Probijanje okvira #2: Sila prirode

Slobodna energija. [ref01]

Čuvenom nemačkom filozofu i matematičaru Gottfried Wilhelm Leibnizu, savremeniku Isaaca Newtona, se obično pripisuje zasluga prvog koji je prepoznao princip održanja ukupne energije. Nazvao ju je „živom silom“ (vis viva), definišući je kao proizvod mase tela i kvadrata njegove brzine – što mi danas prepoznajemo kao definiciju kinetičke energije. Termin „energija“ u modernom smislu reči je prvi put upotrebljen u ranom XIX veku, u vreme dok su naučnici i filozofi još uvek raspravljali o tome da li je energija vrsta supstance ili puka fizička veličina. Tek s formulacijom termodinamike sredinom XIX veka je energija definisana kao sposobnost da se vrši rad, što je pak omogućilo da se jasno formuliše princip održanja ukupne količine energije kroz višestruke transformacije unutar mehaničkih i termodinamičkih procesa. [ref02]

Bečenje i tučnjava, ili u džentlmenskim krugovima: struktura naučnih revolucija. [ref03]

Metaforički Iron Man autorâ Jancovicija i Blainea je stavljen pred Gordijev čvor: suludo velike količine energije bez kojih danas ne može da živi imaju poguban uticaj na čitav živi svet. [fn02] Fosilni energenti se sagorevaju u nenormalnim količinama da bi održali titansku industrijsku mašineriju u pokretu. Nus-proizvodi tog sagorevanja u tim količinama nisu kompatibilni s odavno pokrenutim globalnim prirodnim ciklusima materije i energije na kojima sve – hteli ne hteli uključujući i nas same – počiva. Kako sada rešiti paradoks istovremene očite neophodnosti čovečije gvozdene maske i njene pogubne prirode? Zašto se ne može jednostavno preći sa fosilnih goriva na čiste, takozvane obnovljive izvore energije, i time rešiti problem? Odgovor na to pitanje je u neposrednoj vezi s odgovorom na sledeće, naizgled trivijalno pitanje.

Pogledaš li, kajaćeš se; ne pogledaš li, kajaćeš se. [ref04]

Zamislimo neki svakodnevni uprošćeni sistem: recimo jaje i vreli tiganj. Pitanje je najpre zašto bez po muke možemo da razbijemo jaje, da ga umutimo, no šta god probali i tokom koliko god dugo istrajali u nameri – nikako ne možemo da ga odmutimo, te da ga potom sastavimo u prvobitan oblik? Odgovor na to pitanje je pak u neposrednoj vezi s odgovorom na naredno: prespemo li potom umućeno jaje na vreo tiganj – zašto se jaje zagreva, a tiganj hladi? Zašto se na primer umućena masa samo ne ohladi dodatno, a o trošku tog hlađenja ringla srazmerno ne ugreje još više? Svakako nema ničega u zakonu održanja ukupne energije unutar sistema što bi stalo na put toj razmeni, koju evidentno s lakoćom možemo da zamislimo i opišemo; evidentno, jaje i tiganj ovde koncipiramo kao zatvoreni sistem koji kao takav ne razmenjuje energiju s okolinom.

Razbijanje zatvorenog sistema. [ref05]

Školski primer razmene energije je sudar dva tela. Stari štreberi će se možda setiti postavke poput: „Dva tela te_i_te mase se tim_i_tim brzinama kreću u susret jedno drugom. Po ne-elastičnom sudaru, ukoliko prvo telo ode svojim putem tom_i_tom brzinom, kojom brzinom odlazi drugo telo?“ No, stare stripadžije bi na pomen energije ili ne-elastičnog sudara dva tela mogao da asocira na autora koji je bezmalo sinoniman s pojmom „kinetička energija“, na Kralja stripova („The King“) Jacka Kirbyja. Pa tako, energično, korak po korak...

...sudar po sudar...

...okvir po okvir...

...ka dinamičnoj sintezi koja probija okvire. [ref06]

...iz eksplozije usled sudara knjiškog moljca i stripadžije bi mogla da ponikne poneka misao o jedinstvenoj živoj sili koju Jack Kirby predstavlja. Sama količina Kirbyjevog stvaralaštva se opire (p)opisu rečima, a u komparacijama bi je (eventualno) nadmašila količina teoretsko-analitičkog rada koji mu već decenijama, i do dan-danas, biva posvećen. [ref07] Nema šta nije rečeno o Kirbyjevom životu, karijeri, osobenostima i evoluciji pripovedačkog stila, Kirbyjevom uticaju na razvoj pripovedačkih mogućnosti stripskog medija, o mašti, raznolikosti grafičko-narativnog izraza i jedinstvenim crtačkim bravurama, sirovosti njegove estetike i dinamike, kompozicijama tabli, kolažima, o remećenju normi, smislu za apstrakciju i za oneobičavanje običnog...te u svemu tome - o strahopoštovanju prema Onostranom tojest Misterioznom, odnosno o sklopu erudicije i intuicije koja je ga je činila jednako visprenim u domenu arhetipskih mesta koliko i u aktuelnostima iz savremenog sveta, bile one iz društveno-političke sfere, pop-kulture te u ništa manjoj meri - nauke i tehnologije. [fn01]

Kirbyjeva pesnica. [ref05]

Čitaocima Kirbyjevih stripova ne može da promakne njegov izvanredan radar za najrazličitije naučno-tehnološke inovacije i dostignuća kojima je bio savremenik, još od najranijeg doba bavljenja stripovima, tj. rečima samog Kralja: „oduvek“. Jasno je da zainteresovanost, stalno posezanje za aktuelnostima, pa čak ni određeni nivo erudicije ne podrazumevaju nikakvu prefinjenu naučn(ičk)u pismenost. U izvrsnoj monografiji "Hand of Fire: The Comics Art of Jack Kirby" [ref08], autor Charles Hetfield ističe poznat primer naučno-tehnološki-osvešćenog popularnog narativa u kom Kirby koketira sa pseudo-naukama:

Kao i dobar deo Kirbyjevog opusa, „Večni“ ["The Eternals"] su bili odvažni u svom oportunizmu, ne libeći se da iskoriste i prošire priču koja je u to vreme bila u modi. Konkretno, u pitanju je manija sedamdesetih godina XX veka za pseudo-naučnim spekulacijama o poreklu ljudske vrste, odnosno teza o „bogovima iz svemira“ zagovarana u von Danikenovim „Kočijama bogova“ i inim knjigama koje su prodavale naučnu fantastiku kao arheologiju stvarnog sveta.

Četiri elementa i razmućivanje Heraklitovog jajeta. [ref09]

Brojni ljubitelji i teoretičari bi se sigurno složili da se jedna jedan mogući način da se opiše Kirbyjeva poetika slika sudara pesnica dveju sila: ljudske volje i kosmičkog poretka. Bila masovna tuča na ulici ispred zgrade, bio pak generacijski sukob nedokučivih kosmičkih sila, ma koje bio razmere – Kirbyjev haos ima isključivo jedno središte. Čoveka. Ne čudi stoga što Grant Morrison poredi Jacka Kirbyja ni manje ni više nego s jednim Williamom Blakeom. [ref10]

Skriveno lice i naličje haosa. [ref12]

Drugi način, na kom ćemo se zadržati u ovom tekstu, nalazimo u energiji, motivu koji često krasi priče o Kirbyju, a koji retko dobije čast da ga se upotrebi više od puke alegorije. Na tragu Josepha Campbella i Freemana Dysona [fn03], profesor filozofije Jeffrey Kripal predstavlja Kirbyja u ključu Misterioznog [ref11]:

Kirby doživljava ljudsko telo kao manifestaciju odnosno kristalizaciju energijâ koje su na koncu nedokučive – kao supertelo.

Ono što je Mesmer zvao životinjskim magnetizmom, što je Reichenbach poznavao kao plavi od, a Reich video kao zračenje plavog kosmičkog orgona, kod Jacka Kirbyja postaje njemu svojstvena energetika oglašena „pucajućim linijama“ i jedinstvenim poljem crnih, gromuljastih tačaka koje odmilja nazivamo „Kirbyjevo varničenje“ (verovatno inspirisano fotografijama kvazara koje je Kirby video oko 1965. godine).

Konačni ishod je bila vizija ljudskog tela kao tela smrznute energije koja, poput atomske bombe, pri oslobađanju može izazvati zapanjujući efekat, čineći dobro ili zlo. Ove metafizičke energije - predložio bih - predstavljaju tajno Izvorište Kirbyjeve umetnosti.

Sekvenca četiri procesa transformacije energije. [ref13]

Na istom tragu, veliki Kirbyjev sledbenik-obožavalac Barry Windsor-Smith poseže za slikom Preobraženja nastojeći da jezgrovito predstavi značaj svog idola [ref14]:

[Kirby] bi uzeo apstraktnu misao,

pretvorio je u energiju

i preneo je na papir.

(nastaviće se...)

Aleksandar Joksimović

Beskonačna mašta i konačna transformacija. [ref15]

Uporednim sagledavanjem dve nesagledive pojave: Jacka Kirbyja u stripu, te energije -odnosno drugog zakona termodinamike- u nauci, izvesno tražimo vraga bacajući pogled u jedan od onih ambisa što bi potom da uzvrati istom merom. No, kako je manir Probijanja okvira taj da se dve teme (kao i još štošta sa strane) nađu jedna drugoj u nevolji - ima razloga za verovati da se možemo uhvatiti u koštac s takvim zadatkom. Epopeja o energiji otelotvorenoj na stranicama stripa (tj. celina onoga što je u biti Probijanje okvira #2: Sila prirode) je podeljena u četiri dela koji će u skladu s postojećim rasporedom objava na sajtu ići okvirno na svakih 9 dana - počevši od sutra:

#2.1 – Nepokretni pokretač - 29.08.2024. (link)

#2.2 – Bog iz parne mašine - 07.09.2024. (link)

#2.3 – Crni monolit - 16.09.2024.

#2.4 – Maksimalno stanje - 25.09.2024.

FUSNOTE:

(fusnote sadrže usputne reference ili primedbe/komentare/zanimljivosti koji nisu od esencijalne važnosti za dati tekst.)

[fn01] Kao autor „Probijanja okvira“ i ogroman poštovalac Kirbyja naglašavam da je prožetost (što svesna što podsvesna) njegovog opusa naukom i tehnologijom takva da bi se čitava ova serija eseja -skupa sa svim temama koje tek slede- bezmalo mogla ilustrovati isključivo Kirbyjevim delom. Kirby je pratio sve od istraživanja svemira, radijacije i kvantne fizike, medicine i biologije...a u stipovima mu sve pršti od najaktuelnije nauke i tehnologije u jednakoj meri kao i od ezoterije/mita/religije i herojskih okršaja, što se pre svega može videti na očiglednim mestima poput „Fantastic Four“, „Challengers of the Unknown“, serijalima iz sage o Četvrtom svetu (Fourth World), u „Machine Man“, u „Thoru“, „Eternals“, „2001 A Space Odyssey“, „Captain Victory“...ali i u manje očekivanim naslovima poput recimo „Captain America“, „Black Panther“ ili „Nick Fury , Agent of S.H.I.E.L.D.“.

[fn02] Vidi Probijanje okvira #01: Čovečanstvo sa gvozdenom maskom

[fn03] Vidi Probijanje okvira #00: Inicija(liza)cija

REFERENCE:

(reference, nasuprot fusnota, upućuju na resurse ili referentni materijal čiji sadržaj je direktno vezan za teme predstavljene u „Probijanju okvira“, pre svega u datom tekstu - a često i za druge tekstove iz serije.)

[ref01] Jack Kirby & Stan Lee, "The Silver Surfer: The Ultimate Cosmic Experience", Simon & Schuster, NY/A Fireside Book, 1978.

[ref02] Fritjof Kapra & Pier Luigi Luisi, "The Systems View of Life: A Unifying Vision", Cambridge University Press, 2014.

[ref03] Jonathan Hickman, Justin Weaver et al., "S.H.I.E.L.D." vol.1 & vol.2, Marvel Comics, 2010 2012; 2018. (navedeni prizor je iz specijala: "S.H.I.E.L.D. Infinity")

[ref04] Jack Kirby & Wally Wood: "Sky Masters of the Space Force" (novinski stip, dnevni i nedeljni), 1. oktobar 1958.

[ref05] Jack Kirby et al., Super-Villain Classics Vol 1 #01: "Galactus: The Origin", Marvel, februar 1983. (reprintovani i dorađeni iz ranijih epizoda serijalâ "Thor" i "Fantastic Four")

[ref06] Tales of Suspense vol.1 #85: "The Blitzkrieg of Batroc!", Jack Kirby et al., Marvel Comics, 1966.

[ref07] Bio bi sizifosfki poduhvat sakupiti i referirati svu građu o Kirbyju i njegovom delu, počevši od knjiga, do časopisa/fanzina, i danas naravno brojnih veb-sajtova tj. blogova, YouTube kanala itd. posvećenim Kralju. Sledeće reference (pored pojedinačnih knjiga koje će biti zasebno zavedene) se navode kao neizostavne bilo za znalce da prodube znanje, bilo za novajlije da kroče u beskrajni svet Kirbyjeve mašte i pripovedačke veličanstvenosti:

- Jack Kirby Collector: magazin/fanzin pokrenut 1994. godine, i izlazi i dan-danas. (sajt izdavača)

- The Jack Kirby Museum: resurs kojim se bavi Kirbyjeva porodica, online muzej posvećen proučavanju i vrednovanju Kirbyjevog dela, gde se pored drugih redovnih sadržaja može naći i obilje starih blogova; muzej se nalazi na sledećoj adresi, a ista ekipa takođe vodi i YouTube kanal institucije.

- The Comics Journal ima vrednu arhivu tekstova i analiza Kirbyjevog dela, među kojima se nalazi i legendarni intervju s Gary Grothom iz 1990. (pažnja, neki od tekstova samo ovlaš pominju Kirbyja)

- Kao primer manje zvaničnih inicijativa fanova, YouTube kanal Kirby Continuum nudi pregršt video-unosa o Kirbyjevim stripovima, zanimljivostima vezanim za Kirbyjevo doba, analiza, utisaka i raznoraznih zanimljivosti i propratnog dokumentarnog materijala.

[ref08] Charles Hatfield, "Hand of Fire: The Comics Art of Jack Kirby (Great Comics Artists Series)", University Press of Mississippi, 2011.

[ref09] Dave Wood, Jack Kirby et al., Showcase Presents vol.1 #6: „Challengers of the Unknown: The Secrets of the Sorcerer’s Box“, DC, februar 1957.

[ref10] Grant Morrison, "Supergods: Our World in the Age of the Superhero", Vintage, 2012.

[ref11] Jeffrey J. Kripal, "Mutants and Mystics: Science Fiction, Superhero Comics, and the Paranormal", University of Chicago Press, 2011. (na knjigu i citat sam prvobitno naleteo na stranici na Wikipediji posvećenoj Kirbyjevom varničenju(!))

[ref12] Jack Kirby et al., Fantastic Four vol.1 #57: "Enter...Doctor Doom!", Marvel Comics Group, septembar 1966.

[ref13] Jack Kirby et al., Jack Kirby et al., The Eternals vol.1 #18: "To Kill a Space God", Marvel, septembar 1977.

[ref14] Intervju s Barry Windsor-Smithom u okviru dokumentarnog filma "Jack Kirby: Story Teller". (odsečak dokumentarca gde su izdvojene izjave BWS-a možete naći ovde; na samom kraju isečka je citat iz teksta)

[ref15] Jack Kirby et al., 2001, A Space Odyssey vol.2 #3: "Marak", Marvel, novembar 1976.