Reinkarnacija Anabel Li je samo još jedna u nizu bisera epizoda kojima je stari majstor Castelli uveseljavao vaskoliku Martinovu publiku. Pred nama je još jedno malo remek delo devete umetnosti, još jedna misterija za obraditi – reinkarnacija a i to kako!
Sve ovde funkcioniše: od međuljudskih odnosa i emocionalno do kraja izgrađenih likova do samog plota i veleobrta na kraju priče. I ponovo je stari lisac Martin u akciji: vidimo ga u borbi sa kriminalcima grada New Yorka, ali i u potrazi za idolom i prošlošću Annabel Lee, koja nas vodi kroz bespuća New Englanda i srednje Amerike.
Priznaćete i sami – poslednje što očekujete od crnačkog kriminalca koji pokušava da vas opljačka jeste da brizne u plač, zar ne? Ovo je momenat kada Castelli maestralno uvodi u svoj serijal novu temu – reinkarnaciju, gde masivni crnac iz Harlema tvrdi da je nejaka devojčica iz New Englanda. Martin pada na tu priču pre svega time što je Abe (pardon, Annabel) pokazao da kao i svaka dobra devojka zna da pospremi kuću i spremi doručak (a može biti i da je razlog čitanje Ilijade na originalnom grčkom, citiranje Baudelairea i tome slično;-)), i potraga za izgubljenim identitetom kreće.
Kuća Edgara Alana Poa u Filadelfiji
Put nas vodi kroz šarolike predele New Hampshirea, gde Martin bezuspešno traži podatke o Annabel Lee, pa preko smrdljivih New Yorških ulica, gde operišu Abeovi ’’pajtosi’’, pa sve do dalekog arheološkog nalazišta – Urbantuma u Belizeu, gde se i metamorfoza dogodila. Ono što je jasno je da je kriminalac Abe izigrao svoje drugare iz bande, koja je ukrala zlatni idol Maja i tako na sebe navukao dvostruko prokletstvo: kriminalci su mu za vratom jer im je maznuo idol ispred očiju, i Indijanci koji su bacili kletvu na Abea zbog čina krađe njihovog idola. Rezultat: Abe sada kao Annabel se bori da preživi u surovoj stvarnosti usput pokušavajući da skine prokletstvo sa sebe i otarasi se bele curice i njenih sećanja.
I sve što mu uspeva jeste da vrati idol tamo gde mu pripada i bude ubijen od strane besnih Indijanaca, noseći tajnu o Annabel Lee sa sobom u grob. Srećom po čitaoce, sama priča se završava na jedan sasvim neuobičajen način: Annabel Lee se rađa u momentu smrti Abea Whitea, čime Castelli objašnjava vrlo uspešno zašto se Abe/Annabel ne seća ničega pre tragične smrti svojih roditelja, odnosno zašto Leeovima još nema traga u seocetu Tufton Corner – jer se još nisu ni preselili. Svakako, ovo objašnjenje otvara pitanja o samom životu Annabel Lee pre nego što je u banci dodirnula idola, odnosno kako je moguće da je dodirnula idola 18 godina u budućnosti, kada je taj isti idol vraćen još septembra 1985. godine u Urbantum.
Na ta pitanja, kao i na još neka, odgovor potražite u priči "Sudbina Annabel Lee".
Nažalost.
Alane, jesi li kod kuće?;) Autor recenzije pred Alanovim vratima
Sa scenarističke tačke gledišta ovoj epizodi se nema ama baš ništa prigovoriti. Ukoliko ste ljubitelj Bignottija, time će vam i sam ugođaj prilikom čitanja biti još prijatniji. I sam Alessandrini je prilično dobar sa naslovnim stranama, tako da kad se sve sabere, Reinkarnacija Anabel Li spada u sam vrh Martinovih priča! Ništa čudno za zlatne osamdesete, zar ne;)
| Pre mnogo leta to je bilo - U carstvu ovom, gde more sni, Devojce milo sanje je snilo, Imena bajnog Anabel Li, Ko druge mome živela ona - Al zavolesmo se nenadno mi. |
| Ona bi dete, ja dete isto, U carstvu ovom gde more sni, Ljubavlju se volesmo cistom Ja i moja Anabel Li. Na toj ljubavi zavidahu nam Sa neba krilati andeli svi. |
| I dogodi se pre mnogo leta - U carstvu ovom, gde more sni, Da nocni vihor sa neba pade I sledi moju Anabel Li; Rod je plemenit odnese tada Da daleko od mene spi, Mrtvo joj telo zemlji preda - U carstvu ovom gde more sni. |
Na nebu zbunjenim andelima Za bledim celom zavist bdi - Da! - to je razlog (za koji zna se U carstvu ovom gde more sni) Što iz oblaka sunu vihor I sledi moju Anabel li |
| Al naša ljubav nad ljubavima Starijim, mudrijim od nas bi, Za njom po snazi ostaše svi - Andeli na nebu što ih ima, Niti pod morem dusi zli, Rastavit ne mogu dušu moju Od duše lepe Anabel Li. |
| I kad mesec sine, u sne me s visine Odvede mojoj Anabel Li; Ispod sjaja zvezde vedre oči jezde Moje prelepe Anabel Li; I sa valom samim na obali čamim, Pored moje drage, neveste, života - Na obali mir, vekuje joj hum, Do huma joj pir, večnog mora šum |
.GIF)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
