Asteriks i prorok

Asterix

AS CARK 7a | 44 str.

Kataklizma usred bela dana! Nevreme samo što nije sručilo nebo na glavu našim omiljenim Galima! Vrhunac panike prekida pojava misteriozne lutalice na pragu poglavicine kuće. U zamenu za nešto hrane, gost nesebično stavlja svoje mistične moći na raspolaganje Galima, nudeći im svetlo na kraju tunela, ili makar privid istog. Lakomi na njegove slatke reči, Gali bezmalo prihvataju pogodbu da zarad iluzija o budućnosti koja se povinuje njihovim ličnim hirovima jednom za svagda razore svoje jedinstvo i predaju selo Rimljanima na tacni. Kako to biva, Asteriks se hvata u koštac s đavoljom rabotom rasplitanja nerazmrsivog klupka koje nas vodi kroz lavirinte racionalnog i iracionalnog...

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 100%

Priča 10

Scenarij 10

Crtež 10

Naslovnica 10

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 96%

P*9

S*9

C*9

N*9

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Vrač pogađač
    AS AZ 36
  • Vrač pogađač - Asteriks na Korzici - Cezarov poklon
    AS CARK 7
  • Videc
    AS GRA 19
  • Asteriks i prorok
    AS PZAL 19
  • n/a
    ST 224
  • n/a
    ST 226
  • n/a
    ST 228

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • Le devin
    AS DG 19

ZANIMLJIVOSTI

  • 19. avantura u seriji koja u trenutku objavljivanja ove recenzije broji 39 objavljenih albuma (24 Goscinny i Uderzo, 10 Uderzo, 5 Conrad i Ferri).
  • „Asteriks i prorok“ je najpre objavljivan u magazinu „Pilote“ od broja 652 (04.05.1972.) do broja 673 (28.09.1972.); u albumskom izdanju je izdat u oktobru 1972. godine u 1,3 miliona primeraka.
  • Parodirajući tadašnju (?) popularnost vidovnjaka i inih pojava, jedna reklama za albumsko izdanje ove avanture je koncipirana u maniru novinskog oglasa koji nudi usluge datih preduzetnika.
  • Pored svevremene teme zone sumraka na preseku urođene ljudske (ne)sposobnosti i potrebe da predviđamo budućnost, odnosno time prouzrokovane lakovernosti, sujeverja, itd. - autori u ovom albumu obrađuju u to vreme goruću a danas ništa manje aktuelnu temu položaja žena u društvu, prethodno nagoveštenu u „Asteriksu na Olimpijskim igrama“, a kasnije iznova korišćena u „Ruži i maču“, te u izvesnoj meri i u „Asteriksu i grifonu“, najnovijem albumu iz pera Ferrija i Conrada.
  • Na 6-7. stranici se bliže upoznajemo s panteonom „Asteriksovih“ Gala koji broji više od 400 bogova. Originalna verzija krije mnoge pošalice u naizgled puko taksativnom nabrajanju mitskih bića: Séquana, nimfa s izvora Sene nosi redni broj 75, što je namig pariskoj administrativnoj jedinici département de la Seine ukinutoj 1968. godine. Pominje se i „boginja senfa Amora“, referenca na popularnu marku senfa u Francuskoj, na čijim ambalažama se povremeno štampaju likovi iz „Asteriksa“. Putem boga Sucelusa namig je izvesno upućen i Diodoru Sicilijskom (Diodorus Siculus), antičkom grčkom istoričaru i savremeniku naših Gala (prvi vek p.n.e.) čije delo „Istorijska biblioteka“ sadrži i beleške o Galima i njihovoj kulturi.
  • Na 8. stranici je predstavljena obrada Rembrantove slike „Čas Anatomije Doktora Nikolasa Tulpa“ iz 1632. godine. O značaju ovog prizora i omaža pročitajte u članku aukcijske kuće Sotheby’s, koja je prvobitno procenila vrednost originalne table s datim prizorom na 140 do 180.000 €, da bi potom ista bila prodata za rekordnih 320.000 €.
  • Zagrada/fusnota na 9. stranici krije razne pošalice. Prorok koji uverava Cezara da nema čega da se boji dokle god je Brut uz njega je naravno parodije stvarnog ishoda koji danas znamo iz istorijskih zapisa - da je upravo Brut Cezaru došao glave. Kuća nacrtana u predzadnjem kvadratiću je stvarna kuća Alberta Uderza u Yvelinesu (predgrađe Pariza). Fotografija modernih građevina uz šarlatana koji priča gluposti prikazuje izgradnju modernog poslovnog kompleksa „La défense“ u zapadnom Parizu.

  • Na 10. stranici Obeliksov uzvik da ih „niko nikada nije čitao, niti će ih čitati“ je šala na račun uveliko ustanovljene popularnosti koju je Asteriks uživao u vreme izdavanja ove epizode. (milionski tiraži albuma počevši od albuma „Asteriks i Normani“ iz 1966. godine)
  • Neki kritičari primećuju sličnost mitskog Lutajućeg Jevrejina i prikaz proroka Mutljaviksa (Prolix u originalu) u ovoj priči, što svakako ne bi bila jedina referenca na biblijske mitove u ovom albumu.
  • Crtani film „Asterix et le coup de menhir“ iz 1989. godine se u velikoj meri zasniva na zapletu ovog albuma, u kombinaciji s elementima zapleta iz „Sudara glavešina“.
  • Poput bezbroj drugih likova iz Asteriksa, prorok se pojavljuje i u poslednjem albumu Alberta Uderzoa „Asteriksov i Obeliksov rođendan“.
  • Lik proroka je upotrebljen i u video igri iz 2020. godine „Astérix et Obélix : Baffez-les tous !“.

Strahovita oluja je zamračila nebo nad galskim selom. Seljani su se okupili kod poglavara, s namerom da skupa pregrme nevolju. Iznenađujuće, umesto imuniteta krda, umesto razuma, zajedništvo samo doliva ulje na vatru straha koji bi u izolaciji svako za sebe (u)gušio u svoja četiri zida. Klimaks napetosti prekida neočekivano lupanje na vrata. Na scenu stupa putnik namernik koji na momenat otrežnjuje seljane skrenuvši im misli s elementarne nepogode ka domaćinskim manirima i tradicionalnoj brizi o gostu. Putnik se predstavlja kao vidovnjak, prihvata gostoprimstvo suštinski dobrodušnih Gala, i ne gubi ni časa da kapitalizuje lakomost seljana na bilo šta što će im pružiti makar i privid izvesnosti i sigurnosti. Razdor koji time izaziva nedugo potom daje i Rimljanima fantastičnu priliku da neometano umarširaju u selo, čije stanovnike lakovernost i nesposobnost da se suoče sa strahom od nepoznatog zamalo ne koštaju doma i slobode...

Otkud oluještina? Da nije pomračenje Sunca?
Chemetrails? HAARP?

Gorak ukus u ustima mi ostaje kad kažem da je trenutak izvesno nikad bolji da se podsetimo ove legendarne epizode „Asteriksa“. Trivijalno bi bilo naglasiti da je, kao i bilo koji stvaralački čin, „Asteriks i prorok“ proizvod svog doba i tada aktuelnih okolnosti. Neki osvrti vele da su Goscinny i Uderzo želeli da isprate talas popularnosti žanrovske fantastike koji je u to doba harala popularnom kulturom. Zanimljivija okolnost (iako i dalje vezana za fantastiku) je astrolog-vidovnjakinja Madame Soleil koja je počevši od ranih 1970-ih, te narednih dvadesetak godina, putem radio talasa srdačno bivala dočekana u bezbroj francuskih domova. Svakog dana tokom njene jednočasovne emisije slušaoci su mogli da se obrate za pomoć, savet, ili kako bi se reklo današnjim pop-žargonom – za spojler – po pitanju bilo karijere, bilo ljubavnog života, bola u krstima, vremenske prognoze, komšijine krave, čega god. Navodno je njena popularnost na kanalu Europe I poteralo i druge kanale i medije da nabave svoje dežurne spojler-eksperte, jer kako nas uči epizoda „Preduzeće Obeliks“ - nema zdravog biznisa bez zdrave konkurencije. Do te mere je Madame Soleil postala ne samo opšte mesto, nego i idiom koji je čak i francuski predsetnik François Mitterand javno upotrebio na jednoj konferenciji za štampu, izjavivši kako „nije on Madame Soleil [pa da sve zna]“. Danas se ovakvim pojavama osiono smejemo kao reliktima prošlosti; bilo je to neko drugo vreme. U Francuskoj su pogubljenja giljotinom još uvek bila normalna stvar, žene su tek koju godinu pre toga ostvarile pravo na biranje sopstvene profesionalne aktivnosti ili na upravljanje sopstvenim posedom, i šta sve ne.

Goscinny i Uderzo ne bi bili kvalitetni pripovedači i humoristi da nisu bili sposobni da integrišu aktuelne društvene tokove u priče koje su istovremeno pisali. Tadašnji masivni pokret za (u kratkim crtama) izjednačavanje osnovnih prava žena u Francuskoj, prethodno nagovešten u „Olimpijskim igrama“, ovekovečen je u ovoj epizodi gde ženski likovi ne samo da imaju istaknutije prisustvo nego obično, nego i trijumfalno prvi put pred kamerama kušaju čarobni napitak, te čak i vode hajku na rimski logor.

Goscinny i Uderzo ne bi bili, blago rečeno, legenda svetskog (humorističkog) stripa, da nisu imali nepogrešiv njuh za ljudsko stanje. Uhvatili bi ono nešto neuhvatljivo što je nam je svima svojstveno, što smo svi iskusili, što delimo, rastavili ga na najprostije činioce, zapakovali u inteligentan humor, relevantne dnevno-političke teme, kompleksno postavljen ali i dalje pristupačan narativ et cetera. I eto remek-dela. Za sva vremena. U ovoj epizodi su se, nesvojstveno za prevashodno vedrog „Asteriksa“, uhvatili u koštac sa strahom, upućujući na fundamentalni aspekt ove pojave, svojevrsni pleonazam zapravo – strah od susreta s nepredvidim, s nepoznatim.

Kuc-kuc! Ko je? Đavo s neba. Šta Vam treba?

Ni jedan panel, ni jedno slovo od samog početka stripa nisu protraćeni u analizi sprege straha od nepoznatog i socijalne dinamike. Pod arhetipskim mrakom i naletom sile prirode koja nosi strepnju o sravnivanju sela sa zemljom (jer valjda je teško zamisliti i da oluja može utihnuti bez posledica), dinamika palanke se održava pokušavajući da jedinim raspoloživim sredstvima – šarolikim panteonom božanstava i njihovim spletkama – racionalizuje dešavanje koje remeti miran i stabilan poredak stvari. Tenzija raste jer intrinzički ad hoc objašnjenja takve vrste dovode jedino do sve većeg zapetljavanja klupka sujeverja koje čak ni najp(r)osvećeniji među (suje)vernicima ne mogu da razmrse. U trenutku kada se strah u vazduhu može seći nožem, na scenu stupa - stranac.


Zlokobna pojava na vratima je lutalica, samozvani vrač-pogađač koji pruža klizavu ruku pomoći Galima, mašući im šargarepom preko potrebnog znanja i izvesnosti, ili makar privida znanja i izvesnosti, ali ne moramo da sitničimo. Sasvim je prirodno za ljudsko biće (i još neke životinjske vrste zapravo, što možda ima veze s čitanjem njihove drobi?) ne samo da predviđa budućnost, nego i da je aktivno zamišlja i stvara. To nam dovitljivo pokazuje jednostranična fusnota kojom autori netipično iskaču iz okvira priče, podsećajući nas usput na „Asteriksovu“ kvazi-istorijsku podlogu, koja jezgrovito daje istorijski razvoj metodologije sticanja znanja, ili privida znanja. Obilje načina na koje se može doći do, odnosno s drugima deliti znanje (ili privid znanja) se ovde vrlo grubo ali sasvim dovoljno svodi na dve kategorije:

- Potraga za pravilnostima u posmatranim događajima, iz kojih se mogu naslutiti ishodi idućih;
- Pričanje praznih priča koje neretko (iako ne nužno) sadrže željeni ishod za datog slušaoca.

Goscinny i Uderzo nam usmeravaju pogled ka ponoru u čijim dubinama se susreću i(li) dolaze u sukob racionalni metod i težnja za verovanjem prevashodno vođena emocijom. Stoga se briljantnost upotrebe Rembrantove slike „Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa“ odmah na idućoj stranici ne može dovoljno naglasiti. Kako objašnjava Jessica Morley u članku na sajtu aukcijske kuće Sotheby’s:

Uderzo nudi oštroumnu reinterpretaciju dela koje prikazuje praksu naučnog metoda, izvrćući ga naglavačke.

Umesto učenikâ koji empirijskom metodom stiču saznanja od anatoma, Uderzo slika lakovernike zablentavljene rečima i kvazi-ritualnom predstavom pajaca koji nudi nepostojeće korelacije između ishoda oluje i iznutrica prve životinje na koja mu je pala pod ruku. Ironija je naglašena time što je slikarski predložak nastao tokom tzv. „Zlatnog doba Holandije“, koje je jedan od najvećih savremenih popularizatora racionalnosti Carl Sagan opisao kao tadašnji bastion racionalne, kritičke misli i gladi za spoznajom.


Mračno ogledalo: orgija praznoverja umesto trijumfa saznanja.

Parodija je zaokružena proročanstvom koje pleni tragi-komičnim karakterom čak i ako niste imali sreće da ovakvu karikaturu doživite u stvarnom životu. Profesionalni šarlatan učvršćava autoritet znalca pred seljanima predvidevši da će posle oluje doći do poboljšanja meteoroloških prilika. Udica je bačena, i sada je sve na Galima kojima su širom otvorena vrata ka faustovskoj pogodobi da ostatak života provedu u hermetički zatvorenom, ali komfornom staklenom zvonu gde problem predvidivosti rešava britki potez gumice koja briše granice između mašte i zbilje. Dovoljna je samo želja da se veruje.

Autori nanovo briljiraju isticanjem cene koja se mora platiti za poznavanje budućnosti à la carte – sadiš tikve s vragom, pa Rimljani dođu po svoje. Jedan od (bezbroj) trijumfa ovog albuma je način na koji se koristi status quo bez kog „Asteriks“, pa...sine qua non. Kako je samo zamućen bućkuriš između Gala u razdoru, Rimljana, i proroka koji skakuće između svih njih, migoljeći se u lavirintima manipulacije i puke podudarnosti. Samo tri aktera u priči, a tolika kompleksnost. Prorok vara Gale, ali ne sve. Rimljani koriste proroka da bi oterali Gale i osvojili teritoriju, ali i da bi ostvarili svoje lične ambicije. Veruju mu, ali mu i ne veruju, kako im se ćefne. Prorok proračunato manipuliše, ali se oslanja i na puku sreću. Da li ste igde videli bolju minijaturu jednog pravog civilizacijskog haosa koji je danas izvesno naglašeniji više nego ikad, u globalnom selu od bezbroj aktera od kojih se malo ko, ako iko uopšte, ponaša dosledno, a kamoli racionalno, odnosno gde svako ima glas jednakog intenziteta i dosega?


Inverzija anđelâ koji upozoravaju Lota da napusti Sodomu – vrag koji tera Gale iz sela.

Na liku proroka autori dosledno fokusiraju najrazličitija lica fenomena s kojim se epizoda hvata u koštac, od ad hoc znanja i iluzija znanja, preko ambicija, do Janusova dva lica urođene ljudskih snagâ i slabosti. Na strani 8 prorok iskazuje retroaktivno znanje o svemu što je prethodno doživeo u poglavicinoj kući, što se može čitati kao minijatura o teleologiji koja često predstavlja zabunu između manifestnog a posteriori ishoda i neke prethodne a priori promišljene (često neke više) svrhe tamo gde je uglavnom nema. Na 12. strani prorok imresionira lakomislene među Galima ističući očigledno - razvedravanje posle kiše - implicirajući da su potrebna posebna znanja i sposobnosti da bi se tako nešto predvidelo. Na strani 14 prorok koristi stari trik iz arsenala tzv. posredika između ovog i onog sveta - navođenja labilne žrtve da se izbrblja i time mu da neophodan materijal da joj predvidi ono što će joj budućnost doneti. Gradacijom brzo dolazimo do najčešće upotrebljenog (tragi)komičnog elementa - ležerne lupetorike pred žrtvom koja je toliko zabludela da će prihvatiti šta god joj se servira, dokle god se podudara s onim što želi da čuje. Komedija je odvrnuta do nivoa apsurda time što se čak i samom proroku u nekom trenutku smučilo da mu traže da iznova i iznova priča bajke. (vidi npr. 41. stranicu) Pogledamo li na strani 19 način na koji se prorok izmigoljio iz pretnje Obeliksovih batina, videćemo pojavu od ključne važnosti za moderno društvo, koja egzistira u zoni sumraka između istine i laži - takozvani verbalizam, odnosno mnogo poznatiji na engleskom kao bullshit. Ono kada izgovoriš mnogo naizgled smislenih reči, a zapravo ne kažeš ništa (NB: nije u pitanju laganje), time brižno prepustivši slušaocu da učita koje god značenje mu godi.


„Bullshit (verbalizam) bi se mogao prevesti i kao (verbalna) dijareja, čiji sinonim zvuči vrlo slično kao Prolix, što je prorokovo ime u originalu, što pak na francuskom znači preopširnost, tupljenje...“
(a da li je sve to puka podudarnost?)

A to je samo početak. Pogledajte samo 23. stranicu, koja puca od količine relevantnog podteksta. Najpre je načet školski primer paradoksa predviđanja budućnosti (slika iznad), koji mrsi konce samouverenim lakovernicima pitanjem: „Ako predvidim da ćeš da uradiš nešto, šta se dešava ako uradiš nešto drugo? Ili ako uradiš predviđeno, gde se tu uklapa tvoja sloboda izbora?“ Na istoj stranici u sceni gde se bacaju kockice se briljantno koristi primer slučajnog nagađanja i verovatnoćâ – od mogućih 11 vrednosti koje se mogu dobiti bacanjem 2 kockice (jer vrednost 1 nije moguća), sedmica na kockici koju prorok proizvoljno navodi je zapravo najverovatniji ishod kada se saberu sve mogućnosti. Konačno, na istoj stranici se prvi put prikazuje moćnik koji u popularnim manipulatorima vidi savršenu priliku da potlači druge i ostvari sopstvene ambicije.

Centurion je naravno oličenje taštine i samoobmane, neko ko vremenom sve više uverava sebe i sve oko sebe da vidovnjak ne greši, tako stvarajući iluziju da će mu se ambicije materijalizovati. Upotreba pristrasnosti potvrde doprinosi građenju takvog lika, na primer u sceni na 28. strani gde centurion već svestan toga da je selo prazno naglašava sumnjičavom legionaru da vidovnjaci nikad ne greše.


Dečak koji je vikao „Vuk!“.

Maestralno ukalupljena scena s 32. strane prikazuje Harmoniksa kome strah potprašuje pete u pravcu što dalje od zagušenog sela, dajući genijalnu ilustraciju čuvene zablude brkanja korelacije i uzročno-posledične veze. On vidi zagađenje i zaključuje da to mora da je prorok zakuvao, a u zbilji je reč o Panoramiksovom (ne)delu. Slično se može videti i u sceni na str.42 gde stražar na ulazu u rimski logor izjavljuje da nema iznenađenja u tome što su Gali došli da ih lemaju. Obeliks stoga olako zaključuje da to mora da je zato što ih je prorok upozorio, a ne zato se iz iskustva zna da bi se lemanje u bilo kom slučaju desilo.

Na koncu, šlag na tortu je zastrašujuća zadnja stranica, koja nas zapravo vraća na sam početak – gde je najbolje prikazana prokletinja koju znamo pod nazivom kognitivna disonanca, ono kada istovremeno internalizujemo dve manifestno oprečne pojave. Iako se sopstvenim očima uverila da je vrač pogađač prevarant, Bombona se i dalje pita da li su njegova proročanstva istinita.


Vuk u jagnjećoj koži.

Poslednje dve stavke su naročito bitne. Na multi-disciplinarnom preseku evolutivne biologije, psihologije, neurologije itd. savremena nauka nam nudi saznanja o neophodnosti uočavanja i upotrebe šablona za ljudima svojstveno predviđanje budućnosti, kao i o evolutivnoj svrsi svih opisanih iracionalnih obrazaca ponašanja. (Neki đavolji advokat bi istakao i saznanja o ulozi koju prevaranti mogu imati u socijalnoj dinamici, ali i o tome kako se isplati takvo ponašanje, te kako pokvarenjaci sarađuju međusobno na svoju kratkoročnu korist a na dugoročnu štetu čitave zajednice poput kancerogenih ćelija, jer ipak homo homini lupus est.) Kao jedan mali primer paradoksa potrebe za predvidivošću, kognitivni neuro-naučnik Anil Seth objašnjava kako je ljudima svojstvena sposobnost zamišljanja budućnosti neraskidivo povezana s potrebom jedinke da se ništa ne menja, za stabilnošću. Stoga, druga strana medalje je da šablone, korelacije i iluzije uzročno-posledičnih veza možemo (uz malu pomoć plejade kognitivnih pristrasnosti) da UČITAMO bezmalo u šta god hoćemo, i u datom sklopu ispričati priču kakvu god želimo. A ukoliko „uočeni“ obrazac nema prediktivne moći, nije neki naročiti problem, jer bez po muke se možemo prepustiti kognitivnoj disonanci, koja će se pobrinuti da se bezbolno zažmuri pred svim nesuglasicama. Kako ono kažu: dokoni um – đavolje igralište.


Pogledajte samo – proroci Ferri i Conrad su još 2017. godine predvideli korona virus
koji hara Italijom. Slučajnost?
(pozajmica iz epizode „Asteriks na putu kroz Italiju“)

Nekoliko decenija je prošlo od zalaska Madame Soleil u penziju, ali to ne znači da Francuska (kao i mnogi drugi) danas daje išta manje podrške prorocima. Tačnije, istaknuta pozicija na podijumu za kvazi-(javnu)-debatu se bez mnogo borbe prepušta kojekakvim vizionarima i znalcima koji pričaju gluposti, ili makar ono što publika želi da čuje (što, igrom slučaja, prečesto budu gluposti). Informatičko doba, tj. suluda hiper-produkcija (dez)informacija već godinama omogućena masovnim elektronskim medijima (u „Cezarovom papirusu“ ćemo se baviti internetom) je uzjahalo sve prethodno nabrojane pojave, dovelo ih na kućni prag svih nas, svakome dalo pravo na „mišljenje“, od svakoga napravilo „proroka“. Sve to su još u ono vreme videli Goscinny i Uderzo, i saželi proste osnove kompleksnog fenomena u ovoj priči, inteligentno crtajući predskazivača budućnosti kao đavola koji u jednakoj meri iskušava i heroje i zlikovce.


„Magazin kome je razonoda razmišljanje“, prava šteta što ne izlazi već više od 30 godina.
(najava za prvi deo „Asteriksa i proroka“ na stranicama magazina „Pilote“)

Pogledajmo već prvi predlog naslovne ilustracije upotrebljen u premijeri ove priče na stranicama magazina „Pilote“. Uderzo briljira koristeći pareidoliju – ljudima svojstveno učitavanje pravilnosti ili značenja u suštinski proizvoljnu informaciju. Oblik senke očito nije proizvoljan, ali znamo da se iza nje ne krije ono što svi na prvu loptu vidimo pred bleskom munje – jezivi prikaz usukanog rogatog krznenog stvorenja uvijenog repa. Kompozicija naslovnice sažima sve sto ovaj strip ima da predstavi: mnogobrojne seljane koji zive u strahu od obične senke, Roršahovu mrlju u koju možemo učitati i šarlatana u vučjem krznu, i dobronamernog vidovnjaka, i nekakvog natprirodnog vraga. Crna mrlja poput brazde deli Gale na razumne i nerazumne, ili šta god vam prvo padne na pamet, o čemu rimski agent iz „Velike podele“ može samo da sanja.

Senka koja pada kroz vrata otvara tamni vilajet paradoksa i praktično nerazrešivih kontradikcija koje su integralni deo ljudskog stanja, pukotinu u čijim dubinama prosperiraju kojekakvi proroci i ini vukovi što neprestano vrebaju stada lakovernika (pre)lakih za pročitati. Slojevi prvoklasnog humora kriju jeziv uvid da istinski neprijatelj nije lakovernost, nego ono što mu omogućava da opstane – taj prokleti strah od nepoznatog, od nepredvidivosti, od nedostatka kontrole za kojom po definiciji žudimo. Strah od haosa oluje, tj. žudnja za postojano spokojnim prolećnim nebom.

S druge strane, jedno je razumevanje straha od neizvesnosti, odnosno od neba koje pada na glavu, a drugo je živeti zajedno sa zastrašenima koji su pali s Marsa koji bi privid stabilnosti kupili time što nikad ništa ne menjaju (EPP: u donekle sporednom kontekstu, zakulisne priče o „Asteriksu među Piktima“ daju uvid o životinjarenju u vezi s prividom stabilnosti). Autorima i njihovom delu ide na čast to što uprkos iscrpnoj analizi fenomena koji ima jasno prikazanog krivca zapravo ne upiru prstom ni u koga. Kao dobri objektivni satiričari u celosti ismevaju ekosistem u kome ovakav džumbus može da prosperira. To je mozda i jedini način da cela zavrzlama dode na srećan zavrsetak jer se sve u nekom trenutku vraća na staro u galskom selu. Ali kod njih je to tako po definiciji, očekivano, pustimo njih... Šta mi da radimo po pitanju toga što se i kod nas sve vraća na staro, u normalu, itd? Je li to povod za radost, ili za strah?


Galska imunizacija protiv epidemije masovne histerije, kolektivne paranoje & co.

Znamo da je „Asteriks“ strip s kvazi-istorijskom postavkom, tj. da nije istorijski strip per se. Kao takav, može bez problema da se igra s anahronizmima ili ljudskim stanjima koja su ista bila i pre sto ili hiljadu godina i danas. Tome prkosno svedoči ovaj album, čija vrednost već ravno 50 godina stoji neokrnjena. Lako je izmišljenoj grupi likova da se vazda vraća na polazni status quo. Zapitajmo se, da li su oni zaista ikada išta naucili iz svojih dogodovština? Da jesu, ne bi ili vazda isti, nepromenjeni, što zapravo i očekujemo pre nego što gvirnemo među „Asteriksove“ korice. Može se seljanima da izvuku deblji kraj, te odmah potom pod zvezdanim nebom zatrpaju sećanje na minuli dan (divljom) svinjetinom i pivom. Iz razloga zbog kog nam je „Asteriks i prorok“ vredan i dan danas, mi taj luksuz nemamo.

Umesto da nam karikirane istorijske storije budu (donekle, naravno) učiteljica života, radije se priklanjamo iskustvu na sopstvenoj koži, jer što je sigurno - sigurno je. Preferiramo da se ugledamo na ove „karikirane“ likove samo u tome da retko kad, ako ikad uopšte, ne izvlačimo pouke, ne menjamo se, odnosno radije živimo u svetu koji pojačava naša individualna verovanja i(li) praznoverja nego što se trudimo da na opservacijama zajednički kontinunirano gradimo i preispitujemo saznanja. Iz te perspektive, donekle je paradoksalno da slavimo „Asteriksa“ kao i dalje aktuelnog, vanvremenskog itd, umesto da ga čitamo i gledamo kao istorijski dokument, svedočanstvo nekog drugog vremena. A možda ne može drugačije. Možda se treba umesto stvarnih promena statusa quo zadovoljavati pukim postojanjem karikatura i satira, sve dok jednog dana vrag ne bude odneo šalu...


Jerihonska truba, glasnik uništenja.

Svojevrsni horor-Asteriks stoga nudi tipski gorki epilog gde bespomoćno svedočimo tome da čudovište izgleda ne može da se satre. O tome da su ljudi „prokleti“ i da verovatno nema drugog rešenja do presecanja Gordijevog čvora, svedoči zadnji panel s mučenim Harmoniksom koji, poput Bombone nešto iznad, ne odustaje od svojih snova o prihvaćenosti. Primetićemo da ne sanja o tome da peva bolje, jer su note u njegovim snovima i dalje nacrtane kao grozne. Oči mu govore da je i dalje uveren da odlično peva, te da samo sanja o tome da ceo svet deli njegovu istinu, aplaudirajući mu. Ti snovi su upravo ono što nas čini smrtno ranjivim naspram ostatka sveta koji je fundamentalno indiferentan. Legendarni naučnik Henri Poincaré je u traktatu „Vrednost nauke“ napisao: „Znamo koliko često je istina okrutna, te se pitamo da li se u zabludi ipak krije uteha.“ Dan kada naučimo da raščivijamo sve to, kada zauzdamo želju da verujemo u kontekstima koje to iziskuju, će biti dan kada bi ova tragi-komedija, skupa s giljotinom, napokon mogla postati istorijski kuriozitet.


Srećan završetak?
Ako ne, onda srećan 50. rođendan „Asteriksu i proroku“, nek nam je živ i zdrav!

Večna vrednost „Asteriksa“ je upravo u tome što prevazilazi okvir sopstvenog doba nastajanja i propratnih okolnosti. Gledajući svet koji ponosno jašući na talasima lakomislenosti srlja u sve veće probleme protiv kojih nema čarobnog napitka, teška srca velim da bih više voleo da je ova epizoda na duge staze ostala bezvredna...


Levo - Francuska, 2021. godina: slavni vidovnjak, medijum, svaki dan od 8h do 19h rešava probleme nesklada u porodici, lošeg zdravlja, impotencije, neverstva, alkoholizma,
neuzvraćene ljubavi, diferencijalne jednačine...
Desno – ne Madam Soleil nego Madam Mystère na stranicama Alan Ford #40 „Ekologija“ objavljenog 1972. godine nudi usluge prizivanja duhova, crne magije i burek.
1972. godine izlazi i „Asteriks i prorok“.
Vidite li neki šablon u svemu tome?

Naprijed

N/A

AS CARK 12b Asteriks među Piktima

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • prop_ovednik

    Ukupna ocjena 100%

    10, 10, 10, 10

    Recenzija top!

    Priča vrhunska, crtež vrhunski, Asterix u naponu snage, svaki kadar, svaki panel je avantura, smijeh, čuđenje i radost. Tko nije čitao, ne zna što je život.

    17.03.2022
    16:45:00 sati
    prop_ovednik
    uredi
  • Jocko

    Ukupna ocjena 92%

    9, 9, 10, 8

    Radnje ove epizode se ne sećam (uvoda kada prorok dolazi u selo, se sećam), a čitao sam je prvi i jedini put u novembru 2017. Sećam se da je ostavila jako dobar utisak i da spada u one epizode u kojima naši junaci ne putuju. Taj tip epizoda je uvek manje priželjkivan i hvaljen u odnosu na one kada A&O putuju, ali ova mi se epizoda naročito dojmila, što neobičnim i misterioznim sporednim likom vrača, što jezivom atmosferom na početku kada je selo u oluji. Odlična recenzija mami na ponovno čitanje, koje mora da padne uskoro, jer se ove posvete Rembrantovom Času anatomije i peripetija koje priča nosi ne sećam. 
    Prva reakcija na recenziju Asteriksa mi je bila 'hm koji se to novak dohvatio Asteriksa posle onako dobrih recenzija Vejdera', kad ono opet Vejder. Nadam(o) se novim Vejderovim reckama Asteriksa! 

    17.03.2022
    17:11:00 sati
    Jocko
    uredi
  • Ukupna ocjena 100%

    10, 10, 10, 10

    Zar netko može Asterixu dati ocjenu manju od 10 ?

    17.03.2022
    17:27:00 sati
    žalosna_sova
    uredi
  • jova

    Ukupna ocjena 100%

    10, 10, 10, 10

    Savršen strip.

    Vrhunska recenzija.

    17.03.2022
    20:58:00 sati
    jova
    uredi
  • Spock

    Ukupna ocjena 100%

    10, 10, 10, 10

    Vjerujem da su scene zapleta nezaboravne, pa možda i najbolje od Asterixa. Lord Vader u recenziji naglašava i dodatne, običnim smrtnicima neprepoznatljive vrijednosti ove samo naoko banalne zezancije. 

    17.03.2022
    21:43:00 sati
    Spock
    uredi
  • Dwayne_Looney

    Ukupna ocjena 95%

    9, 10, 10, 8

    Od dosad pročitanih 30, ovo je jedna od najboljih epizoda serijala. Taj lik vrača pogađača i njegovo "hodanje po žici" odnosno neka "lose-lose" situacija dok je u rimskom logoru su odlično prikazani. Sve u svemu, zabavno, a zbog Lordove recenzije, u kojoj je dao kontekst nekim scenama iz epizode, podignut ću ocjenu za scenarij s prvotnih 9 na 10. 
    Čestitke za sjajnu recenziju.


    18.03.2022
    19:53:00 sati
    Dwayne_Looney
    uredi
  • Ukupna ocjena 100%

    10, 10, 10, 10

    Ah ti vračevi koji su preživljavali tako što su lakovernim ljudima govorili ono što žele da čuju, ali uzimajući u obzir kakvi su se sve komentari mogli pročitati od početka pandemije mislim da su Goscinny i Uderzo veći vidovnjaci od vrača iz stripa, jer slepo verovanje u sujeverje je neizlečivo i veoma zarazno, ne samo u antička vremena već i u ovom modernom dobu. Asteriks & prorok je vrhunsko štivo i autori su ovde bili na vrhuncu moći, jer nakon ove epizode je usledila legendarna Korzika.

    19.03.2022
    17:08:00 sati
    naker
    uredi
  • Hercule Poirot

    Ukupna ocjena 98%

    10, 10, 10, 8

    Top! Epizoda kojoj se često rado vraćam. 

    22.03.2022
    11:32:00 sati
    Hercule Poirot
    uredi
  • Bombarder

    Ukupna ocjena 100%

    10, 10, 10, 10

    Šta reći, ova priča je čisti klasik. Meni jedna od najdražih Asteriksovih avantura, zlatno doba Asteriksa.

    Na komičan način, kako to samo oni znaju, provlače ozbiljnije teme, aktuelne teme, zezaju postojeće norme i standarde, a sve to su napravili da izgleda poletno, lako, i vrlo zabavno.

    Odlična recenzija, oduševilo me par referenci koje sam nisam primjetio, poput "Čas Anatomije" i sl.

    Tema akutelna, i distancirajući se od komičnih momenata, i dan danas postoje ljudi koji uzimaju ozbiljan novac proricanjem, uklanjanjem uroka, kvazi liječenjem, a sve to zarađujući na mukama jadnog naroda, nudeći sebe kao alternativu u slučajevima kad su svi drugi resursi iscrpljeni, i kad je čovjek najranjiviji, pa bi zarad zdravlja, da li mentalnog, da li fizičkog, učinilo sve, a takvi lešinari čekaju samo takve ljude, uništene od životnih nedaća.

    22.03.2022
    13:18:00 sati
    Bombarder
    uredi
  • Gil-galad

    Ukupna ocjena 85%

    8, 9, 8, 10

    Igrom slučaja sam imao uvid u to da cenjeni recenzent sprema nešto veliko, ali sam svejedno ostao zadivljen!

     

    Kakva, kakva recenzija ili bolje rečeno: KAKAV tekst o jednom stripu!!! Da je više ovakvih tekstova o stripovima, o društvu, o svemu...

     

    Sama epizoda meni, iskren da budem, nije među favoritima, ali je Asterix izuzetno promišljen strip, pa ocene i nisu toliko bitne...

    29.03.2022
    03:44:00 sati
    Gil-galad
    uredi
  • tex2

    Ukupna ocjena 89%

    8, 9, 10, 8

    Početak malo naporan, kasnije klasični Asterix, crtež fantastičan, naslovnica možda i najlošiji dio! Recenzija fantastična!

    31.03.2022
    19:07:00 sati
    tex2
    uredi
  • Zagor-te-nay

    Ukupna ocjena 92%

    9, 9, 10, 8

    Ovome se vrača i vrača i vrača...cili život. Toliko dobro...svako mora imati ovo na polici ko voli stripove. Jednostavno mora.

    19.04.2022
    21:21:00 sati
    Zagor-te-nay
    uredi
  • Qwertz

    Ukupna ocjena 98%

    10, 10, 10, 8

    Vau. Ovo je stvarno sjajan Asterixov strip. Obožavam ovu njihovu priču s nebom koje pada na glavu, stvarno genijalno. Sviđa mi se kako se Asterix mora proći razme zavrzlame i koristiti vlastiti um kako bi razriješio kompliciranu situaciju koju je stvorio neki sumnjivi prorok.

    Crtež je standardno odličan. Dobar je isto kao i na crtiću.

    Ipak, naslovnica je malo slabija i nije ništa posebno. 

    Sve u svrmu, genijalno i sigurno ću čitati ponovno.

     

    10.05.2022
    20:40:00 sati
    Qwertz
    uredi

Najnovije

Vijesti

  • Crtamo stripove!
    Vrijeme: 10.04.2022 11:52:00
    Prodavač: DeeCay
    Broj pogleda: 388

Magazin

Recenzije

  • Zemlja bez povratka
    Kod: DRGN LIB 20b
    Ocjena: 81%
    Vrijeme: 16.5.2022. 1:08:00
    Autor: Sarghan
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 530
  • Nikad ne reci Maya
    Kod: ZG CUSKV 1
    Ocjena: 99%
    Vrijeme: 14.5.2022. 9:16:00
    Autor: Qwertz
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 1065
  • Crommovi sluge
    Kod: ZG LU 325/327
    Ocjena: 49%
    Vrijeme: 12.5.2022. 1:47:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1259
  • Nijemi prizor
    Kod: ZG CUSKV 6
    Ocjena: 100%
    Vrijeme: 10.5.2022. 23:17:00
    Autor: Qwertz
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1113
  • Priče vrača Mnogo Očiju
    Kod: ZG NID 1
    Ocjena: 62%
    Vrijeme: 9.5.2022. 0:50:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1684

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

  • Crtamo stripove!
    Vrijeme: 10.04.2022 11:52:00
    Prodavač: DeeCay
    Broj pogleda: 388

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum