Nije mi jasno šta je scenarista uopšte želeo da kaže ovom pričom. Da li je to senzacionalno otkriće Kirlianove kamere kao vremenske mašine, ili je možda otkriće atlantiđanske baze na Uralu (otkud Atlantida u Rusiji, enivej?), ili je to ruska mafija oličena u jednom članu ruske carske porodice? Šta god da je bila ideja, ostala je nedorečena i nedorađena.
Zapravo, na delu
imamo nasumično povezivanje i pozivanje na ranije avanture Martina Mysterea,
ali bez ikakvog efekta. Tu su nam Strokov i Nadia koje znamo iz ranijih priča,
navedeni u Zanimljivostima, zatim pozivanje na atlantiđanske baze i Veliku
majku (Misterija nuraga, Čarobni napitak, Istinita priča i Besmrtna žena), i
atlantiđansko sokoćalo (Efestov pogon), što čini prilično respektabilnu
bibliografiju. No, ako ista impresionira, priča koja je napisana svakako ne.
Naime, Martin
učestvuje na međunarodnom skupu arheologa u Moskvi, gde boravi na poziv
Strokova, i gde se susreće sa Nadiom Timofeyev, posle dve decenije, baš kao i
sa njenom familijom, koja je na pragu velikog otkrića. Ispostavlja se da je za
to otkriće (Kirlianova kamera koja "vidi" prošlost) zainteresovana ruska mafija na čelu sa princem
Aleksejem, koji pak ima beleške svog pretka o otkriću atlantiđanske baze na
Uralu. Kamera im je potrebna da bi snimila vrata baze, odnosno da bi
"pokazala" kako se ulazi u istu. Martin otvara vrata uz "Otvori
se, Sezame", dolazi do
pucnjave, samouništenja (gle čuda!) baze i bežanije Efestovim pogonom do reke.
I to je to. Kraj. Koji je smisao u pronalaženju i uništenju baze, samo Galoppo
zna.
Suvišno je reći da
je ova besmislena priča došla na red da se objavi u Maxiju, jer za nju nije
bilo mesta u regularnoj seriji, za koju je već tada bilo predviđeno
prestrojavanje, umivanje i osveživanje prelaskom na novi obim i učestanost
izlaženja. U prva dva maxija objavljeno je pet priča, sve gorih do gore, gde je
možda, ni kriva ni dužna, prva od njih, Ljudi reptili,
ponajbolja. Ne zbog svog kvaliteta, već nekvaliteta ostalih.
Paolo Ongaro je
jedan sterilan crtač, te kada se zna da gotovo 300 strana (600 ako uračunamo i
drugi Maxi) glupo napisanih i loše nacrtanih priča čekaju čitaoce, iste hvata
jeza. Alessandrini ništa nije bolji sa svojom naslovnom stranom. Sve u svemu -
loše. Jako, jako loše.
.GIF)
.jpg)
