Izjutra, u 7 časova
i 17 minuta, 30. juna 1908. godine dogodila se eksplozija na nebu Sibira.
Potres se raširio po celoj zemaljskoj kugli, te je ubrzo registrovan i u
Londonu i drugim evropskim gradovima. Nije mnogo trebalo pa da se započne priča
o kraju sveta (koji nikako da dođe, vidi skorašnju DeeCayevu recenziju Sekta
asasina). Posledice su poznate: usled eksplozije jačine 15 megatona TNTa, oboreno je više od 60 miliona
stabala drveća na površini preko 2000 kvadratnih kilometara. Uzrok je, skoro
100 godina kasnije, i dalje nepoznat. A kada je nešto nepoznato, kada je nešto
obavijeno velom tajne, to sasvim sigurno znači da će pre ili kasnije biti
istraženo, i naravno, objašnjeno od strane našeg dobrog starog čika Martina.
Gotovo 60 godina
posle prve (i prave) Kulikove ekspedicije u Sibir, još jedan Kulik (ili dva,
odnosnop više njih, vidi zanimljivosti) ponovo organizuju ekspediciju. Treba zaista biti hrabar, pa usred hladnog
rata, na jednu ponosnu rusku ekspediciju, pod pokroviteljtvom tajnih službi,
pozvati i jednog stranca, i to Amerikanca. No, dosije Martina Mysterea je
toliko čist da su čak i najtvrodokornij ruske komunjare popustile i dale mu
vizu za ulazak u zemlju i učestvovanje u ekspediciji. Ovo je čika Alfi odlično
iskoristio te nam pružio, još jednom, enciklopedijske podatke o Sovjetskom Savezu. Doduše, ne želim da grešim dušu,
jer mi srpsko izdanje nije ovde, ali sam uvreren da je Dnevnik iscenzurisao i
ovu epizodu, tako da verujem da je domaće čitalište uskraćeno za iste. Bar do
početka 2008. kada bi se ova epizoda trebala da pojavi i u Libellusovom,
necenzurisanom, izdanju.
Drveće oboreno usled Tunguske eksplozije
Leonid A. Kulik
Mesto eksplozije
Kako bilo,
Strokov, Kulik, Nadia, Martin i Java, uz još desetak (kgbovskih) članova
ekspedicije će krenuti u potragu za odgovorom šta se to zbilo na nebu Sibira
svojevremeno. Tragovi ukazuju, a baš kao što je i Kulik pretpostavljao, da je
reč o nuklearnoj eksploziji. Mutirani losovi, insekti i ostala gamad;) džinovskih razmera, te radioaktivnot u blizini eksplozije su samo
naznake. No, šta se zapravo dogodilo, saznaćemo zahvaljujući Nadiji, koja ima
neke superosetljive moći. Posle Kulikovog neuspešnog atentata na Martina, koji
otkriće grada za kojeg niko nije ni znao da postoji nije želeo da deli ni sa
kim, ovo dvoje će, uz Javu dabome, prognani naleteti na jednu malu pećinu i
ljudske ostatke. Ostatke izvesnog Marca Valsecchia, koji će kroz Nadiu i progovoriti!
Marcova priča nas
vodi u Italiju XVI veka i upozanje nas sa ljudima progresivnih ideja na čelu sa
Leonardom da Vincijem, i uprkos progonu od strane Crkve i ljudi u crnom, želela
progres nauke. Ipak, usled prevelikog otpora u Otadžbini, ljudi slobodne volje
odlučuju da napuste svoja ognjišta i da osnuju svoju slobodnu koloniju negde
daleko, daleko, na istoku. Eventualno, skrasili su se na ovom mestu, gde su
usled negostoljubive ruske tajge naišli na izvor toplote iz Zemlje, mali
tropski raj usred leda, koji im je omogućavao da bezbrižno mogu da osnuju
svoju koloniju. Marco, sad već starac, odabraše ovu malu pećinu u obećanoj
zemlji za svoj grob...
Geneza grada usred
tajge je na ovaj način razjašnjena. No, to i dalje ne objašnjava eksploziju u Sibiru
1908. godine. Srećom, očigledno cela ova situacija, ovo mesto puno sećanja,
uticalo je na našu ionako osetljivu Nadiu, koja poče da pripoveda nastavak
priče. Videla je grad, moderan, evropski, ljude u crkvi i ljude u
laboratorijama, leteće sprave (avione) kojima su leteli na sve četiri strane
sveta, pa i s vremena na vreme dolazili u kontakt sa ostatkom civilizacije... A
onda se pojavila podela, moć, novac, slava; podelili su braću od braće, sinove
od očeva, prijatelje od prijatelja; jedni su postali "prosvećeni", a
drugi "konzervatori". I usledio je bratoubilački rat. I crveno dugme
je aktivirano 30. juna 1908, u 7 časova i 17 minuta...
Castelli ovde
eksperimentiše sa slobodnom voljom, odnosno šta bi se dogodilo sa našom
civilizacijom da nije bilo društvenih stega. Pusti grupu ljudi da na miru vrše
eksperimente, i za kratko vreme načiniće velike korake u nauci. Direktno nam se
sugeriše da je i u prošlosti bilo prosvećenih ljudi, koji su svojim idejama i
činjenjem bili bar za vek ispred svog vremena (eksperimentalna metoda koju je
Galileo uveo, npr), ali su bili proganjani, spisi spaljivani a mnogi i ubijani
od strane vlasti. Da bi potkrepio svoju teoriju, Castelli se ovde poziva na
veličanstvenog Leonarda da Vincija, koji je bio vekovima ispred svog vremena,
tvrdeći da je bilo na stotine drugih Leonarda, za koje se danas ne zna. No, čak
ni slobodni ljudi, slobodni i nezavisni od bilo koje vlade, bilo koje vlasti,
nesputani ni od koga, neće održati harmoniju među sobom. I ne samo to, već će
uspeti da se unište. U ljudskoj prirodi je destrukcija, ljudi su ti koji su u
srednjovekovnoj crkvi mučili one koji su mislili drugačije, ljudi su ti koji su
stali u red ljudi u crnom i uništavali dokaze o tajnoj istoriji, a evo i ovi
slobodni ljudi, no i dalje samo ljudi, su se podelili i istrebili. Moć je moć,
ona je ista svuda, i primamljiva svima, pa bilo da je reč o Crkvi, ljudima u
crnom ili prosvećenima... Što nas navodi na zaključak da nemamo prava da
osuđujemo Inkviziciju. Da je nama data moć, bili smo je iskoristili bolje? Ne, barem sudeći po Tunguski!
.GIF)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
