Vodič kroz svet stripa #7: Fenomenologija stripa - Dylan Dog

Hulk

“Dilan” kakvog redje vidjamo...

Kod dugih serijala, kakav je “Dilan Dog”, često se desi da neka (aktuelna) društvena tema obeleži pojedine priče, iako su scenaristi, na čelu s Ticijanom Sklavijem, čovekom koji je “Dilana” i osmislio, tokom tri decenije postojanja serijala, na razne načine ukazivali na prilike u modernom društvu. Ovo je naročito prisutno u američkim, superherojskim naslovima, ali ni Boneli nije izuzetak, posebno ako se osvrnemo na “Kena Parkera” Berardija i Milaca. Naime, Đankarlo Berardi je – premda je radnja “Kena” smeštena u drugu polovinu XIX veka i na Divlji zapad – obradio teme kakve su (ili na način na koji su) za SBE godinama bile nezamislive, poput rasizma, ropstva, prava radnika, homoseksualnosti; nepravde svake vrste, uopšte, i pokazao kroz prizmu svog junaka kako svako od nas sazreva kao ličnost prihvatajući različitosti u svetu oko sebe. Zapravo, nepisano je pravilo dugo važilo za SBE: igraj na sigurno, makar ponavljao ponovljeno.

Dođe, dakle, trenutak u kome stripovi prestaju da budu samo zabava, a autori požele da pošalju jasnu poruku o nekoj temi. Kada je reč o “Dilanu”, Sklavi se godinama na razne načine bavio sudbinama malih, običnih ljudi, od kojih su najčuvenije njegove inverzije, kojima ističe zverstvo u ljudima – onima koji to makar nominalno jesu – odnosno meku, ljudsku stranu onih koji su “zveri” samo na prvi pogled. Pored toga, Sklavi je često podvlačio nezainteresovanost većine za nečiju, pojedinačno izdvojenu sudbinu, čime se bave i njegovi naslednici.

No, postoji i jedan izuzetak gde je otišao korak dalje i pozabavio se temom koja vremenom samo dobija na popularnosti – a reč je o epizodi “Lov na veštice” (Ludens, 2010.). Veštice su ovde metafora (kao recimo vampiri u istoimenoj epizodi), a radnja nalikuje čuvenom “krstaškom” pohodu dr Frederika Vertama, usmerenom protiv devete umetnosti, iz sredine prošlog veka. Vertam, inače psihijatar, povezivao je – u mnogome neutemeljeno – porast maloletne delinkvencije s prikazom nasilja u stripovima, a na sličnom udaru našao se svojevremeno i “Dilan”.

Iako serijal obiluje krvavim, nasilnim scenama ubistava, mučenja i sl., horor je uglavnom samo “fasada” iza koje se kriju dublje i ozbiljnije priče, ali da bi neko to uvideo, mora ozbiljno i da se pozabavi štivom koje je pred njim (čita ovu kolumnu, recimo). Sklavi je tim povodom bez ustezanja potkačio kvazitradicionaliste i lažne moraliste, koji se često kriju iza desničarskih političkih opcija, a koji su najglasniji onda kada valja utišati (moderna inkvizicija, pa otuda i “veštice”) one koji razmišljaju drugačije. Kreirajući, zajedno s Pjetrom Dalanjolom, strip u stripu, priču o junaku nalik samom Dilanu, Derilu Zedu, otvoreno pismo onima koji preko “Dilana” napadaju i njega sâmog, Sklavi je demonstrirao kako to jedan strip napušta polje zabave i prerasta u medij, ali istovremeno zalazi i na teren fenomenologije.

Nakon više od sedamnaest godina, nešto slično čini i scenarista koji će postati novi urednik serijala – a ujedno i čovek koji na velika vrata čini da Boneli konačno krene u korak s vremenom – Roberto Rekioni. Reč je o priči “Mater morbi” (Veseli četvrtak, 2013.), koja nije u potpunosti nastala kao reakcionarska, poput “Lova na veštice”, ali po objavljivanju 2009. godine jeste izazvala žustre reakcije i podigla kako italijansku publiku, tako i medije, na noge! U saradnji s crtačem Masimom Karnevaleom – koji se zapravo proslavio crtanjem naslovnih strana stripova – Rekioni veoma suptilno šalje poruku o jednoj osetljivoj temi,
koja će se tokom narednih godina nesumnjivo naći na dnevnom redu parlamenata i javnih rasprava u većini država sveta, eutanaziji...

U ovoj epizodi Dilan je smrtno bolestan. I, dok mu se bliži kraj, dvojica lekara pored njegovog uzglavlja razmatraju da li da mu okončaju muke... Jedan se zalaže da pacijenti “dostojanstveno umru”, pre nego da žive u mukama, a drugi za njihov život, makar isti zavisio od aparata; jer o životu ne odlučuju ni pacijenti, ni doktori, nego “neko iznad” njih. Rešenje (?) problema, međutim, leži u suočavanju sa onom koju zovu Majkom bolesti, a koja je, u gotik maniru, prikazana kao zanosna žena u kasnim
tridesetim, s kojom Dilan pleše na granici života i smrti... Istovremeno imamo Dilana u realnosti naspram Dilana u jednom turobnom, košmarnom svetu: to je svet bolesti. Ovo je bio tek drugi Rekionijev rad na redovnoj seriji, a ostaje da vidimo da li će nekada ponovo upotrebiti Mater morbi; koja, uz dalju karakterizaciju, ima potencijal da postane gostujući lik u serijalu, ali obzirom na neke detalje... Ostaje nam “samo” Smrt, izgleda (a možda ni ona, nakon “resetovanja” koje je usledilo pod Rekionijevom uredničkom palicom; pokazaće vreme).

U javnosti se pojavila zvanična reakcija Vlade, tj. tadašnje italijanske podsekretarke za zaštitu zdravlja, Evgenije Ročele, koja je povodom stava proklamovanog u “Mater morbi” izjavila: “Neopredeljeni brane eutanaziju nazivajući je činom milosrđa. Intelektualci bi trebalo da se zapitaju zbog čega toliko naginjemo mitu o savršenom i zdravom telu, istovremeno odbijajući suočavanje s bolešću i patnjom.” I dodaje, citirajući početnu Dilanovu misao iz stripa (“Nekada sam bio čovek... Šta god to značilo.”), kako je čovek, i bolestan, i kada pati – i dalje čovek. Tim povodom, Rekioni je odgovorio kako njegov “strip nije oda natčoveku, tu je kako bismo se suočili sa bolestima kao takvim” – tim pre što “Mater morbi” sadrži autobiografske elemente. On nastavlja, parafrazirajući austrijskog filozofa, koga pominje i u stripu, Ludviga Vitgenštajna, porukom kako je izlečenje moguće tek onda kada bolesna osoba prihvati bolest, bez pretvaranja da ona nije tu, te insistira kako bolest postaje deo nečijeg života kao sve ostalo. Borba sledi nakon toga, a tu ideju realizuje kroz Dilanove postupke, ističući kako ni čuda nisu nemoguća.

Ročela je naknadno izjavila da zapravo nije pročitala ovu priču, tvrdeći kako su njene reči izvučene iz konteksta, ali nakon što je to učinila, napisala je još jedan odgovor/otvoreno pismo Rekioniju, u kome se diplomatski okrenula odnosima pacijenata i lekara, složivši se da bi isti trebalo da budu daleko humaniji, a ne “birokratski”. Ovakve teme svakako zaslužuju javne rasprave, s ciljem da se – koliko god to na prvi pogled zvučalo kao pleonazam – odnosi između ljudi humanizuju, a to je jedna od osnovnih ideja “Dilana Doga” od samog početka, pa “Mater morbi” s pravom možemo svrstati među najvažnije priče.

Ono što je važno sa aspekta devete umetnosti jeste da autori imaju hrabrosti da progovore o ovakvim temama i kada su omeđeni pravilima igre koja je teško zaobići u industrijskom stripu – a što im ujedno predstavlja i veći izazov! – jer se teškim i nezahvalnim temama bave ponajpre samostalni strip-umetnici, lišeni bilo kakvih ograničenja, a što je glavna prednost nezavisnog stripa (podsetimo se ovde brutalnih “Šavova”, sjajnog autobiografskog dela Dejvida Smola, o kome je moja
malenkost svojevremeno pisala u okviru Magazina; Omnibus, 2012.). Pored toga, na taj način – posebno u slučaju “Dilana”! – autori unose preko potreban dah svežine u serijale opterećene ne samo kalupima, već i (iz njih proisteklih) ponavljanjima
i klišeima.

Naslovne strane luksuznih reizdanja “Mater morbi” i “Lova na veštice”

“Dilan Dog” spada u takozvane kiosk-stripove (sveske), koji se još uvek drže kod nas. Osim retkih jubilarnih brojeva i ponekog izuzetka u boji (tu je takođe i luksuzna edicija “Kolor fest”), štampa je crno-bela i na novinskom papiru (mesečna, redovna serija, naravno, ne kolekcionarska izdanja). Međutim, ono što je još zajedničko ovim dvema epizodama, to je da su nedavno doživele reprinte u luksuznoj opremi (tvrd povez, veći format i kvalitetniji papir). “Mater morbi” je objavljena 2013. godine; priča je proširena kolor prologom koji sadrži šest novih tabli, koje je oslikao Karnevale, a u knjizi su se našli i tekstualni dodaci. Ove godine objavljen je i luksuzni reprint “Lova na veštice”, a izdavač oba je italijanski Bao Publishing, koji “Dilana” čitaocima predstavlja u jednom drugačijem svetlu. Ove priče se tu nisu našle slučajno – što zbog tema koje su u njima obrađene, što zbog izuzetnih grafičkih izraza Karnevalea i Dalanjola. (Ali i zbog toga što “Dilan Dog” odavno nije samo strip, već svojevrstan
kulturološki fenomen.)

Andrija Mihajlović


#6: Dva lica (auto)puteva | #8: Trag ugljenom i pesma sirene

Anketa

Što vam je najinteresantnije na stripovi.com?

Rezultati

Arhiva

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Nueces Valley
    Kod: TX MX 21
    Ocjena: 85%
    Vrijeme: 24.6.2019. 15:18:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 5
    Broj pogleda: 238
  • Yukonski kozaci
    Kod: ZG MX 34
    Ocjena: 59%
    Vrijeme: 24.6.2019. 15:00:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 151
  • The Wrong Earth
    Kod: TWE AHOY 1/6
    Ocjena: 76%
    Vrijeme: 22.6.2019. 18:41:00
    Autor: Paka01
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 258
  • Dadilja
    Kod: DD SD 38
    Ocjena: 42%
    Vrijeme: 19.6.2019. 0:56:00
    Autor: Sarghan
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 593
  • Obračun u Crnoj Dolini
    Kod: KT LMS 186/187
    Ocjena: 74%
    Vrijeme: 18.6.2019. 22:55:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 461

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Ledene zemlje
    Kod: ZG MX 33
    Ocjena: 73%
    Vrijeme: 3.5.2019. 1:04:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 1838
  • Prljava afera
    Kod: MN LIB 8
    Ocjena: 56%
    Vrijeme: 11.4.2019. 1:08:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 1591
  • Spirale multiverzuma
    Kod: NN LIB 64b
    Ocjena: 60%
    Vrijeme: 14.5.2019. 0:36:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 1515
  • Krvna zakletva
    Kod: MN LIB 63
    Ocjena: 83%
    Vrijeme: 23.4.2019. 0:39:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1409
  • Monstrum iz Philadelphie
    Kod: ZG VC 137/138
    Ocjena: 82%
    Vrijeme: 14.5.2019. 18:13:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1265

Aukcije

Forum