Sa distance: Spajdi (ili Poslednji put kad smo bili studentarija)

Spider-Man

Šta bi bilo da je Baneta Bumbara ujeo radioaktivni pauk? Da li bi "Grlom u jagode" onda izgledala značajno drugačije od Spajdija iz šezdesetih i sedamdesetih? Da li je Srđan Karanović u stvari naš Stan Lee? Nije li Rahela Ferari savršena strina May? Nije teško zamisliti Petera Parkera kako se na kraju svake epizode vraća kući pešaka preko Brooklynskog mosta, melanholično razmišljajući o svojim mukama sa Gwen Stacy, strinom May, Mary Jane, Flashom Thompsonom i Harryjem Osbornom, dok se opšte poznata muzička tema Zorana Simjanovića setno razliva po horizontu. I, kao i Bane, ne znajući da su te muke sitne i skoro nebitne u odnosu na mračne dane koji slede.

U Karanovićevoj kultnoj seriji fale super-moći, ali suština je ista: u obe epopeje pratimo odrastanje jednog u načelu normalnog mladića koji se ne uklapa previše u svoju sredinu, i koji melanholično ne uspeva da se izbori sa izazovima koje odrastanje donosi. U oba slučaja, ono što nas vezuje za serijal su likovi. I zato, nije ni čudo što je Spajdi jedini super-junak kome se tepa. Naravno, ima tu i drugih pokušaja, tipa Supes, Bats, Cap, Swampy ili tome slično, ali to je izveštačeno. Spajdiju tepamo zato što ga volimo, zato što se identifikujemo sa mladim, maleroznim Peterom kome ama baš ništa ne polazi za rukom, i u kostimu i van njega. Lee i Ditko, a kasnije Romita senior uspeli su da naprave sapunsku operu sa elementima super-herojskog stripa, iako mnogi tvrde da je obratno. Međutim, ne teraju nas Spajdijeve bitke sa Green Goblinom da se vraćamo tom stripu (osim jedne, one tragične koja je trebala da bude poslednja, ali eto, nije bila), ne. U kom drugom stripu bi na naslovnoj strani mogla da stoji najava da će glavni junak da maturira? Gde drugde bi preseljenje u novi stan sa prijateljem bio happening, a cimerski odnosi tema? Spajdija čitamo zbog Petera, zbog njegovih problema sa Gwen, ekipe sporednih likova koja se u tim studentskim danima okupljala prvo u Silver Spoon cafeu, a kasnije u Coffe Beanu.

A bili su to likovi. Prelepa i nevina Gwen Stacy. Luckasta party devojka Mary Jane Watson. Praznoglavi sportista Flash Thompson. I dobronamerni slabić Harry Osborn. Kako beše ide kvazi foršpan za Spajdija? "...while trying to keep some semblance of the normal life..." Taj normal life bio je najvažniji sastojak Spajdijevog uspeha. Naravno da je sve to bilo previše melodramatično, Lee nikada nije umeo da piše drugačije, ali je funkcionisalo, ti studentski dani su nešto najbolje što je Spajdi imao da nam ponudi.

Lee je išao ne samo na "it could happen to you" momenat. Ne, kada čitamo o Peterovim privatnim problemima, nailazimo na stvari koje se jesu desile nama, od jurnjave za devojkom, do mučnih rasprava zbog nerazumljivih razloga sa nekim koga volite. Uhvatio je taj osećaj "ekipe", jednog društva, i problema kroz koje je društvo prolazilo kako je odrastalo. Vojska, protesti, ženske, žurke, studije, besparica, roditelji, alkohol i droge... sve je tu. I sve je nevino kako ga se sećamo iz naše mladosti. Te stare epizode nas podsećaju ne samo na mladog Petera, one su prohujalo vreme, baš kao što je i naša mladost prohujala, i nema je više, nikada je neće ni biti. Peter ne može da se vrati u to nevino doba, koliko god se razni scenaristi trudili, a ne možemo ni mi, koliko god se sami previjali i dovijali da ne odrastemo, možda baš vezujući se jedan aspekt te mladosti, za stripove. Ceo svet je tada delovao tako mali, i nije za zameriti Leeju što se ponekad čini da se Spajdi dešava u Boljevcu, a ne New Yorku, toliko se često likovi slučajno susreću jedni sa drugima i međusobno poznaju. Ali, to je poenta, zar ne? Nekada nam je naše društvo, naši prijatelji, mada je to prejaka reč za te godine, bilo celi svet. Svi smo se kretali u jednom krugu ljudi, svi smo se znali, svi smo prolazili kroz slične stvari. I lepo je videti da su i Peter, Gwen, MJ, Harry i Flash prolazili kroz njih i da se neko setio da ih ovekoveči, pa makar to bilo između raznih superherojskih bitaka, i na previše melodramatičan način, pa makar te stvari bile previše idealizovane, kakve nikada nisu bile, osim u našim sećanjima. Lee nas vuče kao da će se jednog dana, u jednoj epizodi sve razrešiti, sve smiriti, da će Peter možda konačno prestati da bude Spider-man i skrasiti se sa Gwen.

Petsto brojeva kasnije, znamo da mira nikada neće biti. A naročito ne sa Gwen, lepom, nevinom, plavušicom. Mrtvom, nevinom, plavušicom. Listajući te stare Spajdije, bilo mi je jasno zašto su fanovi vrištali od besa kada je Gwen ubijena. Jasno je zašto je Kurt Busiek za završni momenat Marvels-a izabrao baš tragediju na Brooklynskom mostu. Sa distance, listajući essentialse (tnx, Pajke!), užasno je gledati Petera kako se muči oko Gwen, kako pokušava da je osvoji, kako se lomi da je zadrži, znajući da ga na kraju ne očekuje ništa drugo osim jada i gubitka.

Gubljenje nevinosti. Bukvalno. Stripovi nikada neće biti isti nakon njene smrti, ona nije bila super-heroj, avanturista, od početka pristuni rođak... ona je bila nevina verna ljuba, koja je tu greškom zalutala. Niko nije siguran. Gomila stripovskih smrti koje su nas od onda "potresale" odjeci su tog pada sa Brooklynskog mosta, jer kada je industrija videla da može nekažnjeno da ubija, i time povećava prodaju, nije mogla da bude zaustavljena. Smrt kao marketinški trik. Živeli.

Da li je Gwen morala da umre? Razni su načini odrastanja, a to je svakako bio najbolniji koji su scenaristi za Spajdija mogli da izaberu, ali da, verovatno da jeste morala. Bez toga, Peter se nikada ne bi iskobeljao iz tih studentskih dana i ne bi mogao da nastavi odrastanje. Činjenica da scenaristi to nisu iskoristili, i da je i pored donekle logičnog razvoja lika sa njegovom ženidbom, pa zamalo i detetom, on još uvek student, za žaljenje je. Nerazumevanje Spajdija išlo je i mnogo dalje, naravno. Imali smo klonove. Imali smo na desetine epizoda gde se Peter ne pojavljuje, već se njegov kostimirani alter-ego na stotine strana bije sa negativcima. Imali smo mrtvu, pa živu strinu May. Ali to neodrastanje, kada je takva žrtva položena za njega? To je greh.

Nije to jedina tragedija. Kada gledamo odnos Harryja i Normana Osborna, tu su i problemi između sinova i očeva, večna ambivalencija generacija. Koliko god da se Norman trudio da bude dobar otac u momentima kada se nije sećao da je Green Goblin, koliko god se Harry trudio da mu udovolji i pokaže da je dobar sin, koliko god da su se trudili da prihvate jedan drugog i da budu prava porodica, sve je unapred bilo izgubljeno. Obojicu je čekalo ludilo i grob, iz koga će se jedan vratiti, a drugi neće.

Mnogo godina kasnije, kada znamo da je Gwen mrtva, da je Harry takođe nestao jednom za svagda, da je Flash propao u životu, i da su Peterove muke tek počinjale, jer scenaristima još uvek nije palo na pamet da bi Spajdi mogao da bude mračni lik, uz Essential Spajdija možemo samo da se zamislimo. Šta bi bilo da su znali šta ih čeka? Šta bi bilo da su Bane i drugari znali da će posle Grlom u jagode doći Jagode u grlu? Šta bi bilo da smo i mi znali kako će stvari ispasti, da su ti mučni dani adolescencije, brucošovanja, u stvari najsrećniji dani naših života, a ako ne baš najsrećniji, onda barem prepuni osećaja da smo živi, da nam se stvari dešavaju, da je sutra sve moguće? Kolotečina nas je sve čekala, bila ona oličena u poslu i kravati u stvarnom životu, ili u očajnim scenaristima u stripovima.

Ponekad se setim starih drugara. Nismo baš u nekom kontaktu, nijedan scenarista se još nije setio da nas okupi da bi naše živote "vratio korenima". Neki su vala i mrtvi, mada na mnogo manje egzotične načine od Spajdijevih. Ponekad se setim starih ljubavi. Žive su, ali podjednako nepristupačne kao Gwen. Ponekad se setim srednjoškolskih i brucoških dana. Jesu bili naivni u odnosu na stvari koje su sledile. Mislio sam da je serijal Grlom u jagode najveći pokretač nostalgije koji može da postoji, da su Banetove zgode i nezgode najbolji pandan za moje sopstvene. Ali, kada izbacite superherojštine i melodramatiku, Peter je možda čak i bliži.

Jer, nismo li svi malerozni? Čak i kada pobeđujemo, gubimo. Svi smo mi pomalo pauci...

Šta je bilo posle

Gwen – Poginula u obračunu Green Goblina i Spajdija. Goblin ju je bacio sa Bruklinskog mosta, Spajdi je pokušao da je uhvati mrežom, i uspeo je, ali to joj je slomilo vrat. Kasnije se ponovo pojavila, ali se ispostavilo da je u pitanju njen klon. U Amazing Spider-Manu upravo izlaze epizode J. Michaela Straczynskog po kojima se Gwen tucala sa Normanom Osbornom i rodila mu dvoje dece. Straczynskog možda čak niko ne ubije dovoljno dugo da bi završio tu priču, i, nadajmo se, otkrije nam kako stvari nisu onakve kakve izgledaju.

MJ – Udala se za Petera, i zamalo da mu rodi kćerku May. Ispostavilo se da je skoro od uvek znala da je on Spider-Man, a da je imidž otkačene party devojke furala da bi sakrila probleme koje ima u porodici, i da je u stvari nežna, brižna i nevina devojka.

Harry – Saznao je da mu je otac Green Goblin, pa je šiznuo, onda je saznao da je Peter Spider-Man pa je šiznuo još više i postao novi Green Goblin. Onda se malo unormalio, oženio se sa Liz Allen i dobio sina Normana. Onda je opet poludeo, pa levitirao između razuma i ludila, sve dok ga trovanje goblinovskom formulom nije ubilo.

Strina May – Muvala se tamo-ovamo po stripovima, a onda je umrla. Da bi se neke tri godine kasnije ispostavilo da ju je Norman Osborn kidnapovao, te da svakako nije mrtva, iako je od početka serijala imala oko 100 godina. Nedavno je saznala da je Peter zaista Spajdi, i krenula u krstaški rat da poboljša njegovu reputaciju u javnosti.

Flash – Čas ga je bilo, čas nije. Uglavnom, postao je alkoholičar, ispostavilo se da je bio loš prem Peteru jer ga je otac maltretirao, onda je postao Normanov asistent, a onda je završio u komi, gde je, probably, još uvek.

Peter – Postao je sigurniji u sebe, oženio se sa Mary Jane Watson, onda se ispostavilo da je u stvari klon pravog Petera, pa se onda ispostavilo da u stvari nije klon već pravi Peter. U celom tom haosu je izgubio ćerku, malu May. Trenutno radi kao profesor fizike, matematike i biologije u svojoj staroj srednjoj školi. Još uvek nema sreće i para. Nije diplomirao.

Anketa

Što vam je najinteresantnije na stripovi.com?

Rezultati

Arhiva

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum