Asteriks među Piktima

Asterix

AS CARK 12b | 44 str.

Predaja štafete! Albert Uderzo se povlači, da bi novi scenarista i crtač preuzeli brigu o našem omiljenom galskom selu. Prva avantura novog ciklusa vodi Asteriksa i Obeliksa na put u Kaledoniju, gde pružaju pomoć Piktima u borbi protiv domaćih i stranih neprijatelja...

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 67%

Priča 6

Scenarij 7

Crtež 7

Naslovnica 7

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 68%

P*6

S*6

C*7

N*7

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Asterix kod Pikta
    AS BG 35
  • Asteriksov i Obeliksov rođendan - Asteriks među Piktima - Cezarov papirus
    AS CARK 12
  • Asterix pri Piktih
    AS GRA 35

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • Astérix chez les Pictes
    AS DG 35

ZANIMLJIVOSTI

  • 35. avantura u seriji koja u trenutku objavljivanja ove recenzije broji 39 objavljenih albuma (24 Gosini i Uderzo, 10 Uderzo, 5 Conrad i Ferri).
  • Ali - prva iz pera potpuno novih autora: scenarista Jean-Yves Ferri i crtač Dider Conrad. Albert Uderzo predaje štafetu „novoj generaciji“, nadgledajući iz pozadine njihov rad na ovom albumu.
  • Naslovna strana ovog albuma je zajednički rad Alberta Uderza i Didiera Conrada. Uderzo je nacrtao Obeliksa, dok se Conrad pobrinuo za Asteriksa i okolinu.
  • Uderzove ideje su da galsko selo bude prekriveno snegom (redak prizor u ranijim albumima), rimski oficiri u Kaledoniji koji podsećaju na Lorela i Hardija (čiji je Uderzo bio ljubitelj) i da šara na kiltovima klana Mekdušek bude inspirisana zastavicama koje označavaju kraj trke Formule 1.
  • Konkurs za nove autore, najpre scenaristu, je bio obavljen u najvećoj tajnosti. Prvi izbor Alberta Uderza za novog crtača je bio njegov stari saradnik, Frédéric Mébarki. Mébarki je kao član studija „Albert René“ bio tušer Uderzovih solo albuma, kao i glavni crtač na sekundarnim proizvodima s robnom markom „Asterix“. Po njegovom odustanku (kao razlog se navodi da dugogodišnji ilustrator nije uspeo da izađe na kraj s formom stripa), organizovan je konkurs za crtača, i zadatak biva poveren Didieru Conradu (veteranu modernih nastavaka klasičnih naslova poput „Marsu(pilami) Kids“ i „Kid Lucky“).
  • Po starom uspostavljenom šablonu – jedan album u domaćinstvu, jedan u inozemstvu – nakon „Neba koje pada“ koje se odvija u Galiji, ova priča nas vodi u Kaledoniju (Škotsku). Zanimljiva koincidencija je da je u vreme izlaska albuma bilo aktuelno glasanje o zakonu o referendumu o otcepljenju Škotske od Velike Britanije (iako je zaplet ovog albuma bliži Brexitu, koji se desio nešto kasnije).
  • Prema istaknutoj teoriji, ime „Pikti“ je etimološki vezano za tetovaže kojima antički Gorštaci ukrašavaju svoja tela. Objašnjenje vezuje ime ovog naroda za latinsku reč picti, koja znači „iscrtani (ljudi)“.
  • Čuveni francuski glumac Vincent Cassel je poslužio kao inspiracija za izgled zloće Mektruleka.
  • A legendarni francuski pop-rok pevač Johnny Hallydey je inspirisao lik glavnog trubadura na gozbi kod Mekdušeka. U originalu trubaduri pevaju adaptiranu verziju klasika „Rock Around the Clock.“ U stripu se takođe mogu naći reference na razne hitove poput „Staying Alive“, „Ob-La-Di, Ob-La-Da“, itd.
  • „Asteriks i Pikti“ su najprodavanije izdanje u Francuskoj 2013. godine, s vrtoglavih 2,387 miliona prodatih primeraka. (brojka iz 2014. godine)

Ciča zima u dobrom starom galskom selu! Hajka na veprove i tuča s Rimljanima čekaju galsko proleće, a naši stari znanci i dalje žive svojim spokojnim („krvavo“ očuvanim) životima. Seosku idilu remete talasi ledenog (ne severnog) okeana, koji na obalu nanose čudan objekat – riđokosu grdosiju, avaj, u obliku džinovske ledenice! Neznani jadnik se smrz'o u okeanu, i naši dobri Gali, gostoljubivi koliko i i ljubopitljivi, ne gube časa i donose ledenicu u selo, ne bi li saznali šta je snašlo neznanca išaranog tela. Nakon što se misteriozni grmalj očito poreklom iz zemlje Pikta otkravio, na jadevite jade objašnjava seljanima da žuri da se vrati kući, kao i gde se tačno ta kuća nalazi.

Kao i na već viđene pozive na avanturu takve vrste (npr. u Egipat, Španiju, itd.) naš omiljeni dvojac galskih junaka ko zapeta puška kači čuturicu za pojas i kreće na put ka severnoj Kaledoniji gde će ih dočekati: nova vrsta kućnog ljubimca, ječmena voda, makala...blah, BAKalari, i trubaduri kojima je dozvoljeno da sviraju lokenlol tokom gozbe! Gorštačku turističku idilu remeti klan Mektruleka, koji zarad obećanja o dominaciji nad drugim klanovima otvara stražnja vrata Rimljanima koji jedva čekaju da i neosvojivu Kaledoniju pripoje carstvu. Prevare, ljubav, koristoljublje, izdaja, i naravno tabanje – osnovnih činilaca Asteriksovih avantura ne manjka, sve skupa s konačnom (tojest prvom u obnovljenom nizu) pobedničkom slobodnom trpezom pod zvezdanim nebom...

Za mene priča o ovom albumu (i svemu što sledi) počinje zapravo krajem 2009. godine, u trenutku kad sam na kiosku (u Norveškoj, gde sam u to vreme živeo) spazio tada potpuno novi album „Goscinnyjevog i Uderzovog“ Asteriksa i Obeliksa - "Asteriksov i Obeliksov rođendan". Uprkos racionalnoj svesti o tome da najverovatnije nije u pitanju neko epohalno delo (debata o kvalitetu prethodnih solističkih Uderzovih albuma je praktično bila zaključena parodijom „Nebo koje pada“), spontana emotivna reakcija je bila da sam bio te sreće da u poslovičnom „realnom vremenu“ kupim i pročitam novi originalni album – kakav je takav je, od autora je – i kao takva vrlo dragocena.

Uzevši u obzir da taj album nije ni koherentna avantura nego zb(i)rka pisanih i crtanih materijala sakupljenih s koca i konopca, kao i to da tada već vremešni Uderzo godinama postaje stariji a ne mlađi, sve je ukazivalo na to da je to-to, što je osećaj zadovoljstva time što sam „uhvatio poslednji voz“ činilo svojevrsno slađim. Nekoliko godina kasnije, selim se ni pet ni šest nego u Francusku, i trudim se kolko mogu da iskoristim malo vremena i sredstava što imam na raspolaganju za kontakt s lokalnim stripovima. U nekom trenutku, kao da je nebo palo na glavu, stiže objava da je korporacija „Walt Disney Company“ kupila studio „Lucasfilm Ltd.“ i s njim čitavu intelektualnu svojinu George Lucasa, te da ćemo vrlo brzo moći iznova da uživamo (sic!) u novim „Ratovima zvezda“. Ovaj, pardon...pogrešna tema.

Slična vest je odjeknula, u Francuskoj svakako glasno i gromko poput Taranisovog gneva, da uskoro u novinarnice stiže novi album „Asteriksa“, od novog scenariste i novog crtača, za novo doba! Uprkos prvobitnom uzbuđenju i radoznalosti, u najavi me je mučila svest o tome da to neće biti Uderzovo delo; takav sam (proklet?) da se često vezujem za autore u jednakoj meri kao i za delo. Isto tako i kad mi je strip pao šaka nekoliko meseci kasnije – prvo čitanje beše propraćeno uzbuđenjem, ali na duge staze je ostao osećaj kao da sam priču upio iz nekog skroz levog medija, a ne iz stripa; npr. kao da gledam crtani film. Što bi rekli u savremenom anglo-žargonu: „kao da gledam profesionalno odrađen fan fiction“.

Evidentno je da je uložen trud u izradu ovog albuma, što sa scenarističke [scenario je bio spreman dobrano dugo pre izlaska priče], što sa crtačke strane [ali crtež je odrađen za manje od godinu dana, i to nakon što je dat autoru „na prepad“ (vidi zanimljivosti)]. Strip sakuplja bezmalo sve ono na šta „Asteriks“ nepogrešivo asocira bilo koga ko iole poznaje strip: od osobenosti likova koje volimo i njihove komične dinamike neprekidnog ne(spo)razuma, do opštih mesta poput borbe za slobodu i stereotipa, prošaranih anahronizmima, aktuelnom popularnom kulturom ili osobenostima francuske kulture, i neizostavno – dozom jezičkih igrarija i vizuelnog humora. Iako su sve fore tu po službenoj dužnosti, tek ponekad se stiče utisak da je neka šala usiljena, a i to samo ako idemo u sitna crevca.

Od kojekakvih imena (na fr.) poput Mac Robiotic (Makrobiotik, i to baš druid!), jezera Loch Andloll (gde se može uživati u živopisnoj pesmi ptica), preko bezbroj igrarija s građenjem reči koje počinju francuskom prisvojnom zamenicom ma (,,moja’’), ili prefiksom Mac/Mak u globalu (za zainteresovane, ovaj članak nudi iscrpni popis svih takvih pošalica), do raznoraznih blesavih pop-upadica poput The Beatlesa i Bee-Geesa npr... Gotovo svaka stranica nudi neku takvu zavrzlamu da nam nabaci kez na lice. Autori naravno nisu propustili priliku da upotrebe piktograme, a ne manjka ni učestalih fora (running gags) poput pirata ili birokrate koji pokušava da izvrši popis stanovništva. No dobro, bezveze je baš sve nabrajati, tim pre što smo na taj manir već odavno navikli (oguglali?), pa nema potrebe svaki detalj posebno isticati. Isticao bih razočarenje izazvano njihovim eventualnim odsustvom.


Running gag.

U globalu, scenario je zanatski korektan, s nekoliko istaknutih bisera koje bi valjalo prodiskutovati da u nekom obliku već nisu već viđeni u „Asteriksu“. Na primer, motiv „stranog faktora“ unutar sela, koji sa sobom nosi nove uticaje, podstiče promene (ovde se radi o promenama u modi inspirisanim smrznutim piktskim rmpalijom, sve zajedno s njegovim tetovažama i kariranim dezenima odeće) koje na neki način vrlo suptilno postižu ono što celom Rimu sa svojim legijama već 34 albuma unazad ne polazi za rukom (a nije da nisu pokušali!). I to - eto teme za polemiku kome nije bilo dosta „Ruže i mača“ – preko žena!

S druge strane, uzalud sve te sitnice (i nisu ništa više od toga – sitnice) ako fali iole smeliji zaplet. A i u tom klot zapletu koji nam je dat („Asteriks otišao preko grane, da tamo istaba negativce“), malo istaknutije ucešće glavnih likova ne bi bilo na odmet. Simpatično konstantno prepucavanje Asteriksa i Obeliksa me ostavlja ravnodušnim ako se njihova uloga u celoj priči svodi na to da isprate slučajnog gosta kući i pruže mu deus ex machina pomoć u nečemu što bi po svemu sudeći svakako bio sposoban da uradi i sam. Boljem kvalitetu priče bi bez sumnje doprineo i neki osobeniji zlikovac. Mektrulek, lik koji nam je predstavljen u stripu u tom svojstvu, treba da bude uverljiv utoliko što je stereotipna vizuelna nakaza, a ne ide mu na ruku to što na koncu nije uradio ništa što nije radilo bezbroj negativaca pre njega. Iole upečatljivo prisustvo Rimljana bi možda popunilo tu prazninu, ali i to je izostalo.


Crtež je tehnički kvalitetan, pogotovu uzevši u obzir da je odrađen u vrlo kratkom periodu (Conradu je dat rok od 6 meseci, završio je za 9). Sećam se da mi je prvi utisak svojevremeno bio nešto poput: „Oduševio bih se kad bih video da neko ovako skine mojih ruku delo u 44 strane.“ Izrazi lica, detalji, poneki krupni kadar, raskošni prizori sela, vizuelne zavrzlame poput Uderzovog efekta „trešenja“, itd...a sve uz neupadljivi Conradov lični pečat koji obogaćuje celokupni utisak. Kao i u verbalnom domenu, i u vizuelnom su prisutne reference na pojedine prethodne priče, poput uvodnog panela, koji idejno upućuje na uvodni panel iz „Zlatnog srpa“, a tu je i nagoveštaj gusarskog „Splava Meduze“ iz „Asteriksa legionara“.

S druge strane, kompozicija prizora, naročito onih krupnijih, je mahom prilično jednostavna i nemaštovita. Svi elementi su strogo u funkciji te jedne porukice koju dati prizor prenosi, što nije ni priđi Uderzovim igrarijama i digresijama, minijaturama koje obogaćuju prizore, nikad opterećujući čitaoce. Opet, uzevši u obzir izenenadno zaduženje i relativno kratak rok za izradu, imitirajući vrlo karakterističan tuđ stil, za ovaj prvi album se ne uzima toliko za zlo.


Jedan primer potpuno nezanimljivog prizora koji osim što zauzima pola table samo da bi prikazao tuču, mora i da nam crta šta se tačno dešava.

Sve u svemu, ne mogu da kažem da na prvu loptu nisam uživao čitajući ovo. Zna se da je u pitanju onaj neki „nadstripski“ momenat, gde se zapravo uživa u samoj svesti o tome da se čita novi Asteriks, te u propratnoj iluziji doživljaja. Takav mi je prvi utisak bio kad sam gledao prve Diznijeve „Ratove zvezda“. No nažalost, čim entuzijazam splasne, ono što ostane nema neku trajnu vrednost osim one anegdotične. Nekome taj prvi utisak bude dovoljan, nekome treba vremena da se opasulji, ili drugo čitanje... No, zanemarimo li te tričarije o pojedinačnim ukusima i čitalačkim navikama*, može se reći da autori znaju šta imaju u rukama, tojest koje smernice treba da slede da bi se jedan ovakav projekat pokazao uspešnim kod široke publike danas.


* Taman, posla, nisu to tričarije! Evo:

O tome da je Asteriks ogledalo aktuelnih zbivanja šire od Galije (u ovom slučaju pre će biti o tome da univerzumom upravljaju zakoni slučajnosti, proizvojnosti, koincidencija) svedoči i to da su se Asteriks i Obeliks obreli baš međ' Piktima neposredno pre nego što je škotski parlament usvajio predlog zakona o referendumu o nezavisnosti Škotske. Stoga, prva tema iz ovog stripa za prodiskutovati bi mogla biti borba za slobodu. Naravno, ko pada na populističke fore koje godinama i decenijama uporno rade na poistovećivanju borbe za slobodu i crtanja sve većeg broja granica između država i naroda (recimo, Škotska je izglasala NE otcepljenju, ali samo godinu i po dana kasnije je Ujedinjeno kraljevstvo izglasalo DA otcepljenju od EU), može slobodno da napusti objekat jer se time ovde nećemo baviti.

Bez sumnje je vrlo bitno da (za Asteriksa verovatno ključni) motiv borbe za slobodu bude nedvosmisleno prisutan u priči, kako bismo bili sigurni da je „to taj“ Asteriks kog znamo i volimo. Nažalost, autori nam na tu temu daruju svojevrsnu tematsku kompilaciju „Asteriksa u Britaniji“, „Sudara glavešina“, i recimo „Velike plovidbe“. Sukob s unutrašnjim podrivačima slobode, kao i sa spoljašnjim, uzurpatorom bilo kakve vrste suvereniteta (teritorijalnog, kulturnog...) – sve je već viđeno, i zapravo samo po sebi ne doprinosi korpusu relevantnih tema predstavjenih u „Asteriksu“ ni u kakvoj meri.


Grmalj upecan u ledenom Atlantiku

Škot kog vade iz mora se lako može poistovetiti s „motivom“ zaleđenog grmalja koga pecaju iz okeana, poznatog iz legendarne scene iz američkog superherojskog stripa, a koje je širokoj populaciji danas izvesno poznatija iz Marvelove filmske franšize o Kapetanu Americi i Osvetnicima. Upotreba ovog motiva kao da upućuje na ranije pomenuti Uderzov ozloglašeni album „Nebo koje pada“, koji se bavi upravo narušavanjem kulturnog suvereniteta, (često intruzivnim) uplivom velikih globalnih trendova i franšiza u „male“ kulture, poput upravo superheroja ili miševa koji kupe (kupuju) sve pred sobom.

Brendovi haraju. Sam brend je postao proizvod, a ne delo koje stoji iza tog brenda. Ne likovi, ne priče, ne ideje i teme, nego ime, fasada, stil, osećaj, atmosfera. Tako je odavno već s „Kapetanom Amerikom“ i Marvelom uopšte, tako je npr. s „Ratovima zvezda“, tako je sada i s „Asteriksom“. (spojler: kako je tekst sastavljen nakon 4 objavljena albuma novih autora, anahroni preki sud se iznosi bez griže savesti)


Grmalj upecan u ledenom Atlantiku

Ako je ono što možemo očekivati od novih albuma u velikoj meri jedino standardizovano upakovana priča sastavljena od linearne sume svih obaveznih prostih činilaca (ovakva tema, ona vrsta humora, ovaj broj strana, ovaj omaž i ovakav grafički izraz), svi su onda izgledi da će, kao i mnogo drugim popularnim delima koja su čak i u svojim najgorim izdanjima ipak imala neku autorsku autentičnost i iskrenost, Asteriks nadživeti svoje aurore, kako to reče Goscinnyjeva naslednica Anne. Njenom iskazu dopisujemo fusnotu da neće baš živeti, nego će u najboljem slučaju život(inj)ariti.


(pozajmica iz epizode „Asteriks i prorok“)

Najviši dometi Goscinnyjevog i Uderzovog dela stavljaju „Asteriksa“ na pijedestal gde pripada jer su se autori bavili univerzalnim ljudskim temama koje samo koriste aktuelne okolnosti kao narativno sredstvo. Nisu banalno nizali šablonske priče i gegove da bi popunili broj strana. Kao takve, te priče ostaju relevantne i smešne čitaocima danas u jednakoj meri kao i u doba kada su nastajale. Ti najviši dometi su sada definitivno daleko za nama, a albumi poput „Pikta“, uz svo dužo poštovanje scenaristi i crtaču (koji u ovom kontekstu nisu niti će biti autori nego šljakeri), će vazda bolno da nas podsećaju (ako ih u međuvremenu ne zaboravimo) ne samo na to da su ti visoki dometi daleko iza nas, već i na to da su sve manje šanse da ovim nastavcima dobijemo nešto savremeno i svevremeno. Ironično, sam scenarista navodi kako je radom na ovom albumu suočen sa svojevrsno suprotstavljenim zahtevima da u modernom dobu pravi strip po modelu koji je bio aktuelan pre više decenija. Možda da smo manje lakomi na prosta zadovoljstva i nadraživanje nostalgije koji su odavno-ne-tako-tajni sastojak magičnog napitka velikih izdavača/korporacija koje proizvode zabavni sadržaj... Po rečima samog Uderza, jedan fan mu je pismom poručio da „Asteriks“ pripada publici, i da stoga nema pravo da im ga uskraćuje, šta god to značilo.

Zanimljiv kontra-primer navedenoj tendenciji su savremene interpretacije klasičnih junaka, poput npr. onih o Spiruu&Fantaziju i Marsupilamiju (izd. Dupuis), Taličnom Tomu (izd. Dargaud), pa čak i Diznijevih strip-junaka koje je izdavačka kuća Glénat 2015. godine praktično odomaćila u Francuskoj za novo doba. Svakome po ukusu sam koncept, ali kad već autori nisu za života zamrzli prava na mrcvarenje njihovog dela (kao što je npr. uradio Hergé s Tintinom), onda daj šta daš. Štaviše, možda je veći izraz poštovanja prema nečijem delu pokušati nešto smelo i autentično (pa makar ispalo i bezveze), nego kratkovido i neautentično imitirati. S druge strane, Korto Malteze ovih dana kontroverzno unosi pometnju u ovu dihotomiju. Stoga, što se duže bude istrajavalo u štancovanju novih albuma kruto svedenih na praznu zombi-ljušturu broj za brojem, to ću duže voleti i ceniti čak i „najgora“ Uderzova dela poput „Asteriksov i Obeliksov rođendan“ ili „Neba koje pada“, jer kakvog god da su kvaliteta, iskren su i autentični autorski izraz. A šta je drugo „Asteriks“, negoli slavljenje autentičnosti i iskrenosti?


XXXV, and counting...

Naprijed

N/A

N/A

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • hrvoje23

    Ukupna ocjena 61%

    6, 5, 7, 7

    Dosadnjikavo. Očekivao sam više od te zimske priče.

    22.09.2021
    08:57:00 sati
    hrvoje23
    uredi
  • prop_ovednik

    Ukupna ocjena 65%

    5, 6, 8, 8

    Temeljna priča stoji na čistoj sredini, petica i ne može više jer riječ je o nečemu viđenom dovoljno puta da je jasno kako je Ferri za svoj početak odlučio igrati na sigurno. Realizacija iste nudi poneke zanimljive scene, osmjeh dođe tu i tamo, ali cijela narativna nit ostaje - viđena i poznata. Slabašan negativac i mlak kraj, slabog efekta naših junaka, tvore dijelo koje je zabavno, ali i miljama daleko od najboljih dana naših Gala. 

    Sa scenarističke strane riječ je o korektnom djelu koje se čita lako i pitko, ali to je najbolje što bi mogao reći o tome.

    Crtež mi je dobar, kao i naslovnica. Nisam ekspert vizualnog, sudim kako mi crtež djeluje na mozak i oči i ovdje je to dobro.

    22.09.2021
    09:13:00 sati
    prop_ovednik
    uredi
  • Deers

    Ukupna ocjena 71%

    6, 7, 8, 8

    Niti sam fan niti veliku ljubitelj Asterixa. Čak ga nisam ni redovito čitao. Ipak, ova epizoda mi se svidjela. Solidan humor uz jako dobar Macanov prijevod (Bookglobe izdanje) baš me dobo zabavio.

    22.09.2021
    11:19:00 sati
    Deers
    uredi
  • Hercule Poirot

    Ukupna ocjena 75%

    7, 8, 8, 6

    Dovoljno čitljivo i zanimljivo, bez velikih prvotnih prilagodbi novih snaga. Jako lijepa recenzija. 

    22.09.2021
    12:11:00 sati
    Hercule Poirot
    uredi
  • Ukupna ocjena 71%

    7, 6, 8, 8

    Kada sam pročitao bio sam rahlo razočaran. Priča je solidna, ali svejedno daleko od najboljih dana Asterixa. Barem je takav moj dojam.

    22.09.2021
    20:51:00 sati
    tekumze
    uredi
  • Ukupna ocjena 67%

    6, 7, 7, 7

    Sve je to reciklaža, i narativno i crtački, ali je dobro odrađeno i još uvijek ima šarma, makar u tragovima. Meni je bio zabavan i na drugo čitanje. Pridružujem se pohvalama Macanovom prijevodu.

    23.09.2021
    21:43:00 sati
    Shaner
    uredi

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Gospodar noći
    Kod: KT LMS 346/347
    Ocjena: 75%
    Vrijeme: 26.10.2021. 2:04:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 103
  • General Ruiz
    Kod: MI LU 2
    Ocjena: 81%
    Vrijeme: 24.10.2021. 0:23:00
    Autor: Ivan Liverpool
    Broj komentara: 4
    Broj pogleda: 968
  • Dugi nož
    Kod: MV LIB 2c/3a
    Ocjena: 80%
    Vrijeme: 22.10.2021. 0:33:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1175
  • Ljudi Urijela
    Kod: KM ZS 369
    Ocjena: 95%
    Vrijeme: 20.10.2021. 0:05:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1230
  • Kafa Zombo
    Kod: MIMA GLE 4
    Ocjena: 100%
    Vrijeme: 18.10.2021. 0:32:00
    Autor: Lord Vader89
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 1162

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum