Zemlja 1 i Zemlja 2 su dve identične planete koje postoje u različitim dimenzijama jer njihovi atomi vibriraju različitim frekvencijama, tako da one imaju identičnu geografiju, ali različito vreme i različitu istoriju. Na Zemlji 1, koja odgovara našoj, realnoj, ulogu svetskih čuvara pravde imaju članovi JLA (Justice League of America), čiji su originalni članovi Superman, Batman, Wonder Woman, Flash, Green Lantern, Aquaman, Martian Manhunter, Atom, Green Arrow, Hawkman. Na Zemlji 2 Kvebek je nezavisna država (?), aparthejd u Južnoj Africi je ukinut pre nego na Zemlji 1, a magija igra važniju ulogu nego na Zemlji 1, tako da su njihovi panduri više magijski orijentisani (Magicops, huh?) zovu se JSA (Justice Society of America) i njihovi originalni članovi su Flash (Jay Gerrick), Green Lantern (Alan Scott), Hawkman (Carter Hall), Sandman, Spectre, Doctor Fate, Hourman, Atom (Al Pratt), Johnny Thunder and Thunderbolt, Doctor Mid-Nite, Starman, Mister Teriffic, Wildcat, Black Cannary kao i Superman, Batman i Wonder Woman, odnosno njihove Zemlja 2 verzije.
Oko ovog dupliranja likova se i vrti glavna ideja crossover-a. JSA je prvobitno, originalno udruženje super-heroja, koje je u DC univerzumu postojalo krajem ’40.-ih i početkom ’50.-ih godina, ali je zbog loše prodaje ukinut 1951. 1961. godine u Flash-u #123 je začeta genijalna ideja o postojanje dve Zemlje, a dve godine kasnije u Flash-u #137 JSA je zvanično vaskrsao kao udruženje građana za borbu protiv zla. Od tada, pa naredne dve decenije, svako leto je bilo obeleženo raznim krizama na oba Zemlje, ali i na pregršt drugih (Zemlja 3, Zemlja A, Zemlja S, Zemlja X...). Svaka ovih alternativnih zemalja ima svoj super-herojski tim, svoje zločince, ali i svoju alternativnu istoriju. Tako su na Zemlji X Sile osovine pobedile u 2. svetskom ratu, pa se njihov super tim bori protiv nacističkih vojnika (makar nemaju skinse...). Prelazak iz jedne u drugu dimenziju je prvi otkrio Flash u gorepomenutom broju 123, ubovši pravu frekvenciju Zemlje 2, što i jeste ključ za prelazak iz jedne u drugu dimenziju. Neki likovi iz JSA su duplirani u JLA, što je objašnjeno vremenskom razlikom, s time što ipak nisu iste osobe. Glavni junaci iz jednog i iz drugog tima se menjaju, odnosno timovi nisu identični u svakoj priči, mada postoji neki kor, junaci koji jesu u svakoj priči, i prema pravilu uvek su namešteni kao pandani: Doctor Fate-Superman, Wonder Woman-Black Cannary, Batman-Doctor Mid-Nite (ponekad Mr. Teriffic), kao i vec pomnuti duplirani likovi, Flash, Green Lantern, Atom i Hawkman.
Ovaj serijal je pre svega plod ozloglašenog Comics Code Authorty (CCA). Pedesetih godina žanr super-heroja potisnut je raznim detektivskim i horor edicijama, što je dovelo do gašenja JSA. Posle uvođenja koda, najviše su ućarile izdavačke kuće bazirane na super-herojima, čiji se opis inače uklapao u pravila koda (slučajnost, kako da ne...). Ipak, kod je imao striktna pravila, drakonska, i balansiranje između povinovanja kodu i ostvarivanja originalnih ideja uopšte nije lako. Zato je ideja o postojanju alternativnih svetova, objašnjena različitim vibracijama, iako pre svega komercijalno povoljna jer je oživela neke stare junake, ipak jako originalna.
Nažalost, ta ideja i jeste najsjajnija zvezda u ovoj priči. Same priče u Multiple Earths serijalu su klasične, prežvakane, u ovoj količini i naporne avanture junaka koje se odigravaju u manje-više identičnom maniru kroz sva četiri dela. Miran početak sa pokojom šalom, uporedno upoznavanje sa današnjim negativcem i njegovim zlim planom, prvi napad junaka-neuspeh, konsolidovanje snaga, cunning plan, drugi napad i zagarantovani uspeh. Ovo može da se opravda samom ciljnom grupom za to vreme, kao i idejama inhibiranim Kodom. U početku čitava ta naivnost i prija, tako da scene borbe deluju i uzbudljivo. Ima par stvarno genijalnih momenata, kao kad Fiddler (zločinac koji koristi svoju violinu, odnosno njene melodije kao oružje-inače, prvi negativac koji je upravo vibracijama struna violine otkrio drugu dimenziju) svojom violinom oživi prepariranog gorilu i kengura, koji uhvate u klinč Hourman-a. Toliko kretenski da je super!
U suštini, priče ne odstupaju puno od standardnih za Silver Age, s time što ima nekih koje se nadovezuju na događaje koji se dešavaju u standardnom JLA serijalu, pa može do dođe do blagog zbuna (obično se to odnosi na Aquaman-a koji je malo-malo pa ljut na ostatak JLA, touchy little gitt). Najveći zbun predstavlja sama crossover filozofija, jer duplirani likovi i selidba likova iz jedne u drugu dimenziju su ovde normalna pojava. Black Cannary prelazi sa Zemlje 2 na Zemlju 1, U jednom trenutku se na Zemlji 2 pojavljuje Superman, bez nekog validnog objašnjenja, a Robin prelazi na Zemlju 2 da bi se dokazao kao junak.
Crtež je jednostavan, bez grandioznih prikaza multi-borbi, svaka sličica stoji na svom mestu i jasno ograničava radnju u njoj prikazanu. Mike Sekowsky je tipičan pin-up umetnik, njegovi crteži ne obiluju detaljima, akcenat je na izrazima lica i scenama borbi, kojih ovde ima u izobilju. Napredak se primećuje u 3. i 4. delu, gde je crtač Dick Dillin, i gde senke i detalji dobijaju na važnosti, kao i mnogo zahtevniji prikazi junaka u situacijama različitim od pukih KA-BOOM kvadrata.
Ovi stripovi jesu prepuni propusta i grešaka neoprostivih za današnje poimanje dobrog stripa, ipak imam veliko poštovanje prema ovim pričama jer su one početak nečega što je kasnije iznedrilo mnoge dobre ideje i sjajne stripove. Ovo je daleko od obaveznog štiva, više kao doza za onaj prijatan osećaj kad prepoznate neku referncu u daljoj Crisis sagi (geek euphoria), materijal za onaj deo mozga koji ukljucujete samo u odabranom društvu drugih stripofila i lepo izgledaju na polici.
