%
    Vrijeme: 22.7.2022. 0:42:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 1419

Aukcije

Forum