Thomas Mann ili Philip K. Dick - eseji o stripu #24: Strip i sećanje

La Bete Noire

Strip i sećanje

Drugu polovinu osamdesetih godina u Jugoslovenskom stripu obeležava početak krize. To međutim ne znači da su u njoj zaustavljeni procesi medijskog osvešćivanja koji su bili snažno započeti u drugoj polovini sedamdesetih godina. Oni su delimično izgubili svoju radikalnost, ali su zato prerasli svoje pozicije na margini strip-produkcije prešavši dobrim delom u njene matične tokove. Zadatak upoznavanja istorijskih pretpostavki aktuelnog stanja stripa radikalna kritika iz sedamdesetih nije uspela niti je mogla u potpunosti da reši, pošto istoriografija stripa kao pretpostavka kolektivnog sećanja tada jednostavno nije postojala.

Medij stripa nije pošteđen važnosti sećanja. Borba pamćenja protiv zaborava je borba protiv površnosti sadašnjosti, neznanja, mistifikacija aktuelnih odnosa, diskontinuiteta i nestajanja onog jednom već postignutog. Ne sećati se znači ne znati ono što je bilo, a što je relevantno za sadašnju praksu i vrednovanje te prakse. Otud vrednovanje inovacija u izražavanju stripom ima zadatak njihovog smeštanja u istorijski kontekst koji omogućava da shvatimo ponekad komplikovane odnose u lancu autor-delo-izdavač-publika-kritika.

Crna maska - lord Warwick Sergeja Solovjeva i Branka Vidića (1940)

Prvi sistematski istoriografski pokušaj pružanja odgovora na ove probleme je knjiga Zdravka Zupana i Slavka Draginčića Istorija jugoslovenskog stripa – 1 (1986) u izdanju novosadskog “Forum-Marketprinta”. Ona je bila druga u nizu “Forumovih” ambiciozno zamišljenih knjiga o stripu, a prethodio joj je Strip, poreklo i značaj (1985) Svetozara Tomića, čiji su su pak predmet počeci stripa u svetu, od protostripova do pojave Malog Nema u zemlji snova Winsora McCaya. Dok je Tomićeva knjiga bila pokušaj spajanja istoriografskog pristupa sa teorijskim, Draginčićeva i Zupanova fokusira se primarno na istoriografski zadatak. Reč je o obradi perioda od samih početaka formiranja jugoslovenskog stripa šezdesetih godina devetnaestog veka sve do 1941. godine i prekida nastalog ratom. Knjizi su inače prethodili niz Draginčićevih publicističkih tekstova o stripu (najobimniji je njegov uvod u knjizi Hrvatski poslijeratni strip, priredio Veljko Krulčić, “Istarska naklada”, 1984 http://www.morecomics.hr/item/1986) i Zupanova rubrika Iz istorije jugoslovenskog stripa koja je od 1979. godine redovno izlazila u “YU stripu”.

Istorije stripa mogu se pisati iz različitih perspektiva: perspektive dela, perspektive autora i njihovih opusa, perspektive pojedinih pravaca u stripu, perspektive izdavaštva itd. Svaki ugao istraživanja i potom izlaganja nosi pored svojih mogućnosti i svoja ograničenja. Zupan i Draginčić su se opredelili za istoriju iz perspektive “epopeje” izdavaštva. Otud u knjizi ne postoji kontinuirano hronološko izlaganje, nego hronološko izlaganje građe unutar pojedinih izdanja, a ona su, koliko je to bilo moguće, poređana hronološki. Ovog načela prikazivanja autori se drže i u stripografijama najznačajnijih autora priloženim na kraju knjige.

Gospodar zlatnih bregova Andrije Maurovića i Franje Fuisa, ’Novosti’ (1937)

Draginčić i Zupan se trude da oslušnu tempo medijskog razvoja ovdašnjeg stripa. “Prolog” istorije domaćeg stripa nije bio munjevit. Ovaj medij je postepeno pronalazio prostor u zabavnim i satiričnim listovima. U tom periodu karikatura se pokazuje bitnom karikom u konstituisanju jugoslovenskog stripa. Kasnije dolazi do odvajanja stripa i karikature (što će u velikoj meri potrajati do danas), u konkretnom slučaju ne zbog težnje za medijskom čistotom nego usled krize satiričnih listova pritisnutih cenzurom posle Prvog svetskog rata. Početni oblici stripa postepeno su se udaljavali od “funkcije satiričnog prikazivanja aktuelnih političkih i društvenih zbivanja”, preuzimajući “isključivo zabavno-didaktičku ulogu”. Bilo je, međutim, i prelomnih trenutaka posle kojih su se događaji odvijali neočekivanom brzinom. Takav trenutak je svakako bila pojava stripa Detektiv X-9 Hammetta i Raymonda 21. oktobra 1934. godine. Tih dana je i uveden termin “strip”.

Istorija jugoslovenskog stripa – 1 pogodna je literatura za otklanjanje nekih od bitnih slojeva mistifikacija vezanih za prosuđivanje prošlosti i sadašnjosti domaćeg stripa. Jedna od njih je “strukturalistička” uverenost da je kod novinske informacije odlučujuće uticao na strip. Otud pogrešno svođenje medija stripa na njegovu “suštinu” - dnevni strip. Jugoslovenska produkcija, međutim, nije bila primarno uspostavljena kao novinski dnevni strip, već je razvijana u specijalizovanim izdanjima posvećenim stripu. Otud je i bilo moguće jednom Sergeju Solovjevu da tako rano razvije vizuelnu ekspresiju kompozicije strip table kao celine. Ipak, dominacija predratnih strip izdanja nad dnevnim stripom tek delimično opravdava izostavljanje dnevnih listova kao eksplicitnih jedinica obrade u knjizi. To će se u obradi kasnijih perioda (koji bi trebalo da budu obrađeni u sledećim tomovima Istorije...) pokazati još potrebnijim. Na primer, stvaralaštvo Frane Gotovca (značajnog splitskog autora aktivnog pedesetih i šezdesetih godina) ne može se obraditi bez uvida u dnevnu i nedeljnu štampu koja nije specijalizovana za strip.

Mikijeve pustolovine u Africi - ’Mikijeve novine’ (1936)

Mnoge izdavačke postupke koje smo skloni da svrstamo u arsenal moderne medijske strategije nalazimo, u stvari, još u drugoj polovini tridesetih godina. Strategija razdvajanja sopstvenih izdanja na matična i potporna, specijalizovana izdanja za uže segmente publike; ankete popularnosti stripova; konkursi za crtače; škola stripa; okupljanje grupe autora oko jednog izdavača; praksa izdavanja istog magazina u ćiriličnoj i latiničnoj varijanti, pa i na više jezika: povratna sprega matični list-izdanje sa jednim kompletnim stripom (danas bismo rekli album) itd. Očigledno da mnoge “sveže ideje”, oko kojih se danas lome koplja da li ih je presmelo uvoditi u izdavaštvo, leže zaboravljene, a bile su dosta ustaljena praksa pre Drugog svetskog rata.

Istorija predratnog stripa pokazuje se i kao istorija konkurentskih borbi između vodećih izdavača. U “igri” je najčešće bivao “Mika Miš” (sa svojim pratećim izdanjima), dok su se “partneri” izmenjivali: “Politikin zabavnik”, “Mikijevo carstvo”, “Truba” itd, Spektar sredstava u borbi za primat lista kretao se od poboljšanja sopstvenog kvaliteta, preko preuzimanja konkurentskih crtača, do istovremenog objavljivanja istih stripova i, na kraju, tužbi na sudu. Ipak, pokazalo se da postoje i snažniji faktori od konkurencije. Izlaženje “Mike Miša” neće okončati pritisak ili prevlast konkurentskih snaga nego drugi svetski rat, tačnije bombardovanje Beograda. Ipak, treba uočiti jedan pozitivan rezultat konkurentskih sporova. Reč je o skretanju pažnje na neophodnost objavljivanja stripa bez skraćivanja, tačno prema izvornom delu. Na žalost, i ovaj imperativ je posle rata često zaboravljan.

Naslovna strana ’Mike Miša’ (1936)

Pojedini izdavački i urednički potezi zadobijaju svoj značaj i dalekosežnost tek u kontekstu istorije izdavaštva stripa, bilo da je reč o propustima, bilo pozitivnim presedanima. Objavljivanje Flaša Gordona u prvom jugoslovenskom strip izdanju “Strip” 1935. godine nije počelo od prve table. To je onemogućilo čitaoce da u celosti upoznaju jedno od najznačajnijih dela u opusu Alexa Raymonda. Trebalo je da prođe 41 godina da bi ovaj izdavački propust bio ispravljen. Tradicija, pak, objavljivanja junaka stripa iz Disneyeve produkcije u “Politikinim” izdanjima ima svoje predratne korene. Evolucija preko pola veka prisustva Disneyevih junaka počela je kao dah medijske svežine i inovacije, a kasnije je umela da poprimi osobine bastiona okoštalih strip konvencija i puritanizma. Dugotrajna vernost postavljenim načelima i običajima ume da zaboravi na osnovni uslov svoje legitimnosti – dosluh sa duhom vremena.

Igrom istorijskih nepodudaranja domaći strip je počeo svoj intenzivan razvoj tridesetih godina i time propustio šansu da se suoči sa aktuelnim uticajima najranijeg američkog grotesknog stripa iz prve dve decenije ovog veka. Može se samo spekulisati koliko je jugoslovenski strip izgubio zbog nesusretanja sa ostvarenjima kakva su Mali Nemo u zemlji snova Winsora McCaya, Maca Šiza/Krazy Kat Georgea Herrimana, kao i The Kin-der-Kids i Wee Willie Winkie’s World Lyonela Feiningera. Dalekosežnost objavljivanja stripa Maks i Moric Nemca Wilhelma Busha 1924. godine u Jugoslaviji ogleda se u devetogodišnjem kreiranju Maksa i Maksića (1925–1934) koga je Sergej Mironovič Golovčenko stvorio pod direktnim izazovom Bushovog dela. Primarno susretanje se, međutim, dogodilo sa američkim avanturističkim stripom iz tridesetih godina i u nešto manjoj meri sa tzv. “porodičnim stripom”. A zatim je, naravno, tu bio Disney. Dok je uticaj evropskih (francuskih i italijanskih) izdanja bio snažan u koncepcijskom i grafičkom pogledu, prisustvo i uticajnost evropskih stripova u predratnom periodu su gotovo zanemarljivi.

Naslovna strana druge sveske ’Poslednje pustolovine Starog Mačka’ (1937)

Autori Istorije jugoslovenskog stripa – 1 obavili su jedan od prvih zadataka ispitivanja predratnog perioda domaćeg stripa – sabrali su impozantnu građu. Ovaj pionirski zadatak zahtevao je dugogodišnju posvećenost. Njegova vrednost ogleda se u otvaranju mogućnosti za monografska ispitivanja u raznim pravcima. Upravo zbog svog velikog upotrebnog potencijala ovakvom tipu knjige preko su potrebni indeks imena i indeks stripova, koji su nažalost izostali. To donekle ograničava unakrsnu prohodnost, dakle lakše i višenamensko korišćenje ove bogate građe. Takođe, na nekim mestima se oseća, prilikom povezivanja izlaganja o pojedinim izdanjima tekstom koji ima karakter opštijih komentara, da strukturisanje knjige nije bilo do kraja “prečišćeno”. Otud je došlo do izvesnih ponavljanja.

S obzirom na nužno opredeljivanje za neku od perspektiva izlaganja, autori su bili prinuđeni na tek povremene kritičarske eksplikacije koje su se zaustavljale na ocenama bez mogućnosti upuštanja u analizu. Relevantnost pojedinih autorskih opusa je bez obzira na to istaknuta, štaviše oseća se implicitna hijerarhija. Tome je doprineo dodatak O autorima i njihovim radovima. Posebno poglavlje o Andriji Mauroviću omogućilo je upuštanje u nešto podrobniju analizu, ali ono, s druge strane, predstavlja odstupanje od opšteg načela izlaganja. Tek će buduće analize pojedinih autorskih opusa i još više pojedinih stripova pružiti priliku za proveru implicirane hijerarhije.

Zvonar Bogorodične crkve Ivana Šenšina - ’Mika Miš’ (1939)

U završnom poglavlju knjige Zupan i Draginčić ukazuju na opštost i intenzitet odbojnosti predratne kritike prema stripu. U njemu je viđen izvor opasnosti za postojeće kulturne tokove. Kritika nije problematizovala kriterijume za posuđivanje novog medija, već je zauzela u potpunosti redukcionističko stanovište. Merila su svođena na zatečene kriterijume vrednovanja drugih medija, pre svega književnosti. Vizuelizacija je tumačena kao nasilje nad pisanim tekstom. Nije se, međutim, primećivalo uspostavljanje novog medijskog smisla, previđalo se da ona može biti čin kreativnog nasilja, a to jeste svako umetničko transponovanje iz medija u medij. U svakom slučaju, predratna kritika nije pružala stripu nikakvu podršku.

Postojao je još jedan razlog za odbacivanje stripa. Ovaj, pak, razlog nije bio estetskog karaktera. Reč je o proceni socijalnog dejstva ovog medija. Strip nije samo jeftina zabava nego je stimulans, pa i direktni uzročnik nasilja i kriminala. Dakle, pod plaštom jeftine zabave otkrivamo uzročnika najtežih socijalnih posledica. Preformulisano u Kunderinu terminologiju, strip bi – sa stanovišta predratne kritike – bio lažna lakoća, težina prerušena u lakoću. Možda je u ovako protumačenoj ideji prerušene prirode medija stripa i bilo ponešto od istine. Ali, ona se nalazila na drugoj strani. Nije se ticala socijalnog ponašanja čitalaca stripa nego prevrednovanja sopstvenog kulturnog naboja: od trivijalnosti ka raznolikim estetskim rasponima koji su se tek uobličavali.

(“Stripoteka” br. 876, Novi Sad, 2. 9. 1986)

Ilustracije u ovom eseju preuzete su sa sajta “Projekat Rastko” www.rastko.org.yu uz dozvolu autora Zdravka Zupana. Kompletan sadržaj knjige Istorija jugoslovenskog stripa – 1 dostupan je na http://www.rastko.org.yu/strip/1/zupan-draginicic_1/index_l.html.


#23: Blago Samarkanda | #25: ‘Third Generation’ and Beyond - 1

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Kad grad umire
    Kod: NN LIB 65c/66
    Ocjena: 94%
    Vrijeme: 7.5.2021. 16:48:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 2133
  • Osveta
    Kod: NN LIB 67a, b
    Ocjena: 96%
    Vrijeme: 9.5.2021. 18:55:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 2118
  • Uz rijeku
    Kod: ZG MX 40
    Ocjena: 62%
    Vrijeme: 15.6.2021. 1:33:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1970
  • Očeva sablja
    Kod: KM ZS 236
    Ocjena: 85%
    Vrijeme: 7.6.2021. 1:45:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 10
    Broj pogleda: 1706
  • Markov dvojnik
    Kod: KM ZS 228
    Ocjena: 79%
    Vrijeme: 5.5.2021. 19:06:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1693

Aukcije

Forum