Kada je krajem maja ove godine Crna Gora,
kao poslednja članica nekadašnje zlosrećne južnoslovenske federacije kazala
zbogom Srbiji, i time konačno sahranila jednu staru romantičarsku ideju, u koju
je uzaludno uzidano preko tri i po miliona žrtava i gotovo ceo vek protraćen na
istu, recenziranje ove epizode je došlo kao logičan oproštaj autora od
gorepomenute zablude. Neko lepo reče svojevremeno da je jadna ona država koju
stvaraju pesnici i boemi... I beše u pravu.
Ivi-Atua!Mana-Mana-Mana!
Iznenadni pad američkog špijunskog satelita
nateraće posadu Glomer Explorera, koja se ionako bavi prljavim poslovima, da
svoj tajanstveni tovar umesto na ’’bezbednu’’ dubinu od 11km, spusti u plitko
more e ne bi li se okrenula spasavanju palog satelita. Posledica je strašna: na
polinežanskim ostrvima, koja još uvek važe za mali raj na Zemlji, zavladala je epidemija
uzrokovana trovanjem hrane, a među žrtvama se našao i Java. Stari dobri čika
Martin će se vođen besom pokušati da raskrinka prljavu rabotu Glomera. Međutim,
stari konga za njega ima važniji zadatak.
Mudri konga, koji pamti vreme uništenja
Atlantide i Mu, ukazuje Martinu na opasnost koja se (ponovo) nadvila nad
čovečanstvom, opasnost koja vreba od nuklearne centrale u Maui Nuiu, na
Havajima. Martin je izabran da spreči katastrofu jer poseduje jaku manu (moć, ne manu;-)) Martin, te će u
svojstvu Ivi-Atue, povesti strašnu osvetu protivu ljudi koji su se drznuli da
prkose prirodi. Cunami, oluje i na kraju zemljotres, progutaće i Glomer
Explorer, i nuklearku, baš kao i ljude na njima. Radioaktivnosti neće biti više
ni traga ni glasa, a raj na Zemlji je spašen.
Castelli je ovde još jednom demonstrirao
svoju moć naracije, ispričavši nam nekoliko naizgled nepovezanih priča, a na
kraju sve spojene u jednu celinu, celinu zvanu Otrovni okean. I geografija, i
istorija, i ekologija i mitologija i špijunaža iz pera Castellija ovde savršeno
fukcioniše. Izbegnuta je zamka u koju neki drugi Bonellijevi scenaristi redovno
upadaju kada je reč o ekološkim epizodama (Ruju je klasičan primer takve
budale) da se bude patetičan. Ono što takođe vredi za ovu epizodu je da je osim
što je poslednja hladnoratovska, i poslednja iznadprosečna epizoda regularne
serije Martina Mysterea. Sve što je kasnije došlo, a da vredi spomenuti, može se nabrojati na prste jedne ruke:-(
Tužno, pogotovu ako znamo da je reč o epizodi izašloj pre ravno 15 godina!!!
I Alessandrini je ovde još uvek dobar, još
uvek crta sa dosta senki, ali će i on obrzo krenuti u odrađivanje posla i
podmlađivanje Martina. Naslovne strane su na nivou.
.jpg)
.GIF)
.jpg)
