Thomas Mann ili Philip K. Dick - eseji o stripu #31: Vizuelni svetovi Igora Kordeja

La Bete Noire

Vizuelni svetovi Igora Kordeja

Među članovima nekadašnje grupe crtača “Novi kvadrat” sve više se, tokom njenog postojanja, počinjao da izdvaja Igor Kordej (1957). Uobličenje njegovog tadašnjeg crtačkog stila u osnovnim obrisima zbilo se neočekivano brzo. Sam Kordej objašnjenje nalazi u činjenici da mnogim svojim početničkim stripovima nije dozvolio da se pojave u javnosti. Već prve publikovane stripove karakteriše medijski radikalizam koji je bio jedna od upečatljivih osobina grupe kojoj je pripadao. Ovaj novi senzibilitet on će izražavati i u svom bavljenju dizajnom (omoti ploča, plakati) i ilustracijom. Međutim, u njegovom crtežu primećivaće se i nešto “klasično”, nešto što se opire svođenju na savremeni senzibilitet.

Prve objavljene kratke stripove Kordej radi pretežno na antiutopijske teme od kojih neki i u naslovu sadrže direktnu asocijaciju na Orwelovu 1984. kao metaforu neslobode. Stvara nešto duži strip Deja vu, a zatim nekoliko kraćih stripova neodređenog žanra. A onda 1979. godine crta strip Jeste li vidjeli djevojčice. To je prvi od potonjeg ciklusa stripova po tekstovima za muziku rok grupa. Ovde zastajemo. Elem, čitaoca obasjava sve jača svetlost negde odozgo. Paralisan je. O čemu je reč? Alien abduction, pa naravno. Kada se vrati, neće se ničega sećati izuzev tabli Jeste li vidjeli djevojčice. Ko je video ovih čarobnih deset tabli, čak i ako nije bio baš abducted, predlažem da ih zadrži u sećanju sve vreme dok čita ovaj tekst, da ih pohrani u svom mentalnom oku, pošto snaga njihovog izraza obasjava mnoge od ovde izgovorenih reči. Ne postoji jača metafora od stripa Jeste li vidjeli djevojčice za prvi deo Kordejevog opusa koji se zaokružuje sa Strancem, a u punoj težini završava s Vamom, Pet godišnjih doba – Jesen i Rolling Bush, samim krajem osamdesetih. Raspon ovog razmatranja je prva decenija, a ne ono što je usledilo nakon nje.

Postojala je teorija da priča za Igora moira da bude bizarna, i oporo poetična: Rolling Bush

Objavivši Jeste li vidjeli djevojčice Kordej se vraća antiutopijskim temama, ovoga puta znatno manje žanrovski jednoznačnim, koje je najbolje označiti kao naučnu fantastiku u širem smislu. Vremenom, Kordej se upušta u sve obimnije projekte koji će se grupisati u nekoliko ciklusa (albumi Metro, Zvijezde i nikad naslovljeni, nepostojeći album “music box”).

O tesnoj povezanosti filma i stripa već je mnogo to ga napisano. Ne mali broj režisera jesu pasionirani čitaoci stripova. Federico Fellini i Alain Resnais su tek dva od najpoznatijih imena koji su redovno isticali svoju ljubav prema stripu. Mnogi pak autori stripova, među njima i Kordej, u nekom trenutku svoje karijere izjavljivali su da su želeli da se bave i režijom. Međutim, u paraleli režiser–autor stripa previđa se da postoji izvesna “asimetrija” koja, zanimljivo, ide u korist kreatora stripa. Naime, režiser je tek jedan, doduše najvažniji, od učesnika vrlo specijalizovane ekipe koja stvara film. Za razliku od režisera kreator stripa, ako je potpuni autor, sam stvara svoje delo. On je istovremeno: scenarista, režiser, skup svih glumaca, koreograf, scenograf, kostimograf, majstor svetla, kamerman, montažer… On je Bog svog dela, on kaže: neka bude svetlost i neka bude senka.

Upravo ova činjenica ilustruje potencijalnu složenost i težinu izražavanja kroz strip. Naravno, nije ni čudo da su i mnogi vrsni kreatori stripa u stanju da ispune tek neke od ovih zadataka Stvaranja. Kordej je češće radio oslanjajući se na tuđe scenarije. Međutim, većinu onoga što bi se moglo nazvati problemima vizuelizacije (vizuelne interpretacije) rešavao je sa snagom koja se ne zaboravlja. U tom konglomeratu rasparčanog “božanskog” zadatka po svojoj specifičnosti najviše se izdvajaju Kordejeve uloge kamermana i montažera.

Remek-delo koje ovdašnja kultura tek treba da ’pročita’ - Vam

Naglašeno korišćenje iskustava filmske tehnike: kadriranja, upotrebe različitih rakursa, reza i uopšte montaže sastavni je deo Kordejevog načina izražavanja u stripu. Kod Kordeja vrlo je osetna razlika između tretmana ilustracije i kvadrata stripa. Kadriranje kvadrata podređeno je logici montaže table. Samo kadriranje i izmene rakursa razvijeni su gotovo do brutalnosti. Ipak, montaža, ma kako na izgled bila skokovita u ovom periodu je posedovala snagu logičnosti, tako da čitalac bez nesporazuma prati tok Kordejevog vizuelnog pripovedanja. Tačnije, on je bivao snažno uvučen u egzistencijalni smisao njegovih priča.

Kordejev izraz bivao je najjači u sprezi rada izrazito tankim rapidografom i obilatog korišćenja četkice koja je davala grafičku punoću njegovom crtežu. To posebno dolazi do izražaja u stripovima Jeste li vidjeli djevojčice, Quid faciemus nos?, Isti su ko ti i Ona se budi. Majstorska intervencija četkicom, kojom hrani, čini težom i intenzivira prethodno povučenu tanju liniju, čini Kordejev izraz jedinstvenim. U tom smislu moglo bi se reći da je Kordejev crtež najjači kada je kontrastan, kada čini kontrapunkt svetlosti i tame. Nemir i namerna nesavršenost Kordejeve linije rezultira pomenutom ekspresivnošću likova. Crtež urađen rapidografom on obogaćuje slobodnijim, namerno manje preciznim i time strasnijim potezima četkice. Pokreti, crte lica, nabori na odeći time dobijaju na sopstvenoj težini i volumenu.

Postoji jedan zajednički element kod Richarda Corbena, Gaetana Liberatorea i Kordeja. To je poseban doživljaj telesne bizarnosti. Reklo bi se da su Kordej i Liberatore u svom radu vrlo puteno dograđivali Korbenov doživljaj telesnosti, svaki doduše na sopstveni način. Drugi element koji, pak, povezuje Liberatorea i Kordeja jeste naglašeno senzibilisanje pravaca u novoj medijskoj kulturi i za nju vezanog stila života. Međutim, ako podrobnije razmotrimo Kordejev tretman ljudskih figura i lica smer asocijacija može nas povući mnogo dalje u prošlost koja nije poznavala strip. Tačna vremenska lokacija su šezdesete godine šesnaestog veka, decenija u kojoj je Pieter Bruegel Stariji snažno okupiran ljudskim telom i karakterologijom oporih, pretežno seljačkih lica. Tek kada se suočimo sa Bruegelovom težinom i oporošću, precenjivanje Corbenovog uticaja na Kordeja počinje da biva problematično. Corbenov uticaj, dakle, nije doslovan, ne ogleda se u nekakvoj mišićavosti već u težini i volumenu koji poseduje figura u kvadratu. Reklo bi se da je Corben Kordeju tek jedan od povoda za jedno drugo, dublje podsećanje na srednjovekovni uzor. Stoga se u Kordejevom stilu na paradoksalan način ukršta nešto arhaično sa krajnje ovovremenim.

Kordejeva ’bruegelovština’ je raskošan doprinos stripskoj poetici: Stranac, a naći ćemo je i u Vamu

Doživljaj prožimanja medijske kulture sa srednjovekovnim uticajima proističe i iz Kordejevog specifičnog tretmana kostimografije, pogotovo u obradi antiutopijskih tema, tema u kojima se uspostavlja hipotetični društveni kontekst. U Kordejevoj kostimografiji grafički dominiraju prugaste površine i odeća isprošivana na srednjovekovni način. Ako hoćete precizniju geografsko-istorijsku lokaciju naše asocijacije, ona nas opet vodi kraju petnaestog i šesnaestom veku u zapadnoj, južnoj i, delimično, srednjoj Evropi, Kordejev tretman kostimografije u stripu nije se razvijao bez odnosa sa već uspostavljenim trendom oneobičavanja kostimografije u francuskom novom stripu. Moebius, Bilal i potom Kordej, svako na svoj način, integrišu stilove odevanja različitih epoha u posebne, sebi svojstvene hipotetične stilove. Kod Kordeja je u ovoj integraciji-kreaciji prisutna atmosfera srednjovekovne Evrope. Uzajamni uticaj stripa i novih stilova u odevanju zaslužuje posebnu analizu, jer ponekad je zaista teško utvrdili sta je njemu prethodilo a u kom stepenu su se uzajamno nadopunjavali i podsticali. U svakom slučaju, danas je u Evropi mnogo više “moebiusovske” i “bilalovske” stilizacije u odevanju nego što je to bio slučaj kada su oni tek počinjali da oblikuju svoje kostimografske hibride.

Ako je u okviru “Novog kvadrata” Mirko Ilić najsamosvesnije vizuelno (i tekstualno) oblikovao novi stripovni senzibilitet, a Ninoslav Kunc pokazao suverenost i stilsko bogatstvo u parodiranju sveta stripom (Košmari jednog građanina koji nije platio porez) i parodiranju stripa samog (Sjena), Kordej je, pak, dao najzreliji likovni doprinos, onda kada ga nisu spoplitali olaka brzina i rokovi. I tu dolazimo do jednog od tipičnih stripskih paradoksa: da mu je opus manji, možda bismo mu se više divili? Što je možda jednako važno, u domenu stripa Kordej je pokazao je da je u stanju da se u punom intenzitetu izrazi u potpuno oprečnim formama, najkračoj, na jednoj tabli (Gde je tu poenta?) i u serijalu od stotinak tabli (Vam).

Kordej spada u autore stripa koji poseduju eros posredovanja između raznih oblika medijske kulture. Nije slučajno što se bavio dizajnom ploča, što izuzetno voli film i što gotovo uvek sluša muziku dok crta stripove. Stoga ne predstavlja iznenađenje pomenuti ciklus stripova koji su rezultat Kordejevih vizuelnih interpretacija muzičkih tekstova rok grupa. Stripove iz ovog ciklusa uopšte nje moguće svesti na ilustrovanje muzičkih tekstova. Stvoreno je nekoliko fascinantno nadgrađenih priča koje imaju samostalnu vrednost. Za Kordeja se s pravom može reći da je učestvovao u širenju kako likovnih tako i tematskih mogućnosti stripa.

Igor Kordej sreće Normana Rockwella: Jeste li vidjeli djevojcice

Ako pokušam da odredim prirodu poetičnosti u većini Kordejevih stripova, onda je to poetika deziluzionizma. U prvom delu stripa Moment vidimo muža koji panično trči da vidi da li mu je žena preživela kataklizmu, čiji je vinovnik on sam. Nalazi je mrtvu, okamenjenu, ali u zagrljaju drugog. Bol gubitka pretvara se u bes i mržnju i on ubija ono što je već ubijeno. Quid faciemus nos, Curriculum vitae (oba iz ciklusa Zvijezde) i Metro svojim junacima donose razočaranje. Mnogi stripovi sadrže u sebi farsičnu priču. U stripu Gde je tu poenta? Kordej daje ironičnu interpretaciju dalje sudbine Prometejeve koji mora da ispašta što je bogovima ukrao vatru i dao je ljudima. Prometejeva kazna završava u mehaničkom ritualu. Ritual je postao automatizovan, rutinski. Mehanički orao svakodnevno kida utrobu Prometeju. Ta rutina, njena nadvremenost, poremećena je jednom sitnom farsom. Naime, tehničaru koji opslužuje i kontroliše orla ponestalo je šibica da pripali cigaretu. Nedostaje mu vatra, ono što je jednom već poklonjeno čoveku. Upravo ono zbog čega je Prometej izložen mitskoj kazni.

Jeste li vidjeli djevojčice, rađen po scenariju Mirka Ilića i pesmi grupe “Buldožer”, zauzima, kao što rekoh, izuzetno mesto u Kordejevom opusu. Ako je slikarski ilustrator Norman Rockwell pokušavao da romantizuje svakodnevicu čuvenog American way of life, Kordej ga iznutra preokreće u sopstvenu suprotnost. U tom smislu Jeste li vidjeli djevojčice neka su vrsta preokrenute rukavice Rockwellovog sveta socijalne idile - sumorno ali istovremeno i izuzetno poetično preokretanje. Sporedni likovi policajaca i crnaca u ovom stripu gotovo da su ovovremene parafraze omiljenih Rockwellovih motiva. Ljubomir Kljakić ovaj strip je s pravom svrstavao među najviše domete autorskog stripa talasa “treće generacije”.

Antiutopija je ranije podrazumevala socijalni ili politički naglasak. Od sedamdesetih ona proizvodi mnoge podžanrovske varijacije kao što su psihološka antiutopija, seksualna antiutopija, genetska antiutopija, antiutopija kontakta sa drugim civilizacijama itd. Pokazalo se da se mogućnosti antiutopije ne iscrpljuju u sociologiziranju ili politiziranju ovog žanra, da su otvorene za sasvim različite autorske orijentacije. Metafora sadržana u naslovu antiutopijskog romana Arthura Koestlera Pomračenje u podne ne mora se tumačiti samo u političkom smislu. Pomračenje u podne dešava se u krajnje različitim slojevima društvenog i individualnog života. Kordejev odnos prema anitiutopiji pokazuje upravo ovakav smer. Početno bavljenje antiutopijama sa neposrednim socijalnim implikacijama on dosta brzo napušta. U prvi mah reklo bi se da prestaje uopšte da se bavi antiutopijskim temama. Međutim, poetika deziluzionizma, poetika oporog ukusa možda najsnažnije opstaje u antiutopijskim situacijama. Tako se čak i u Kordejevom “muzičkom ciklusu” susrećemo sa nekoliko antiutopijskih stripova (Jeste li vidjeli djevojčice, Maljčiki i Tata Ko i mama Spo).

Ne postoji pravi odgovor da li je ova tabla lepša u boji ili bez nje zato što su oba odgovora prava: Vam

Pomak je, međutim, radikalan. Socijalna antiutopija preokreće se u antiutopiju ljudskih karaktera i situacija. Sociološki deziluzionizam prerasta u antropološki. Kordejeva “antropologija” je senzibilitet sa redovno prisutnim elementima gorčine.

Od kraja osamdesetih Kordej počinje da se upušta li epski domen izražavanja. Ulazak u epsko označio je novu fazu pošto su dotadašnji njegovi stripovi bili sve samo ne epskog karaktera. Doduše, britkost kratkih ironičnih pasaža koji su se često pojavljivali u njegovim stripovima naslućivali su moguči uvod u obimniji tip ironičnog senzibilisanja kakav je epska ironija. U svetu stripa epsku ironiju, međutim, doseglo je malo autora. To se svakako može reći za Corta Maltesea i Pustinjske škorpije Huga Pratta i za Kena Parkera Giancarla Berardija i Iva Milazza. U nešto specifičnijem vidu epsku ironiju poseduje i Aster Blistok Christiana Godarda i Julija Ribere. Potrebno je naglasiti, međutim, da je ironija u dosadašnjim Kordejevim stripovima pre svega sugerisana nejezičkim sredstvima, vizuelnom interpretacijom ljudskih stanja, a ne kroz neka eksplicitnija značenja. Put od ironičnih bleskova, ostvarenih kroz naglašeno vizuelni senzibilitet, do epske ironije, koja u sebi sadrži zrenje i kontinuitet, na početku devedesetih se našao pred Kordejem kao dilema koju je tek trebalo rešiti.

(izvorno objavljen: “Spunk novosti” br. 2, Novi Sad, novembar 1984)


#30: Luna | #32: Strip kao istorija

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Šeikova robinja
    Kod: KM ZS 303/307
    Ocjena: 88%
    Vrijeme: 21.6.2021. 0:31:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 726
  • Winnipeg
    Kod: TX LIB 108
    Ocjena: 73%
    Vrijeme: 19.6.2021. 0:23:00
    Autor: tex2
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 905
  • Uz rijeku
    Kod: ZG MX 40
    Ocjena: 62%
    Vrijeme: 15.6.2021. 1:33:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1511
  • Kraljica tame
    Kod: KT VG 84/85
    Ocjena: 79%
    Vrijeme: 12.6.2021. 0:10:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 1038
  • Dreamtravel
    Kod: MM SUPB 4c
    Ocjena: 68%
    Vrijeme: 9.6.2021. 7:29:00
    Autor: prozirna senka
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 788

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Ku Klux Klan
    Kod: KT LMS 508/509
    Ocjena: 67%
    Vrijeme: 15.4.2021. 22:08:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 2121
  • Krik vile smrti
    Kod: ZG LU 301/302
    Ocjena: 77%
    Vrijeme: 17.4.2021. 23:18:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 15
    Broj pogleda: 2043
  • Osveta
    Kod: NN LIB 67a, b
    Ocjena: 96%
    Vrijeme: 9.5.2021. 18:55:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 2037
  • Kad grad umire
    Kod: NN LIB 65c/66
    Ocjena: 94%
    Vrijeme: 7.5.2021. 16:48:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 2025
  • Četiri saučesnika
    Kod: KM ZS 154
    Ocjena: 88%
    Vrijeme: 1.4.2021. 22:36:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 5
    Broj pogleda: 1642

Aukcije

Forum