Frank Miller: vitez u svetu super-heroja

Batman

Eto, šta da vam kažem? I pored velikog otpora koji idalje pruža većina sa ovog sajta prema stripovima koji ne pripadaju Boneli izdanjima, ja sam pošto-poto rešio da nastavim da jurišam na vetrenjače, i predstavim ponovo nešto što nije tako zastupljeno na stripovi.com :-) . Prvi put sam se odlucio za evropskog autora (Hugo Pratt), drugi put je to bio jedan ‘ludi’ Japanac (Hiroaki Samura), da bi sada došao na red i jedan američki autor. Ali ne bilo koji! Ni slučajno! Već najznačajniji autor u poslednjih dvadesetak godina. Reč je, naravno, o neprevaziđenom i fantastičnom Franku Milleru. Lično sam prvi put došao u kontakt sa ovim autorom preko jednog piratskog izdanja, Tiha noć (inače dela serijala Sin City) i momentalno ostao bez daha. Ali, o ‘Gradu greha’ ću malo kasnije, krenimo lepo od samog početka…

Frank Miller je rođen 1957. Olmie, Maryland. Odrastao je u Montpelieru, Vermont. Naravno, sledi klasična priča kao i kod većine budućih strip crtača. Obožavao je stripove, obožavao je da mašta. Pored mnoštva stripova koje je čitao, najveći utisak na njega je ostavio Batman (a, kasnije će se ispostaviti da će mu baš ovaj junak doneti svetsku slavu). Međutim nisu samo stripovi zaokupljali njegovu pažnju. Čitao je knjige, naručito trilerskog žanra, i gledao filmove (filozofija filma će kasnije dosta uticati na njegov način izražavanja i kreativnost u stripu). Kao i kod većine ljudi koja izabere da joj životni poziv bude neka grana umetnosti (u ovom slučaju strip) počeci su mu bili izuzetno teški i mučni. Dešavalo se da je u jednom periodu života praktično bio beskućnik, i da danima nije mogao da dođe do pristojnog obroka. 1977 godine polako su počela da mu se otvaraju vrata ka svetu stripa. Počinje da radi za razne izdavače među kojima su najpoznatiji bili Gold Key, Marvel i DC. Veću pažnju na sebe prvi put je privukao radom na Marvelovom Spectacular Spider Manu-u, u priči u kojoj se kao gost-junak pojavljuje Dare Devil (kod nas preveden kao Nebojša) . Posle godinu dana rada svega i svačega za Marvel ukazuje mu se prilikaza nešto ozbilnije jer je čovek koji je bio zadužen za crtanje Dare Devila , Gene Colan, napustio taj posao. Miller se prijavljuje za isti, naravno dobija posao, i to direktno od šefa Marvela, Jima Shootera. Narednih nekoliko godina u saradnji sa tušerom Klausom Jansonom, počinje da stiče značajniju popularnost i broj fanova polako počinje da raste. Međutim, Millerove ambicije su bile mnogo veće od pukog crtnja i pisanja po narudžbini za neku veliku izdavačku kuću. Njegova želja je bila da pokuša da ostvari nešto potpuno sam, i da da svoj lični pečat kao kompletan autor, i crtač i pisac. U tom periodu kreira ninja plaćenog ubicu – Elektru, koja će se pojavljivati zajedno sa Dare Devilom, a kasnije periodično i u drugim izdanjima. Onda su došle osamdesete. Magic Johnson, Michael Jordan i Larry Bird su podigli košarku na neke nove vanzemaljske nivoe, Maradona je žario i palio fudbalskim terenima, a Miller je pokušao nešto slično da uradi na američkoj strip sceni, da je malo prodrama iz učmalosti i dosade. Prvo je na scenu stupio Ronin. Ono što je već samom pojavom bilo karakteristično jeste to što je Miller radio i crtež i pisanje (uz koloring Lynn Varley), što baš nije čest slučaj u američkoj strip indusrtiji. Ronin je predstavljao jednu mračnu futurističku high-tech pop avanturu i početak jednog novog pogleda na strip.

Istorija počinje ovde: Ronin

Ništa nije crno-belo, mešaju se žanrovi, po prvi put neko počinje u stripu, da se bavi dubljom, tamnom stranom ljudske ličnosti, koja samu sebe vuče u totalnu apokalipsu. Na osnovu ove grafičke novele veoma je primetno još i to, da je Miller imao veoma širok dijapazon interesovanja i za ne-američku strip scenu. Oseća se veliki udeo istočnjačke kulture i filozofije. Iz tog ugla velik uticaj na Millera su ostavili čuveni japanski autrori stripa Kazuo Koike i Goseki Kojima tvorci legendarne samurajske epopeje Lone Wolf & Cub. Par godina kasnije Miller će raditi posebno naslovne stranice i uvode za ovaj strip, za američkog izdavača First Publishing a kasnije i za Dark Horse. Ipak, široj čitalačkoj publici, naviknutoj na super-heroje, trebalo je očigledno nešto malo ‘američkije’ da bi se totalno pomamila. Zasićena, pre svega, od kojekakvih bezveznih i grozomornih isklišeiziranih priča, gde dobri momci uvek pobedjuju loše, i spasavaju svet, prosto je vapila za nečim novim. Trebalo im je nešto drugačije, nešto sveže. A ono što su tražili to su i dobili! O, da! Pojavio se Batmen, ili u ovom slučaju bolje reći Crni Vitez (The Dark Knight), koji je u trenutku razbio klasičnu superherojštinu i postavio nove temelje.

A, kako je zapravo nastao? Bila je 1985. Miller se nalazio u svom stanu i razmišljao. Razmišljao je o Batmenu. Uvek jak. Uvek pravičan. Uvek 29 godina. A Milleru se ubrzano bližila trideseta. To je značilo da će on, Miller, uskoro biti stariji od svog heroja iz detinjstva! To je značilo da će biti stariji od te večno mudre očinske figure, koja poput svetionika uvek pokazuje pravi put! Ne!! To je bilo ne podnošljivo. Nešto je moralo da se uradi i to pod hitno! I uradio je. Zasukao je rukave i tako su nastale 4 svešcie : The Dark Knight Returns, The Dark Knight Triumphant, Hunt the Dark Knight i The Dark Knight Knights Falls. Četri male sveščice koje su napravile velike tektonske poremećaje u poimanju stripa i digli ga na stepeik više. Dobili smo super-heroja, koji zapravo to nije, već je samo običan čovek. Čovek pun ne savladanih strahova i dilema. Dilema koje mu postvljaju pitanje da li je uopšte uredu to što radi, da li uopšte ima pravo na to, i iznad svega da li ljudi uopšte zaslužuju da neko podnese takvu žrtvu. Razmišljanja Batmena, i tok njegovih misli predstavljaju deo stripa u kome Frank Miller posebno briljira. Ako je u Roninu, tek predstavljao mogući talenat i potencijal, ovde je postao konačan i apsolutni gospodar unutrašnjih monologa u svetu stripa. Ali da bi se upotpunosti poigrao sa svetom super-junaka nije bio dovoljan samo Batman, još je neko tu bio potreban. Ali, ko? Pa naravno Superman. Cela priča na kraju kulminira sukobom čoveka-šišmiša i savršenog čoveka, koja oslikava borbu između nečeg novog i nadolazećeg i starog vezanog okovima stagnacije i propasti. No neću više ništa reći o Crnom Vitezu jer bi se previše odužilo a i zahtevalo bi jedan ozbiljniji pristup. Treba spomenuti jos i to da je fantastični koloring, netipičan za amerikance radila Lynn Varley, dok je tuširanje radio Klaus Janson. Ovaj Betmen je označio pravu renesansu na američkoj strip sceni sredinom osamdesetih (uz Moorovog i Gibbonsovog Watchmena). Prodaja stripova, koja je stagnirala, je skočila, počeli su da se pojavljuju novi horizonti. Docnije je čak pod naletom Batmenove popularnosti snimljen i film o ovom junaku, u kome su glumili Jack Nikolson, Michael Kiton, i Kim Bejsinger. Uspeh je bio potpun a Miller je već tada postao legenda.

Otprilike u isto vreme kada je nastala legenda o Crnom Vitezu, pojavljuje se još jedan strip u čijem je kreiranju velikog udela imao Miller, ovoga puta kao tekstopisac. Svetlost dana je ugledala Elektra, za čiju je vizuelnu čaroliju bio zaslužan Bill Sienkiewicz. Naziv serijala bio je Elektra: Assasin, a kasnije se pojavljuje još jedan deo, (ovoga puta bez Sienkiewicza)- Elektra lives again. Uspeh, međutim uopšte ne opija Millera i on nastavlja sa radom. Opet radi Batmana, piše priču Batmana: Year one, dok je za crtež bio zadužen David Mazzuchelli. Za razliku od prethodnog Batmana koji je neka mešavina naučne fantastike i bliske surove budućnosti, Godina prva je sasvim realna priča. Ona govori o počecima Bruce Waynea, upoznavanju sa komesarom Gordonom, i polakom stvaranju urbane legende o maskiranom borcu za pravdu. Može se reći da je to zapravo jedan krimi roman, naravno predstavljen na Millerov način. Devedesete vraćaju Millera malo na stare stvari, pišući novu verziju Dare Devila-The man without fear (crtač John Romita), ostvaruje neke nove saradnje pre svega sa Dave Gibbonsom (serijal o Marti Washington), Mekfarlandom (na Batman vs. Spawn) i Geof Darrovom (Hard Boiled), ALI pre svega se okreće nečim potpuno novim i svežim. Nečim surovim. Do tada najmračnijim i najgrešnijim. Nastaje Sin City (Grad Greha).

Ako su i najveće cepidlake mogle reći da i pored velikog dostignuća sa The Dark Knight returns-om, Batman ipak nije Millerovo autorsko čedo, Sin Cityjem je pokazao da je itekako sposoban da stvori nešto apsolutno i samo svoje. Marv (glavni lik iz prvog dela koji i sam nosi naziv Sin City) upao je u svet stripa naglo, razbijajući sve na šta naiđe i ubijajući sve koji to zaslužuju. On kao i ostali Millerovi junaci koji se pojavljuju u stripu, a to su plaćene ubice, prostitutke, pijanice i ostale ljudi sa margine, totalno odbačeni od tzv. ‘društva’ predstavljaju klasične antiheroje. Ceo svet Grešnog grada, je nabijen surovim tučama, ubistvima, seksom, najgorim perveznjacima i svakakvim ološem, a Millerova sklonost ka pričama koje oslikavaju tamnu stranu današnjeg društva i ljudskih karaktera dolazi do punog izražaja. Ali i pored sjajne priče i još boljeg narativne sposobnosti da tu priču pretstavi na svoj karakterističan način, Miller je učinio nešto veoma riskantno. U Americi gde se u poslednjih par decenija prvo umoči četka u farbu, pa se prvo sve fino iskoloriše, pa se tek onda smišlja priča i crta crtež, on se okrenuo crno-belom stripu. Ni traga od boje! Sve je bilo crno belo, a pokazalo se da je čak i u USA tako nešto moguće progurati a da pri tome bude opšte prihvaćeno. Naravno, pod uslovom da je neko majstor! Genijalni grafizam, umeće da se samo pomoću crne i bele, samo pomoću kontrasta dve suprotnosti, predstavi ceo jedan svet, emocije na licima i telima ličnosti, bez nepotrebnih detalja, već prikazom samo onoga šta je bitno, ovoga puta stavio je Millera na pijedestal koji jasno govori da je i u crtežu dostigao nivo i stil koji pre njega niko nije.

Marv, najpopularniji lik serijala Sin City

Grad greha je doživeo veliki uspeh, a neki su čak predviđali da će zaseniti i Dark Knighta. Možda bi to i uradio da je priča pratila uvek fantastični crtež. Na žalost nije, kvalitet nekih priča je za čistu desetku, dok neke predstavljaju osrednjost. No, u svakom slučaju doživljaji Marva, Dvajta, Nensi, Goldi, Hartigana, Mio i ostalih, koje su sakupljene u sedam trejdova (Sin City,A dame to kill for, The big fat kill, Family values, Booze, Broads & Bullets, That yellow bastard, Hell and back) i mogu se naći maltene u svakoj strip prodavnici širom sveta, vredi pročitati i imati, jer predstavljaju obavezno štivo, sa kojim se svaki ljubitelj stripa koji drži do sebe mora upoznati. Takođe je veoma interesantno napomenuti da je jedna priča iz ovoga serijala (Silent night), posvećena velikanu stripa Hugo Prattu , i to je drugi put da Frank radi jednu minijaturu u kome odaje počast ovom majstoru devete umetnosti. Prvi put je to uradio u Dark Knightu, davši ime jednom ostrvcetu, oko koga se bore dve zaraćene strane, Korto Malteze ( baš se pitam da li je većina američkih čitača stripova mogla da skonta poentu?).

Pred kraj starog milenijuma, rešava malo da se posveti daljoj prošlosti, i događajima koji su se desili 480. godine pre nove ere. Nastaje strip pod naslovom ‘300’ koji obrađuje čuvenu bitku kod Termopilskog klanca, i borbu kralja Leonide i njegove vojske od trista ljudi. Naravno Miller je radio i crtež i priču, dok je za boju opet bila zadužena sjajna Lynn Varley. Za početak 21 veka opet je pokušao da fanovima predoči nešto novo. Izbacio je nastavak Dark Knighta , Dark Knight strikes again. Ovoga puta publika je bila podeljena na one koji su ga opet hvalili i slavili na sav glas i na one koji su bili skorz razočarani. U svakom slučaju opet je uzdrmao strip scenu i pokazao jedan drugačiji pristup.

Čuveni Spartanac: kralj Leonida u svom poslednjem jurišu

Šta bih još mogao reći o Milleru? Ono što mi se posebno sviđa jeste njegov stalni pokušaj da pri stvaranju stripa, uvek izađe van okvira čvrsto utabane staze. Njegove priče na neki način jedan eho starijih vremena, vremena velikana kao što su Homer i Sofokle, oslikavajući tragedije na jedan moderan egzistencijalni i nihilistički način. Njegovi heroji i broci za pravdu nikada nisu nagrađeni za njihov trud, već često i ginu zbog tog truda. Miller oslikava jednu brutalnu realnost današnjice i upozorava nas da budućnost može biti mnooooogo gora. I zato pazite šta radite i budite dobri, to vam poručuje Marv…or else..

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Uz rijeku
    Kod: ZG MX 40
    Ocjena: 62%
    Vrijeme: 15.6.2021. 1:33:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 4
    Broj pogleda: 373
  • Kraljica tame
    Kod: KT VG 84/85
    Ocjena: 79%
    Vrijeme: 12.6.2021. 0:10:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 895
  • Dreamtravel
    Kod: MM SUPB 4c
    Ocjena: 68%
    Vrijeme: 9.6.2021. 7:29:00
    Autor: prozirna senka
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 698
  • Očeva sablja
    Kod: KM ZS 236
    Ocjena: 85%
    Vrijeme: 7.6.2021. 1:45:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1240
  • Grbavac
    Kod: AF SA 158/159
    Ocjena: 52%
    Vrijeme: 3.6.2021. 3:19:00
    Autor: Kila Banana
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 640

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Krik vile smrti
    Kod: ZG LU 301/302
    Ocjena: 77%
    Vrijeme: 17.4.2021. 23:18:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 15
    Broj pogleda: 2028
  • Ku Klux Klan
    Kod: KT LMS 508/509
    Ocjena: 67%
    Vrijeme: 15.4.2021. 22:08:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 2026
  • Kad grad umire
    Kod: NN LIB 65c/66
    Ocjena: 94%
    Vrijeme: 7.5.2021. 16:48:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 1905
  • Osveta
    Kod: NN LIB 67a, b
    Ocjena: 96%
    Vrijeme: 9.5.2021. 18:55:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 1851
  • Četiri saučesnika
    Kod: KM ZS 154
    Ocjena: 88%
    Vrijeme: 1.4.2021. 22:36:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 5
    Broj pogleda: 1630

Aukcije

Forum