Thomas Mann ili Philip K. Dick - eseji o stripu #36: Ležernost saživljenog eklekticizma

Klara

(Da li je to ptica? Da li je to avion? Ne, to je vrisnuti do neba i ostati miran.)

Putevi međumedijskih uticaja ponekad su dosta složeni. Tragovi ovih “kratkih i dugih spojeva” zapreteni su ne samo u izolovanosti pojedinih svesnih usvajanja uticaja nego još češće u intuitivnom sleđenju srodnosti. Međumedijske uticaje možemo tražiti dvojako. Možemo ispitivati formalne uticaje koji se sastoje od preuzimanja izražajnih elemenata ili čitavih izražajnih struktura. S druge strane, možemo tragati za senzibilitetskim uplivima koji se pre tiču tipa doživljajnosti nego formi njenog izražavanja u nekom mediju.

Paušalno izrečeno, strip je u svojoj dosadašnjoj istoriji mnogo više doživljavao međumedijsku komunikaciju sa filmom, crtanim filmom i trivijalnom književnošću nego sa slikarstvom. Čak i sa grafikom strip nije uspostavio trajnu povratnu spregu. Ovaj paušalni iskaz naravno da malo govori kada su u pitanju pojedinačni slučajevi u koje svrstavamo autorske opuse i, ponekad, grupe autora sa zajedničkim kreativnim usmerenjem ili čak programom.

Postoje mame koje crtaju ludački talentovane stripove: Helena Klakočar 2000.

Grupa ZZOT nastala je 1984. godine. Od tada bar zadobijaju javni odjek. Članovi grupe bili su Helena Klakočar (1958), Željko Zorica (1957), Kruno Mavar (1958), Nina Haramija (1957) i Milan Manojlović (1958) – neka od ovih imena su nestajala iz grupe, a nova se pojavljivala. U oblasti stripa najpotpuniji izraz dosegli su Željko Zorica i Helena Klakočar. Otud će se ovaj tekst zasnivati na njihovim stripovima.

Pogledajmo neku vrstu programa grupe ZZOT (separat posvećen njihovim stripovima u “Poletu” br. 273/274, Zagreb, 1984): “Pojam ZZOT označava zvuk koji čujemo prilikom povlačenja otponca na ZOT pištolju. Žrtve pogođene zrakom iz ZOT pištolja mogu opažati svijet oko sebe i misliti, ali se ne mogu micati: ostaju ukočene poput dasaka u plotu. ZZOT je agresivan i potpuno individualan. ZZOT-u je više nego drag ples. ZZOT se ne želi naći u punom i jedinom čamcu među ostalim brodolomcima. ZZOT zna da se naglasak mora staviti na pitanja koja se tiču pogleda na svijet. ZZOT vraća značenje parolama poput one ‘Smrt fašizmu, sloboda narodu’. ZZOT šuruje s alkemičarima. Albertom Einsteinom i Franzom Kafkom. ZZOT radi za novac i jedino za novac. ZZOT će okolnosti prihvatiti gdje je moguće, a ignorirati gdje je potrebno. ZZOT-u su potrebni medikamenti iako ih upotrebljava. ZZOT se srami svog porijekla, plagira i vara. Ako dopustite ZZOT će vas gurnuti s desetog kata u ambis. Oružje ZZOT-a je strip, ali ZZOT zna da oružje kritike ne može zamijeniti kritiku oružjem. ZZOT i Karl Marx su prijatelji.”

Iz ovoga, međutim, nismo previše saznali. Sve što se za početak može reći je da proglas liči na mnogostruki eklekticizam. No, pominjanje prijateljstva sa Karlom možda znači angažovanost kakva je često pripisivana autorskom talasu “treće generacije”? Ipak, ne možemo se oteti utisku da se grupa ZZOT sa nama šali na vrlo specifičan način. Njihovi stripovi su puni lepote u ružnoći, nežni posredstvom surovosti, puni spoja nespojivog. Vizuelno znamenje grupe su dve ruke koje se pružaju jedna ka drugoj. Teško je odrediti šta te ruke smeraju. Da se pomiluju, ščepaju ili samo da se počešu?

Vrhunac grafizma: Nježni strip Helene Klakočar

Nije teško nazreti u stripovima grupe ZZOT uticaj underground stripa, stripova Munoza i Sampaya, kao i Huga Pratta. Uglavnom odsustvo senčenja, naglasak na crno belim odnosima, “senčenje” prostora mrljama i geometrijskim elementima. Povremene intervencije kolažom kod Klakočareve i kubistički elementi u stripovima Željka Zorice. Česte varijacije. Stil koji izmiče? Zato da ne bismo osetili da ZZOT prestaje da vara? A opet nesumnjiva prepoznatljivost ZZOT agresivnosti i individualnosti.

Eklekticizam forme izražavanja u stripovima članova grupe ZZOT praćen je “eklekticizmom delatnosti” u različitim medijima. Strip, ilustracije, plakat, grafika, animirani film, scenografija, maske, kostimi, lutke, režija, gluma (Kugla glumište)...

Tip junaka u stripu? Kod Helene Klakočar on je izgleda dopustio da bude “gurnut s desetog kata u ambis”. Umesto njega ostaju nam zdela sa šećerom, pobunjena stolica i tetovirana koža. Zorica je “narativniji”. Njegov Rajner Fas je prešao granicu koja deli detektiva od žrtve. On je sa one strane ruba, gonič i progonjeni. Ed Killer Hed pak uvek iznova gradi “teodiceju” ispaljivanja kugle u sopstvenu glavu, kako bi sam Ed rekao, “dijaloga čovjeka sa nevidljivim”.

Od Fassbindera do Živojina Pavlovića i Makavejeva: vizuelni umetnik i književnik Željko Zorica

Problem određivanja žanra? Možda je reč o žanrovskim tvorevinama u užem smislu? Željko Zorica besramno zloupotrebljava veru u žanrovske obrasce. Oponašajući žanr Zorica ga ukida stvarajući autorsku poetiku. Igra stereotipa i individue se nastavlja. Za Helenu Klakočar već je sasvim lako prosuditi. Njeni stripovi pripadaju čistom žanru fatamorgane u činiji za šećer!

Pa šta su taj Željko Zorica i ta Helena Klakočar načinili vredno pomena u domenu domaćeg stripa? Ovde neću pominjati njihov predivni animirani film s čistim grafičkim simbolima (to je već učinio Ranko Munitić) niti njegovu pozorišnu predstavu Željezni džez (to je već učinila Vladica Milosavljević pre nego što je predstava održana). Od stripova Helene Klakočar nezaobilazni su Dodaj mi onaj sprej (“Vidici” br. 2, 1983) i Priča iz novina (“Polet” br. 273/274, 1984). Tu su i Nakon obilatog ručka (katalog Salona jugoslovenskog stripa, Vinkovci, 1984) i Kako mrtvom zecu pokazivati slike (“Vidici” & “YU strip magazin” – konkurs 1984). Željko Zorica fascinira svojom Pričom o djevojci V. Z. (“Polet” br. 273/274, 1984). Tu su i Ljubavni slučaj Fahrije Pešić (2. nagrada na konkursu “Vidika” i “YU strip magazina”, 1984), serija stripova Ed Killer Hed (npr. “Porodica nije izdržala” u “Mladosti” br. 1419, 1985), Mumije (“Polet”, proleće 1984), Supermen protiv Rasturača (“Polet” br. 278, 1984) itd. Pošto je tema domen stripa, ovde ću samo pomenuti izvanredni Zoričin plakat za pozorišnu predstavu Rez na nebu (1985).

Krimić kakav je Fassbinder sanjao, a Zorica ispričao

Posle svih ovih natuknica valjalo bi ipak pokušati odgovoriti na pitanje o prirodi ovakvog stripovnog izražavanja. Čini mi se da bi ovde moglo biti od koristi ukazivanje na specifičnu razliku između parodije i travestije. Pod parodijom, podrazumevamo postupak koji ima za cilj da nešto ozbiljno načini smešnim podražavajući njegov spoljašnji oblik. Izruguje se ono što sebi prisvaja dostojanstvo ozbiljnosti, a to po svojoj prirodi ne zaslužuje. Travestija je, pak, postupak kojim se ozbiljnost prerušava u šalu, ali se pri tom zadržavaju neki elementi ozbiljnosti, dubine, gorčine. I kod parodije i kod travestije reč je o prerušavanju, ali se travestija pokazuje kao nešto ambivalentniji postupak. Dok se parodija kreće ka jasnijoj detronizaciji onog što je pre parodiranja predstavljano kao ozbiljno, travestija nije toliko opredeljenog smera. Travestija osciluje i time stvara dvosmislenost Travestija sumnja u potpunu izvesnost istine, a time i u jasnu mogućnost detronizacije. Otud ovako shvaćena travestija sadrži element samoironije. Ona se gorko osmehuje svome predmetu.

Momenat tragičnog često srećemo u strip travestijama Željka Zorice. Međutim, ležernim, gotovo uzgrednim odnosom prema očigledno tragičnom, ono se pretvara u travestiju. Gubi svoju očiglednost. Stalno ga slutimo, ali smo od njega odvojeni obručem ležernog suspensa. Setimo se: “Žrtve pogođene zrakom iz ZOT pištolja mogu opažati svijet oko sebe i misliti, ali se ne mogu micati: ostaju ukočene poput dasaka u plotu.” Ambivalentnost, stalna oscilacija između mira u tonu i užasa u događaju tera nas da i sami postanemo istovremeno iziritirani i mirni. Spokojni u svojoj užasnutosti pred onim čime ne možemo da ovladamo, a što upravlja našim životima. To “ono” neki zovu sudbina, a Rainer Werner Fassbinder ga je, u sopstvenoj projekciji žanra, nazivao melodramom.

Crtež Helene Klakočar

Ako je Lazar Stanojević svojim Svemironima uneo poetiku tolerancije u svet tadašnjeg jugoslovenskog stripa, grupa ZZOT unosi poetiku travestije. Ono što ih i pored svih zaista velikih različitosti vezuje jeste unošenje ironije. Ne površne ironije, već one koja je na nivou složenosti predmeta koji se ironizira. U tom smislu i Lazar Stanojević i grupa ZZOT na pravom su tragu onoga što je Hugo Pratt izrekao: “Amerikanci su bili prvi ... Evropljani su počeli da crtaju stripove kasnije, unevši u njih svoju kulturu, svoju ironiju.”

Željko Zorica i Helena Klakočar nam svojim travestijama približavaju slutnju da ljubav ume da bude “hladnija od smrti”, ali nas i uveravaju da bi crtač njihove senzibilnosti i sa razorenom šakom umeo da prizove strast u strip. A time vizuelni eksperiment prestaje biti eksperimentom i postaje osvešćena senzibilnost, tačnije poetika.

(“Moment” br. 3-4, Beograd, novembar 1985)


#35: Strip kao umeće tolerancije | #37: Infantilna subverzija hladnoće

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Šeikova robinja
    Kod: KM ZS 303/307
    Ocjena: 88%
    Vrijeme: 21.6.2021. 0:31:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 723
  • Winnipeg
    Kod: TX LIB 108
    Ocjena: 73%
    Vrijeme: 19.6.2021. 0:23:00
    Autor: tex2
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 903
  • Uz rijeku
    Kod: ZG MX 40
    Ocjena: 62%
    Vrijeme: 15.6.2021. 1:33:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1511
  • Kraljica tame
    Kod: KT VG 84/85
    Ocjena: 79%
    Vrijeme: 12.6.2021. 0:10:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 1038
  • Dreamtravel
    Kod: MM SUPB 4c
    Ocjena: 68%
    Vrijeme: 9.6.2021. 7:29:00
    Autor: prozirna senka
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 788

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Ku Klux Klan
    Kod: KT LMS 508/509
    Ocjena: 67%
    Vrijeme: 15.4.2021. 22:08:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 2120
  • Krik vile smrti
    Kod: ZG LU 301/302
    Ocjena: 77%
    Vrijeme: 17.4.2021. 23:18:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 15
    Broj pogleda: 2043
  • Osveta
    Kod: NN LIB 67a, b
    Ocjena: 96%
    Vrijeme: 9.5.2021. 18:55:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 2037
  • Kad grad umire
    Kod: NN LIB 65c/66
    Ocjena: 94%
    Vrijeme: 7.5.2021. 16:48:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 2025
  • Četiri saučesnika
    Kod: KM ZS 154
    Ocjena: 88%
    Vrijeme: 1.4.2021. 22:36:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 5
    Broj pogleda: 1642

Aukcije

Forum