Južni pol

Greystorm

GS PHPR 3 | 94 str.

Posada Ajron Klauda, prilikom ne tako mekog sletanja na Antarktik, 1898. godine, u jednoj pukotini u ledu otkriva tajanstveno zamrznuto telo koje je tu ko zna od kada. I dok jedna grupa na Ajron Klaudu bude radila na rešavanju problema kako izvaditi iz leda dotičnog, dotle će Robert i prijatelj mu Džejson prilikom istraživanja Južnog pola naleteti i na neverovatnu oazu, koja je očuvala biljni i životinjski svet iz Ledenog doba, kao i tragove ljudskih naseobina u istoj. A naići će i na određene odgovore ko je zapravo onaj čova iz leda kojeg Ajron Klaud prenosi u zamrzivaču put Londona…

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 74%

Priča 7

Scenarij 7

Crtež 8

Naslovnica 8

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 94%

P*9

S*9

C*10

N*10

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Južni pol
    GS PHPR 3

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • Il Polo Sud
    GS SR 3

ZANIMLJIVOSTI

  • Na četvrtoj strani data je sažeta istorija osvajanja Južnog pola.
  • Džejkob Perkins (9. jul 1766.-30. jul 1849), kojeg Grejstorm pominje, bio je veliki američki pronalazač, mašinski inžinjer i fizičar, član Američke akademije nauka i umetnosti i Američkog fizičkog društva. Jedan od njegovih najpoznatijih patenata (a imao ih je 40), je bio patent ciklusa zamrzavanja (1834), iz kojeg je kasnije usledila praktična primena u proizvodnji zamrzivača i frižidera, te erkondišna.
  • Iako bi možda zvučalo neverovatno da Ajron Klaud ima solarne panele, još je Bekerel 1839. godine primetio da neki materijali imaju prirodno svojsvo upijanja solarne energije, a već 1881. godine, američki pronalazač Čarls Frits je napravio i prvi komercijalni solarni panel, iako veoma neefikasan!
  • Zanimljiva je Serina i Binjaminijeva predstava Južnog pola sa sve nekim zaleđenim stenama i pobrđima. U stvarnosti, pol je teška pustara.
  • Kad smo kod pola, kojeg vidite na gornjem snimku, on ne stoji u mestu, već se non stop kreće naokolo i to vrlo neravnomerno u svim pravcima. To kretanje se zove pomeranje polova, iz razloga što naša planeta nije kompaktno nebesko telo. Kad se sve sabere, korak napred, dva unazad, današnji pol je 20m dalje od kada je otkriven, duž 80og zapadnog meridijana.
  • Ako me sećanje ne vara, Ledena sfinga je bila i u nekoj Zagorovoj epizodi? Ne ista, naravno…
  • Edvard Forbs (12. febrauar 1815.-18. novembar 1854), bio je prirodnjak sa ostrva Man, Ujedinjeno Kraljevstvo. Bio je član Kraljevskog društva i Geološkog društva, kao i profesor prirodnjaštva na Univerzitetu u Edinburgu. 1846. godine, izložio je, nezavisno od Čarlsa Darvina, da su tokom Ledenog doba neka okeanska ostrva bila povezana sa kontinentom, posmatrajući distribuciju biljnog i životinjskog sveta.
  • Macrauchenia, ili dugačka lama, odnosno njen fosil, je prvi put pokupljena u Puerto San Hulijan, Patagonija, 9. februara 1834. godine, od strane Čarlsa Darvina i njegovog Bigla. Po povratku Bigla, Oven, koji se pomnije u stripu, 1837. godine, prepoznaje raznorazne kosti koje podsećaju na ogromnu kamilu ili lamu, pa je naziva makros (velik, dugačak), aučen (vrat), odakle će Auchenia biti generičko ime za sve lame.
  • Ako već znamo za mamuta i sabljastog tigra, da vidimo šta je to megaterijum. Čika gugl veli da je to bio jedan od najvećih sisara, težio je i do četiri tone, a bio visine oko dva metra. Nastanjivao je područja današnje Bolivije. Jedini problem jeste što je bio neka vrsta lenjivca, pa mi je zaista teško da ga zamislim u borbi sa sabljastim tigrom…

Oduvek sam obožavao naučnu fantastiku, još od malih nogu. Sećam se još kao klinac kako sam prvo gledao ekranizovene novele Žila Verna poput 20 000 milja pod morem ili Put oko sveta za 80 dana, Put u središte zemlje, a kasnije čitao i same knjige, iako ne samo ove pobrojane. Vremeplov, Ostrvo doktora Moroa, Nevidljivi čovek te Rat svetova, od H. Dž. Velsa u filmskom i književnom izdanju da ne preskočimo. A ako sada krenemo po serijalima Osmi putnik, Predator, Zvezdane staze itd… nećemo stati sa nabrajanjem do prekosutra. Ali, postoji i podžanr naučne fantastike koji je uvek golicao moju maštu i privlačio me, a to je stimpank. Iako je termin relativno noviji (vele sa početka 80-ih godina prošlog veka), on ima osnova u pomenutim radovima Verna i Velsa, kao i drugih autora iz XIX veka ali i ekranizacija određenih dela pedesetih i šezdesetih godina XX veka. Na ovoj strani možete naći, po njima, popis stimpank uradaka do sada, ja moram da kažem da sam se iznenadio kad sam na istom video dva odlična filma da su tu izlistana: Vreme za vremenom (Time after time) od Nikolasa Mejera i sa Malkolmom Mekdauelom u glavnoj ulozi, koji jeste delom i naučna fantastika, ali Vidok sa Žerarom Depardjeom je misteriozni krimić. Jedino što ih dovodi u vezu sa stimpankom je XIX vek, i ništa drugo. No, može biti da je meni nešto promaklo…

Sera, s druge strane, već je dokazao da je odličan scenarista. Ja sam ga još kao pasionirani ljubitelj Martija (ali i Dilana) upoznao baš na ova dva junaka, u drugoj polovini osamdesetih godina, gde je pisao zajedničke scenarije zajedno sa drugom dvojicom sardinjana, Medom i Vinjom. Gotovo da nijedan scenario koji su oni poslali tada nije bio loš, što je na kraju i rezultiralo da im se odobri rad na, ispostaviće se, vrlo uspešnom, prvom Bonelijevom SF serijalu, Nejtan Never. Iako će Sera žešće omanuti sa Gregori Hanterom, likom baziranom prema junacima iz naučnofantastičnih filmova pedesetih, vratiće se u Boneli sa novim, opet naučnofantastičnim projektom, Grejstorm, oktobra 2009. godine.

Grejstorm je stimpank saga od 12 poglavlja, rađena prema uzoru na romane Žila Verna, i čiji protagonista nije junak, već zapravo antiheroj serijala. Ovde je Robert Grejstorm predstavljen čitaocima kao ljubitelj progresa i vizionar, ali i neko ko ima negativne karakteristike, koje će kako serijal bude odmicao da sve više iskaču iz njega. Uostalom, koliko je Grejstorm izuzetno kompleksna ličnost, vidimo još koliko u ovoj epizodi kada Robert nesebično se žrtvuje da spasi Džejsona iz provalije u koju je i sam mogao da upadne.

Ako je Grejstorm opisan kao kompleksna ličnost u kojoj čuče negativne karakteristike koje samo što ne eksplodiraju, onda za Džejsona možemo slobodno da kažemo da je on sušta suprotnost od svog prijatelja. On predstavlja dobro i čisto, za razliku od Roberta koji je mračan (nomen est omen). Čak ih i grafički možemo da razlikujemo, Grejstorm je prikazan u tamnijim nijansama i sa bradom, Džejson u svetlijim. Ali, i Džejson je kao i Robert pasionirani ljubitelj napretka i nauke, što uostalom pokazuje i na svojevrsnom “safariju” u ovom broju. Njegovo poznavanje faune Ledenog doba biće neprocenjivo kako za opstanak tako i u potonjem lovu na praistorijske gnuove. Ni ne čudi da se njih dvojica uzajmamno odlično nadopunjuju!

Što se same priče tiče u ovom broju ona je prilično jednostavana i linearna, ali nije dosadna. Sama ideja da neko u XIX veku u balonu prvo stigne do Antarktika, a onda se u nekoj vrsti helikoptera spusti na Južni pol je vernovski uzbudljiva, i to Sera ovde znalački rabi. Da bi ispunio kvotu od 94 strane, on nama maše zanimljivim istorijskim podacima (svi pobrojnai u rubrici!), a onda i sa oazom na Antarktiku. Zanimljivo je da na Antarktiu zaista postoji oaza, zvana Širmaherova oaza, veličine 34km2, gde gotovo da nema leda, i gde su uslovi, u odnosu na ostali deo Antarktika relatvno povoljni (od 1o C leti do -22o C zimi, što je toplije od prosečnih -26o C leti i -55o C zimi).


Širmaherova oaza

Tačno, Sera je sebi dao mašti na volju, pa u ovoj oazi ne samo da imamo tropsku klimu, već su u njoj očuvane životinje iz Ledenog doba, koje naš Džejson vrhunski prepoznaje. Robert, Džejson i posada Ajron Klauda uspevaju da se domognu ne samo jednog prepotopskog pimerka koje će moći da pokažu kako naučnicima tako i javnosti nazad u Londonu, već su uspeli da iz leda izvuku jednu individuu, za koju se sumnja, prema pronađenim pećinskim crtežima, da je em pridošlica em da je izazvala raskol i raspad plemenske zajednice koje je tu živelo nekada.

Upravo je i taj detalj sa crtežima na zidovima i najlošiji deo u stripu. Umesto da Sera ostavi par naznaka za rešenje misterije, on nam ispriča celu sagu preko Čiča Gliša! Koliko li je samo kreda bilo potrošeno i koliko je zidova išarano da bi mi 10 000 godina kasnije saznali šta se desilo u toj oazi? Eto, i praistorijiski ljudi su imali Agate Kristije i Antonije Sere stotinama vekova unazad!!!


Iako je XIX vek upravo vek u kome se Bonelijevi junaci najbolje osećaju (trebali da napominjemo kada su delovali Teks, Zagor, Tim i Dasti, Ken Parker, Komandant Mark, Magični vetar, Bela i Bronko…), Grejstorm je nešto potpuno drugačije, ako smem da parafraziram Pajtonovce. Ne samo što je, kako smo napomenuli, reč o stimpanku, i o oročenom, kratkom serijalu od 12 epizoda, već se svaka od njih sastoji od vrlo precizne narativne konstrukcije: od uvoda, središnjeg dela sa klimaksom i krajnjeg dela, gde epizoda ili zatvara priču koja je prošla ili otvara novu narativnu liniju koja sledi (u ovoj epizodi zapravo finalni deo priče i zatvara ovu, ali i najavljuje nam donekle šta nas čeka u sledećoj svesci!).

Moram da pohvalim Seru na radu kako na celokupnom serijalu Grejstorm, tako i na ovom broju. Vidi se da je uložio izuzetno puno truda, volje i žara, i što se mene tiče uspeo je u svojoj nameri. Možda Južni pol neće biti svakom njegov/njen cup of tea, jer zaista osim posete Južnom polu i trci sa mamutima, malo se šta dešava. Međutim, ja sam ostao fasciniran onim gore navedenim detaljima, dakle sa tehničkog aspekta, a tu je i onaj verneovski šmek priče. Binjamini je takođe odličan, njegove linije su čiste, a predstava oaze čarobna. Može biti da je Antarktik i previše beo i bezizražajan, da li je do načina senčenja, šta li, možda je to moglo malo bolje, previše beline ima. Možda zvuči da je ova primedba pomalo besmislena jer kakav Antarktik treba da bude, nego beo, ali kopaju oči te skoro pa prazne vinjete. Kocijeva naslovna inspirativna.

Naprijed

GS PPHR 2 Nebeski džin

N/A

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • Ivan Liverpool

    Ukupna ocjena 94%

    9, 9, 10, 10

    Od prve tri epizode ova mi je bila najbolja. Radnja je ponovno jednostavna, medutim ovdje vec imamo pravu radnju. Konacno smo dosli na Juzni pol, nesto sto je bilo u ideji jos od prvoga broja sada je sprovedeno u djelo. Takoder, Greystorm je tamo susreo fosil onog lika koji se pojavljivao na kraju prijasnje dvije epizode. Ovdje je pak izgledalo kako je bice doslo i u neku mentalnu vezu s Greystormom, ali Serra je to zamaskirao sa snom pa u tom trenutku Robert nije bio ni svjestan sto je od toga bio san, a sto stvarnost. Sad su ga zamrznuli i odnijeli ca sa sobom pa cemo vidjeti sto ce se dalje dogadati s tim bicem. Iscitavam, sto iz recenzija, sto iz komentara kako ce Robert ispasti negativac. Moram priznati kako zasada nisam uocio da ima tu neku mracnu stranu u sebi. Mozda jedino na samome kraju drugoga broja u trenutku kad je shvatio kako je Mekrejn taj koji je ubio onog sabotera.

     

    Najbolji dio ove epizode mi je bio otkrice tog izgubljenog svijeta na Antarktici usred jedne doline. Nekako mi se tradicionalno svidaju ovakvi motivi (s izuzetkom na pocetnim epizodama Texa). Takoder pohvale i za svu onu zivotinjsku fauu koju nam je Serra predocio unnutar te doline. To je dodatno obogatilo ovu pricu. Crtez je takoder dosad najbolji. Likovi izgledaju bolje nego u ranijiim pricama, a i okolina je dobro nacrtana. Pogotovo u onoj dolini. Mamut je bas mocno izgledao! Naslovnica ponovno perfektna.

    12.02.2024
    15:18:00 sati
    Ivan Liverpool
    uredi

Najnovije

Vijesti

    Magazin

    Recenzije

    • Grupna terapija
      Kod: KOLORKA 264
      Ocjena: 88%
      Vrijeme: 15.7.2024. 0:15:00
      Autor: night
      Broj komentara: 4
      Broj pogleda: 966
    • Rat na pašnjacima
      Kod: TX LIB 30
      Ocjena: 92%
      Vrijeme: 12.7.2024. 23:24:00
      Autor: tex2
      Broj komentara: 5
      Broj pogleda: 1323
    • Falange crnog reda
      Kod: KOLORKA 77
      Ocjena: 80%
      Vrijeme: 10.7.2024. 21:58:00
      Autor: Salkan
      Broj komentara: 3
      Broj pogleda: 1115
    • Landersovi plaćenici
      Kod: TX SAGK 34b/35a
      Ocjena: 73%
      Vrijeme: 9.7.2024. 23:39:00
      Autor: Ivan Liverpool
      Broj komentara: 4
      Broj pogleda: 1270
    • El Shatt - Fragmenti
      Kod: ALBUM UOJPS 1
      Ocjena: 69%
      Vrijeme: 8.7.2024. 12:47:00
      Autor: Paka01
      Broj komentara: 0
      Broj pogleda: 955

    Aukcije

    Forum

    Najčitanije

    Vijesti

      Magazin

      Recenzije

      • Poltergeist!
        Kod: DD LEX 132
        Ocjena: 83%
        Vrijeme: 8.5.2024. 11:33:00
        Autor: Ivan Liverpool
        Broj komentara: 2
        Broj pogleda: 1775
      • Planina tajni
        Kod: TX ALM 3b
        Ocjena: 76%
        Vrijeme: 21.6.2024. 15:51:00
        Autor: tex2
        Broj komentara: 4
        Broj pogleda: 1727
      • Put za Serenity
        Kod: TX SAK 7
        Ocjena: 94%
        Vrijeme: 10.6.2024. 0:09:00
        Autor: Ivan Liverpool
        Broj komentara: 9
        Broj pogleda: 1718
      • Cesta
        Kod: ALBUM ORKA_SP 57
        Ocjena: 94%
        Vrijeme: 29.6.2024. 0:16:00
        Autor: paro
        Broj komentara: 3
        Broj pogleda: 1715
      • Ogrlica od žada
        Kod: NN LIB 77b
        Ocjena: 80%
        Vrijeme: 27.6.2024. 8:01:00
        Autor: Jerry Krause
        Broj komentara: 2
        Broj pogleda: 1701

      Aukcije

      Forum