Cmuk ili Stripovi.com kao životno raskršće

Thor

Pre nekoliko dana je svet napustio Miroslav Cmuk a. k. a. Luca_Torelli (1983—2022.). Za njega me je vezivalo mnogo toga, ali pre svega strast prema pisanju i pisanoj reči. Otuda se čini da je jedino prikladno poslednji pozdrav dragom prijatelju i saradniku realizovati kroz tekst – u ime svih ljudi koji čine ovaj sajt onim što jeste preko dve decenije, a ne samo svoje…

Poslednji mejl sam Cmuku poslao 25. avgusta ove godine. Verovao sam da će mu biti drago što se konačno neko vratio sekciji Kolumne na sajtu: Aleksandar Joksimović a. k. a. Lord Vader89. (Ma, Sale!) Cmuk je poslednji Stripizam objavio još 1. aprila 2015., najavivši moju kolumnu tom prilikom, a poslednji Vodič je objavljen pre skoro šest godina… Ah, te godine. I ti mejlovi. Cmuk je uporno odbijao društvene mreže, bilo kakve messenger-e i slično. I sva komunikacija s njim se odvijala preko mejlova. (Zaljubljenik u XX vek, kakav je bio, moguće da je u tome video tragove nekadašnjih papirnih pisama.)

Elem, nije odgovorio i to mi je, s jedne strane, bilo čudno, jer je po tom pitanju bio i više nego ažuran. S druge strane, znam da je tokom prethodnih leta odlazio na preglede u Zagreb i pretpostavio sam da je to u pitanju. Nisam zasigurno znao s čime se iznova borio tokom poslednje dve godine, ali jesam naslućivao, jer je sredinom 2020. prestao aktivno da piše na mestima gde je objavljivao svoje tekstove – Magazin GKR i Brickzine. Preciznije, na oba portala su mu poslednji tekstovi objavljeni 23. avgusta (kolovoza) 2020. Ne znam da li su svi ovi datumi važni, ali je Cmuk obraćao pažnju na njih. (Brojeve, uopšte; nije slučajno Stripizam završio 29. tekstom…)

Panel iz kultne epizode Mister No #68 – "Leteći Tigrovi", jedne od prvih s kojima se Cmuk susreo u detinjstvu

Stripizam je pojam koji je za njega označavao "izraženu sklonost prema stripu". Serija kolumni sa ovog sajta je prerasla u istoimenu knjigu, zajedno sa odabranim tekstovima iz Zareza, Kvadrata i Magazina GKR, objavljenu 2017. godine. Cmuk me je zamolio da za tu priliku uradim deo korekture. Bio je to prvi objavljeni naslov u ediciji Kvadrat plus, pod uredničkom palicom prekaljenog Vjeka Đaniša, a autor ilustracije na koricama je Danijel Žeželj. Pisao je o svom omiljenom "Kenu Parkeru"… (Cmuk, nažalost, iz zdravstvenih razloga nije mogao da putuje, a jednom mi je rekao da bi, kad bi mogao, lutao poput Kena. Pored toga, trudio se da čitav serijal iznova pročita makar jednom godišnje.) Pisao je i o "Kortu", "Torgalu", "Asteriosu Polipu", "Mister Nou", "Pričama iz davnine" Ivane-Brlić Mažuranić, "Persepolisu" Marđan Satrapi… A delu jednog od svojih najdražih autora, "Zlatki" Krešimira Zimonića, Cmuk je posvetio poemu! I ne smem da zaboravim predivnu anegdotu o njegovom sugrađaninu, Varaždincu Joži Filozofu, koji je skupljao i koričio posleratna izdanja "Ripa Kirbija". (Iste godine je za tematski broj revije Kiša, posvećen "Dilanu Dogu", koji sam uredio, napisao tekst o položaju tog, ali i stripa uopšte, u bibliotekama.)

Veliki stripofil, te ljubitelj filma i muzike, uz to profesor hrvatskog jezika i književnosti, ali i diplomirani knjižničar, bio je izuzetnog uma (i izuzetno otvorenog uma!), britkog jezika i erudita starog kova. Pismenost i ljubav prema pisanoj reči naprosto izviru kada čitate bilo šta što je potpisao ovaj čovek s presimpatičnim prezimenom. A nije pisao samo o stripu, već o svemu što je voleo. Pored "Stripizma" je objavio "Lektirizam", gde se bavio fenomenom književnosti i anegdotama iz svog rada s decom. Radio je kao školski bibliotekar u VI osnovnoj školi Varaždin. u "Zvučnoj čitanki" se bavio muzičarima i muzičkim pravcima koji su ga zanimali, a nastavak "Čitanke" se pojavio svega desetak dana pre nego što je Cmuk preminuo. Iako je usporio s pisanjem za portale, on nikada nije prestao da piše, jer je njegov život bio – pisanje. (S neverovatnom lakoćom je meandrirao između srodnih vidova umetnosti, ne štedeći savremeno društvo u svojim kritikama i nikad ne napisavši ni slovo o nečemu što se prethodno nije potrudio da razume.)

A detinjstvo, koje je u mnogome proveo u bolnicama, bilo mu je obeleženo stripovima. Tim temama se bavio u jedinom, donekle autobiografskom, romanu kojeg je napisao, "Zagorlandu". Korice ove knjige, kao i drugih Cmukovih radova, ilustrovao je još jedan Varaždinac i forumaš, mladi Mihael Bađun a. k. a. Milazzo. Posle toga se okrenuo pisanju priča za decu i slikovnica, ali je zadržao skromno mišljenje o sebi: "Premda pišem razne forme, ne osjećam se niti se predstavljam kao pisac. Nisam ni književnik, taj status može se zaraditi kada se napiše više kvalitetnih knjiga. Nisi književnik ako si objavio jednu knjigu, no to ljudima nije jasno jer nemaju osjećaj samokritičnosti i vođeni su egom."

Cmuk je bio strastveni biciklista i ljubitelj prirode – korice romana "Zagorland" na kojima je njegov junak, dečak Mali (autor ilustracije: Mihael Bađun)

Stripovi su Cmuka doveli i do prijateljstva sa Žikom Tamburićem, urednikom izdavačke kuće Modesty stripovi (nekadašnji Omnibus). Kada je trebalo napisati predgovor za "Šavove" Dejvida Smola u izdanju Omnibusa, nije bilo pozvanije osobe od Cmuka. Dejvid Smol se i sâm suočio s borbom protiv raka, a posledice su ostale za čitav život, kao i kod Miroslava. I kao da se tu negde Cmukova kritika dodirnula sa željom za autorskim izrazom, a rezultat je, nekoliko godina kasnije, "Zagorland". Zaista, poput Smola u ovom kapitalnom delu, nije dozvoljavao da mu bolest i narušeno zdravlje poremete onu lepšu stranu života, njegov humor i satirične opaske. Često je isticao zahvalnost lekarima i sestrama koji su mu, posebno u detinjstvu i ranoj mladosti, uz porodicu i prijatelje bili glavna podrška.

Voleo bih da je bilo prilike da se uživo upoznamo, ali ovo isto će vam reći mnogi s kojima je Cmuk sarađivao i održavao online prijateljstvo. (Uostalom, koliko nas je ovde koji se godinama poznajemo i družimo upravo samo online? I zato je Stripovi.com svojevrsno životno raksršće, na kome se sreću ljudi koji dele ljubav prema devetoj umetnosti; neki ostanu, neki, pak, odu…) Nešto više o sebi je ispričao Kristianu Beniću u intervjuu naslovljenom "Tijekom papirnatih vremena autori su bili pažljiviji". Ovih dana sam na Facebook-u naleteo na desetine pozdrava i zahvaljivanja Cmuku za njegovu posvećenost poslu, jer su ga, kažu njegove kolege, deca naprosto obožavala. Uvek ih je dočekivao sa osmehom i strpljenjem i pomagao im da zavole književnost i strip, tako što je za svakog imao posebnu preporuku. Kada je Marko pre neki dan postavio temu s vešću o Cmukovoj smrti, nisam mogao da poverujem, jer većeg borca od njega nisam upoznao. I sâm Zimonić se oprostio od Mireka dirljivim rečima.

Panel iz epizode Ken Parker #30 – "Dome, slatki dome"

Kada nekog više nema, sve one "eh, da je još samo ovo ili ono…" misli su suvišne. Cmuk je bio primer čoveka koji je vreme koje mu je bilo na raspolaganju koristio pametno, usmereno i nadasve produktivno. Jedan je od onih retkih koji su prepoznali svoju životu misiju, kako na privatnom, tako na profesionalnom planu, u radu s decom i isticanju korišćenja stripova u obrazovanju. Niko ni izbliza nije poslednjih godina toliko pisao o stripu, a još je manje onih koji su pisali tako kvalitetno. I još jednom: nije pisao samo o stripu. Pisao i živeo… I zato je većina njegovih tekstova negde između ličnih dnevničkih zapisa/hronika o pročitanom, pogledanom i preslušanom/i promišljenih zapažanja o svetu. [Zbog toga (volim da) verujem kako je, uprkos nemilim okolnostima, svoj mir imao i dok je bio među nama.]

Pisao, živeo i inspirisao.

I ostavio trag. Neizbrisiv, dubok i iskren, te sigurno nisam jedini kome je bila čast poznavati ga.

Andrija Mihajlović

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum