Me može se reći da ova epizode ne obiluje zanimljivim elementima. Nevidljivi čovek, mehanizam sa Antikythere, putovanja kroz vreme (opet!), Philadelphijski eksperiment, druga baza "Drugde", pa čak i Bermudski trougao... Ali, uklopiti sve te elemente u jednu celinu na svega 94 strane bio bi vraški težak zadatak za ispuniti. Nažalost, tako je i bilo, priča je na brzinu sklepana, i iako se uvodu nema šta zameriti, priču su ubili sa bespotrbnim predugačkim dijalozima tipa muško-ženski odnosi, a tek pred kraj, na poslednjih dvadesetak strana, ista dobija na ubrzanju.
A dobro je krenulo. Santarelli je u maniru starog dobrog čika Alfreda dao sjajan uvod u priču, upoznajući nas sa tajanstvenim mehanizmom sa grčkog ostrva Antikythere. Taj mehanizam, očigledno napravljen sa znanjem iz daleke budućnosti, gledajući čak i iz naše perspektive, i tehnologijom iz prvoga veka pre Hrista, je trebao da posluži kao neka vrsta oružja. Kakva? Nažalost, ne znamo, scenarista nam ne daje odgovor na to pitanje čak ni na samom kraju sveske. Mnogo vekova kasnije, a usred Drugog svetskog rata, 1943. godine, američka mornarica je izvela (da li?) eksperiment sa razaračem Eldridge, u vodama Atlantskog okeana. Cilj eksperimenta je bio da se isti teleportuje sa jednog mesta na drugo, što im baš i nije pošlo za rukom. Tom prilikom, poručnik Richard Price i bukvalno nestaje. Barem do 1997. godine i krađe mehanizma iz Atinskog muzeja. Neposredno po tom događaju, udovica, ili bolje rečeno, usamljenica Price dobija pismo od svog davno nestalog supruga.
I sve nadalje što sledi je vrlo trapavo uvođenje Martina u igru.
Alexia: "Sjetila sam se tebe Diana, jer si jako dobra prijateljica sa Glendom još otkako ste išle na fakultet..."
Diana: "Da, iako se kasnije nismo posjećivale, održale smo kontakt..."
Banalno, nema šta. Šta reći za prepucavanja između Alexie i Martina osim da su izlizana i suvišna. Već smo se toga nagledali i načitali mnogo puta ranije. Ako je samo trebalo nagovestiti da Martin i Diana imaju malkice drugojačiji odnos od onoga što javno priznaju moglo se to uraditi na elegantniji način, a bez upetljavanja Alexijine rođake Glende. Kako bilo, Martin se prihvata slučaja, te svi zajedno odlaze u Atinu, u potragu za nevidljivim čovekom. Međutim, nisu naši prijatelji jedini zainteresovani za dotičnog, za njim juri i izvesni gospodin Scott iz druge baze "Drugde". I posle silnih peripetija i jedni i drugi pronalaze Pricea. Tako i stižemo do velikog finala. Ali...
Ispovest nevidljivog čoveka je bukvalna kopija Martinovog objašnjenja Philadelphijskog eksperimenta. Da li je nekome ponestalo ideja, a trebalo je popuniti nečim strip do 94 strane, nije najjasnije. Barem saznajemo da dotični Price, jedini preživeli član posade Eldridgea, posle ležanja u komi duže od 40 godina, počinje da radi za vladu, odnosno tajnu bazu "Drugde". Njegovo buđenje se nekako poklopilo sa 1982. godinom kada je bazu vodila grupa otpadnika koji su radili na sopstveni račun i sa kojima se aktuelni upravnik baze, Chris Tower, obračunao (vidi Zona X broj 11). Doduše, nije ih u potpunosti eliminisao, s obzirom da su isti prešli u drugu bazu "Drugde" gde su nastavili sa svojim sumnjivim rabotama. Uzgred budi kazano, ta druga baza se prvi put pominje u epizodi Potopite Titanik! A sam kraj je više nego poetski. Nevaljalci sustižu naše prijatelje, tražeći mehanizam koji je Price vukao sa sobom sve vreme, i izrešetavši i Richarda i Alexiu, prisilili Martina da im dobaci mehanizam. U tom trenutku stiže pravda, isti eksplodira poput mini atomske bombe, poslavši nevaljalce tamo gde im je i mesto - u Pakao. Da sve bude kao u američkim sapunicama, mala i krhka Alexia je preživela rešetanje, baš kao i njen suprug, koji je mehanizam vratio ponovo u Muzej.
Mnogo pitanja je ostalo nerazjašnjeno posle ovog finala. Prvo, ako je mehanizam eksplodirao, kako je moguće da je i vraćen u Muzej. Zapravo, scenarista se nije ni potrudio da nam da svoje objašnjenje šta zapravo mehanizam predstavlja, zadovoljio se samo sa nekoliko nagađanja. Drugo, kako je moguće da su Priceovi preživeli posle silnog rešetanja po njima, a znamo da su sa prave strane nišana bili profesionalci. Treće, zašto Price, koji bi u tom trenutku trebao da ima barem 75 godina izgleda kao čovek u punoj snazi? Nije valjda da koma podmlađuje. Treće, zašto je trebala uopšte petljancija sa Mister Noom i Bermuskim trouglom, čak ga je i sam Martin dva puta za kratko vreme diskreditovao kao svedoka. I tako dalje... Zamerki ima previše na samu realizaciju. Šteta, i ova, baš kao i prethodna epizoda Martina Mysterea je mogla da bude znatno bolja. Nažalost, osim gomile zanimljivih podataka, nabacanih zbrda-zdola, nismo dobili zadovoljavajuću priču. A imala je sve elemente da bude vrhunska. Otuda i velika razlika u ocenama gore. Crtež ne bih komentarisao, Copolla nije jedan od meni omiljenih crtača, a Alessandrinijeva naslovna strana može navesti čitaoca na pogrešan put (mislim na pištolje uperene u Martina i Javu, pre svega).
.GIF)
 - kopija.jpg)
.jpg)
