Thomas Mann ili Philip K. Dick - eseji o stripu #15: Kosmička melanholija

Dragonero

Kosmička melanholija

Krajem sedamdesetih, kada su se 1978. godine, kod nas u "Stripoteci" prvi put pojavili Kosmički putnici Paula Gillona i Jean-Claude Foresta, vladala je čitalačka žeđ za "nečim drugačijim" u naučno fantastičnom stripu. Većina klasičnih stripova tog žanra, a pre svega Flaš Gordon Alexa Raymonda i potom ana Barryja (mogli bismo njihova imena ispisati i obrnutim redosledom, ako ih posmatramo iz iskustva jugoslovenske čitalačke publike nakon Drugog svetskog rata), sadržali su izvesne tragove melodrame, ali ih je uvek nadvladavao tehnički, "muški" shvaćen kosmički avanturizam. Flašu su se, doduše, dešavale mnogobrojne peripetije sa zanemarivanom verenicom Dejl, ali i ona je, uglavnom nevoljno, prihvatala nužnost Flašovih odsustvovanja, čekajući ga gotovo isto kao što Aleta čeka i dočekuje Valijanta. Razlika je u tome što Dejl nije kraljica, što nije venčana i što nema domaću zabavu i kompenzaciju u vidu neprekidno rastućeg broja dece. To je u jednom trenutku i dovelo do čuvenog raskida veridbe (u to vreme Flaša je kreirao Dan Barry) te je usled tog tragičnog događaja Flaš, bar izvesno vreme, morao da bude nešto melanholičniji svemirski putnik.

Forest i Gillon su se opredelili za oslobađanje latentne melodramske komponente u dotadašnjim naučnofantastičnim stripovima i time učinili iskorak iz klasičnije shvaćene svemirske avanture u spejs-operu. Melodrama se ne retko tumači, i od strane pobornika i od strane onih koji je odbacuju, kao sekularizacija i trivijalizacija tragedije. Po Douglasu Sirku, jednom od najvitalnijih kreatora filmskih melodrama, ovaj žanr nastaje kada se sve ono sto se bogovima, kraljevima i izuzetnim osobama, dakle herojima, dešavalo u klasičnim tragedijama, sruči na glave običnih, malih ljudi dok žive u isuviše profanom svetu da bi im dozvolio išta božansko. Ovaj stav ubedljivo je reafirmisao u svojim filmovima (pa i u svojim esejima) Rainer Werner Fassbinder . Od jugoslovenskih (filmskih) kritičara najeksplicitnije je obrazlagao ovo poetološko načelo Bogdan Tirnanić. Šta se, međutim, dešava sa melodramskim likovima u spejs-operi? Oni se iz običnosti svojih života prebacuju u neobičnost naučnofantastičnog avanturizma, pri tom zadržavajući trivijalnost svoje karakterizacije.

Karakteristično je da su početak objavljivanja Kosmičkih putnika sa zadovoljstvom dočekali i čitaoci klasičnijeg ukusa i čitaoci željni izmene stanja u stripovnoj produkciji druge polovine sedamdesetih godina. Gillon i Forest uspeli su tada da pruže nešto novo i drugačije. Zasluga dobrim delom počiva na Gillonovom crtačkom umeću i eleganciji koji u sebi objedinjavaju glavne tradicije stripovnog izražavanja: raymondovsku, fosterovsku, pa delimično i canifovsku. Izvestan "akademizam" Gillonovog crteža pokazuje da je po senzibilitetu najviše sklon rejmondovskom prosedeu, mada je i uloga senki povremeno izrazita, posebno u Kosmičkim putnicima.

No, vratimo se malo u Gillonovu prošlost i onome što je prethodilo Kosmičkim putnicima. Paul Gillon rođen je 1926. godine. Crtačku, tačnije ilustratorsku karijeru započeo je još kao četrnaestogodišnjak. Sedam-osam godina kasnije, 1947. godine, crta svoj prvi strip Lynx Blanc(Beli Links) po scenariju Rogera Lécureuxa, započinjući time saradnju sa revijom "Vaillant". Bila je to priča o džungli po uzoru na Raymondovog Džima iz džungle. 1950. godine sa istim scenaristom kreira Fils de Chine (Sina Kine) koji neki smatraju klasikom posleratnog perioda.

Pedesetih godina Gillon nastavlja kreaciju Luciena Nortiera Kapetan Kormoran za koga je scenario pisao Jean Ollivier. Kapetan Kormoran (koga je, po nekim izvorima, kraće vreme crtao i Hugo Pratt) strip je klasično pustolovnog žanra. Naši čitaoci su mogli da se upoznaju sa nekim epizodama ovog stripa u "Politikinom zabavniku" 1986. godine. Kapetan Kormoran se sastoji iz kratkih epizoda u kojima naracija ne može mnogo da se "razmaše". Pripoveda se sa "gutanjem" najdinamičnijih faza radnje, što je bio dosta klasičan manir za francuski strip pedesetih. Ovo nije posledica "literarnosti" tih priča nego pre rezultat arhaičnog tumačenja stripa koji je svođen na ilustratorsku ulogu. Bez obzira na ilustratorski pristup povezivanja kvadrata, prizori u samim kvadratima poseduju zavidnu dinamičnost. Gillonov realistički crtež iz tog doba može da se meri sa tadašnjim stripovnim kvalitetom Eduarda Teixeire Coelha koji je kasnije evoluirao ka nešto redukovanijem pristupu.

Gillon je tokom pedesetih godina još nekoliko puta dobijao nezahvalnu ulogu nastavljača tuđeg dela (nastavio je Wangoa, kreaciju Eduarda Coelha) ili je bivao alternativni crtač (Reksove avanture delio je sa drugim crtačem). Bez obzira na to, već u tom periodu uobličavaju se neke njegove specifične sklonosti. Egzotični pejzaži postaju njegovo vizuelno oružje koje će koristiti na jedan dvosmislen i otud osobit način. U njima je združivao čistu funkcionalnost i dokumentaristički pristup. Ta neodređenost utiska postaće Gillonova svojstvenost: ambivalencija između egzotike i distanciranog, gotovo hladnog pristupa.

Posle promena u načinu života Gillon zapada u izvesnu krizu ispunjavanja obaveza što ozbiljno narušava njegovu saradnju sa strip-revijama. Septembra 1959. godine uspeva da se vrati stripu kreirajući maratonski serijal u dnevnim kaiševima Ulica Nade broj 13, po scenariju braće Gall. Trinaest godina rada na ovoj hroničnoj melodrami rađenoj po uzoru na Drakeovu Juliju Džons, ostavilo je višestrukog traga na Gillonu. Očeličilo ga je u zanatskoj istrajnosti, ali je i unelo izvesnu dozu slatkastosti ženskih likova koje se Gillon kasnije izgleda nije mogao da otrese ni u stripovima koji su omogućavali drugačiji pristup. No, time se samo više priklonio dosta ustaljenom maniru stripovne interpretacije.

Od Gillonovih stripova više je nego vredan pomena Džeremi, još jedno delo klasičnog avanturizma, ali ovaj put na prelazu iz šezdesetih u sedamdesete godine (1968–1972). Ovo je možda najlepše crtano Gillonovo delo, pri tom rađeno po sopstvenom scenariju. U njemu Gillonov realističko – dokumentaristički pristup ponajviše ostavlja prostora za ispoljavanje druge polarnosti Gillonove izražajnosti – egzotike. More, tropski priobalni pejzaži, oluje, zatišja ... A od strane ljudskih bića, nasilje odraslih uronjeno u kontekst dečijeg avanturizma. Šta je više potrebno za rekreativni sastanak sa stripom ovakve vrste?

Ko je jula 1977. godine bio čitalac "Eks almanaha", mogao je da se sretne sa jednom epizodom Džeremija. Na žalost, Gillon je realizovao samo četiri albuma ovog stripa, što je po merilima njegovog opusa koji se sastoji od drugih serijala, malo. No tu su po Gillonovim rečima, presudila neslaganja sa urednikom, dakle, razlozi koji nisu bili kreativne prirode.

Specifičnost ne malog broja Gillonovih stripova je da se čak i sedamdesetih godina odriče upotrebe oblačića. Poslednji takav strip je Džeremi, a od prethodnih, koje je mogla da vidi naša publika, to je slučaj i sa Kineskom epopejom (objavljena je u "Stripoteci" od 579. do 588. broja). Ovaj strip, rađen po scenariju Rogera Lécureuxa, interesantan je i po tome što predstavlja primer ideološko – didaktičkog stripa koji je realizovan od strane crtačkog majstora. Da stvar bude interesantnija, upravo ovde su očiti ne samo Raymondovi nego i Fosterovi uticaji na Gillona.

Nešto manje od polovine serijala Kosmički putnici (izvorniji naziv je Brodolomnici vremena) Gillon je kreirao po scenarijima Jean-Claude Foresta, mada je osnovna tema hila Gillonova. Upravo stepen Gillonovog učešća u odvijanju priče, sadržaju likova, njihovih reakcija i uopšte motivacije, izgleda da je doveo do trenja sa Forestom, što je završilo razlazom. Od tada je Gillon isključivi autor ovog stripa. Cena razlaza sastojala se u tome što je Gillon mogao metamorfozom da "ubije" Kininin lik, odnosno ukloni ga iz pripovedanja, pošto je on u potpunosti bio Forestova zamisao.

Ako se vratimo na Gillonovu stilsku osobenost koju smo označili kao ambivalenciju između romantične maštovitosti i dokumentarističkog pristupa, primetićemo da ona možda najviše dolazi do izražaja upravo u Kosmičkim putnicima. Ovu ambivalenciju Miroslav Marić, pišući o stripu Ulica nade broj 13 ("YU strip magazin", 79–80, 1986). tumači kao stalno balansiranje na opasnoj granici između čitalačkih snova i najobičnijeg dokumentarca... Stvaranje uzdržanosti u vizuelnom pripovedanju rezultira hladnoćom interpretacije koja u Kosmičkim putnicima nailazi na svoje motivaciono opravdanje. Fantastika tretirana povremeno na dokumentaristički način razdvaja melodramske likove od egzotičnosti svetova kroz koje se kreću. Naspram bogatstva pejzaža i bizarne egzotičnosti bića koja žive u tim ambijentima, Gillon sistematski stvara ispražnjenost prostora u koji smešta svoje melodramske junake. Vizuelna "usamljenost" figura glavnih fikova u prostoru uspešno dočarava neutemeljenost i bez zavičajnost njihovih života.

Kosmički putnici su strip u kojem vlada oslobođenost od teracentrizma. Planeta Zemlja je, izgleda, izgubljena zauvek. Kosmos je stran, ali on je jedino što "brodolomnicima vremena" preostaje. U svakoj epizodi Kris, Valerija, Mara i ostali saputnici nađu privremeno boravište, ali ono ubrzo biva razoreno ili postaje negostoljubivo.

Gillonov odnos prema onome što možemo nazvati prirodnim ambijentima, krajolicima za taj iščašeni i artificijelni svet, sasvim je drugačiji. Gde god srećemo more i bogatstvo vegetacije i, što je najvažnije, bogatstvo prostornih odnosa, Gillon kao da živne: "To me u tom slučaju interesuje do kraja jer želim da znam kako krajolik koji prikazujem funkcioniše. Postoji jedna vrsta znatiželje kad se nađete oči u oči sa tim stvarima. To može da bude more, ali i pustinje, drveće, ljudsko biće, životinja ... Želim da znam ono što uzrokuje stvari, ako to ima motivaciju . .. Kada crtam predeo sa morem, kao u Kormoranu ili Džeremiju ja taj element studiram do kraja."

I tako dolazimo do neobičnih posledica u Gillonovoj svemirskoj operi. Likovi se ponašaju po dosta redukovanoj melodramskoj shemi ljubavnog četvorougla (jedan muškarac i tri žene) koji se nestankom Kinine svodi na trougao. More i uopšte ambijenti u Gillonovoj imaginaciji ponašaju se, pak, po vlastitoj motivacionoj logici. Otud najmotivisaniji deo pripovedačke strukture jesu zbivanja u ambijentima koji vlastitom logikom otržu pripovest iz sentimentalizma i melanholije.

Sledstveno ovoj logici, težište egzotike ljudskih bića nužno pada na sporednije likove i epizodiste. Karakteristično je da su oni mnogo bogatije kostimografski obrađeni (glavni protagonisti se, pak, kreću u prejednostavnim trikoima). Uvođenje takvih likova vizuelno i uopšte motivaciono osvežava pripovedanje. U Gillonovoj formuli spejs-opera bipolarno se konstituiše kao spoj patetičnih strasti i melanholije na jednoj strani, i čudesa svemira, na drugoj strani. A u čudesa ne spadaju samo krajolici nego i lik Tapira, Trasi, spore, simioti, metalopodi, devojčica – robot, kaluđeri, čitava menažerija Arhipelaga prognanih itd. Posebno treba istaći vrednost Gillonovog iluzionističkog postupka. Nizom vizuelnih dvosmislenosti Gillon dočarava Valerijino pojavljivanje, nestajanje i potom Kristoferovo traganje za njom. Jednom kao lik na telima robota, drugi put kao fetiški predmet u rukama Trasa, kao glumica u Tapirovoj predstavi, kao osoba koja umire i vaskrsava ... Uopšte, igra naznake i privida jedan je od boljih aduta u Gillonovom delu.

Gillon crta četkicom na vrlo velikom formatu čija površina ide do 1 m2. To, po Gillonovim rečima, odgovara njegovom crtačkom temperamentu koji traži veći prostor za manevrisanje i slobodniji potez. Gillon, međutim, ne mistifikuje svoja crtačko – tehnička opredeljenja, smatrajući da svaki autor treba da odabere sebi primerena sredstva. Štaviše, Gillon nije podložan ni sektaško-mistifikatorskim precenjivanjima posebnosti medija u kome se izražava. Odlomci iz razgovora sa njim to jasno pokazuju:

"Ne mislite li da je strip sredstvo potpune ekspresije?

Ima mnogo sredstava potpune ekspresije. Strip sutra?

Biće ono što će biti crtači sutra.

Može li audiovizuelna umetnost jednog dana da potisne strip?

Ne. Kažu da je film ubio pozorište. To su totalno različiti mediji, i ne vidim zašto bi jedan ubio drugoga. Oni su kompletirani. Ako nekoga interesuje sve što nas okružuje, on se interesuje za film, pozorište, literaturu, slikarstvo, muziku, strip. Strip je jedan specifičan jezik, govor i ne vidim zašto bi nestao." (Iz razgovora sa Henrijem Filippinijem, februara 1978).

No, vratimo se na kraju još malo biti Gillonove spejs-opere. Ako se priklonimo ključnim obeležjima klasične spejs-opere, koja nam nudi Neven Antičević u eseju "C. J. Cherryh, najviši sopran space opere" ("Delo" br. 3, Beograd, 1981), videćemo da Gillonov strip "ispunjava propozicije":

1) Čija sudbina zavisi od ishoda radnje? Od Kristofera, malaksalog od ljubavnih strasti, zavisi sudbina čitavog univerzuma. Geslo je što više to bolje, bez obzira na verodostojnost. 2) Što zamašniji fizički prodor u metafizičko (sintagma Ivana Fochta), što dalje to bolje, bez obzira na svrhu tako dalekih putovanja. 3) Vreme implicirano kao istorijska pozadina (hiljadu godina su Kris i Valerija spavali u kosmičkom jajetu) daje spejs-operi na izgled mitsku dubinu. Što duže vreme to bolje, bez obzira na organsku povezanost sa daljim tokom radnje. 4) Uticaj protagonista na radnju. Što manje u početku, a što više na kraju, bez obzira na prirodnost manipulacije. Kauzalnost u "Kosmičkim putnicima" je gotovo potpuno spejsoperetska. "Veliko Zlo" se pojavi niotkud, onda odjednom prođe (nije važno kako). Intrigarenja, lažna svedočenja, ljubavni patosi i spletke nadjačavaju sve druge razloge i uzroke u motivacionoj strukturi. 5) Korišćenje anahroničnih elemenata društvenih formacija. Što ekstremnije to bolje, bez obzira na logičnost i originalnost društvenog sistema. 6) Snaga moralnog uverenja junaka u svoju kosmičku misiju. Što snažnije emocije, bez obzira na pojednostavljenu karakterizaciju likova. Temeljni princip psihologije žena u "Kosmičkim putnicima" je ljubomora. 7) Hepiend? Na ovo nam Gillon još ne odgovara. Serijal još traje.

Onaj deo čitalačke publike koji odbacuje ili teško prihvata žanrovske konvencije spejs-opere može imati problema sa uočavanjem postojećih vrednosti "Kosmičkih putnika". Jedan od takvih čitalaca (inače scenarista i strip – crtač) je u nadahnutoj čitalačkoj zlobi Kristofera Kavalijerija nazvao "mlakonja u pelengaćama". No takvo čitanje pored odbacivanja žanra, previđa svu maštovitost i crtačku vrednost Gillonovog stripa.

Postoji međutim, jedan imanentniji problem Kosmičkih putnika kada ih uporedimo sa ostalim dostignućima unutar evolucije žanra melodrame. Gillonova melodrama u kosmosu nije se priklonila nijednoj od dve postojeće strategije revitalizacije (i razrastanja) ovog žanra. Nije se uputila fasbinderovskim stazama ukresavanja iskre nove, neproblematizovane autentičnosti svojih likova, što bi bio izuzetno složen zadatak. Takođe, nije se priklonila ni parodijskim zahvatima kakvi postoje u spejs-operi "Zvezdani jastrebovi" Gila Kanea i Rona Goularta, koja datira s kraja sedamdesetih godina. Parodija, ako se ne shvati suviše jednoznačno, može biti ne samo zabavna nego i prikriveni oblik ljubavi i poštovanja prema žanru. "Zvezdani jastrebovi" su, za razliku od "Kosmičkih putnika", ležerniji jer su spejs-opera koja svoju stvar ne uzima suviše ozbiljno. A uz element samoironije srcolomne avanture lakše se piju.

("Stripoteka" br. 900, Novi Sad, 1.9.1987)


#14: Avantura, ali šaljiva | #16: Između senzualnosti i stereotipa

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Uz rijeku
    Kod: ZG MX 40
    Ocjena: 62%
    Vrijeme: 15.6.2021. 1:33:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 1392
  • Kraljica tame
    Kod: KT VG 84/85
    Ocjena: 79%
    Vrijeme: 12.6.2021. 0:10:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 986
  • Dreamtravel
    Kod: MM SUPB 4c
    Ocjena: 68%
    Vrijeme: 9.6.2021. 7:29:00
    Autor: prozirna senka
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 758
  • Očeva sablja
    Kod: KM ZS 236
    Ocjena: 85%
    Vrijeme: 7.6.2021. 1:45:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1318
  • Grbavac
    Kod: AF SA 158/159
    Ocjena: 52%
    Vrijeme: 3.6.2021. 3:19:00
    Autor: Kila Banana
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 659

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Ku Klux Klan
    Kod: KT LMS 508/509
    Ocjena: 67%
    Vrijeme: 15.4.2021. 22:08:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 2082
  • Krik vile smrti
    Kod: ZG LU 301/302
    Ocjena: 77%
    Vrijeme: 17.4.2021. 23:18:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 15
    Broj pogleda: 2034
  • Kad grad umire
    Kod: NN LIB 65c/66
    Ocjena: 94%
    Vrijeme: 7.5.2021. 16:48:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 1925
  • Osveta
    Kod: NN LIB 67a, b
    Ocjena: 96%
    Vrijeme: 9.5.2021. 18:55:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 1906
  • Četiri saučesnika
    Kod: KM ZS 154
    Ocjena: 88%
    Vrijeme: 1.4.2021. 22:36:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 5
    Broj pogleda: 1634

Aukcije

Forum