Thomas Mann ili Philip K. Dick - eseji o stripu #5: Belina u stripu

Belina u stripu

Prostor koji postoji između dva kvadrata u stripu naziva se belina ili cezura. Na prvi pogled belina je čista praznina i kao takva ona razdvaja dva prizora. Međutim, odnos dva kvadrata ispunjava belinu određenim značenjima na koja se mi navikavamo, intuitivno ili svesno ih prihvatajući, i potom ih koristimo pri čitanju drugih stripova. Ovo zrenje čitalačkog iskustva povećava prohodnost kroz medij stripa. Razne druge elemente stripovne komunikacije ovde ću tek pomenuti: korišćenje balona u svim njegovim varijantama i položajima u kvadratu; onomatopeje u balonima i van njih (o upotrebi balona videti obimniji tekst Slavka Šterka Balon u stripu u časopisu “Pitanja” br. 5–6, Zagreb, 1981); zatim elementi filmskog jezika - kao kadriranje, montaža, vožnja, rez itd. Makar i intuitivno ovladavanje ovim elementima označava strip-pismenost bez koje se niko, bez obzira na ostalo obrazovanje, ne može bez nesporazuma upustiti u čitanje ovog medijskog univerzuma.

Belina, iako grafički neispunjena, grafički je uokvirena kvadratima između kojih se nalazi. Pošto je odnos kvadrata ispunjava značenjem, belina semantički predstavlja “ispunjenu prazninu”. Beline čine da se oseti povezanost. Pošto tu povezanost ne vidimo već razumemo, reč je o smisaonoj vezi. Belina, dakle, grafički predstavlja prazninu u shemi elemenata koji čine stripsku vizuelnu naraciju, a značenjski uspostavlja punoću jedne posebne stvarnosti koja se inkarnira u stripu.

Za razumevanje stripa od presudnog je značaja upravo ova uloga beline. Ako je zanemarimo, mi ne razumemo strip, posmatramo ga kao diskontinuiranu grupu zasebnih crteža. Ne shvatamo kadriranje, ne shvatamo gde je otišao ostatak tela, ostatak pokreta. A ostatak je u kretanju, u belini, impliciran njome. Dok prelazimo pogledom preko beline mi maštamo, rekonstruišemo kretanje koje se zbilo između dva naizmenična prizora. U tom magijskom prelaženju beline moraju da sarađuju opredmećena autorova i upravo pobuđena čitaočeva mašta.

Major Fatal - Moebius

Tačno je da strip predstavlja pokret, seriju crteža. Međutim, ne uprošćavajmo stvari više no što to njihova struktura mogućnosti nameće. Gotovo svi su saglasni da je u pitanju pokret, kretanje. Ipak, kretanje ne mora biti čisto fizičko. Može biti isto tako psihološko ili uopšte sadržinsko: kretanje jedne ideje, promena nekog značenja... Subjekt kretanja ne mora biti figura u čisto prostornom pomeranju. Uostalom, i takva figura nosi i odašilje nekakva značenja. Subjekt kretanja može biti i personifikacija nekog ljudskog stanja (kasnije videti esej Iščekivanje odsutnog), recimo dobra, zla ili nečega između, u punoj svojoj višeznačnosti. Kretanje, dakle, ne mora biti samo spoljašnje, može biti jednako toliko i unutrašnje. Unutrašnje stanje se uvek ispoljava, objektiviše posredstvom reči, pokreta, gestova, izraza lica.

Belina stoga ne sadrži samo fizičko-prostornu dramaturgiju. Može da nosi i psihološku dramaturgiju, dramaturgiju dijaloga, dramaturgiju izražajnosti ljudskog lica. Promena ugla usana ili veđa nije samo promena vizuelne kompozicije nego i promena ljudskog stanja. Uzmimo jedan krajnje drastičan primer. Kada Bog mokri u Asteru Blistoku (epizoda “Vrhovni alhemičar”, “Stripoteka” br. 737, 1983) to zaista ne možemo redukovati na fizičko kretanje tela. Ne možemo da zanemarimo da je reč o Bogu i da se sa njim dešava nešto drastično. To je Bog rezignacije i nemoći, Bog koji je gledajući rezultate svojih velikih zamisli, svojih projekata koji su isprva toliko obećavali, odlučio da abdicira od svoje svetosti i potraži samozaborav u bitisanju na nivou svojih najneuspešnijih emanacija. Umorni Bog koji se zaglibio u blatu stvaranja sveta.

mirovanje je kretanje - Mort Cinder

Belina jednako služi da nam implicira kretanje Bena Bolta po ringu kao i da nam sugeriše promenu raspoloženja na licu antikvara Ezre Vinstona iz stripa Mort Cinder. Prelaženje beline je rekonstruisanje onoga što nije nacrtano ni na jednom od sukcesivnih kvadrata. Isto tako mogu nam biti sugerisana stanja kroz koja prolazi junak bez obzira što sam nije načinio fizičko kretanje.

Dodatne mogućnosti beline očituju se u stripovima u kojima se povremeno vrši integracija čitave table u jedinstvenu kompoziciju: iako ivice kvadrata iščezavaju, praznine između sukcesivnih prizora ostaju i vrše ulogu beline. Ovaj postupak koristio je Hal Foster još u prvim godinama svog rada na Princu Valijantu. Još specifičniji postupak jeste miksovanje više slika za koje je teško reći da li su čisto sukcesivni prizori ili, pak, pripadaju istom vremenskom trenutku, ali su viđeni iz različitih tačaka posmatranja. Tipičan primer situacije gde belina gotovo iščezava i pri tome vrši upravo naznačenu dvosmislenu funkciju je prizor na devetoj tabli Pahekovog stripa Fliper Big (“Spunk novosti” br. 1, 1984).

Miksovanje slika Fliper Big - Željko Pahek

Naravno, većini ljudi jasno je da se u belini kao elementu medija stripa ne “krije” uvek Paja Patak kao arhetipska vrsta junaka niti, recimo, osrednjost kao stripski čitalački horizont. Manje je, međutim, onih kojima je posve jasno da belina po sebi ne implikuje jedan određen način strip komunikacije koji bi isključivao druge, njemu alternativne načine. Mogućnosti su znatno šire te bi bila mistifikacija svoditi otvorene mogućnosti ovog još umnogome neispitanog medija na samo jedan od postojećih načina opštenja stripom.