Thomas Mann ili Philip K. Dick - eseji o stripu #22: Miris ruže

Lucky Luke

Miris ruže

Do početka osamdesetih godina može se opažati tročlana tipologija junaka stripa koju je formulisao Ljubomir Kljakić u eseju Heroji drugačijeg senzibiliteta. Vreme od procvata avanturističkog i humorističkog stripa, dakle od tridesetih godina naovamo, karakterišu junaci poretka. Njih smenjuju ili im dolaze u protivstav junaci osporavanja čija pojava koincidira sa zenitom levog radikalizma s kraja šezdesetih.

I junaci poretka i junaci osporavanja predstavljaju oličenje aktivističkog principa. Bilo da nešto treba sprečavati, bilo da ga treba izazvati, delanje je fundamentalni princip. Problematizaciju ovakvih aktivističkih junaka izaziva pojava junaka sumnje sedamdesetih godina. Sumnja razara jednoznačnost moralnih vrednosti i putokaza za akciju. I pored korenitih različitosti, čitav raspon ove tipologije junaka karakteriše prisustvo svesti o sebi i drugima. Jer, i nemoćna svest junaka sumnje i te kako jeste svest.

Hermannova istorija govori prizorima, bojama, neverbalnim gestovima i stanjima

Strip osamdesetih donosi iskorak iz ove tipologije. Dolazi do pojave bespomoćnih junaka koji pred udarcima vremena u kome žive nemaju na raspolaganju čak ni mogućnost zauzimanja svesnog odnosa. Upravo ovakvim junacima posvećuje se Hermann Huppen u Tornjevima Boa-Morija (Les Tours de Bois-Maury). Galerija Hermannovih bespomoćnih likova predstavlja krupan iskorak u detronizaciji junaka stripa. Oni, niti su glavni niti su junaci, ali su tim više ljudski.

Destrukcija dotadašnjeg okvira tipologije junaka izaziva krupne promene i u poziciji autora. Osamdesete karakteriše tendencija odustajanja od angažovanosti. Kako bi to Kundera rekao, i likovi i njihovi autori primorani su na odustajanje od vere da sami “osedlavaju” istorijske događaje i upravljaju njihovim tokom. Tornjevi Boa-Marija vrlo su daleko od angažovanog, buntovnog stripa u kome obitavaju junaci osporavanja. Hermann se ne priklanja ulozi sudije nad istorijom nego pre pokušaju razumevanja istorije, čak i po cenu priznavanja bespomoćnosti pred njom.

Hermann, François Bourgeon (Nošeni vetrom/Les Passagers du Vent) i André Juillard (Žig sudbine/Les 7 Vies de l’Épervier) označavaju vrhunske domete povratka stripa istorijskoj fikciji. Što je još značajnije, njihovi stripovi vraćaju prioritet pripovedačkom činu. Povratak klasičnoj, konvencionalnoj priči, međutim, nije moguć. Stripovno pripovedanje u osamdesetim godinama imalo je u vidu raznolika iskustva radikalne politizacije, nasilja i naglašene seksualnosti kojima je obilovao pobunjeni strip iz šezdesetih i sedamdesetih. Razbijanje okoštalih struktura klasične stripovne naracije vezane za junake poretka ostavilo je za sobom neispitanu mogućnost renesanse pripovedačkog čina u novom ključu.


Nikada nećemo saznati IME starca sa kokoškom, no da li je to najvažnije za srećan kraj?

Umberto Eco u svom romanu Ime ruže brojne stranice posvećuje epizodnim likovima koji pripadaju populaciji priprostih i nepismenih. Međutim, ako nije moguća potpuno verna rekonstrukcija nekog vremena, još je manje moguća rekonstrukcija života nepismenih tog istog perioda. Pošto su istoriju nepismenih pisali pismeni, trag reči o njima još je posredniji nego što obično biva. Otud priprosti mogu da se pojave samo kao marginalne ličnosti u Imenu ruže koji se, kao i svaki roman, izražava rečima. Hermannu su, međutim, na raspolaganju i druga sredstva, pored reči. U romanima od nekadašnjih ruža ostaju samo imena. Mirisa nema. Hermannov strip poseže za drugim ekvivalentima “mirisa ruže”. Slika, boje, ljudski pokreti i gestovi po svom značaju u Tornjevima Boa-Morija dominiraju nad dijalozima, rečima i imenima.

Kao ni ime devojke u Imenu ruže, mi u Eloise de Montgri (druga pripovest Tornjeva Boa-Morija) ne saznajemo ime starca sa kokoškom. No, ono u ovom stripu nije najvažnije. Umesto imena, Hermann i njegov kolorista u osamdesetim Fraymond dočaravaju nam sve kolorističke promene godišnjeg doba iz pozne zime u rano proleće. Grafička igra stalnog posmatranja kroz grane drveća daje poseban pečat Eloise de Montgri. Sve ovo, zajedno sa hvatanjem neverbalnih gestova i pokreta tela, predstavlja stripovni ekvivalent za “miris ruže” koji uvek izmiče i istorijskom romanu i istorijskom stripu.

(“NIN” br. 1915, Beograd, 13. 9. 1987)


#21: Hermann - kako da avantura prestane da bude “obična” | #23: Blago Samarkanda

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Uz rijeku
    Kod: ZG MX 40
    Ocjena: 62%
    Vrijeme: 15.6.2021. 1:33:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 1397
  • Kraljica tame
    Kod: KT VG 84/85
    Ocjena: 79%
    Vrijeme: 12.6.2021. 0:10:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 989
  • Dreamtravel
    Kod: MM SUPB 4c
    Ocjena: 68%
    Vrijeme: 9.6.2021. 7:29:00
    Autor: prozirna senka
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 763
  • Očeva sablja
    Kod: KM ZS 236
    Ocjena: 85%
    Vrijeme: 7.6.2021. 1:45:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1318
  • Grbavac
    Kod: AF SA 158/159
    Ocjena: 52%
    Vrijeme: 3.6.2021. 3:19:00
    Autor: Kila Banana
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 659

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Ku Klux Klan
    Kod: KT LMS 508/509
    Ocjena: 67%
    Vrijeme: 15.4.2021. 22:08:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 2082
  • Krik vile smrti
    Kod: ZG LU 301/302
    Ocjena: 77%
    Vrijeme: 17.4.2021. 23:18:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 15
    Broj pogleda: 2034
  • Kad grad umire
    Kod: NN LIB 65c/66
    Ocjena: 94%
    Vrijeme: 7.5.2021. 16:48:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 1925
  • Osveta
    Kod: NN LIB 67a, b
    Ocjena: 96%
    Vrijeme: 9.5.2021. 18:55:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 1906
  • Četiri saučesnika
    Kod: KM ZS 154
    Ocjena: 88%
    Vrijeme: 1.4.2021. 22:36:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 5
    Broj pogleda: 1634

Aukcije

Forum