"Look mummy, there's an aeroplane up in the sky"
Did you see the frightened ones?
Did you hear the falling bombs?
Did you ever wonder why we had to run for shelter,
When the promise of a brave new world,
Unfurled beneath a clear blue sky?
~~~~ Pink Floyd – Goodbye Blue Sky~~~
From Stettin in the Baltic to Trieste in the Adriatic an iron curtain has descended across the Continent...
Gde je, zamalo, spustio i svoje čelične kandže. Za odmazdu neistomišljenika! Za kaznu proleterijatu i potlačenom radniku! A tu su pojedinci igrali glavnu ulogu, svojom Hokingovom sposobnošću da percipiraju. Kad drugi ne mogu. Ti drugi su tu da podignu glas i prete pečurkastom prašinom. Tek da ulepšaju nebo i pokažu da su i oni umetnici. Sebi, drugi odavno veruju u to, ne zbog iskrenosti, koliko zbog straha. I sam aplauz je uz kiseli kez. Kez danas, sutra Osmanova kletva...
Ko je Alex Barry?
U stvarnosti je nuklearni fizičar oko koga se otimaju sile zarad korišćenja njegovih intelektualnih potencijala. U alanfordovskom svetu to je proizvođač gume za žvakanje oko koga se otimaju najjtajniji agenti tog istog sveta. Pretpostavljam da je njegov doprinos u korišćenju ksilotola u žvakaćim gumama doveo do smanjenja karioznih procesa među dečijom populacijom...
U radnji koja je, da se razumemo svi Bonelijevci i dlakojajci, potpuno nebitna, uvek bila, za sam strip, naši junaci, naravno, izlaze kao pobednici. To se i ne dovodi u pitanje. To se zna čim se ugleda prva tabla stripa. Kada na toj prvoj tabli ugledamo Boba i Alana kako traže naučnika, mi znamo da će da ga nađu i to u toj istoj epizodi. Ne treba nam 7 nastavaka i 4 podnastavaka da bi to ukapirali. Sama priča nikad nije toliko bila bitna, koliko priče oko te priče, gegovi i fore. Da, ali te fore nisu smešne? Nisu, ako iz petnih žila pokušavate da uverite sebe da nisu ili ako smatrate da je serija „Married with children“ nešto najbolje što ste gledali u svom životu.
Prva misao kada neko pomene ovu epizodu je legendarna scena u hotelu, tačnije scena večere u hotelu. Jedna od najtragikomičnijih ideja u celom serijalu. I ne samo ideja nego i izvedba (pre svega, Manjusova). Neću je posebno opisivati, svako ko je čitao ovaj broj, zapamtio je, bez sumnje, ovu Čehovljevu realističnost i satiričnost.
Šta je Bankerova poruka? Prvo, trebamo da zamislimo svet u kome se tad živelo. Možda se svet od tada nije promenio, ali način shvatanja jeste poprilično. Dakle, to je svet podeljen među dva bloka, na istok i zapad, na komunizam i kapitalizam, bogate i siromašne, dobro i zlo (kako ko shvata). Pun agenata, obaveštajaca, kontra-obaveštajaca, diverzanta, istomišljenika, neistomišljenika, potkazivača, prisluškivača, obaveštenih, neobaveštenih, službenika, družbenika, lažnih čimbenika, trudbenika, patriota, izdajnika... (Mislim na njegov način shvatanja sveta.) Malo fali da neka pametna glava otkrije epohalnu stvar koja će promeniti odnos snaga. Da prevagne nekom. I time ostvari ciljeve te strane o vladanju svetom i stvaranju novog svetskog poretka.
Ali onda na scenu stupaju obični smrtnici i poštenjačine koje spašavaju svet od apokalipse. Nešto kao film „4. juli“, ali prilično bolje. Mudrije, eufemistički. Dakle, Banker poručuje da nas sve malo deli od kataklizme i da svakom umišljenom gospodaru sudbine, malo fali da počne da se igra (nama) u trenucima dosade... Pa sad vi budite nuklearni fizičar :-) Ko zna koliko njih se krije u podrumskom mraku i traži formulu za pravljenje Orbita sa ukusom papaje...
Ako bude postojao Alex Barry... I to sa zlim namerama. Šta nam preostaje? Taman dovoljno vremena da odslušamo pesmu Pink Floyda ili otpevamo psalmu u sebi. Ili, što je najbolje, da se setimo Alana i komične scene sa supom i rezancima... Bar će nam blaženi osmeh biti na usnama. A do tada, Nobody expects the Spanish Inquisition…
Izdanje Strip-agenta i Vjesnika gde se na donjoj tabli vidi cenzura slike.
.jpg)
.GIF)
.jpg)
.jpg)
 - kopija.jpg)
.jpg)
