Ledeni obruč

Martin Mystere

MM LMS 38/40 | 204 str.

Otmica u New Yorku, ubistvo u Italiji, kiša u podsahari, malo ledeno doba u severnoj Evropi... U kakvoj su vezi ovi događaji i kakva se opasnost nadvila nad celim čovečanstvom, dva stara prijatelja, a sada dva najljuća neprijatelja, Martin i Orloff će morati sami da odgonetnu...

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 60%

Priča 7

Scenarij 6

Crtež 4

Naslovnica 9

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 65%

P*7

S*5

C*6

N*7

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Gospodar oluja
    MM LIB 28
  • Ledeni obruč
    MM LMS 38
  • Gospodari oluje
    MM LMS 39
  • Čas X
    MM LMS 40

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • Il principe delle tenebre
    MM SR 44
  • Il segreto del monastero
    MM SR 45
  • Il Signore delle Tempeste
    MM SR 46

ZANIMLJIVOSTI

  • Zbog svoje prilično čudne izdavačke politike, u ovoj epizodi, a zahvaljujući Dnevniku prisustvovali smo i paradoksu: scena kada Orloff izlazi živ i zdrav iz Loch Nessa je iz specijalnog broja #2 "Blago Loch Nessa", koja je u Italiji izašla, normalno pre ove epizode. U Srbiji je, pak, izašla naknadno, u regularnoj seriji, LMS #46/47
  • Kad već govorimo o izdavačkoj politici, i naslovne strane su ispremeštane i ispreskakane. U originalu, prvi deo priče je u epizodi "Metalizirani ljudi", koja je pak u srpskom izdanju skraćena na 96 strana. Dok je druga naslovna strana ista, dotle je treća izgubljena. Namesto nje, Dnevnik je stavio naslovnu stranu prvog specijala za svoju regularnu seriju (vidi LMS 40/41 "Zlatna kobra")
  • Mestašce Lomazzo (srez Como, okrug Lombardija) je u vreme objavljivanja ove epizode imalo jedva preko 7000 stanovnika. Danas broji nešto malo više, 8 291. Zanimljiva je i priča kako je ovo mestašce bilo do skora podeljeno glavnom ulicom po sredini, kako politički tako i religijski. Uzroci ove podele datiraju još iz doseljavanja varvara (u ovom slučaju Lombarda) koji su se naselili južno od glavne ulice, za raziku od domaćih Arijevaca. Kasnije je ova podela išla politički, sever je bio gibelinski, a jug gvelfski. Potom je severni deo postao Episkopija Komska pod upravom Patrijaršije Akvilejske, dok je jug pripao Milanskoj nadbiskupiji. Ipak, konačno je 1981. godine sa formiranjem Biskupije Komske pod jurisdikcijom Milanske nadbiskupije mesto ponovo ujedinjeno i definitivno izdvojeno iz uprave nekadašnje Patrijaršije Akvilejske, danas podeljene na Arhepiskopiju Udinsku i Arhepiskopiju Goričku, pod upravom Patrijaršije Venecijanske
  • Nazivi episkopija, arhiepiskopija i patrijaršija, koji su tako karakteristični za Pravoslavnu hrišćansku crkvu, ovde se odnose na latinski obred, i pre svega su titularne prirode u Rimskoj katoličkoj crkvi, zahvaljujući istorijskom nasleđu
  • Gvelfi i gibelini su dve struje, ili modernim jezikom rečeno, političke stranke, koje su podržavale Papu, odnosno Svetog Rimskog cara. U ovoj borbi za prevlast duhovne i svetovne vlasti, gvelfi, uglavnom slobodni ljudi i trgovci, su odneli konačnu pobedu nad gibelinima, pripadnicima plemstva krajem XIV veka. Iako je buržoaska revolucija, da je tako nazovemo, pobedila, i sami gvelfi su se podelili, pa su nastali Crni (koji su nastavili da podržavaju Papu) i Beli gvelfi (koji su se suprostavljali Papskoj prevlasti, posebno pape Bonifaćija VIII. I sam Dante je pripadao Belim gvelfima, pa je i bio proteran od strane Crnih gvelfa iz Firence, što i sam Martin pominje u SD #14 "Decameronu"
  • Da su policajci po prirodi glupi : ) dokaz je i ova epizoda gde dvojica italijanskih karabinjera ne umeju da isključe televizor daljinskim upravljačem!
  • Zahvaljujući poznavanju Coriolisove sile (efekta) još iz skautskih dana, Martin otkriva (sic!) da otmičari ipak nisu premestili njega, Dianu i Javu u Argentinu, već da su još uvek negde na severnoj hemisferi, možda čak i u New Yorku
  • Inače, Coriolisov efekt veli da usled rotacionog kretanja Zemlje svi objekti na severnoj hemisferi se pomeraju udesno, dok na južnoj to rade ulevo. Međutim, dok uticaj Coriolisovog efekta ima značaja što se tiče hurikana, to sasvim sigurno ne važi za čuveno ispuštanje vode u različitim pravcima na različitim hemisferama iz vaše kade. Na koju stranu će voda oteći, pre svega uticaj imaju oblik kade/lavaboa, način na koji su montirane, itd..., dok Coriolisov efekt nema ama baš nikakvog uticaja i predstavlja jednu urbanu legendu. Martine, nazad u školu!
  • Pravo malo čudo! Castelli se po prvi (i poslednji) put usudio da čačne ne baš slavnu prošlost svoje zemlje, s osvrtom na neuspešnu vojnu kampanju Italije u Grčkoj, direktnom uzroku razbuktavanja II svetskog rata na Balkanskom poluostrvu
  • Imperijalističke težnje Nemačke, Japana i Italije, potreba za novim kolonijama i rušenjem Versajskog sporazuma vodili su ka neminovnom sukobu, novom svetskom ratu. Ako je Nemačka (uz SSSR) najodgovornija za izbijanje II svetskog rata, Italija je odgovorna za širenje istog na Balkanu. Naime, Duce, inspirisan Nemačkom okupacijom Češke i Moravske (te stvaranjem marionetske Slovačke 14. marta 1939.), okupira Albaniju 7. aprila 1939, uz nemo posmatranje kraljevske jugoslovenske vlade (sporazumom Ciano-Stojadinović iz 1938, Kraljevini Jugoslaviji je trebalo da pripadne severni deo Albanije niz reku Drim – Skadar, Lješ i San Giovanni di Medua). Ohrabren ovakvim defanzivnim stavom Cvetkovićeve vlade, Duce postavlja ultimatum Grčkoj 28. oktobra 1940, u vezi okupacije koju ova odbija. Napadom Italije na Grčku, te ugrožavanjem Soluna kao jedine jugoslovenske i srpske luke koja je imala izlaz na otvoreno more (Italija je kontrolisala celokupni Jadran između dva rata), interesi Jugoslavije postaju ugroženi, a pristupanjem Mađarske, Rumunije i Bugarske Trojnom paktu, te neuspeh Italije u Grčkoj (Grci su uzvratili kontraofanzivom u zimu 1940) i sve izvesnija pomoć Hitlerovske Nemačke fašističkoj Italiji, uz besprimereno i ucenjivačko držanje Saveznika (pre svega Velike Britnije i SAD), naterali su kneza namesnika Pavla Karađorđevića i Vladu da pristupi Trojnom paktu 25. marta 1941, kao jedinom trenutnom izlazu za suverenost zemlje. Iako su odredbe ugovora gde se jemči nezavisnost i neutralnost Kraljevine Jugoslavije objavljene sutradan u beogradskom listu Politika, to vladu Cvetković-Maček nije spasilo pada. Vojnim pučem od 27. marta uhapšeni su knez namesnik Pavle Karađorđević i predsednik Vlade Dragiša Cvetković, a potpredsednik stare Vlade Vlatko Maček je, da bi se pokazalo takozvano jedinstvo svih jugoslovenskih naroda, zadržao isto mesto i u pučističkoj vladi koja je maloletnog Kralja Petra II Karađorđevića izvikala za novog Kralja Jugoslavije i time zapečativši sudbinu zemlje i naroda za vjek i vjekova. 6. aprila 1941, nemačke trupe su istovremeno napale i Kraljevinu Jugoslaviju i Kraljevinu Grčku, stvarajući Balkanski front okupacijom ove dve zemlje 17, odnosno 18. aprila 1941, a sudbina ovih i ostalih balkanskih naroda biće određena na Yalti. Posledice takve odluke su nam nažalost dobro poznate
  • Bonellijevi scenaristi, ali ne samo oni, jednostavno nemaju snage da se osvrnu na svoju neslavnu imperijalističku i fašističku prošlost, pa smo svedoci pljuvanja ostalih naroda koji su se našli na poraženoj strani, i deljenju moralnih lekcija koje zajedno poprimaju obrise histerije. Razloge slabosti italijanskih scenarista da pogledaju svoj ružni odraz u ogledalu pre nego što počnu da se iživljavaju nad Nemcima, Japancima, Srbima i inima, svakako leži u tome što je Italija ostala uskraćena za defašizaciju zemlje i naroda. Otuda i ne treba da čude i ovi najnoviji problemi u italijansko-hrvatskim odnosima apropo partizanskih zločina nad domicilnim italijanskim stanovništvom, kojih je naravno bilo, a sve nekako prenebegavajući sopstvene grehe nad slovenskim stanovništvom, pre svega hrvatskim i slovenačkim, pre i za vreme II svetskog rata. Uostalom, da kriza morala drma Italiju, dokaz je i najnovije odavanje počasti fašističkom upravniku Zadra od strane, tako bi bar trebalo da bude, antifašistički nastrojenog Predsednika Italije, komuniste inače. Još jedan dokaz da su komunizam i fašizam, odnosno nacizam lice i naličje jednog te istog, gubavog, novčića. Daleko im lepa kuća...
  • Da su braća Cassaro antitalenti za crtanje, odavno nam je znano. Ljudi očigledno nikad nisu čuli za proporciju. Na strani 68, SR#45, Orloffljeva veštačka ruka je nesrazmerno velika u poređenju sa samim telom!
  • I samo u Cassarijevim radovima, Diana, inače smerno devojče, puši. Inače je ona ta koja Martinu non stop zvoca o njegovoj ružnoj pušačkoj navici. Da li je to Castellijeva greška u scenariju ili su to Cassari radili na svoju ruku, nije mi poznato
  • Martin ponovo pominje Ibn Battutu, jednog od najvećih srednjovekovnih istraživača Zemlje, uz Marca Pola, naravno. Ovaj Berber, koji je proputovao vaskoliki muslimanski svet, obišao je pride i Vizantiju, Indiju i Kinu. Procenjuje se da je obišao preko 120 000 kilometara u svojim putovanjima. Umro je najverovatnije od kuge negde u Maroku. Po Ibn Battuti nazvan je i jedan omaleni, 11km u prečniku, krater na Mesecu
  • Harlem je baš onakav kakav ga je Castelli prikazao. Ovaj deo New Yorka, originalno holandski, postao je crnačkim krajem XIX i početkom XX veka, poznat je i po svojoj „renesansi“ iz dvadesetih godina XX veka, kada su se u ovom delu grada održavali rent-partiji i jazz svirke, a sve u pokušaju da se emancipuje crnačka rasa. Da su u tome na kraju i uspeli (manje-više), znano je svima, no sam uticaj Harlemske renesanse se često romantizira bez neke preke potrebe. Inače, u poslednjih par godina, Harlem je krenuo značajnije da se gradi, pa stare zgrade pune crnaca polako ali sigurno ustupaju mesto novim zgradama, i stanarima koji mogu sebi da priušte luksuz stanovanja na Manhattenu, dakle pre svega belcima i Azijatima
  • U pretposlednjoj vinjeti na strani 15, SR#46, Martin veli kako je u međuvremenu prisustvovao slučaju poltergejsta na St. Mark Placeu. To se i zaista dogodilo u kratkoj priči rb#2 Space Invaders, koja je objavljena i u MM Extra #6, strane 17-24. Ova epizoda nikada nije objavljena na srpskom jeziku
  • Fast Freeze Theory, teorija ubrzanog smrzavanja koju pominje norveški naučnik, nije nepoznata u nauci. I sama Plutonova atmosfera prolazi kroz ovu fazu, barem prema preliminarnim nalazima od prošle godine
  • Satelit Echo za posmatranje atmosferskih kretanja između ostalog, zaista je postojao. Lansiran je 1960, a misiju završio 1968, tako što je izgoreo u atmosferi
  • Ovde sam, davne 1986, i naučio šta znači i odakle dolazi reč smog: smoke+fog
  • Meteosat (Meteosat 1 lansiran 1977, ili Meteosat 2 lansiran 1981 mogu biti koji se pominju u ovoj epizodi) je ESA-in program za praćenje atmosferskih promena. Trenutno je Meteosat 7, lansiran 1997, aktivan
  • Landsat je NASA-in program za fotografisanje Zemljine površine, započet još1972. Trenutno je aktivan Landsat 7, lansiran 1999. U ovoj priči se misli ili na Landsat 3 iz 1978, ili na Landsat 4 iz 1983
  • U ovoj epizodi se pojavljuju i predsednik SAD Ronald Reagan i generalni sekretar KPSS Mihail Gorbačov, lideri dve najveće supersile osamdesetih godina XX veka
  • Kut Humi se javlja Martinu na svoj neuobičajen način, poslavši poruku sa geografskim koordinatama zarobljenog Orloffa na isključeni Martinov računar! Ovakvo Kut Humijevo "obraćanje" će u budućnosti postati praksa u serijalu
  • U prvoj vinjeti na strani 75, SR#46 vidi se tzv. "Zero Milestone". To je spomenik u Washington D.C. ispred Bele kuće odakle se mere sve udaljenosti na putevima širom SAD
  • Ova epizoda je u Italiji reprintovana u tuttoMystere seriji #44/46 i Raccolta seriji #22/23

Vreme. Onaj ko se dočepa te veštine da upravlja vremenskim prilikama i neprilikama, svakako je i u situaciji da gospodari, ako ne svetom, a ono barem jednim povećim delom. Ovom fantastičnom scenariju, Castelli je posvetio pažnju u ovoj priči. Iako sama po sebi zanimljiva tema, ona tokom čitanja gubi na draži zahvaljujući pre svega nekim bespotrebnim lapsusima, otezanjima sa radnjom, i krajnje banalnim završetkom. No, krenimo redom.

U proleće 1941, jedna italijanska jedinica uspeva da osvoji stari vizantijski manastir, pretvoren u mitraljesko gnezdo, u kome se nalaze neki zanimljivi tekstovi dati i isamom Duceu na uvid. S obzirom da je italijanska kampanja u Grčkoj doživela fijasko, te da je sam Hitler bio prinuđen da pomogne bratu po oružju da se slomi hrabri otpor Grka, a s obzirom da su okultne tajne itekako interesovale Führer-a, i sami Nacisti se pridružuju u otkrivanju tajanstvene laboratorije skrivene na vrhu planine Olimp, koju je i sam Ibn Battuta posetio nekih šest vekova ranije.

Ipak, u zimu 1985, jedna grupa ludaka (nacista?, neonacista?, ili samo umobolnika?) bila je za korak ispred Orloffa u otkrivanju ove tajne laboratorije, te je i svetu uputila ultimatum – ili platite 100 000 000 000 dolara ili se suočite sa nestankom civilizacije kakvu poznajete. Čak ni saradnja SAD i SSSRa u očuvanju sopstvenih pozicija, a ne za dobro sveta, se pokazala neuspešnom, pa kestenje iz vatre moraju da zajedno vade Martin i Orloff, onako melodramatički u poslednjem momentu.

Svet je možda spašen, ali ostaju mnoga pitanja bez odgovora. Ako su Nemci znali za tačan položaj laboratorije, kako kaže pukovnik Fantini još 1955, zašto su čekali čak 30 godina da dođu do Olimpa i priprete svetu. Drugo, kad su već došli do Olimpa i uputili ultimatum svetu, šta bi bilo da su na primer bili odbijeni da budu isplaćeni, da li bi uništili civilizaciju? I ako da, kakvu bi korist ovi ludaci, koji god da su, imali? Bili bi gazde na uskom području bliskog i srednjeg istoka, i šta s tim? Dalje, kakve su Orloffljove namere? Da li je hteo da mu ova laboratorija bude još jedno u nizu oružja za ucenjivanje političara (kao da ih i nema previše), ili je u poteru za tačnim položajem ove laboratorije bio poteran žeđu za znanjem. Ako je tako, onda su metodi kojima se služio prilično čudni. I na kraju, šta je Castelli hteo da kaže sa ovom pričom? Da su sami bogovi sa Olimpa niko drugi do dugmad na kompjuterima u laboratoriji? Ako je tako, to je samo simpatično, i ništa više. No, postavlja se ovde krucijalno pitanje – ko je i zašto, pobogu, i podigao ovu laboratoriju? Atlantiđani? Stari Grci? Neko treći? Ili mi je nešto promaklo...

Sama priča je preduga, i na momente Castelli davi sa pojedinostima, od kojih su neke i netačne (vidi zanimljivosti). Zaista naivno i glupo deluje da ovi ludaci, koji su prvo zatvorili Orloffa i vezali njegovu mehaničku ruku, ubacuju u istu prostoriju i Javu i Martina a da ih nisu svezali. Odavde je lako se obračunati sa ovom grupom ludaka (debila?). I kako to da su Martin i Orloff obučeni da izazovu samodestrukciju čegagod već u vasioni? Naučio ih Kut Humi? Svašta. Kada se sve sabere, ostaje da zaključimo da je ova priča imala potencijal, ali da je trapavo izvedena i kilavo privedena kraju. Kada se tome pridodaju i Cassarovi, slika postaje kompletno siva. Jedino je Alessandrini sa svojim naslovnim stranama bio na visini svog zadatka.

Naprijed

MM LMS 35/36 Vječni rat

MM LMS 41/42 Vrijeme nula

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • Aco

    Ukupna ocjena 55%

    8, 5, 3, 7

    Castelli je opet zabrljao.Podloga je odlična,bogovi sa Olimpa koji kontroliraju vrijeme,tajna laboratorija koju opisuje i Ibn Batuta,vremenske neprilike u svijetu i Marti koji je tu da riješi situaciju..Međutim,od svega toga Castelli je napravio iznimno dosadni osrednji dio priče (od kojeg je zanimljiva jedino konferencija meteorologa na kojoj objašnjavaju zašto dolazi do ledenog doba itd.)te katastrofalni završetak.Očekivao sam nekakvu laboratoriju,"bogove",uređaje sa Atlantide itd. a dobio smiješno uniformirane vojnike i glupu pucnjavu u kojoj Marti i Java pucaju bolje od Texa i ekipe.Cassaro je jedno većih zla koje je zadesilo MM.Što je najgore,dosta često crtaju..Treća originalna naslovnica je odlična i šteta što je Dnevnik nije objavio,ali srećom ispravit će to Libellus.
    28.02.2007
    14:29:00 sati
    Aco
    uredi
  • Spock

    Ukupna ocjena 48%

    5, 3, 5, 9

    Površno odrađeno i dosadno s previše nelogičnosti. Bespotrebno razvučeno, a ova tema nije zaslužila ovoliko stranica. Osim nelogičnosti koje je Senka napomenuo još mi nekako ne drži vodu ona priča o nastanku ledenog doba. Možda je loše prevedeno jer sam primjetio da u LMS izdanju nema nekih stvari koje je Senka napisao u recenziji, a to ćemo provjeriti uskoro kada Libellus izbaci nova necenzurirana izdanja. Dva Cassara stvarno nemaju kontinuitet. Neke vinjete su im odlično nacrtane dok druge čista katastrofa, ali ipak je više ovih drugih.
    07.06.2007
    21:40:00 sati
    Spock
    uredi
  • dnevni boravak

    Ukupna ocjena 59%

    7, 3, 7, 8

    Ova epizoda mi je ostala u sjećanju po nevjerovatnom nesrazmjeru kvalitete na početku i kraju. Kraj priče je toliko loš, kao da ga je pisala druga osoba, vjerujem da jest, ili je možda Castelli dobio kratkotrajnu amneziju? Uglavnom po ničemu (barem ja) nisam mogao naslutiti da će završetak biti toliko slab. Ledeni obruč je odličan, nije genijalan ali nema slabe točke. ...I kako dati točnu ocjenu scenarija ovakve epizode ??!  
    26.10.2008
    20:35:00 sati
    dnevni boravak
    uredi
  • provodina

    Ukupna ocjena 33%

    3, 2, 3, 9

    Šta reći.Epizoda je toliko naporna da neznam jel sam uopće čitao MM.Sve je nekako nabacano i bez reda.U ciloj epizodi se ništa ne događa samo pusta pripovijedanja bzvz.Jedina pozitivna stvar su oni opisi u cijeloj priči.Takoreći priča me i malo bila zaintrigirala tamo pri kraju kad je odjedanput počinje opći kaos i nevrijeme.Padaju kiše u Egiptu,u Oslu usrid ljeta počinje snijeg itd.A onda tako blesavi završetak da sam se pita jel ga napisao Tonineli ili Castelli.Jako loša priča skupa s crtežom koji je bolji od Grada Prozirnih Sjenki ali samo to.Tim bi crtačima tribalo zabraniti crtati MM.Biće su tamo priko veze.Jedina pozitivna stvar u cijeloj priči su Alessandrinijeve naslovnice. 
    29.05.2009
    13:16:00 sati
    provodina
    uredi
  • kico

    Ukupna ocjena 48%

    6, 4, 4, 6

    A kako se Castelli ovdi zapetljao! Ajme! Da je nastavio istim putem kao na početku,bez mješanja Orloffa i inih suvišlih pizdarija,možda bi na kraju i vidili štogod od epizode. Ovako : nula! Sjebana od sredine do kraja!
    01.07.2009
    13:52:00 sati
    kico
    uredi
  • Panon

    Ukupna ocjena 51%

    4, 4, 7, 6

    Naravno, zanimljivosti su se još jednom pretvorile u senkine filipike protiv SFRJ i SSSR-a. A što se tiče priče, rekao bih puno buke ni za što. U početku sam se nadao da će Martin stvarno susresti olimpske 'bogove', ali je sve ispala klasika - bivši naci general se dočepao uređaja i nastoji zavladati svijetom. Uistinu originalno. Zanimljiv mi je bio dijalog između Gorbačova i Reagana.
    28.10.2009
    13:32:00 sati
    Panon
    uredi
  • Opti

    Ukupna ocjena 94%

    9, 9, 10, 10

    Meni je ovo ustvari jedna od omiljenih epizoda...

     

     

     

    ...To jest, sve do kraja. Može li zbrzanije?

    05.10.2010
    16:33:00 sati
    Opti
    uredi
  • supermike

    Ukupna ocjena 89%

    10, 9, 8, 8

    Ne znam zašto tako loše ocijene, ovaj strip je odličan. Čak su se i crtači popravili u odnosu na prije mada ne previše ali svakako su bolji.

    21.10.2010
    20:44:00 sati
    supermike
    uredi
  • drogsy

    Ukupna ocjena 68%

    7, 6, 7, 8

    Pa da, priča je imala potencijala, ali je, kako i sam recenzent kaže, dosta odužena. Odužena čak i previše da bi jednostavno mogla završiti s tako zbrzanim krajem koji je k tome još i prilično debilan za jedan serijal poput MM-a. Plus, spomenuti minusi i nedostaci u scenariju.

    Braća Cassaro su se osjetno poboljšala, ako ništa drugo, onda su ponudili uvelike bolji crtež od onoga u Prozirnim sjenkama i Putovanju u budućnost. Ja sam ovdje zadovoljan s njima unatoč ponekim greškama.

    02.04.2011
    17:07:00 sati
    drogsy
    uredi
  • bjelolasica

    Ukupna ocjena 61%

    5, 5, 7, 10

    Sve je bilo dobro do kraja koji je totalno usran.

    20.06.2012
    22:17:00 sati
    bjelolasica
    uredi
  • chris.tower

    Ukupna ocjena 80%

    8, 7, 9, 8

    Epizoda je odlicno startala, tu je i Orloff i izgledalo je da ce biti jos jedna epska epizoda! Ali radnja se otegnula, premalo akcije, previse price i totalno bezvezan kraj.

    08.01.2013
    12:39:00 sati
    chris.tower
    uredi
  • grofica Varga

    Ukupna ocjena 67%

    7, 6, 7, 7

    Zanimljivo, pa onda malo pilanja, pa zanimljivo, pa za kraj malo glupasto. Stvarno mi nije jasno što bi ovi nacisti da su ih Rusi i Ameri odjebali. Uništili klimu na cijelom svijetu? I kako bi onda živjeli? S drge strane sviđa mi se ta Castellijeva progresivnost jer je još u 80-tima povukao pitanja globalnog zatopljenja i klimatskim promjenama.

    10.06.2013
    00:22:00 sati
    grofica Varga
    uredi
  • Ukupna ocjena 71%

    8, 6, 7, 8

    Prvo pohvale rcenzentu za sjajnu recenziju. Crtež mi nije loš, nisam ni opazio greške koje je nabrajao recenzent. Sama priča i ideja (moč kontrole nad vremenom) je odlična. Opet imamo tipičnu Martijevu avanturistično priču iz 80 tih s puno akcije i dinamike. Ali nažalost imamo opet i zbzan i traljav kraj gdje se kao i obično kod Martija na par stranica sve uništava i ruši. Od potencialno odlične priče smo dobili par nacista koji mugu kontrolirat vreme i žele uništii svet ako im se ne ispune zahteve. Te strašne naciste Martin sredi brže od Texa, Zagora i Bleka zajedno. 

    01.10.2013
    17:12:00 sati
    tekumze
    uredi
  • Ukupna ocjena 70%

    7, 7, 7, 7

    05.04.2014
    21:10:00 sati
    BS
    uredi
  • Stripmen

    Ukupna ocjena 68%

    7, 6, 7, 8

    Epizoda je počela fantastično ali što je priča više odmicala bila je sve lošija.

    03.10.2014
    09:51:00 sati
    Stripmen
    uredi
  • hrvoje23

    Ukupna ocjena 81%

    10, 5, 10, 6

    Lijepo i lagano za čitanje. Odličan crtež!

    09.10.2015
    13:56:00 sati
    hrvoje23
    uredi
  • Dwayne_Looney

    Ukupna ocjena 57%

    7, 3, 7, 6

    Castelli je dotaknuo zanimljivu temu, potaknuo nas misliti što bi radili, u kakvom položaju bili kad bi mogli kontrolirati vrijeme, koliko bi to zapravo poremetilo odnose na kugli Zemaljskoj ali scenarij koji je izabrao je loš. Dakle, složio bih se u većini dijelova s recenzentom i komentarima većine. Temeljno, priča je bespotrebno duga a kvaliteta joj opada kako okrećemo stranice s tim da je kraj užasan. Naime, ono šokantno saznanje da ucjenjivač nije Orloff već neki neonacisti izaziva potpuni kontraefekt. Postavlja se pitanje logičnosti cjelokupnog ranijeg Orloffova ponašanja. Castelli je pravi mag u lošim završecima svojih inače pažljivo građenih priča i kraj ove će teško biti nadmašiti. Šteta.

    Crtež Cassarovih mi je ok, ne znam zašto su na streljani i ovdje kao i u Zagoru. 

    07.05.2017
    21:58:00 sati
    Dwayne_Looney
    uredi
  • Hercule Poirot

    Ukupna ocjena 50%

    6, 4, 5, 5

    Istrošeno i bez kvalitetne imaginacije.

    10.07.2019
    17:49:00 sati
    Hercule Poirot
    uredi
  • Deki86

    Ukupna ocjena 79%

    9, 7, 8, 7

    Odlična ideja, Orli uvijek dobrodošao u Martijeve epizode. Previše zbrzan kraj.

    29.06.2020
    21:27:00 sati
    Deki86
    uredi
  • karuro

    Ukupna ocjena 63%

    7, 5, 7, 6

    Epizoda ima potencijala, ali kraj je bana zesca. Zbrzano do bola.

    02.08.2020
    17:42:00 sati
    karuro
    uredi
  • tex2

    Ukupna ocjena 76%

    9, 7, 7, 7

    Marti i Orli spašavaju svijet, Java sa šmajserom, otmica Dijane, dovoljno uzbudljivo i privlačno! Ipak,  scenarij i crtež su mogli biti bolji.

    02.11.2021
    12:37:00 sati
    tex2
    uredi

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Bandera!
    Kod: MTX VCZS 36
    Ocjena: 77%
    Vrijeme: 9.6.2022. 1:56:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 25
    Broj pogleda: 2515
  • Priče vrača Mnogo Očiju
    Kod: ZG NID 1
    Ocjena: 62%
    Vrijeme: 9.5.2022. 0:50:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 10
    Broj pogleda: 2082
  • Strijeljanje u zoru
    Kod: KM ZS 92
    Ocjena: 78%
    Vrijeme: 4.5.2022. 0:43:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 14
    Broj pogleda: 1868
  • Fantomski brod
    Kod: ZG MX 42
    Ocjena: 61%
    Vrijeme: 26.4.2022. 0:14:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1784
  • Crommovi sluge
    Kod: ZG LU 325/327
    Ocjena: 49%
    Vrijeme: 12.5.2022. 1:47:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 14
    Broj pogleda: 1750

Aukcije

Forum