Ono što je započeo u Tajni Jetija, Prosperi je završio u Snežnom čoveku. Klecavo, mlako ispočetka, ali sa majstorski izvedenim krajem, ova priča, kada se sve sabere i oduzme ipak zaslužuje prelaznu ocenu. Ako je pre pet godina autor ostao nedorečen, to mu se posle čitanja ove epizode ne može više reći. Napravio je jednu lepo zapkruženu
celinu. Respect for that.
A počelo je mlako. Scenario jako sličan onom iz prvog dela, gotovo ista postava članova ekspedicije (svi su tu uz "poklon" CeKa Kine u vidu žene u crnom Lien Pei), i gotovo isti cilj. To je minus. Mesto radnje je drugojačije, u pitanju je planina Pamir koja se nalazi u pokrajini Sinkjang, NR Kina, što je Prosperi u Castellijevom maniru iskoristio da nas upozna sa kulturnom revolucijom koja se odigravala u ovoj najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, baš kao i sa problemima
sa kojima se suočava komunistička vlada u Pekingu. Nije lako vladati nacijom koja broji preko milijardu stanovnika i koju čine čak 54 etničkih zajednica. To je plus.
Ipak, s obzirom da obe ekspedicije, i ona u Kaliforniji i ova u Kini skoro liče kao jaje jajetu, skoncentrisaćemo se samo na poslednjih četrdesetak strana, koje su svakako i najzanimljivije. Ukratko, Martin, Java, Nat, Sara i Lien, preživevši nekako napad Kazaha i Metch-Kang-Mija, uspevaju da se dokopaju pećine odakle dolaze ovi hominidi, i da zahvaljujući malom čudu prirode, jednom Jetiju koji je dovoljno intiligentan da govori engleski saznaju i istinu o ovoj vrsti.
Jeti nas vraća par desetina hiljada godina unazad, u zemlju koju mi danas znamo kao Atlantidu, ali pre ratova sa Muom, u zemlju napredne tehnologije, i vreme gde su svemirska istraživanja uzela maha. Mesec je već bio dobrano istražen, minerali korišćeni, pa su naučnici odredili novi zadatak, najsmeliji do tada, kolonizaciju crvene planete, nama znanu pod imenom Mars! Prvi brod sa kolonizatorima je bio na svom putu ali je prilkom ateriranja došlo do nezgode, gde je brod prilično uništen, te su se članovu posade podelili u dve grupe: spoljne i unutrašnje. Znalo se da će generacije biti potrebne da bi se brod popravio i vratio na Zemlju, te se ova odluka i činila razumnom. Kako bilo, veliki broj onih koji su odlučili da žive u surovim uslovima na Marsu brzo je umro, ali je jedan deo preživeo. Generacije koje su se rađale, postale su prilagodljivije uslovima na Marsu, a ovi unutrašnji su s vrmena na vreme održavali kontakt sa spoljašnjima dajući im hranu. Konačno, posle generacija i generacija, brod je popravljen i bio je spreman da krene na put kući. Bez spoljašnjih, dabome. No, oni nisu baš tako mislili, preuzeli su brod i na kraju se survali na Pamir. I eto objašnjenja za Jetije! Oni su Marsovci!;)
Nikada pre, ali nikada posle se nije dogodilo u Martinovom serijalu da upoznamo i drugo lice Atlantide. Znamo da umeju da se biju, znamo da umeju da stvaraju čudovišta, ali je Prosperi bio dovoljno hrabar da jednu naučnofantastičnu, i ničim originalnu priču, primeni u Martinovom serijalu. i efekat je bio dosta uspešan. Nije sporno da je Atlantida sa onolikim znanjem i tehnologijiom bila sposobna da se maši za kolonizaciju Marsa, ali je on prvi koji je te potencijale iskoristio u te svrhe. Malo neobično za MM kontinuitet, ali je u dozvoljenim granicama, ne iskače i ne šteti. Neki drugi scenaristi (kao Beretta, npr.) bi mogli da se ugledaju na ovaj primer i da prestanu da budu štetočine. I što je takođe važno, uspeo je da zaokruži priču i da na jetije stavi ad acta. Otude mi je ova epizoda, i pored svih nedostataka koje nosi u sebi, i dalje jako draga.
.GIF)
.jpg)
.jpg)
