Thomas Mann ili Philip K. Dick - eseji o stripu #10: Svet mutanata

Billy The Cat

Svet mutanata

U “Spunku” br. 6 (avgust 1980) na naslovnoj strani, stilizovanoj kao odignuta stranica, “provirili” su stidljivo prozori iz stripa Den Richarda Vancea Corbena. Bilo je potrebno da prođe još skoro dve godine da Corbenovi stripovi započnu svoj javni život. U javnosti se takođe pojavio podatak da su prava na objavljivanje dobijena već u drugoj polovini sedamdesetih godina, ali se oklevalo zbog nedoumice da li je naša čitalačka publika za takve sadržaje “zrela”.

Od tada je do polovine osamdesetih godina objavljeno nekoliko kraćih Corbenovih stripova i tri duža, Bladstar (Bloodstar), Svet mutanata (Mutant World) i Den. Bladstar je strip sa naučnofantastičnim prologom. Posmatran u celini, međutim, on je saga sa fantastičnim avanturama kojima je naučna fantastika tek odskočna daska za oslobađanje od konvencija “realističke” avanture. Svet mutanata, kao i Bladstar, vezan je za vreme posle katastrofe, ali mu je lakše pripisati karakteristike naučnofantastičnog žanra. Naravno, ovde naučna fantastika nije vezana za kosmički prostor, letilice kojima se on savladava, niti za druge planete sa svim pretpostavljenim arsenalom neobičnosti. U Svetu mutanata naučnofantastični parametri ugrađeni su u stvarnost planete Zemlje i onoga što se zbilo s ljudskom vrstom.

Mutant World - cover

Svaki svet, ma kako bizaran bio, poseduje svoju svakidašnjicu i upravo čitanje Sveta mutanata, posle prvih probijanja kroz na izgled nelogične situacije, postaje prisustvovanje jednom svakodnevnom životu – životu mutanata. Pošto je mutant biće sa naslednim karakteristikama koje se razlikuju od karakteristika roditelja i svakodnevica sveta mutanata se razlikuje od svakodnevice njihovih, kroz nuklearnu katastrofu proigranih, roditelja – ljudskog roda. Svet mutanata nije svet jedne vrste, već krajnje heterogen i protivrečan svet razjedinjenih jedinki. I pored sve haotičnosti u njihovom življenju uspostavlja se sloj koji možemo nazvati svakodnevicom. Način života kroz stalnu potragu za hranom i susretanje sa opasnostima koje nisu nekakva izuzetna pojava, već naprotiv redovna – svakodnevna.

Glavni junak ovog bizarnog stripa je mutant Dimento. Zadržaću se na kreaciji ovog lika koji fascinira svojom jedinstvenom pojavom u karakterologijama svetskog stripa. Dimento je u stalnom nesporazumu sa svetom koji ga okružuje. Taj svet ga odbacuje i ruga mu se; ne samo kroz lepša i pametnija bića nego i kroz bizarne, crnohumorne karikature kao što su Bags i Kriper. Glavni hendikep Dimentove sudbine su njegova dobrota i lakovernost. Ako bismo zaključivali po broju situacija kada je ama baš bilo ko prevario Dimenta i on se, zatim, sa istom bezazlenošću ponovo izlagao istim osobama, na milost i nemilost njihovoj nepostojećoj moralnosti i samilosti, moglo bi se reći da u Dimentu živi utopija bezgranične vere u ljude. Ona, usprkos svemu, na čudesan način tinja i istrajava. Gotovo stalno se graniči sa sumnjom, ali je uvek nadvladava da bi zatim završila u očajanju i usamljenosti. Dimento, međutim, ima spasonosnu sizifovsku sposobnost delimičnog zaborava i obnovljene nade. U tom sloju ličnosti Dimento snažno podseća na nezaboravan lik Gimpela Bene iz istoimene pripovetke Isaaca Bashevisa Singera.

Ali, da napravim jedno drugo poređenje, ovoga puta unutar sveta stripa. Ma kako to bizarno i paradoksalno izgledalo, Dimento živi svoju utopiju ništa manje intenzivno nego što to čini Prattov toliko različiti lik Corto Maltese sa svojom utopijom dosezanja nedokučenog u avanturi. Bez obzira na različitost sadržaja njihovih utopija, često mudri i uvek senzibilni Corto Maltese i neumni, dezorijentisani, ali osetljivi i napaćeni Dimento imaju jednu zajedničku tačku – vernost, istrajavanje u sopstvenim utopijama.

Dinamička anatomija, ili prebijanje nesrećnikar

Naravno, ne treba zaboraviti da Dimento živi u surovom svetu punom agresije (namerne, ciljno usmerene ili besmislene – svejedno) i da sam vrlo često reaguje na isti način. Agresija je, prosto rečeno, sredstvo opštenja u svetu mutanata. Međutim, Dimento reaguje i na takav način tek utoliko što mu je to prvi naučeni oblik komunikacije, a ne zbog svoje autentične motivisanosti za agresiju. Upravo stoga u čitavom ovom stripu, u svoj tragičnosti svojih nesporazuma, najhumanije deluje mutant Dimento.

Sama scenaristička struktura Sveta mutanata obiluje zanimljivim rešenjima. Priča je takva da se poigrava s klasičnom narativnom strukturom. Poigravanje seže do inače uobičajenih postupaka za ubrzavanje i intenziviranje toka priče. Scenaristička montaža tokova pripovedanja i skokova u njemu čini da nam se ono što isprva izgleda kao glavni, kasnije pokaže kao sporedni tok priče. I obrnuto, na izgled marginalno uskoro postaje dragoceno. Čitav niz zaokreta ima funkciju usložnjavanja i proširivanja konteksta priče. Isprva je to puki niz fragmenata jednog oneljuđenog sveta Dimentove svakodnevice. U njega ritmično “udaraju” događaji koji će se pokazati nepripadnim toj svakidašnjici. Pojava sveštenika koja obećava da će biti neka vrsta ključa za razrešenje priče pokazuje se kao ključ za tek jedna od vrata. Štaviše, sveštenikov nagli nestanak i dugo odsustvo iz priče čini da čitalac pomisli da je njegova pojava u stvari bila ključ za sporedni, čak slepi hodnik pripovedanja.

Glavni “udar” u svakodnevicu sveta mutanata, snažno pojačavanje intenziteta priče, čitalac doživljava kada saznaje da pored sveta mutanata postoji i jedan paralelni svet. Svet uslovno rečeno očuvane ljudske civilizacije i tehnologije. Stvarna kulminacija ironičnog zaokreta, međutim, tek sledi za ovim glavnim “udarom”. Civilizovanost i još više ljudskost ovog paralelnog sveta pred nama se postepeno rastaču. Tako polako uviđamo da se stroga i netrpeljiva podela na svet “unutra” i svet “napolju” graniči sa besmislom. U stvari to je paničan pokušaj onih “unutra” da se izbore za legitimnost razlikovanja od onih “napolju”. Sam Dimento, marginalac odbačen od svih njemu poznatih svetova u sebi krije ono što je za ostale nedostižno – mogućnost da se ima poverenje u drugoga. I tu se pomalja ironična parafraza ma koje netrpeljive političke podele, tako karakteristične za svet kome pripadamo ti i ja čitaoče.

Strnad i Corben su izabrali da ovde ne bude reči - zato, ćutimo

Svet mutanata je, za razliku od Bladstara, strip izrazito oslobođen od patetike. Svi formalni patosi u događajima su “izigrani” ironičnim uzmacima kroz zaokrete u priči. I samo Dimentovo blaženstvo je “hepiend” pun ironične uslovnosti. Ironija Jana Strnada, scenariste ovog stripa, ne bi mogla da bude tako prisutna da nije totalno prožeta i nadgrađena do sada najslojevitijim Corbenovim crtežom, Iako je u Denu, jednom Rowlfu, pa i Bladstaru više došla do izražaja neposredna dinamičnost i snaga pokreta figura, Svet mutanata sve to nadmašuje vizuelnom suptilnošću građenja karaktera. Reč suptilnost može izgledati neprimerena za Corbenovu često drastičnu vizuelnost, ali u slučaju Sveta mutanata potrebna je upravo ona. Dimentovo lice koje doživljava neverovatne transformacije stanja ostaće u istoriji stripa kao upečatljivo individualan lik.

Iz navedenih razloga smatram Svet mutanata najzrelijim Corbenovim radom. Može se čak posmatrati i kao centralna metafora ostalih Corbenovih stripova. Teško je naći strip iz Corbenovog zrelog perioda u kome likovi nisu pretrpeli neku vrstu “mutacije”. Ukupna stilizacija tako svojstvena Corbenu jeste, u stvari, mutant stilizacija.

Čovek koji ima sjajan osećaj za pokret, a stalno koristi fotose

Rad po fotografijama uglavnom se pokazuje kao porazan po likovnu imaginaciju crtača stripa, onemogućavajući razvoj samosvojnosti izraza, vodeći u statičnost interpretacije čime se narušava jedno od fundamentalnih svojstava stripa: dinamizacija stanja. Iako je poznato da se Corben služi fotografijama, on na jedan izuzetan način izmiče ovim poraznim posledicama. Kod njega primena fotografija, u većini slučajeva, nije preovladala u konačnom rezultatu, a stvoreni hibrid, izrazito eklektički spoj jeste izrazito bizarna, ali na svoj način uspešna sinteza. Corbenov strip postiže i u domenu potpuno bojenog stripa ono što izmiče većini “slikanih” stripova. Corben se ne upušta u pretenciozan “realistički” rad u boji koji najčešće završava u nesrazmernosti svoje likovne pretenzije – kiču. Corben je najbolji kada se, naprotiv, suočava sa kičem, samoironiše ga upotrebljavajući ga, ne bežeći od njega. Upravo time u Svetu mutanata on ga prevladava. Corbenove figure često su zdepastih konstrukcija, kao mala punačka deca, a opet, muskulatura im je bilderska. Ženama su grudi ama baš uvek enormnih veličina a “najstidniji deo tela” ne samo što je nepokriven maljama nego i podseća na detinji. Ovakva Corbenova stilizacija je narušavanje pravila igre čime zadobija jednu paradoksalnu autentičnost. Mutant stilizacija pokazuje se kao ponovo zadobijena autentičnost. Put koji Corbenov izraz prevaljuje nije uobičajen, a svakako da je rizičan. Spajati underground tradiciju stripa sa zamkama korišćenja fotografija jeste zaista krajnje problematično. Ipak, u Corbenovom slučaju, iznenađujuće često je uspešno.

Na osnovu do sada rečenog moglo bi se tvrditi: Corbenov svet stripa je svet mutanata, a ne neuspelih vizuelnih hibrida. Njegovi stripovi su zadobili autentičnost, sopstveni život. Ovaj vrednosni sud koji važi za Corbenove stripove problematičnije je uopštavati na njegove mnogo statičnije ilustracije ili, još gore, ilustracije koje imaju ambiciju da budu “slikarske”. Ne treba zaboraviti da su slikarstvo i strip znatno različiti mediji sa ponajviše razdvojenom dosadašnjom istorijom svojih pravaca. U oba medija se može govoriti o artističkoj vrednosti, ali sa posebnim kriterijumima primerenim svakom mediju ponaosob. Ponor između njih tek treba učiti premošćavati. Isti životni senzibilitet morao bi da se izražava na prilično različite načine u slikarstvu, stripu, književnosti, filmu... Corbenove ilustracije, ako imaju ambiciju da prerastu u slikarstvo, upravo onemogućava ono što je njihova glavna prednost dok se doživljavaju kao kadar iz stripa. To što ih onemogućava je izrazito stripovni jezik (stripovnost) koji je, ako je netransponovan, neprimeren slikarstvu. Pitanje je da li bi Corben hteo, mogao i umeo da ga se odrekne.

(“Stripoteka” br. 865, Novi Sad, 3.12.1985)


#9: Strategija opsene | #11: O nagosti

Anketa

Što vam je najinteresantnije na stripovi.com?

Rezultati

Arhiva

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Finale
    Kod: AF SS 419
    Ocjena: 50%
    Vrijeme: 25.6.2019. 1:34:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 390
  • Nueces Valley
    Kod: TX MX 21
    Ocjena: 85%
    Vrijeme: 24.6.2019. 15:18:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 522
  • Yukonski kozaci
    Kod: ZG MX 34
    Ocjena: 59%
    Vrijeme: 24.6.2019. 15:00:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 483
  • The Wrong Earth
    Kod: TWE AHOY 1/6
    Ocjena: 76%
    Vrijeme: 22.6.2019. 18:41:00
    Autor: Paka01
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 296
  • Dadilja
    Kod: DD SD 38
    Ocjena: 42%
    Vrijeme: 19.6.2019. 0:56:00
    Autor: Sarghan
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 629

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Ledene zemlje
    Kod: ZG MX 33
    Ocjena: 73%
    Vrijeme: 3.5.2019. 1:04:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 13
    Broj pogleda: 1852
  • Prljava afera
    Kod: MN LIB 8
    Ocjena: 56%
    Vrijeme: 11.4.2019. 1:08:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 1593
  • Spirale multiverzuma
    Kod: NN LIB 64b
    Ocjena: 60%
    Vrijeme: 14.5.2019. 0:36:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 1518
  • Krvna zakletva
    Kod: MN LIB 63
    Ocjena: 83%
    Vrijeme: 23.4.2019. 0:39:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1413
  • Monstrum iz Philadelphie
    Kod: ZG VC 137/138
    Ocjena: 82%
    Vrijeme: 14.5.2019. 18:13:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1269

Aukcije

Forum