Thomas Mann ili Philip K. Dick - eseji o stripu #21: Hermann - kako da avantura prestane da bude “obična”

Metabaruni

Hermann - kako da avantura prestane da bude “obična”

Hermann Huppen, autor o kome se kod nas sredinom osamdesetih mnogo govorilo, a relativno malo pisalo. To će se radikalno izmeniti u sledeće dve decenije. No, već tada prisustvo stripova ovog autora u domaćim izdanjima bilo je obilato. Reč je o crtaču koji se isprva pojavio krajnje obično – dobrim, gotovo klasičnim avanturističkim stripom, da bi kasnije počeo sve više da pobuđuje pažnju izuzetnošću svog stila i neobičnošću svojih priča. Pojavio se nenametljivo 1969. godine u “Panorami” stripom Bernard Prins (u originalu Bernard Prince). Ko bi se tada nadao da će ta epizoda, Pirati iz Lokange, doživeti još dva izdanja (“Stripoteka”, 1977. i “Gigant”, 1983), a da će reprize Hermannovih stripova u domaćem izdavaštvu postati izrazito česta pojava, sve do granica zasićenja tražišta.

Šturi biografski podaci: rođen je 17. jula 1938. godine u Becerceu, u Belgiji. Rano napušta školovanje i radi, završavši kurs arhitektonskog dizajna, zapošljava se u uredu. Odlazi u Kanadu gde radi kao dekorater; vraća se u Belgiju 1961. U dvadeset petoj godini (1963) prvi put crta strip, realizuje nekoliko priča za jednog malog izdavača potpisujući se samo sa Hermann. Zapaža ga poznati Greg (pseudonim scenariste i crtača Michela Regniera) i poziva da radi u njegovom studiju. Od tada počinje Hermannova druga biografija – biografija strip crtača.

Februara 1966. godine Hermann po Gregovom scenariju kreira prvi veliki serijal Bernard Prince. Na tom projektu rad će potrajati godinama. Bernard Prince će biti pokazatelj duge i temeljne evolucije Hermannovog stila. S obzirom da se Hermann sve do kraja sedamdesetih godina neće upustiti u kreiranje autorskog stripa, sve to vreme radeći prevashodno po Gregovim pričama, važnost ovog scenariste u njegovom razvoju sama se nameće.

Rani Hermann u najboljem izdanju - Bernard Prins

Hermann-Greg nije bilo potrebno vreme za uigravanje. Odmah su nastupili sigurnim (i mnogo puta oprobanim) hodom avanturističkog stripa. Scenario i crtež su već u prvim epizodama Bernarda Princea saobraženiji jedan drugom. Klasična, zanimljiva avanturistička priča vođena je kvalitetnim, jedva primetno stilizovanim, realističkim crtežom. Da je Hermann jednostavno nastavio na ovaj način da crta sledećih dvadesetak godina, bilo bi mu obezbeđeno mesto u grupi valjanih evropskih crtača avanturističkog realističkog stripa.

Uporedo s radom na Bernardu Princeu, Hermann 1967. godine počinje da crta istorijski strip Jugurthha po scenariju Jean-Luca Vernala (Laymilie). U ovom stripu stilizacija (svojevrsno udaljavanje od tzv. realističkog crteža) je već sasvim primetna.

Iako Hermannov rad na Jugurthi zadovoljava većinu strip standarda, teško da se može reći da je reč o sasvim uspešnoj stilizaciji. Figure su prenaglašeno izdužene, a fizionomije stilizacijom uravnjene, tako da smeta nedovoljna izdiferenciranost likova. Istovremeno, Vernalova se naracija zadržava u okvirima konvencionalno prepričane istorije. Potonje kreiranje Jugurthe od strane crtača Franza u drugoj polovini sedamdesetih godina proizvelo je jedan intenzivniji i fantazmagoričniji svet. Izgleda da Hermannov rad na Jugurthi predstavlja tek traganje za dorečenom promenom sopstvenog stila.

Western ugrađen u antiutopiju

Hermann, opet sa Gregom, 1969. godine započinje drugi veliki projekt, serijal Komanča (Comanche). Na redu je bio žanr vesterna. Rad na Komanči predstavlja prelaznu fazu u evoluciji Hermannovog stila. I dalje radi četkicom, a promene su u korišćenju krupnih planova - iako ih je i ranije koristio, sada to čini češće i sistematski. Takođe, intenzivira promenu kadrova, njihovo kontrapunktiranje, što doprinosi integraciji table u celovitu kompoziciju. S druge strane, Hermannov crtež postaje “prljaviji”, grublji i oporiji u izrazu.

Komanča je bila mnogo bolje artikulisano oneobičavanje Hermannovog vizuelnog “rukopisa” od Jugurthe. Hermann i Greg upustili su se u kreiranje tzv. “sumračnog vesterna” koji se oslobađa nekih od trivijalnih struktura tradicionalnog vesterna (vidi: “Spunk” br. 1. 1979. tekst Povratak Bluberija). Uzori su, nesumnjivo, već postojali. Međutim, u onoj meri u kojoj se Poručnik Bluberi ne može svesti na Džeri Springa Jijea, u toj istoj meri bilo bi pogrešno svoditi Komanču na Poručnika Bluberija. Ovi serijali postigli su samosvojnost i autonomiju stripovnog izraza. A što se tiče gustine atmosfere i visine dometa, neke od poslednjih epizoda Komanče u dramskoj tenziji i vizuelnom izrazu dostižu one mitske domete koji su postojali u vesternima Andrije Maurovića. Da li je ovo svođenje jednog inostranog dela na domaći etalon vrednosti? Ni govora o tome, reč je jednostvano o poređenju dva dela u stripskom univerzumu vesterna. U panstripskom raju nema opštinskih i nacionalnih granica. Jedina granica je kvalitet, a on drži one koji se nisu kvalifikovali ispred vrata raja.

Hermannov superheroj koji podseća na onog iz filma "Brazil"

Treću fazu evolucije Hermannovog stila, bez obzira što se poklapa sa završetkom rada na Bernardu Princeu i što joj pripadaju poslednje epizode Komanče, oličena je u Džeremaji (Jeremiah). Ovaj serijal zrelo je Hermannovo ostvarenje. Ranije započeti postupak oneobičavanja zahtevao je promenu društveno-istorijskog konteksta priče. Hermannu više nije bilo dovoljno otkrivanje neobičnog u svakodnevnici jedne već mnogostruko mitologizovane i demitologizovane sredine Divljeg zapada (Komanča). Sada se opredelio za antiutopijski kontekst, hipotetični svet nakon kataklizme urbane civilizacije. Ipak, teško bi se moglo reći da Hermanna podrobnije interesuje društveno-istorijski kontekst tog hipotetičnog sveta. Naprotiv, Hermann se njime služi pre svega kao sredstvom za promenu formalnog okvira priče. Novi, neispitani istorijski okvir neće postati poseban predmet istraživanja u Džeremaji. Ovaj kontekst je jednostavno odskočna daska za postizanje neobičnosti situacija kroz koje prolaze Jeremiah i Kurdy Malloy. Idući iz epizode u epizodu, mi ne akumuliramo znanje o svetu posle kataklizme. Naprotiv, svet se raspao na lokalne zajednice. Fragmenti mozaika postoje, ali sam mozaik više ne. Ako je Jugurthha bio ekskurzija u istorijsko pripovedanje, Džeremaja predstavlja upuštanje u jednu vrstu metaistorijskog pripovedanja.

Hermannov inače minuciozan crtež dostiže kulminaciju s pomeranjem težišta na rad tankim rapidografom. Kolorisanje Džeremaje, koje postaje integralan deo crteža, ima znatnu ulogu u stvaranju izuzetnosti atmosfere koja vlada u ovom stripu. Koloristička nestvarnost pejzaža ovde se ne može odvojiti od fantazmagoričnog dizajna dezurbanizovanih naselja. Tragovi razorene tehnološke civilizacije nalaze se svuda, te tako postaju deo izmenjenih pejzaža. Mnoštvo se predmeta koristi u izmenjenoj funkciji. Ono što se kretalo sada se koristi za stanovanje i samo naglašava privremenost i narušenu sigurnost ljudskih nastambi.

Sam doživljaj avanture je izmenjen. Avantura nije samo preživeti niti biti pobednik nego uočiti se sa razbijenim i onečovečenim svetom. Pronaći tragove ljudskosti i istovremeno pružiti je drugome, a opet biti bez izvesnosti ili makar nade da će se celina sveta ponovo uspostaviti. Na kraju epizode Usta puna peska, sećajući se hendikepiranog mladića kome je uništen bendžo, jednu stvar koju je još imao na svetu, Kurdy kaže Jeremiah: “...pomislio sam da bi trebalo da se jednog dana vratim ovamo”. Hermann završava epizodu naizgled ravnodušnim i skeptičnim epilogom: “Kurdy će verovatno zaboraviti... kao što i drugi zaboravljaju. A sta bi, uostalom to moglo da izmeni?...” Ipak, čitav Hermannov Džeremaja sugeriše čitaocu u suprotno. Kurdy će to nositi negde u sebi.

Hermann je odlično savladao i Caniffovu i Fosterovu gramatiku stripskog jezika

Ako se Hermannov opus može smatrati paradigmatičnim primerom kako klasična narativnost u stripu počinje da prerasta u modernost, serijal Džeremaja treba shvatiti kao prelomni period u kome će rezultati ovog prerastanja sve više dolaziti do izražaja.

Nema nikakve sumnje da je Hermann i u stripovima nastalim pre Džeremaje pokazao majstorstvo vizuelnog pripovedanja. Roman Polanski nije bez razloga u posveti za Hermannovu monografiju napisao da njegovi strip albumi jesu film. Nije baš toliko puno autora u svetu stripa koji su se u toj meri približili onome što nazivamo filmičnošću. Hermann i te kako umešno ume da se služi prostranstvom koje je ključni element u vizuelnoj naraciji filmskog vesterna. Karakteristično je za Hermanna da tačku posmatranja često postavlja nisko, bliže tlu. To čini da pojačano obraćamo pažnju na ambijent u kome se likovi nalaze, a on je opet uvod u pejsaž koji se nalazi u trećom planu. S druge strane, iz prvog plana detalj nekog predmeta (najčešće biljke) se izvija ka drugom planu u kome su smešteni protagonisti. Ova troslojna igra planovima snažno je sredstvo Hermannovog dočaravanja dubine prizora.

Hermann je u svojim stripovima dugo pričao “dve priče”. Ona kvalitetnija bila je sloj čisto vizuelnog pripovedanja koje se pokazivalo snažnijim i poetičnijim od ostvarenosti scenarističke komponente, pa dakle i celokupne značenjske strukture. Evolucija serijala Džeremaja pokazatelj je Hermannovog napora da “dve priče” učini ravnopravnim i omogući im da se sjedine u delo celovite vrednosti.

Druga polovina osamdesetih je period najpoetičnijeg Hermannovog crteža

Bez obzira na to što je nacrtao strip Nic (1980-1983), parafrazu na McCayovog Malog Nema u zemlji snova, niko nije slutio neki bitniji zaokret u Hermannovom najnovijem stvaralaštvu. Pre se moglo se očekivati potpuno posvećivanje razvijanju sveta Džeremaje. Otud je 1984. godine pojava Tornjeva Boa-Morija (Les Tours de Bois-Maury) za inertnije posmatrače delovala pomalo zbunjujuće. Promena žanra, stvaranje istorijskog stripa kome nedostaje moderni imidž i akcionost priče, nije li to tek iživljavanje Hermannove nostalgije za nekada popularnim istorijskim stripovima? No, početna udarna snaga Hermannove izražajnosti u Tornjevima nadmašila je sva konvencionalna očekivanja. Kroz svega nekoliko epizoda (Babette, Eloise de Montgri, Germain…) Tornjevi izrastaju u jedan od najboljih istorijskih stripova, ne u smislu rekonstrukcije konkretno-istorijskih događaja nego u smislu kreativne rekonstrukcije “duha vremena”, arome svakodnevlja srednjeg veka. Upravo ta aroma bila je ono najvažnije u početnim epizodama ovog stripa svesno suženih pripovedačkih zadataka, barem onih konvencionalno pripovedačkih.

Iskustva antiutopije Hermann je primenio u građenju istorijskog miljea u Tornjevima Boa-Morija. Ovo uspostavljanje luka antiutopija – srednji vek pokazalo se sasvim opravdanim. Perioda ugrožene ljudskosti uvek je bivalo. Stoga nije presudno da li razmišljanje o njima smeštamo u prošlost, da li ih opažamo u sadašnjosti ili ih projektujemo u budućnost. Stoga treba imati trezvenu rezervu prema brzom pripisivanju žanrovskih koordinata nekom delu.

Jedno od najizrazitijih svojstava Hermannovog crtačkog senzibiliteta jeste snaga kojom prikazuje bizarne likove. On je još na počecima karijere znao koliko je važno podariti sugestivnost epizodnim likovima, da oni nisu ništa manje važni nosioci priče od suverenih i povlašćenih nosilaca glavnih uloga. Potonja relativizacija pojma junaka u stripu (videti esej Ljubomira Kljakića Heroji drugačijeg senzibiliteta, “Književni glasnik” br. 2, decembar 1984), od junaka poretka, preko junaka osporavanja i alternative do junaka sumnje, samo je pojačala ovu Hermannovu osobenost. Gotovo svaki Hermannov strip sadržavao je po neku bizarnu epizodnu ličnost koja bi davala individualni pečat epizodi serijala. Otud celovito čitanje Hermannovog opusa rezultira čitavom galerijom bizarnih epizodista. U Tornjevima nizu bizarnih epizodnih likova otvoreno je dodeljena dominantna uloga. Jer, ko bolje izražava duh vremena od likova koji su potpuno uronjeni u njegov kontekst. A šta preostaje individualizovanim likovima? Malo šta do nemoć i rizik, jer nisu bez ostatka “adaptirani” na svoje vreme i predrasude tog vremena.

Roman Polanski kaže da su Hermannovi stripovi film, šta vi mislite?

Ako je sa Tornjevima napravio formalnu promenu žanra, Hermann ju je propratio suštinskom promenom tipa pripovedanja čiji si se počeci mogli naslućivati već u nekoliko poslednjih epizoda Komanče. U Tornjevima Hermann se radikalno oslobađa “deklarativnosti” u naraciji od koje počesto pati francusko-belgijska škola stripa. Kod Hermanna više nema obilja dijaloga koji u mnogome “objašnjavaju” ono što je sama slika već dovoljno nagovestila. Likovi u stripu više nisu “pričalice” koji preobilno verbalizuju svaki trenutak svog postojanja i time nepotrebno opterećuju tok priče. Hermann sa Tornjevima Boa Morija pokazuje da je ovladao mnogo suptilnijim majstorstvom – da situacija sama govori iz sebe. U tom smislu, Tornjevi (bar njihova početna faza puna svežine), se bez obzira na postupak fragmentarnog pripovedanja, ispostavljaju kao snažnije motivaciono strukturisano delo od mnogih prethodnih Hermannovih stripova Time je uvažena zrelost savremenog čitalačkog iskustva kome nije neophodno sve izgovoriti da bi se pojmilo značenje. “Šta se dogodilo na kraju” i “kome su ostali novci” postaju poprilično sekundarna pitanja. U prvi plan izbija važnost načina na koji se nešto pripoveda. Upravo takvo pomeranje težišta jeste pokazatelj zrenja izražajnih mogućnosti stripa.

Ne mogu se oteti utisku da je Hermann u periodu od sredine sedamdesetih do kraja osamdesetih godina pronašao sebi primeren način izražavanja u kome njegove autorske osobine zadobijaju najbolju artikulaciju i intenzitet. U svakom slučaju, raspon između prvih epizoda Bernarda Princea i prvih epizoda Tornjeva Boa-Morija označava put od klasičnijeg izražavanja u stripu do dubokih i zrelih tonova u jednom osobenom opusu.

(“Stripoteka” br. 866, Novi Sad, 7. 1. 1986)


#20: Paradoksalni klasik - III - Paradoksalni klasik | #22: Miris ruže

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Šeikova robinja
    Kod: KM ZS 303/307
    Ocjena: 88%
    Vrijeme: 21.6.2021. 0:31:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 717
  • Winnipeg
    Kod: TX LIB 108
    Ocjena: 73%
    Vrijeme: 19.6.2021. 0:23:00
    Autor: tex2
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 901
  • Uz rijeku
    Kod: ZG MX 40
    Ocjena: 62%
    Vrijeme: 15.6.2021. 1:33:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1510
  • Kraljica tame
    Kod: KT VG 84/85
    Ocjena: 79%
    Vrijeme: 12.6.2021. 0:10:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 1038
  • Dreamtravel
    Kod: MM SUPB 4c
    Ocjena: 68%
    Vrijeme: 9.6.2021. 7:29:00
    Autor: prozirna senka
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 788

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Ku Klux Klan
    Kod: KT LMS 508/509
    Ocjena: 67%
    Vrijeme: 15.4.2021. 22:08:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 2120
  • Krik vile smrti
    Kod: ZG LU 301/302
    Ocjena: 77%
    Vrijeme: 17.4.2021. 23:18:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 15
    Broj pogleda: 2042
  • Osveta
    Kod: NN LIB 67a, b
    Ocjena: 96%
    Vrijeme: 9.5.2021. 18:55:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 2037
  • Kad grad umire
    Kod: NN LIB 65c/66
    Ocjena: 94%
    Vrijeme: 7.5.2021. 16:48:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 2025
  • Četiri saučesnika
    Kod: KM ZS 154
    Ocjena: 88%
    Vrijeme: 1.4.2021. 22:36:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 5
    Broj pogleda: 1642

Aukcije

Forum