“Adam Wild nije običan istraživač i antropolog. On je borac protiv ropstva i rasizma. Ali ne zbog verskih uverenja, kao što je to bio Livingstone, već ima taj urođeni osećaj za slobodu i socijalnu pravdu koji je ključna karakteristika klasičnih avanturističkih heroja.”
Gianfranco Manfredi
Novi Bonelli serijal, “Adam Wild”, je trenutno i poslednji odobreni “ongoing” serijal. Ovo “ongoing” će naravno biti pod velikim znakom pitanja, bar narednih meseci dok se ne saznaju prvi prodajni rezultati. Tišina nam govori više od bilo kog izveštaja, zato i nisam preveliki optimista, jer je u pitanju tradicionalni Bonelli, koji će teško prići najuspešnijem Manfredijevom junaku, Magičnom Vetru. Što nas ne treba da spreči da uživamo u afričkim avanturama, dokle god traju.
Manfredi je napravio pun pogodak sa izborom Afrike za avanture svog novog junaka, jer osim Tarzana i Fantoma, nema mnogo stripova čija se glavna radnja događa ovde. Iako tačna godina nije precizirana, po opštim podacima koje dobijamo (Livingstone je umro pre 20 godina), dolazimo do zaključka da je u pitanju 1893. godina.
Da bi ovaj serijal uopšte bio odobren, Manfredi je morao da ispoštuje zahtev Sergija Bonellija koji je hteo da vidi još jednog klasičnog avanturističkog junaka. Da ne bude mračan, izmučen i komplikovan kao njegovi prethodni protagonisti, Ned Ellis i Ugo Pastore. Zato je i stvorio lik u stilu starih Hollywoodskih zvezda, tj. uobraženi heroj koji i u žaru borbe zadržava širok osmeh na licu; koji odmah prelazi na suštinu, bez nepotrebnog objašnjavanja svojih namera. Tako da je i ovde nastavljena Bonelli tradicija preuzimanja fizičkog izgleda poznatih glumaca.
Adam Wild je osmišljen po liku Errola Flynna, glumca najpoznatijeg po ulogama u mnogobrojnim avanturističkim spektaklima 30-tih i 40-tih godina prošlog veka. Iako su lako mogli izabrati i neke druge favorite tog vremena; Clark Gable (Mogambo) i Stewart Granger (King Solomon’s Mines, The Last Safari) prvi padaju na pamet, ali s obzirom na sam karakter Adama Wilda, Flynn mu je svakako najbliži. Tu ne mislim na uloge koje je igrao, već na privatni život koji je često bio daleko zanimljiviji od njegovih „screen persona“. I Errol Flynn je bio avanturista, pijanac i ženskaroš. Ipak neke njegove tamne strane su opravdano izbacili (skandali sa krađom nakita i silovanjem maloletnica (1*)), a neke totalno okrenuli: Adam Wild mrzi robovlasnike - dok je Flynn u mladosti učestvovao u trgovini robljem, s čim malo ko može da se pohvali u XX veku. U svom petogodišnjem lutanju po Novoj Gvineji, hvatao je crnce po džungli, zarobljavao ih i posle prodavao duvanskim plantažama, gde su ih koristili za prinudni rad, uz standardnih 16 sati rada i jedan obrok dnevno.
Interesantno da Errol nikad nije dobio priliku da igra velikog afričkog lovca/vodiča. Kada je William Holden odustao od glavne uloge u filmu „The Roots of Heaven“ (1958), Errol se ponadao da će konačno dobiti šansu, ali nažalost, John Huston mu je ponudio samo sporednu ulogu pijandure, dok je glavna otišla Trevoru Howardu. „Top billing“ je naravno i dalje bio Flynnov.
Errol Flynn
Adam Wild
Za razliku od Magičnog Vetra, Adam je mnogo otvorenija knjiga i čini se da u skorije vreme neće biti neke nadgradnje, jer se takvi likovi (od stare SBE garde, najsličniji je Mister No) retko menjaju. To naravno ne znači da Wildova prošlost ne krije mnoge tajne koje će vremenom isplivati na površinu, a neke od njih možda imaju veze sa poslednjom Livingstoneovom ekspedicijom. Taj očigledni nedostatak karakterne dubine, Manfredi je nadomestio mračnim nijansama. Adam je uvek nasmejan, uživa u životu i ne razmišlja šta će doneti novi dan. U isto vreme je i prek-nagao, sa sopstvenim, surovim, osećajem za pravdu. Ne libi se da puca u leđa čoveku koji beži od njega, ili da golim rukama zadavi nenaoružanog starca i za taj zločin okrivi nekog trećeg. Posle “Lukasa”, ovo je još jedan noviji serijal koji nije stegnut cenzorskom rukom Sergija Bonellija, pa smo konačno pošteđeni bezgrešnih junaka koji stotinu puta razoružavaju protivnike tako što im iz ruke, metkom izbijaju revolvere. U SBE-u su na kraju ipak prihvatili činjenicu da najveći deo njihove čitalačke publike čine muškarci stariji od 30 godina, zbog čega i jedan ovakav tradicionalni serijal mora da ima bar neki novi momenat da bi opstao.
Manfredi nas od prve table baca u avanturu, scenario drži pažnju i brzo se čita. Ipak u prvi plan iskače pokušaj da se napravi savremeni pristup priči, bez mnogo objašnjavanja i bez nolittanskih prologa, tako tipičnih za Mister Noa, gde se detaljno predstavlja istorijat zemlje, grada, pa i ljudi koji će se pojaviti na sledećim stranicama. I pored toga, odmah su se pojavile kritike da je serijal suviše običan i strogo utisnut u Bonelli kanon. Ne bih se složio sa tim, jer taman kad pomislite da je prva avantura gotova, sledi obrt i još akcije. Ta završnica je po meni ključna, jer bez nje bi se moglo pričati o još jednom dečijem „limunada“ serijalu. Upliv politike u pozadinu priče je minimalan i nadam se da će tako i ostati. Vešto je izbegnuto i patetično moralisanje i držanje poletnih govora pri oslobađanju robova. Sve to čini „Adama Wilda“ avanturističkim serijalom bez granica i za sve uzraste.
Teško je zaključiti samo po jednoj epizodi, ali izgleda da je Manfredi pripremio gomilu zanimljivih likova koji će biti nerazdvojni Wildovi pratioci u narednim pričama. Za sada se izdvaja italijanski grof Molfetta, kao glavni sidekick budućih avantura. Naravno odmah se primećuju sličnosti grofa sa Willyjem Richardsom, poznatijim kao Poe, sidekickom Magičnog Vetra. Iako je ovde Manfredi okrenuo sklonost prema dobroj kapljici ka glavnom junaku, ali u daleko blažoj meri.
Ostali kandidati za sidekicka su: Makibu-Adamov dotadašnji najbolji prijatelj, Sam-mornar koji dobija napad savesti i prelazi na Wildovu stranu, Amina-Bantu princeza ratnica i Londo-njena desna ruka. Ako na njih dodamo i desetak oslobođenih robova, dobijamo neobično veliku grupu, koja bi mogla da se pogubi u pozadini budućih epizoda (kao preveliki broj preživelih putnika u seriji “Lost”). Iako ovaj put nije u pitanju mini serijal, Manfredi ima iskustva sa kompaktnom narativom, pa je moguće da kontinuitet neće biti jak, već će svaka epizoda biti avantura za sebe.
Kroz celu prvu epizodu, glavni likovi se okupljaju i spremaju za ekspediciju. To je sve odrađeno u pozadini Adamovih avantura tako da čitalac zaboravi da glavna radnja još nije ni počela. U svakom slučaju i ovde možemo očekivati podelu po sezonama, gde će prvih 12 brojeva činiti jednu zaokruženu celinu (možda baš o Livingstoneu i mitskoj potrazi za izvorom Nila).
Misterija oko pravog izvora Nila traje do današnjih dana. Iako je i dalje na snazi teorija da je pravi izvor otkrio John Hanning Speke između 1858. i 1860. godine, kad je otkrio i imenovao Victorijino jezero. Ipak, naučne ekspedicije se i dalje organizuju, i s vremena na vreme se pojave nove tvrdnje koje “pravi” izvor šetaju stotinama kilometara dalje i u više okolnih zemalja.
Šta god da je prava istina, tema za strip je zanimljiva i otvara Manfrediju mnogobrojne mogućnosti za scenarije. Još jedan čuveni istraživač, Sir Henry Morton Stanley, bio bi odličan negativac sa kojim bi se Wild mogao sukobljavati. Jeste da je u to vreme, posle ozloglašene spasilačke ekspedicije u Congu (2*), napustio Afriku, a dve godine kasnije postao važna figura u parlamentu Velike Britanije… Ali uz minimalne scenarističke slobode sve je moguće, pa čak i da pronađu živog Livingstonea. Ja prvi ne podnosim u stripu prekrajanje istorije, ali pošto tačna godina i nije navedena, sve opcije su otvorene.
Alessandro Nespolino je i ranije sarađivao sa Manfredijem, tako da ovde nije trebalo nešto mnogo menjati, samo su severno-istočnu Afriku („Skriveno Lice“) zamenili sa ovom južnijom varijantom. Nespolino je osmislio konačni izgled Wilda i čudi me da njemu nije ponuđeno da radi i naslovnice. Čist i detaljan crtež je na visokom nivou, vidi se uticaj rada za francuske izdavače. Zbog svoje posvećenosti kvalitetu, mesečno nacrta tek 10-15 tabli, što znači da ćemo ga viđati samo jednom godišnje u serijalu, i to, nadam se u ključnim epizodama.
Nespolino održava isti kvalitet likova iz vinjete u vinjetu, bez obzira na ugao „kamere“. Što je jako važno jer sam navikao da mnogim crtačima puca crtež čim im protagonisti pređu iz profila u anfas. Anatomski crtež je par puta popustio, delovao stegnuto, naročito u prvih dvadesetak tabli, ali van toga, zaista nemam zamerki.
Nespolino je (na Manfredijev zahtev (3*)) ovde razbio tradicionalnu Bonelli rešetku (4*) koliko god je mogao. Išao je tako daleko da nećete naći niti jednu njihovu standardnu tablu od 6 jednakih kvadrata. A u isto vreme je izbegao prelivanje crteža preko okvira jer to ipak ne bi pristajalo ovom najmodernijem staromodnom Bonelli serijalu. I pored crno-belog crteža, zbog širine pojedinih vinjeta, na momente imate osećaj kao da gledate Tehnicolor filmove rađene u ranom widescreenu pedesetih godina prošlog veka. Upravo u takvom kadriranju i dužini pojedinih scena, do izražaja dolazi Manfredijevo iskustvo stečeno radom u filmskoj industriji.
Manfredi i Nesspolino su koristili obimnu istorijsku dokumentaciju da bi što vernije dočarali svaki detalj: arhitekturu, izgled brodova, odeće... Oružje koje se koristi je prevaziđeno i pripada mnogo starijem periodu nego sama radnja. Što je još jedan odličan detalj, jer sigurno u Zanzibaru nisu uvozili najnovije modele pušaka i pištolja nastalih posle Američkog građanskog rata (1861-1865).
Još jedan Manfredijev stari saradnik je pozvan da se pridruži novom timu, Darko Perović. Perovićeva naslovnica je odlična, jednostavna, a opet bogata detaljima i najvažnije - pogađa suštinu prve epizode.
Magija otkrivanja novih svetova kroz stripove je, sa pojavom interneta, zauvek nestala. Osećaj koji nas je prožimao dok bi nas Mister No svojim Piperom vozio iznad bespuća amazonske prašume je neponovljiv. Svet se tada činio velikim i misterioznim, ali današnjim generacijama je neshvatljivo da smo mi sredinom osamdesetih imali samo dva TV kanala, naravno državna, gde se u okviru školskog/obrazovnog programa emitovao tek po neki dokumentarac od kojih se u sećanje najviše urezao britanski, legendarni “Opstanak” (Survival/The World of Survival). Uz po koji film ili knjigu, to je bio naš jedini ulaz u divlju lepotu afričke savane.
Danas sve to imate na dohvat ruke, kliknite mišem ili upalite jedan od bezbroj kablovskih kanala. Serijal “Adam Wild” bi pre 30-40 godina sigurno postigao veliki uspeh, ali u današnje vreme - teško. Naravno, za ljubitelje Crnog kontinenta, ovo je obavezno štivo, a za nostalgičare… ma nas i ne moram pominjati, mi smo ga već kupili. Za ostale topla preporuka, jer ovakvi stripovi se više ne prave.
“Gospodo, ono što je za vas avantura, za mene je obična šetnja. Ono što je za mene avantura, za vas bi bila sigurna smrt!”
Adam Wild
.jpg)
