Probijanje okvira #2: Nepokretni pokretač

Preludijum i nokturno. [ref01]

Zamislite koliko bi fizika bila komplikovanija kad bi elektroni imali osećanja.

Richard Feynman

Postanje. [ref01]

Uvodna pitanja iz prethodnog teksta su postavljena uz podsetnik na činjenicu da je čovečanstvo s gvozdenom maskom danas takvo da vapi za takozvanom slobodnom energijom s ciljem da održi u pokretu vascelu sumanuto rastuću Iron Manovu mašineriju bez koje ne može da živi. [fn01] S ciljem dubljeg razumevanja problematike predstavljene u prethodnom eseju [fn01], potragom za odgovorom na ovde-postaljena pitanja - kao i značaj svega ovoga za strip - treba uvesti dodatne, neizbežno apstraktnije koncepte.

Prinošenje žrtve izvorištu. [ref02]

Zamislimo objekat, sistem, koji se sastoji od proizvoljnog (i pozamašnog) skupa čestica, elementarnih čestica: atoma, kompleksnijih molekula, kako bilo... Gde god i kad god u poznatom univerzumu bismo osmotrili taj skup rasejanih mikro-objekata, zatekli bismo ih u nekom stanju kretanja, odnosno mogućnosti (tj. potencijalu) da im se aktuelno stanje kretanja promeni međusobnim dejstvom (npr. eletromagnetnim, gravitacionim). U zavisnosti od toga u kojoj meri su čestice međusobno vezane, odnosno slobodne da se kreću svaka svojim putem – (agregatna) stanja materije delimo na: čvrsto, gde jake veze odraničavaju slobodno kretanje čestica te na tečno i potom gasovito, gde su međusobne veze između čestica mnogo labavije, što im daje veću individualnu slobodu kretanja. [fn02] Kako se (konceptualno gledano, za svrhu ove priče) razlike između stanja materije svode samo na intenzitet kohezivnih sila, u daljoj elaboraciju se fokusiramo na gasove, uz pretpostavku da se predstavljeni principi mogu primeniti na bilo koji oblik materije.

Levo: sistem. Desno: skup njegovih pojedinačnih komponenti, odnosno različita moguća kolektivna stanja istih.

Gas kao pojam vodi etimološko poreklo od starogrčke reči χάος - haos. [ref04] Uprkos velikoj individualnoj slobodi da haotično jure na sve strane, komponente sistema/čestice gasa su i dalje dovoljno blizu da ih kohezivne sile (ili fizičke granice prostora u kom se nalaze) drže na kakvom-takvom okupu, te stalno vreba opasnost od sudara među česticama, tj. s objektima koje ograničavaju gas. Pitanje je može li unutar tog kolektiva gde se ne zna ko gde udara ikada da prevlada nekakav red? Očigledno je da može, jer se praiskonski skup čestica oslobođen nakon Velikog praska sabrao u kompleksne forme kao što su galaksije (od kojih neke i dan-danas posmatramo teleskopima [fn03]), planete, gradovi, ljudi – stripovi... Ali ono što je pravo pitanje je kako se puki haos razbacanih elemenata koji jurcaju na sve strane transformiše u nešto uređeno? Kako haos postaje, žargonski rečeno – organizovana struktura.

Čestice gasa i Stubovi stvaranja. [ref06]

Veza između haotičnosti gasova (bilo na ljudskim ili na kosmičkim razmerama) i zakonitosti koje iz džumbusa mogu iznedriti uređene strukture i procese uočena je u potrazi za odgovorima na pitanja iz ljudske svakodnevnice. Možda ne nužno o tome zašto se jaje ne može odmutiti, ali recimo o tome kako da upregnemo više energije za industrijsku proizvodnju, kako da napravimo motor iz kog energija neće da beži u obliku prevelike toplote. Komplikovana i nepregledna istorija potrage za većom snagom i energijom, koja je dobrim delom ljudske istorije (uključujući i današnjicu) zavisila od tlačenja drugih, kulminirala je tokom XIX veka u vrzinom kolu industrijske revolucije, pojave masovne proizvodnje bazirane na mehanizaciji i podeli rada, imperijalizma i eksploatacije naroda, rastuće gladi za resursima, za energijom, za moći...vrzinom kolu trke koja se tokom i nakon XIX veka intenzivirala i, pre svega praktično gledano prvi put u istoriji – postala globalna. Glavni adut u trci: parna mašina. Glavni činilac u nastanku dovoljno jake parne mašine da omogući sve gore navedene blagodeti globalizacije: nova fundamentalna nauka – termodinamika. [fn04]

Transformacija kolektivnog haotičnog pra-stanja čestica gasa u uređeni sistem - organizovanu strukturu. [ref07]

Nauka zahvaljujući kojoj sad već decenijama možemo da proučavamo i shvatamo daleke nepojmiljive objekte kao što su crne rupe, ponikla je iz poriva za bržim kretanjem i proizvodnjom veće snage. Disciplina čiji predmet proučavanja prožima bezmalo bilo koje polje ljudske percepcije ili delatnosti - od evidentno klimatizacije prostorija za ljudski život, ali i preko biologije i do dinamike kosmičkih struktura - nastala je iz jednog vrlo prozaičnog, praktičnog razloga: da bi se bolje razumeli, te usavršili procesi razmene energije, tačnije protoka toplote i proizvodnje korisnog mehaničkog rada, čime bi se unapredila snaga i iskorišćenost parnih mašina, tj. vremenom kada se trci pridružila nafta – motora s unutrašnjim sagorevanjem uopšteno.

Termodinamika kao kamen temeljac Metropolisa. [ref08]

Čitave biblioteke znanja o termodinamici su sakupljene do današnjih dana, i nove knjige se i dalje pišu. Ovde ćemo se vrlo šturo koncentrisati na jedan konkretan koncept koji sadrži bezmalo sve što je potrebno da za naš diskurs o značaju, stvaranju, konzumiranju i doživljaju stripova, i pre svega u ovom eseju – o autoru koga i dan-danas zovu i pogonskom mašinom kuće Marvel Comics. (vidi npr. [ref09]) Predstavljamo koncept termodinamičkog ciklusa, tačnije ciklus za proizvodnju mehaničke snage u gasnim turbinama, takozvani „Joule-Braytonov“ (u nastavku JB) ciklus. [fn05]

Čak i bez predznanja iz termodinamike, značenje pojma „ciklus“ verovatno može da se nasluti iz datog konteksta. Sistem kao što je gas određujemo njegovim stanjem. Stanje gasa se opisuje parametrima poput temperature, pritiska... Sistem možemo sprovesti kroz procese koji predstavljaju transformaciju stanja. Stoga - termodinamički ciklus predstavlja zatvorenu sekvencu procesa tj. transformacija stanja, gde su različiti procesi naređani tako da ciklus kao celina proizvede neki koristan učinak pre nego što se gas vrati u prvobitno stanje. Svrha ciklusa, odnosno učinak koji želimo da proistekne iz njega predstavlja prosto odredište na koje želimo da usmerimo energiju koju ulažemo u ciklus; pa to može da bude grejanje, hlađenje, proizvodnja mehaničkog rada, itd. Tako je svrha JB termodinamičkog ciklusa proizvodnja mehaničkog rada - npr. okretanje vratila motora - od energije sadržane u gorivu.

Za čijeg boga zdravlje motor izvlači energiju iz svake moguće čestice gasa? [ref10]

Konačni gradivni element koji nam fali da zatvorimo krug je još jedna fizička veličina kojom određujemo stanje gasa, jedan od onih svakodnevno olako upotrebljavanih pojmova: entropija. Ako gas predstavlja skup čestica koje haotično jure na sve strane – entropija je mera haosa u kom se taj sistem nalazi kao celina (što se naglašava jer u principu postoji analogna mogućnost: da se stanje sistema predstavi kao skup svih pojedinačnih stanja sastavnih komponenti); pojedinačna čestica gasa nema entropiju, jer je određena sama po sebi. Stoga, što je veća entropija gasa, haotičnije je kretanje sastavnih čestica – sve je teže opisati stanje kretanja svake ponaosob, jer joj je sve teže stati na rep. Te stoga postaje teže da ih se iznova sastavi u organizovanu celinu, i mobiliše da vrše koristan rad. Fenomen entropije je naravno beskrajno kompleksniji od ovih uprošćenih opisa, no po potrebi ćemo se vratiti gde treba.

Jack Kirbyjeva intuitivna navigacija svetom apstraktnih naučnih koncepata. [ref11]

JB termodinamički ciklus se sastoji od četiri elementarna procesa. Ta sekvenca od četiri transformacije stanja sistema sažima osnovni princip kretanja bilo kog vozila na motor s unutrašnjim sagorevanjem. Ako zamislimo gas (vazduh) koji ulazi u sistem s nekim početnim stanjem, tj. s nekom početnom temperaturom i pritiskom (koje možemo smatrati ekvivalentnim energiji gasa) i entropijom (stanje A na slici ispod):

Proces #1 - Najpre se vazduh sabija/kompresuje, čime mu se podiže nivo pritiska iz stanja A u stanje B; pri procesu istovremeno rastu i temperatura i entropija.

Proces #2 - Zatim, dodavanjem energije iz spoljnog koncentrisanog izvora se dodatno podiže nivo energije iz stanja B u stanje C. Iz tog razloga sagorevamo gorivo: radi se o oslobađanju koncentrisane hemijske energije goriva u vidu termalne energije gasa. Ishod ovog procesa je rast temperature, dok se pritisak praktično ne menja, a entropija i dalje raste.

Proces #3 - Zatim svu tu energiju (stanje C) koju je gas prethodno prikupio pod pritiskom i sagorevanjem oslobađamo - puštajući vreli gas pod pritiskom da se proširi i time okrene turbinu. Time se energija iz stanja C oslobađa pretvaranjem u koristan rad: prvi deo, C-D’, se upotrebljava da pokreće proces A-B, a krajnja ekspanzija D’-D konačno predstavlja energiju koju koristimo za neku svrhu, taj čuveni koristan rad motora. Stanje D ima isti pritisak kao i prvobitno stanje A (tačke A i D se nalaze na istoj liniji pritiska), ali višu temperaturu i višu entropiju. Gas se takoreći „uneredi“ prolazeći kroz ciklus.

Proces #4 - Stoga, nakon što je iz sistema izvučen koristan rad D-D', isti se na koncu vraća u prvobitno stanje A. U praksi to prosto znači da smo prethodno upotrebljeni gas u procesima #1-3 izbacili napolje, te od #4 do #1 u sistem uvukli novu količinu gasa čime ciklus može iznova da počne. Sa stanovišta fizičke interpretacije, transformacija od stanja D do A se može posmatrati kao hlađenje gasa zahvaljujući razmeni toplote sa spoljnom sredinom, čime ga se dovodi na početno stanje niže temperature i entropije.

Poput kazaljke na satu, ciklus proizvodi koristan rad usmeravajući lokalnu energiju u željenom smeru, time bespovratno rasipajući energiju na širem planu – ta energija više nikad neće moći da se pretvori u koristan rad.

Na animaciji ciklusa vidimo da transformacije #1-3 idu u smeru ka desno, odnosno u smeru povećavanja entropije, dok proces D ide u smeru levo, u smeru smanjenja entropije. Tu dolazimo do značaja procesa virtuelnog hlađenja – jer entropija koja je naizgled vraćena u prvobitno stanje unutar granica našeg sistema – podrazumeva povećanje entropije negde drugde. Hlađenjem našeg vazduha se povećava entropija tela koje nam je omogućilo to hlađenje. Frižider koji hladi svoj unutrašnji prostor zagreva prostor iza sebe, te iako je entropija unutar frižidera smanjena – entropija u ukupnoj široj slici raste, a gas se sve više vraća svojim etimološkim korenima... Kako energija ne može da se stvori niotkuda, odnosno taj koristan rad iz JB ciklusa potiče odnegde (gorivo smo uveli spolja) - ciklus ne može da se zanavek vrti u krug. Ostaje nedosanjan perpetuum mobile, savršena mašina koja kad se jednom pokrene više ne prestaje da radi, postaje sama sebi dovoljna. Nedostanjan jer đavo ne da mira: entropija, nered sistema; nered koji pri ma kojoj transformaciji sistema jedino i neizbežno raste...

Kirbyjevi arhetipski eksplozivni sudari sila, susreti na zidinama sistema. [ref12]

Temperatura, pritisak, entropija i sl. nisu fundamentalna svojstva – pojedinačna čestica gasa nema temperaturu, niti pritisak, ali gas kao celina ima. Pojedinačna „mikroskopska“ stanja pojedinačnih sastavnih čestica gasa (npr. njihova kinetička energija) su obuhvaćena u kolektiv „makroskopskih“ veličina (npr. temperatura), koje su jedino kao takve pristupačne našim, ljudskim, kognitivnim i procesualnim kapacitetima. Zamislimo da se gas kao celina usmereno kreće, recimo u obliku mlaza, ili promaje u sobi. Uprkos kolektivnom kretanju u određenom smeru, ne prati svaka čestica unutar date zapremine gasa baš taj smer: neke se kreću transverzalno, neke u suprotnom smeru, neke dijagonalno...no u globalu, celina ide istim kolektivnim tokom. Samim tim, svaka od tih čestica koja se kreće svojim individualnim putem nosi svoj doprinos energiji celine u pravcu koji nije istovetan pravcu kretanja kolektiva. Zbog nereda sistema, ako želimo da se sistem kreće nekom energijom – moramo uložiti više energije u njega da bismo ostvarili kolektivni cilj i namirili sve te slobodne agente. Iako u globalu energija ostaje održana – ona ne može biti održana na jednom mestu, nego se konstantno rasipa. I što se više rasipa, potrebno je uložiti još više rada spolja da bi je se iznova sakupilo u neki koncentrisan ili strukturiran oblik. A što se više rada ulaže, to se ukupna energija još više rasipa, i tako vrag vodi vrzino kolo ad absurdum... Proces brisanja prašine diže prašinu.

Sve u svoje (ne)vreme, jer i motori bez unutrašnjeg sagorevanja nisu imuni na štetne efekte po okolinu. [ref13]

Iz tog razloga se kola gase ako nestane goriva; ringla se hladi (tj. toplota se kreće od toplog tela ka hladnom) ako je isključimo iz struje; fotografije blede; papir i stripovi žute. Ipak, nijedan od tih sistema u principu nije zatvoren. Uvek se ih se može otvoriti ili proširiti da bi se spolja uvela slobodna energija, pa se tako integritet sistema može održati u nedogled. Možemo izvući još nafte iz skladišta; možemo uključiti ringlu ponovo u struju; možemo restaurirati fotografije i stripove (ili ih makar izolovati što je više moguće, znamo priču - zamandalimo ih u kesice, pleksiglas, odložimo na tamno i hladno mesto, prosto smanjimo rasipanje energije što neminovno vodi do spontanog razlaganja strukture). Ali time samo odlažemo neodložno, ako čak i ne gasimo vatru benzinom. Jedino što možemo je da se u nedogled upiremo da unutar zidina našeg sistema radimo šta hoćemo – neizbežno na uštrb svega što se nalazi napolju.

Toxl je čačkao mečku, pa mu je Kirby pokazao svet bez kraja. [ref14]

Fizičari običavaju da opisanu tendenciju energije da se rasipa ilustruju na sledeći način (npr. [ref15]):

Drugi zakon termodinamike se može izraziti na različite načine, od kojih je najintuitivniji onaj što kaže da toplota spontano ne može da teče „uzbrdo“ od hladnog ka toplom telu.

Energija dok sama od sebe „pada“; pada odozgo na dole, sa stanja više (koncentrisane) energije ka stanju niže (rasute) energije. Na nama je stoga jedino da što visprenije podmetnemo neku vodenicu u sve te tokove i izvučemo šta možemo, dok možemo.

Spontani protok energije kroz sistem. [ref16]

Slika padanja je interesantna utoliko što, za razliku od naše svakodnevne termodinamike, u okvirima kosmologije, koja barata razmerama na kojima gravitacioni efekti više ne mogu da se zanemare kao kad opisujemo motor automobila – rast entropije podrazumeva baš nekontrolisano slobodno padanje, odnosno proizvoljnu jurnjavu materije na nepreglednu gomilu, gonjenu silama teže. Za sada nam je jedino bitno da pojam „slobodne energije“ možemo razumeti baš kao energiju koja je na nekoj dovoljno velikoj visini i ima mogućnost da slobodno pada u smeru koji nama odgovara, da iz tog pada možemo jednokratno da izvučemo nešto korisnog rada...da usaglasimo kretanje dovoljnog broja komponenti sistema s nekom namerom, ciljem, svrhom.

Želja da se bude koristan. [ref01]

To nas najzad vraća na neophodnost razumevanja koncepta izvora (koncentrisane-slobodne) energije za kojima vazda vapimo, ili korak dalje – razumevanja fizičkih principa i mašinerije koja tu energiju kanališe ka željenom cilju. Ukoliko se sve sastoji od čestica, a svaka čestica se fundamentalno kreće nasumice, omeđena prirodnim zakonima tj. drugom materijom na koju silom prilike nabasava – to znači da u dubokoj strukturi prirode nema nikakve svrhe same po sebi. Vasceli prah i pepeo bauljaju na sve strane, a mi biramo da delove te gungule usmerimo gde god nama u datim okolnostima odgovara. Neophodan uslov za održavanje željene strukture je ulaganje energije spolja, odnosno izbacivanje entropije napolje. Živi organizam mora da se hrani da bi opstao, ali takođe mora i da...

...bude slobodan. [ref17]

S namerom da nešto lokalnog - da ne kažemo bližnjeg haosa uredimo – na širem planu neizbežno stvaramo još veći haos. Prema Drugom zakonu, stopostotno iskorišćenje slobodne energije za koristan rad nalaže bespogovorno kretanje sve-do-jedne komponentne sistema u istovetnom svrhovitom smeru. Ništa haos, ništa rasipanje, ništa proizvoljnost - ali onda ništa ni heterogenost, ništa vrdanje, ništa sloboda.

Potpuno uređen sistem podrazumeva iskorišćenost svake moguće individue u kolektivu. [ref16]

Postoje teoretski procesi koji funkcionišu bez ikakve promene entropije, idealni slučajevi koje obično nazivamo i reverzibilnim (povratnim) zato što se u principu kompletno stanje sistema - uključujući i entropiju - može vratiti na početnu tačku. Iz razloga koji bi nas poveli stranputicom ovde - čak ni takvi ciklusi ne bi doveli do potpunog iskorišćenja, odnosno, da skratimo - ne može sva raspoloživa energija u prirodi da se premetne u nešto nama korisno. Jedan deo prosto mora da se raspe u suštinski neupotrebljiv oblik. Može caru carevo, ali mora i bogu božije, ili ko voli: kako god okrenemo, vrag dođe po svoje.

Kirbyjev Bog. [ref18]

Naizgled je na snazi paradoks, jer s jedne strane – bio okean čestica ili mala zapremina gasa, sve to je samo energija. S druge strane, nijedna iole kompleksna struktura upravo zbog te iste energije na kojoj je zasnovana spontano ne može doveka da se održava uređenom. Koliko god se upinjali da vraćamo vodu na svoju vodenicu, ukupna količina energije u univerzumu je održana odnosno konačna. Na malim razmerama sistemi praktično gledano jesu otvoreni, no univerzum kao celina je zatvoren sistem. [fn06] Otud i model „toplotne smrti“ univerzuma, direktan ishod principa koji smo do sada opisivali, itd. Toplotna smrt prosto veli da će se jednom istrošiti gorivo, nestaće spoljnog prostora za izbacivanje entropijskog smeća nagomilanog unutar zidina sistema, odnosno svi procesi – bili oni spontano-prirodni ili veštački-ljudski – će prosto rasuti svu energiju koja je nekada davno bila koncentrisana, uređena, slobodna.

Nevidljiva ruka kosmičkog tržišta. [ref19]

Galaktus gladuje, i mora da se hrani. Zasitiće ga heterogenost, koju će homogenizovati. Zasitiće ga koncentrisana energija, koju će rasusti u neupotrebljivu formu; izliće u jednolični univerzalni ravan okean čestica koje ostaju da beznadežno bauljaju, potpuno nesvesne jedne drugih. Konačno ravnotežno stanje, konačni mir. Verovatno neizbežno iz pera autora koji savršeno razume značaj Kirbyja i njegovog dela, Jonathan Hickman u savremenom superherojskom epu [ref20] koji je dostojanstveno skinuo sa aparata univerzum koji je Jack Kirby stvorio, daje reč Marvelovovom arhi-naučniku Reed Richardsu, koji nudi jezgrovitu formulaciju Drugog zakona. Iz perspektive svesnog živog stvora, jedan od avatarâ Jacka Kirbyja poručuje [ref21]:

(Nastavlja se u „Bog iz parne mašine“, 7.9.2024.)

Aleksandar Joksimović

FUSNOTE:

(fusnote sadrže usputne reference ili primedbe/komentare/zanimljivosti koji nisu od esencijalne važnosti za dati tekst.)

[fn01] Vidi Probijanje okvira #01: Čovečanstvo sa gvozdenom maskom

[fn02] Za čistunce: tu je naravno i četvrto stanje - plazma - koje izostavljamo čisto iz razloga što nam nije deo svakodnevnice, te ne doprinosi nužno priči.

[fn03] Vidi Mimo okvira #01: Svetlosne godine

[fn04] Kako to najčešće biva po prirodi stvari, fundamentalna naučna istraživanja su u jednako tesnoj sprezi s društveno-političkim, odnosno istorijskim okolnostima koja ih okružuju kao i s naučnim okolnostima datog doba. Stoga je bilo teško da fundamentalna termodinamika ispliva pre industrijske revolucije, te pojave novih znanja iz ekonomije, biologije, geologije...koji su svi u sprezi doprineli izvrtanju dotadašnjeg vekovima relativno statičnog zapadnog sveta naglavačke.

[fn05] Tipičan ciklus gasne turbine koji ovde predstavljamo je u potpnosti analogan principu klipnih (npr. automobilskih) motora; gasna turbina je odabrana kao intuitivnija – kao i bliža srcu autoru teksta.

[fn06] Naravno, i to je upitno jer se univerzum širi dok energetska sadržina po jedinici prostora zapravo ostaje ista, što implicira da količina energije u univerzumu zapravo raste. Ali za potrebe ovog eseja, odnosno idejâ koje razvijamo u „Probijanju okvira“, nema nikakve razlike (ako ništa drugo a ono jer se kosmički horizont vazda smanjuje zbog ubrzanog širenja univerzuma, stavljajući nam materiju i energiju sve više van domašaja).

REFERENCE:

(reference, nasuprot fusnota, upućuju na resurse ili referentni materijal čiji sadržaj je direktno vezan za teme predstavljene u „Probijanju okvira“, pre svega u datom tekstu - a često i za druge tekstove iz serije.)

[ref01] Jonathan Hickman, Justin Weaver et al., S.H.I.E.L.D. vol.2 #6: "I Am the Sun", Marvel Comics, avgust 2018.

[ref02] Jack Kirby, The New Gods vol.1 #6: "The Glory Boat!", DC Comics, januar 1972.

S namerom da dam i malo šire/detaljnije reference i o termodinamici uopšte, njenom značaju, raznim pojavnim oblicima, primenama, itd, a u sklopu s ranom istorijom i razvojem discipline, upućujem na sledeće reference:

[ref03] Philip Ball, "Physicists Rewrite the Fundamental Law That Leads to Disorder", Quanta Magazine, maj 2022. (link)

[ref04] Za vrlo pristupačan prikaz rane istorije termodinamike, vidi npr. online predavanje Stephena Wolframa: "The Tangled History of the Second Law of Thermodynamics", februar 2023. Ko više voli da čita, na Wolframovom blogu možete naći i izuzetno iscrpan unos tj. pisanu verziju priče s predavanja iznad, zadnji deo trodelne serije posvećene Drugom zakonu termodinamike: Stephen Wolfram, "How Did We Get There? The Tangled History of the Second Law of Thermodynamics", januar 2023. Konačno, za ljubitelje štampe, upisi su potom objavljeni u obliku knjige.

[ref05] Sean Carroll, "From Eternity to Here: The Quest for the Ultimate Theory of Time", Dutton; Reprint edition, oktobar 2010. (Carroll svojim karakterističnim pristupačnim stilom nudi jasan opis svih ovih fenomena, bez zakidanja na suptilnim implikacijama i elementima šireg konteksta. Na YouTube se lako mogu pronaći snimci prezentacije knjige.)

[ref06] Maglina „Stubovi stvaranja“ ovde uslikana svemirskim teleskopom Hubble, te obrađena u infracrvenom spektru. Slika preuzeta sa sajta Evropske svemirske agencije (ESA).

[ref07] Jack Kirby et al., Super-Villain Classics Vol 1 #01: "Galactus: The Origin", Marvel, februar 1983. (reprintovani i dorađeni iz ranijih epizoda serijalâ "Thor" i "Fantastic Four")

[ref08] Jean-Marc Jancovici, Christophe Blain, "Le monde sans fin, miracle énergétique et dérive climatique", Dargaud, oktobar 2021. U ovom tekstu su korišćeni isečci iz izdanja izdavačke kuće Fibra iz Zagreba – edicija Kolorka #233, oktobar 2022. prevod Petre Matić.

[ref09] Charles Hatfield, "Hand of Fire: The Comics Art of Jack Kirby" (Great Comics Artists Series), University Press of Mississippi, 2011.

[ref10] Jack Kirby & Stan Lee, "The Silver Surfer: The Ultimate Cosmic Experience", Simon & Schuster, NY/A Fireside Book, 1978.

[ref11] Jack Kirby & Vince Colletta, vol.1 #134: "The Mountain of Judgement!", DC Comics, decembar 1970.

[ref12] Jack Kirby et al., The Demon vol.1 #1: "Unleash the One Who Waits“, DC Comics, septembar 1972.

[ref13] Alan Moore, Dave Gibbons, John Higgins, Watchmen vol.1 #12: "Watchmaker", DC Comics, decembar 1986.

[ref14] Jack Kirby & Mike Royer, Weird Mystery Tales vol.1 #2: "Toxl the World Killer!", DC Comics, oktobar 1972.

[ref15] P.Chaikin, & T.C. Lubensky, "Principles of Condensed Matter Physics", Cambridge: Cambridge University Press, 1995.

[ref16] Nick Sousanis, "Unflattening", Harvard University Press, april 2015.

[ref17] Dokumentarac "In Search of Moebius", BBC4, 2007.

[ref18] Jack Kirby, Stan Lee et al., "Fantastic Four" vol.1 #48-50, Marvel, 1966. – Triptih epizoda Fantastične četvorke, po nekima i vrhunac serijala, neformalno nosi naslov "The Galactus Trilogy".

[ref19] Jim Shooter et al., "Marvel Super Heroes Secret Wars" vol.1, januar-decembar 1984.

[ref20] Pomenuta „saga“ Jonathana Hickmana - u celosti jedna od ključnih referenci za Probijanje okvira - koja je bezmalo zatvorila višedecenijsku istoriju Marvelovog univerzuma, zvanično započetoj u Kirby&Leejevoj "Fantastic Four" vol.1 #01 1961. godine. Sastoji se od više serijala objavljenih između 2009. i 2015. godine. Ovde ćemo izlistati serijale, pa ćemo preciznije reference navoditi tamo gde je potrebno, u ovom i kasnijim tekstovima: "Secret Warriors", "S.H.I.E.L.D.", "Fantastic Four", "FF", "The Avengers", "The New Avengers", "Infinity", "Secret Wars" (2014-2015).

[ref21] Jonathan Hickman et al., „New Avengers“ vol.3, Marvel, 2013-2015. (odabrani prizor je iz epizode #14 "The Agamotto Gambit")