Nakon velikog bljeska

Dylan Dog

DD ALM 1a | 64 str.

Bljesci u noći i zaglušujuća buka u Štajneru bude nikad zaboravljene košmare. Progonjen delirijumom (ili prošlošću?) obraća se Dilanu Dogu za pomoć. Naš će se istraživač naći licem u lice sa nuklearnim užasima toliko stvarnim, toliko ljudskim, da mu jedino preostaje da pokuša da ih zaboravi.

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 65%

Priča 7

Scenarij 6

Crtež 6

Naslovnica 8

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 61%

P*6

S*6

C*5

N*6

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Nakon velikog bljeska - Podrum
    DD ALM 1
  • Nakon velikog bleska - Đavo u boci
    DD SUPB 25

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • Dopo il grande splendore /La cantina
    DD AL 1991

ZANIMLJIVOSTI

  • Penakiolijev prvi od ukupno dva starija rada na Dilanu Dogu. Za ediciju Dylan Dog Maxi Old Boy je 2017. godine nacrtao jednu kratku povratničku priču. Više o njegovim radovima možete naći ovde.
  • U stripu se referencira Kjubrikov crnohumorni klasik iz 1964: ''Doktor Strejndžlav ili: Kako sam naučio da ne brinem i zavoleo bombu'' (Dr. Strangelove or: How I Learned to Stop Worrying and Love the Bomb).
  • Prolog stripa inspirisan grafičkom novelom Rejmonda Brigsa, ''Kada vetar duva'' (When the Wind Blows) iz 1982., po kojoj je 1986. godine snimljen istoimeni animirani film. Kao posveta pomenutom autoru, jedan od likova u stripu se zove po njemu - doktor Rejmond Brigs (Raymond Briggs).
  • Sklavi je inspiraciju našao i u filmu Freaks iz 1932.
  • Ostali filmovi tematike nuklearnog rata: Rhapsody in August (1991), Threads (1984), The Day After (1983), Testament (1983), Ladybug Ladybug (1963), The War Game (1965)...
  • Prvo testiranje nuklearne bombe dogodilo se 16. jula 1945. godine u Nju Meksiku.
  • 6. avgusta iste godine, Sjedinjene Američke Države su bombardovale Hirošimu. Tri dana kasnije, bombardovan je i Nagasaki. Procenjuje se da je bilo preko 200.000 mrtvih i ranjenih, većinom civila. Japan se predao 14. avgusta i time je Drugi svetski rat okončan.
  • Do danas, bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki ostaju jedini slučajevi korišćenja nuklearnog oružja u ratu. Pa ipak, to nije opametilo čovečanstvo -nakon Drugog svetskog rata, brojne zemlje su vršile probne eksperimente sa nuklearnim naoružanjem: SSSR (1949), UK (1952), Francuska (1960), Kina (1964), što je samo produbljivalo netrpeljivosti između nacija i sukob znan kao Hladni rat. Pomenutim zemljama su se pridružile dve neprijateljice Indija (1974) i Pakistan (1998), kao i Izrael (1960-te) i u 21. veku Severna Koreja (2006).
  • 50-ih godina pristupilo se izradi termonuklearne (hidrogenske, H) bombe, još veće razorne moći. Ona nikada nije korištena u ratu, a testiranja su iz sigurnosnih razloga vršena na napuštenim ostrvima ili pod vodom. Time je otpočela svojevrsna trka u naoružanju između SAD-a i SSSR-a, po sistemu ''čiji je veći''.
  • Dve najveće i najpoznatije nuklearne katastrofe su Černobiljska (1986) i Fukušimska (2011).

Jedan od zaštitnih znakova serijala ’’Dilan Dog’’ jesu čudovišta u ljudskom obliku, ali i ljudi u koži čudovišta. Pomenute strane – polariteti - sklavijevog novčića bile su tema brojnih epizoda. Ljudski faktor je krivac za stvorenje Iz dubine, tužnu sudbinu Džonija nakaze, dešavanja na Tajanstvenom otoku, ili stvaranje ’’Boga’’ Između života i smrti... Takođe, ljudski faktor je odgovoran za nuklearno (samo)uništenje. O tome govori ova epizoda.

’’Opasnost od nuklearne katastrofe danas je stvarna, stvarna koliko i pedesetih godina, ako ne i više. Jer danas živimo u iluziji da niko neće pritisnuti to čuveno dugme! Da, to je najveća greška našeg vremena: naviknutost na stravu i užas!’’

Da, to čuveno crveno dugme, koje živi za dan kada će ga pritisnuti neki zloća iz crtaća. Opevano ali i parodirano bezbroj puta u popularnoj i manje popularnoj fikciji, od debelog Tromba iz Alan Forda (U potrazi za bombom), kome je cilj da stvori bombu kojom će uništiti planetu i time ući u istoriju, preko Martija Misterije u Umu koji ubija, pa do Nakazavine mange Bosonogi Gen i Konovog diptiha Town of Evening Calm, Country of Cherry Blossoms, navedimo samo neke.
Od filmskih ostvarenja je napoznatiji doktor Čudnoljub (Dr. Strangelove), vrhunska crnohumorno-hladnoratovska oda homo politicusu, koja se referencira na nekoliko mesta u ovoj priči. Ostale filmove o nuklearnom ratu možete videti u zanimljivostima.

The future’s uncertain, the end is always near

Strip otvara jedan od najupečatljivijih prologa u serijalu, inspirisan Brigsovim stripom Kada vetar duva. Stariji bračni par iz Devonšira živi svojim usporenim staračkim životom, čitajući novine i čekajući da im se sin Džon javi iz Vašingtona. Zimi duva vruć vetar, pepeljast sneg pada na proleće, dok supružnici polako tonu u nuklearnu, izjedajuće sporu smrt, a Džon nikako da se javi...
Iako se ispostavlja da je reč o filmu sa specijalnim efektima, jeza nakon ovakvog uvoda ne jenjava.

’’Ti si isti kao oni, Dilane... Ne shvataš da ne postoji ’’dan posle’’... jer je ’’dan posle’’ već sada!’’

Duet

Dilan i čitaoci se u ovoj storiji upoznaju sa realnim užasima, užasima na ličnom i kolektivnom nivou. Štajnerov lični užas je nemogućnost da prihvati prošlost, osećaj krivice koji ne jenjava, danonoćno podstaknut pulsirajućim bljescima i potmulim granatiranjem iz obližnjeg rudnika. I tek na kraju, kada Sklavi otvori karte i shvatimo da je dečko sa vatrom u venama iz bolnice u Arizoni zapravo njegov sin, možemo da naslutimo uzroke njegovog kraha. Žena mu je umrla od raka, sin mu je zatvoren u četiri zida gotovo bez šansi da ikada odatle izađe, ćerka skuplja mleko koje su on i ljudi poput njega prosuli... dovoljno da se čovek nepovratno slomi. Na kraju odlazi zadovoljan, od strane Vernerove ruke – još jedan tragičan lik, ’’majordom ubica’’.

Dilan shvata da su to užasi protiv kojih nema borbe – bar ne u onom klasičnom ’’mač na mač’’ smislu. Za Štajnera je jedini izlaz bio smrt, koliko god se to surovo činilo. Ipak, autor nam pokazuje da je borba na kolektivnom nivou moguća. Ovde Dilan nije potpuni statista, kako to neretko zna biti. Kada je preko Štajnerove ćerke Stele razotkrio ortanizaciju Strejndžlav, upoznao direktora ovog dobrotvornog društva i tajne koje dotični krije, Dilan ima mogućnost izbora, u njegovim je rukama tok priče i sudbina stotina ljudi. Verujem da bi većina postupila poput njega, pa ipak je i sam svestan uzaludnosti borbe protiv vetrenjača:

’’Ne razumem se u nuklearnu energiju, nisam ni za ni protiv, i ne mogu o tom pitanju da izrazim nikakvo ozbiljno mišljenje... Možda je loše, možda je dobro, ili je, u najgorem slučaju, neizbežno zlo. Broj čudovišta koja je izrodila zanemarljivo je mali... Cena koja mora da se plati za dobrobit čovečanstva’’.

Vešta igra svetla i senke

Osim Štajnerovog sina Bena, te Džordža, ostale žrtve nuklearne rabote ne izgovaraju ni jednu reč. Govore oni, ali telima. Svojim grotesknim figurama, izobličenim licima, ekstremitetima viška ili manjka... Sav užas postojanja je moguće pročitati s njihovih lica.
Pogrešno!
Prozboriću koju i o tome. Nikada nisam žalio ljude sa deformitetima. Smatram da bi ih povredilo moje ’’žao mi je’’. Oni to ne žele da čuju, niti imaju išta od toga. Deformisani ljudi nauče da žive sa svojim nesavršenostima, i prihvatili bi vremenom sebe da nema nas koji ih zagledamo, koji ih sažaljevamo na svakom koraku. Njih ’’jadan čovek...’’ boli podjednako kao ’’vidi, mama, nakaza!’’. Oni su neretko toliko samouvereni da se i sami šale na svoj račun, stoga nije teško zaključiti da ih svako, pa i dobronamerno podsećanje na sopstvenu različitost povređuje.
Na njihovim licima nije moguće pročitati nikakav užas - kada Dilan uđe u salu za rekreaciju primetićete da su svi začuđeni, naglo prekinuti u kartanju, bilijaru. Znatiželjni su, ali i usamljeni – svaka nova osoba koju vide i upoznaju im znači.
Ben i Džordž razgovaraju najopuštenije, dva stara znanca u istom sosu. Njima ne smeta sopstvena različitost koliko činjenica da su drugačije tretirani zbog toga.
Evo šta kaže Ben:

Ben: ’’Ali niste ovde rođeni... I možete da odete kad god želite... Da vidite neke predivne stvari, tamo napolju... Saobraćajnu gužvu u Feniksu u vreme špica... Vijetnamski restoran... Rušenje solitera... Devojke koje hodaju ulicom i smeju se... Pa čak i atomsku eksploziju u pustinji’’.
Doktor: ’’Pa, osim eksplozije, i ti ćeš videti sve ono što si do sada samo gledao u novinama, Bene... I ti ćeš jednog dana...’

Bena, kao i svu ostalu braću po muci, najviše boli zatočeništvo. On je spreman i na svakodnevne osude i sažaljenja, samo da oseti slobodu. Slobodu koju oseća pod prstima dok čita novine i gleda slike prelepih predela koje nikada neće videti jer je zamorče za večnost. On ne želi novac, slavu, moć... već stvari poput saobraćajne gužve, restorana, devojaka u šetnji... Užasno je kada neko ceo život provede u zatočeništvu, a ono što se nama čini kao banalnost za tu osobu je nedostižno.

Jedini kome se na licu ocrtava užas u ovoj priči jeste Dilan, kada greškom otvori vrata iza kojih se nalaze najteži bolesnici u izolaciji. ’’Video sam strahote koje ne mogu ni da opišem. Nadam se da ću ikada uspeti da zaboravim.’’ Sklavi je ovde, poput poznate scene Polanskog u Rozmarinoj bebi, ali i iz poštovanja prema nesrećnim ljudima, odlučio da nam ne prikaže te užase čovečanstva, već je to natuknuto kroz Dilanovu preplašenu grimasu i povik.

Mukotrpna Stelina borba u ime Strejndžlava se nastavlja, ali kraj ne odiše optimizmom. Mladi Ben gubi nadu da će ikada biti bolje.

’’I čemu sve to? Možda bi jedino rešenje bilo uništiti bolnicu... I ovu i sve ostale... Uz pomoć jedne... deset... sto... hiljadu... atomskih bombi!’’

Sve u svemu, jedna socijalno angažovana epizoda, ali ne u potpunosti uspešna. Mana je što je prekratka (iako kompaktna), a ono što nam autor želi njom poručiti je isuviše očigledno, bez prave misterije koja bi više angažovala čitaoca i emotivno ga približila. Ne ostavlja loš utisak, već utisak da može bolje, tim pre što obrađuje vrlo osetljivu, delikatnu ali i kontraverznu temu.

Arizona dream

Gabrijele Penakioli je brat Saura Penakiolija, scenariste serijala Marti Misterija i Zona X. Ovo je njegov prvi rad na Dilanu Dogu, od ukupno tri (drugi je Almanah 2: Demonova maska, a nacrtao je i jednu kratku priču (Il gioco del dolore) za 29. broj edicije Dylan Dog Maxi Old Boy, objavljen 2017. godine). Drugi radovi u oblasti stripa su mu Diabolik, Reporter Blues... Godinama se bavi ilustracijom, ali i režijom i animacijom. Za Dreamworks je radio na hitovima poput Lilo i Stič, Šrek, Kung Fu Panda... Koga zanima, u zanimljivostima se nalazi link sa njegovih radovima iz oblasti 3D animacije, ilustracije, stripa itd.

Njegov crtež je jasan i pregledan, sa vrlo izraženim kontrastima crne i bele, što je više nego ovde došlo do izražaja u Demonovoj masci – za koju bi se iz tog razloga moglo reći da je bolje nacrtana.
Sasvim je razumljivo da se njegov specifičan stil neće svideti tvrdokornim Bonelijevcima, te je u tom pogledu od strane ostrašćenih fanova doživeo sličnu sudbinu kao njegov kolega sa 2. specijalca, Atilio Mikeluci. To samo ide u prilog tezi kako različitosti i iskakanja iz ustaljene norme ljudi percipiraju kao nešto nepoželjno – i meni je na prvo čitanje crtež bio slabašan, dok je na svako sledeće ostavljao bolji utisak.
Penakiolijeve žrtve nuklearnih katastrofa ne izgledaju naročito upečatljivo (ljudi iz Štajnerovog delirijuma deluju tragikomično), te se ne bi reklo kako je on bio najbolji izbor za crtača ove priče. Više bi odgovarali crtači sa boljim prikazom facijalnih ekspresija, poput Kazertana ili Venturija, Ambrozinija.

Inače, Penakioli je nacrtao još dve epizode Dilana Doga (za priču i scenario je bio zadužen Kjaveroti), ali te priče nikada nisu ugledale svetlost dana, prema nezvaničnim izvorima razlog je preterano nasilje i seks. Kao mali bonus recenziji, a imajući u vidu da se crtač nije dugo zadržao na serijalu, daću sebi za pravo da vam priložim četiri ogledne stranice iz neobjavljenih epizoda, koje možete videti ispod (dve je Penakioli naknadno kolorisao). Na njegovom blogu se mogu naći i preostale table, uz dodatne komentare.

Naprijed

N/A

DD ALM 3a Đavo u boci

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • Spock

    Ukupna ocjena 37%

    4, 5, 2, 4

    Prilično glupa priča o ozbiljnoj temi (nuklearna energija), potpuno uništena katastrofalnim crtežom. Svima koji vide neku vrijednost i umjetnost u crtežu, želim ugodno uživanje u njemu. Originalne naslovnice nema, a ovu Villinu neću uzimati u razmatranje, pa ocjena ide ukupnom dojmu.

     

    Usput, ovaj prvi almanah je jedno veliko razočaranje, da ne kažem prijevara. Imamo tekst o Lovecraftu na razini dječjeg vrtića, jednu lošu i jednu solidnu kratku priču. Ukupno gledajući, bacanje novaca i vremena!

     

    10.11.2019
    16:49:00 sati
    Spock
    uredi
  • RadioClash

    Ukupna ocjena 83%

    8, 8, 9, 8

    13.11.2019
    11:47:00 sati
    RadioClash
    uredi
  • Hercule Poirot

    Ukupna ocjena 42%

    6, 4, 3, 3

    Razočaravajuće.

    15.11.2019
    12:04:00 sati
    Hercule Poirot
    uredi
  • Barker

    Ukupna ocjena 60%

    6, 5, 6, 9

    Steta sto Almanah nije zadrzao nivo kvaliteta iz prvih 4-5 brojeva, bio bi bas dobro izdanje. Prvi broj donosi pricu koja se bavi realnim uzasima i stvarno je steta sto Sclavi nije ugurao nesto dramaticnije i bizarnije da uplete pricu, ovako je Dilan prosetao kroz nju bez ikakvog zapleta i misterije. Crtez je sasvim solidan, a naslovnica (Stanova) mi je oduvek bila nekako specijalna, dalo zbog Gruca, dali zbog dramaticnog silaska u podrum, dali zbog presmesno nacrtanih Lovecraftovskih cudovista, dali zbog prevelikog natpisa po sredini, ne znam stvarno, ali mi je jako draga.

    17.11.2019
    18:39:00 sati
    Barker
    uredi
  • Ukupna ocjena 83%

    8, 9, 8, 8

    22.11.2019
    18:13:00 sati
    benx40
    uredi
  • Space Marine

    Ukupna ocjena 40%

    3, 5, 3, 7

    Dosadnjikava ekoloska epizodica koja nam ne nudi nista novo, crtez poprilicno jednostavan.

    23.11.2019
    20:48:00 sati
    Space Marine
    uredi
  • allessi

    Ukupna ocjena 86%

    9, 9, 8, 8

    Što se tiče ove epizode, meni se stvarno svidjela.. Mislim da sam u manjini, ali tema mi je baš zanimljiva i jako je intrigantna.. Dok se čovjek zamisli, stvarno, ko zna koliko je takvih pokusa sa atomskom energijom zapravo bilo.. A svi smo vidjeli na TV-u kako su izgledali oni jadni ljudi u Japanu u 2. svjetskom ratu.. Crtež mi je podnošljiv, mada je Pennacchioli na granici dobrog..

    09.02.2020
    12:49:00 sati
    allessi
    uredi

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Seminole
    Kod: TX SA 17
    Ocjena: 83%
    Vrijeme: 18.9.2020. 16:48:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 770
  • Zamak ludila
    Kod: DRGN LIB 13b
    Ocjena: 84%
    Vrijeme: 17.9.2020. 10:50:00
    Autor: kandraks
    Broj komentara: 4
    Broj pogleda: 410
  • Posljednja bitka?
    Kod: AF SS 418
    Ocjena: 71%
    Vrijeme: 17.9.2020. 0:17:00
    Autor: Kila Banana
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 304
  • Operacija Kovčeg - Veriga
    Kod: CRRO DNEV 1
    Ocjena: 71%
    Vrijeme: 13.9.2020. 15:32:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 4
    Broj pogleda: 805
  • Crna magija
    Kod: MN LIBSP 1
    Ocjena: 86%
    Vrijeme: 10.9.2020. 21:26:00
    Autor: kiky
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 832

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Put za raj
    Kod: ZG VCSP 32
    Ocjena: 50%
    Vrijeme: 3.7.2020. 23:14:00
    Autor: Djole
    Broj komentara: 15
    Broj pogleda: 2758
  • Povratak Zimske Zmije
    Kod: ZG VCZS 20
    Ocjena: 91%
    Vrijeme: 7.8.2020. 17:10:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 14
    Broj pogleda: 1845
  • Povratak samuraja
    Kod: ZG VEC 155/157
    Ocjena: 81%
    Vrijeme: 31.8.2020. 23:37:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1367
  • Plamen nad Merivelom
    Kod: ZG VEC 143/144
    Ocjena: 76%
    Vrijeme: 18.8.2020. 0:16:00
    Autor: going going
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 1260
  • Proteus
    Kod: TX ZS 33/984/985
    Ocjena: 76%
    Vrijeme: 10.7.2020. 15:34:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1189

Aukcije

Forum